The Gentleman je predstavio novi singl “Hide & Seek“, koji je ujedno i prvi najavni singl istoimenog albuma koji će biti objavljen u maju ove godine.
Snimanje i produkciju potpisuje Marin Hraščanec (Intek Music), a spot je režirao, snimio i montirao Dinko Šimac (Beyond Pines Films).
The Gentleman (Marko Lucijan Hraščanec), svoj muzički put vodio je paralelno u dva naizgled različita svemira. Do 16 godine učio je da svira gitaru, klavir, saksofon i bubnjeve. Diplomirao je saksofon na Muzičkoj akademiji u Zagrebu.
The Gentleman – Hide and Seek cover/ Photo: Promo
S druge strane, svirajući u različitim bendovima još od trinaeste godine, susreće se i sarađuje sa mnogim muzičarima i naslućuje put za svoj današnji stvaralački rad. Kao autor, svoju mladalačku kreativnost već tada je iskazivao kroz pesme pisane isključivo na engleskom jeziku.
Autor je muzike i za niz pozorišnih predstava i radijskih drama. Izgleda da ga ne zanima žanrovsko opredeljenje, nego isključivo muzika kao mogućnost niza umetničkih transformacija.
Upravo njegovo poigravanje sa žanrovima stvara utisak da je za njega umetnost igra, a stvaralaštvo lakoća.
Čudesnom atmosferičnošću i unikatnim vokalom The Gentleman sigurno otvara novo i veliko poglavlje u svom stvaralačkom radu.
“Music doesn’t lie. If there is something to be changed in this world, then it can only happen through music.“
Kada pomislim na Džimija Hendriksa, ne mogu da se ne setim jednog intervjua od pre mnogo godina u kojem sam sa sagovornikom pokušala da pričam o tome koliko muzika menja sve(s)t.
– Ne može muzika ništa da promeni… evo, kad Hendriks ništa nije promenio…
Ne sećam se ostatka intervjua. Sećam se samo da se u mojoj glavi u tom trenutku desio blagi blekaut i da sam “vikala“ u sebi: “Hendriks ništa nije promenio? HENDRIKS ništa nije promenio?!“
Da ne bude zabune, ja nisam gitarista, nisam ni muzičar… ja muziku samo osećam i po tom osećaju i nju i izvođače “ocenjujem“. Posmatram taj muzički svet oko sebe i upijam. Kako ko šta čuje, kako je ko odreagovao, šta ko od gitarista u mojoj okolini kaže…
Ako sve te tektonske poremećaje u utrobi koje sam doživljavala još kao mlađa slušajući NJEGA saberem sa svim tim inputima okoline i tome dodam sve “istorijske činjenice” vezane za njega i njegovu karijeru, imam neki osećaj da treba da zavrištim iz sveg glasa: HENDRIKS NIŠTA NIJE PROMENIO?!
Ljilljana Zdravković/ Photo: AleX
OK, pomalo sam subjektivna, priznajem, no, smatram da na to imam pravo, ako se uzme u obzir da ovi tekstovi koje pišem nisu ni kritike ni stručne recenzije, već samo (moje) preporuke. Ali to je valjda i fora sa muzikom, ona oslikava vaše unutrašnje tripove, i kada je stvarate i kada je slušate.
Moji unutrašnji tripovi su se odlično poklopili sa tonom njegove gitare i čudesnim zvukovima koji su me pomerali svaki put kad ga čujem.
Kasnije se ispostavilo i da mi je on, takav kakav je bio, postao izuzetno simpatičan i interesantan. Ne (samo) zbog tih tehničkih i muzičkih momenata o kojima su otkad znam za sebe svi muzičari oko mene smišljali hvalospeve i očiglednog uticaja na generacije gitarista posle njega, već i zbog energije i poruka koje muzikom i muziciranjem prenosio na druge.
Svaka od tih poruka se širila kao talas i ostavljala “izmenjen DNK“ iza sebe u onima kroz koje je prošla. Ne mogu slikovitije opisati kakav osećaj imam kada se izgovori ime Džimija Hendriksa. Ne mogu slikovitije opisati kako ja mislim da muzika menja sve(s)t.
Život i smrt Džimija Hendriksa/ Photo: AleX
Zato sam se valjda i ozarila od sreće kada sam videla da je na tržištu prva njegova biografija prevedena na srpski jezik.
