Dve decenije, muzika benda Tamikrest osvetljava zvuk, kulturu i svest naroda Kel Tamašek (Tuareg) u Sahari. Tamikrest znači “veza” ili “jedinstvo” na jeziku tamašek, a bend je postao jedan od najvažnijih glasova Kel Tamašeka, podižući svest o njihovoj teškoj situaciji dok istovremeno kanališu iskustva izgnanstva, gubitka i otpora. Njihov šesti studijski album, “Assikel”, što znači “putovanje”, pokazuje koliko je bend daleko stigao.
Bend su 2006. godine osnovali Ousmane Ag Mossa i Cheikh Ag Tiglia, obojica poreklom iz Tinzavatena blizu granice između Malija i Alžira, Tamikrest je nastao pod uticajem sastava Tinariwen, tih legendarnih pionira gitarske muzike Ishumar. Slučajan susret sa suosnivačem Glitterbeata, Chrisom Eckmanom, i njegovom grupom Dirtmusic na Festivalu in the Desert u Maliju 2008. godine označio je početak dugogodišnjeg partnerstva sa izdavačkom kućom – onog koje je od tada pomoglo bendu da privuče međunarodnu pažnju. Sada su uspostavljeni četvoročlani bend sa gitaristom Paulom Salvagnacom, koji se pridružio 2012. godine, i perkusionistom Cedrikom “Momo” Maurelom, koji se pridružio godinu dana kasnije.
Pobunjenička muzika pustinjskih rokera… Tuareški sastav Tamikrest prvi put u Beogradu
“Assikel” označava namernu promenu tona. Koristeći godine turneja i improvizacije, bend se odlučio da snima uživo na analognoj traci. Ideja je delimično inspirisana njihovom ljubavlju prema zvuku koji je stvorio inženjer/mikser Jasper Geluk (Altin Gun), neko koga Momo s ljubavlju opisuje kao “inženjera stare škole, muzičara, pesnika zvuka i sanjara”. Uvek ima šrafciger u ruci. Snimanje je trajalo deset dana u oktobru 2025. u Jasperovom studiju u Harlemu u Holandiji, koristeći 16-kanalnu magnetofonsku traku iz kasnih 1960-ih.
Tematski, “Assikel” nastavlja njihovo istraživanje egzila, raseljavanja i assoufa – te neprevodive tamašek reči koja obuhvata čežnju i nostalgiju.
– Tema pesama se nije mnogo promenila jer se situacija kod kuće nije poboljšala – naprotiv, pogoršala se – kaže Ousmane.
Trenutna situacija u Maliju je zaista strašna: hunta na snazi od 2021. godine, politička opozicija zabranjena, a mediji potisnuti, odlazak mirovne misije UN 2023. godine, prisustvo Afričkog korpusa pod kontrolom Kremlja i nasilje koje svakodnevno pogađa iscrpljeno stanovništvo od strane džihadista, malijskih snaga i ruskih paravojnih formacija.
Stoga ne čudi što je osam numera na ovoj ploči prepuno napetosti i prkosa, iako postoji mnogo mirnijih, refleksivnijih trenutaka koji su oduvek karakterisali bend. Instrumentacija prepliće električne i akustične gitare, plutajuću lap steel gitaru, debeli dub bas, ručne udaraljke, kalabaš i kompletan set bubnjeva, dok same pesme prelaze iz ishumarskog rokenrola u hipnotičke folk meditacije, sa Ousmanovim glasom i pripovedanjem uvek u prvom planu. Ovo je, ukratko, muzika koju samo Tamikrest može da napravi.
Dvadeset godina kasnije, muzička i kulturna uloga sastava Tamikrest deluje vitalnije nego ikad. Ogoljen, duboko atmosferski zvuk novog albuma naglašava uverenje i duhovnu snagu Ousmanovog pisanja i divno melodičnih aranžmana benda, i potvrđuje njihovu poziciju kao jednog od najistaknutijih glasova Kel Tamašeka.
Poslednja reč ide Ousmanu i možda deluje kao kontrapunkt onima koji bi mogli biti u iskušenju da Tamikrest vide prvo kao portparole, a zatim kao muzičare. Svakako, nema bekstva od politike i ugnjetavanja, ali kako on ističe sa svojom uobičajenom blagošću i jasnoćom:
– Ono što nas danas motiviše je isto što nas je motivisalo na početku: ljubav prema muzici.
Tamikrest se vraća, nakon predugog odsustva, i zvuče rezonantnije i vitalnije nego ikad.