Pobogu, Hendriksa sam do sad imala na hrvatskom, na engleskom… šta ste do sad čekali? Cvetići su mi se razleteli po stomaku kada sam videla naslovnicu knjige. I to, ni manje ni više, one koju je pisao Mik Vol, lik koji je više puta dokazao da briljantno radi taj posao.
Sad mogu komotno da samo kratko zaključim da sam navela već dovoljno razloga da ovu knjigu ročitate, a da nisam rekla ni reč o onome što u njoj zapravo piše. Meni bi to svakako bilo dovoljno.
Ljilljana Zdravković/ Photo: AleX
Ali moraću još nešto da dodam… Volim kada naletim na biografije koje se po stilu na koji su napisane i uglu iz kojeg su napisane, razlikuju od drugih, ali liče na osobu koju opisuju.
Kada se to uradi kako treba, slike koje vam knjiga stvara u glavi su živopisnije a ličnost koju želite da upoznate vam je bliža.
Mik Vol je u tome uspeo u ovoj knjizi. Znate kako 90% biografija kreće od početka i ide redom? Babe, dede, roditelji, školovanje, drugari, komšije… i dok stignete do onih najzabavnijih detalja koje ste i želeli da pročitate, dođe vam da odustanete.
U ovom slučaju, na početku je kraj. I to vrlo specifično opisan. A onda malo idete na jedan, pa na drugi početak, pa… dok shvatite šta se dešava, već ste uvučeni u Džimijevu priču – čudnu, šarenu, ludu, pomalo konfuznu… baš kakav je bio i Džimi.
Kada se stvari ovako postave, bude vam interesantnije da preživljavate u glavi te lude scene obojene “ljubičastom izmaglicom idealizma i paranoje šezdesetih”, počnete da gajite posebne simpatije prema neobičnom crnom umetniku koji je posvetio život tome da pokaže “da je muzika univerzalna“ i da nema veze sa bojom kože, a počnete i malo bolje da kapirate vezu između “psihodelije“ tog vremena i “psihodelije“ koja je obojila njegov život i muziku.
Biće vam jasnija suština lika koji je slušao ploče Boba Dilana do iznemoglosti, uz rizik da zbog glasne muzike njega i njegovu devojku “komšije izbace iz zgrade“, zamislićete ga kako onako čupav šeta ulicama Njujorka ili Londona i biće vam toliko cool da čitate o tome kako je i koliko od samog početka oduševljavao sve one koji su imali tu sreću da ga čuju kako svira.
Ljilljana Zdravković/ Photo: AleX
“Ovo nije Džimi u ulozi divljaka sa Bornea, već ozbiljan muzičar koji uručuje svoje akreditive. Mladi, crni, američki bluzer, kapirate? Slušajte kako nailazi voz. Bez predstave, samo svirka. Orkan u zatvorenom prostoru.“
Usput, Džimi je spavao sa svojom gitarom.
I promenio je svet svojom gitarom.
I zaslužio je da vam promeni pogled na svet svojom pričom…
Film reditelja Predraga Gage Antonijevića “Dara iz Jasenovca” nije ušao u uži izbor filmova koji su još uvek u trci za Oskara u kategoriji najboljeg filma van engleskog govornog područja, objavljeno je na zvaničnoj službenoj stranici.
Sredinom marta će biti poznato koji filmovi su i zvanično nominovani za Oskara i tada će se lista od 15 naslova bude svedena na samo pet filmova.
Među 15 kandidata koji su u užem izboru je i film Bosne i Hercegovine “Kvo vadis, Aida?”, kao i ostvarenja iz Čilea, Danske, Češke, Francuske, Gvatenale, Hongkonga, Irana, Obale Slonovače, Meksika, Norveške, Rumunije, Rusije, Tajvana i Tunisa.
Kit Ričards obelodanio je da je “nova muzika na pomolu” u svom poslednjem postu iz studija, nagoveštavajući da bi novi materijal Rolling Stonesa mogao uskoro da se nađe perd publikom
Stonesi su prošle godine objavili singl “Living In A Ghost Town”, a frontmen Mik Džeger rekao je još u septembru da bend želi da snimati više, ali da će to učiniti samo “u sigurnim okolnostima”.
Ričards je otkrio da se vraća u studio na društvenim mrežama krajem prošle sedmice, fotografijom na kojoj se vidi kako svira gitaru.
“O prošloj noći!” – napisao je uz fotografiju u studiju. “Nova muzika stiže!”.
The Rolling Stones su retvitovali objavu sa zvaničnog naloga, podstičući nagađanja da Ričards trenutno radi upravo na novoj muzici za bend.
Slavni gitarista je prošlog meseca za Classic Rock rekao da ga je zaključavanje zbog korona virusa nateralo da piše.
– Tokom dana imam trenutke kada odjednom uzmem gitaru i nešto mi uvek padne na pamet – rekao je. – Sedim i pišem pesme, ili delove pesama, deliće koji će možda jednom postati pesme.
U dvorani pozorišta Madlenianum, od 13. februara do 19. marta biće održan BBD Nights – posle godinu dana pauze prvi pravi muzički festival sa publikom u Beogradu.
Tokom 20 koncertnih dana posetioce 60 koncerata, koji će zadovoljiti sve muzičke ukuse, od pop i rep muzike, preko bluza i džeza, pa do koncerata klasične muzike i operskih arija.
U okviru Bluz večeri u utorak, 16 februara publici će se predstaviti autorski bendovi Soul Steamers i Loup-Garou.
Veče će za DJ pultom otvoriti DJ Aleksandra Duende, a posle razmrdavanja uslediće bluz koncerti koji će, prema rečima izvođača, prisutnima pružiti nezaboravno iskustvo bluza iz prve ruke.
Photo: Promo
Loup-Garou je alternativni bluz bend, dobro poznat domaćoj publici po svojim uvek dinamičnim nastupima i energetski upečatljivim svirkama.
Album prvenac “Witchcraft and Spirits“ objavljen je krajem 2019. godine za koji je bend osvojio 3. mesto u kategoriji Najboljeg debitanskog albuma godine na Radiju 202.
Svojom pojavom bend je za kratko vreme uneo svežinu na domaćoj sceni, donoseći elemente američkog juga i Luizijane u kontekst savremenog života, a svoju muziku su imali priliku da predstave i na brojnim velikim festivalima u regionu.
Sarađivali su sa mnogim znamenitim muzičarima – Dragoljubom Crnčevićem, Dudom Bezuhom, Darkom Grujićem, Katarinom Pejak, Nenadom Zlatanovićem, Milanom Petrovićem, Makrom Luisom, Natašom Guberinić, Nevenom Filipović, Perom Džoom, Jovanom Ilićem…
Ovim koncertom, bend ujedno najavljuje i drugi autorski album koji će biti objavljen tokom ove godine.
Loup-Garou su: Vladan Petrović (vokal i gitara), Ivan Jovanović (usna harmonika), Stefan Marković (bubnjevi), Vladimir Nedić (slajd gitara) i Milutin Kažić (bas).
Bend Soul Steamers nastao je 2013. godine u Pančevu. Na repertoaru pored bluz standarda, bend svira i autorske pesme.
Godine 2017. Soul Steamers je objavio svoj prvi studijski album. Stil sviranja je najsličniji Čikago bluzu,sa uticajem soula.
Pored stalnih klupskih svirki u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu… bend je nastupao na drugom Riverside Blues Summitu u Pančevu 2014, Noći muzeja u Beogradu 2013, Art & Blues festivalu u Beogradu 2016, Nisvill jazz festival u Nišu 2016. i 2019, Open Air Brezoi festivalu u Rumuniji 2017…
Članovi benda: Dušan “Duke“ Pavlov (vokal, gitara, kompozitor, zekstopisac, aranžer), Mladen Marković (usna harmonika), Aleksandar Stanković (bas gitara), Darko Olači (piano) i novi član iz Ukrajine Dmitriy Ivanilov (perkusije, bas gitara, klavir…).
Aleksandra Duende je DJ/Producent iz Beograda. Pojam “Duende“ se vezuje za flamenko muziku i druge muzičke oblike ne bi li izrazio mističnu i moćnu silu koju umetnik ispoljava prilikom interakcije s publikom. To je duh koji pomaže da se oseti energija u muzici, umetnosi i plesu.
Njen set obuhavta House, Deep House, Soulful House, Minimal, Indie House i Techno sa orijentalnim elementima.
Aleksandra je deo Belgrade Crew D59B (poznat po radio emisiji na www.D59B.com), a takođe je u DJ duetu B2S sa bratom Andrijom iz Akioki.
Od svog ulaska na DJ scenu pre sedam godina redovno je nastupala na festivalima i u klubovima u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni, Sloveniji, Italiji i Tanzaniji.
Aleksandra Duende/ Photo: Promo
Organizatori BBD Nights festivala su se pobrinuli da se manifestacija održi uz primenu svih propisanih mera bezbednosti i distanciranja.
Ulaznice su u prodaji, a mogu se kupiti online (DD Tickets i GigsTix) kao i u svim VULKAN knjizarama.
Robert Frip i Toja Vilkoks u svojim već redovnim “Sunday Lunch’ Youtube sessionima” obrađuju poznate rock pesme, a među njima se našla i ‘Paranoid’ grupe Black Sabbath. Bizarnu izvedbu je gledao i Tony Ajomi koji je rekao i što misli o tome.
Ekscentrični nastupi i providne majice Toje Vilkoks obezbedili su njoj i suprugu Robertu Fripu, osnivaču grupe King Crimson, neočekivanu popularnost. Svaki novi video posle “Enter Sandman” sad beleži milionsku posećenost na Youtubeu.
Robert i Toja Frip/Photo: YouTube printscreen
Ali pre nego što su obradom Metallice uhvatili talasl viralnosti, jedan od prvih kućnih videa koji su snimili bila je obrada Black Sabbatha, tj. njihove pesme “Paranoid”. Za razliku od Fripa koji je uvek u prvom planu u levom uglu, Toja je pevala iza rešetaka u prostoriji nalik zatvorskoj ćeliji ili napuštenom trezoru banke, a tokom druge strofe se i popela na rešetke.
Heavy Consequence je o tome razgovarao s osnivačem Black Sabbatha, Tonijem Ajomijem.
– Mislim da su zapravo poludeli – primetio je Ajomi i dodao: – Mislim da ih je ovaj lockdown mentalno oštetio. Neko mi je poslao taj link… Oni sad to, vidim, redovno rade, njih dvoje na internetu. Glume.
Da li će SoundCloud postati predvodnik trenda ili – odmetnik? Streaming platforma navodno razmatra i još nekoliko alternativnih načina plaćanja.
Više od 175 miliona mesečnih korisnika SoundCloud servisa trenutno koristi opciju da za 10 dolara mesečno ima pristup zbirci s više od 200 miliona licenciranih pesama kao i dodatnim on-demand sadržajima, ali novac od pretplata nije distribuiran izvođačima.
Kada su platforme za slušanje muzike u pitanju tema je to o kojoj se u muzičkim krugovima i diskografiji već duže vreme razgovara i već je uložen znatan trud da se unaprede benefiti samih izvođača. Rešenje dosadašnjih dilema moglo bi da bude odmah tu, iza ugla.
Prema najnovijim informacijama koje prenose svetski mediji muzička platforma SoundCloud planira da uvede opciju koja bi mogla značajno da promeniti dosadašnji sistem korišćenja streaming servisa.
Za razliku od sadašnje, kako smatraju mnogi, nekorektne raspodele sredstava prema autorima i muzičarima, slušaoci će, umesto plaćanja same usluge, sada imati opciju direktnog plaćanja autorima i muzičarima.
Ako ovakav način funkcionisanja zaživi SoundCloud bi mogao da postane predvodnik pokreta čiji bi primer mogle da slede i druge streaming platforme. Ili će se desiti suprotno – drugim muzičkim servisima to se uopšte neće svideti?
SoundCloud/Photo: printscreen
Naime, veći igrači kao što su Spotify i Apple određeni deo sredstava dobijaju od tržišnog udela koji dele s diskografskim kućama. Diskografske kuće pak deo tog udela, u zavisnosti od ugovorne osnove, isplaćuju izvođačima.
Koliko u proseku izvođači dobijaju od digitalne konzumacije njihove muzike? Malo. Potreban je zaista veliki broj streamova za, na kraju, sitan procenat namenjen autorima i izvođačima. Hoće li SoundCloudov eksperiment to da promeniti? Hoće li korisnici/slušaoci znati kuda tačno odlazi njihov novac odnosno – hoće li fanovi zaista svoj novac izdvojen za mesečnu pretplatu moći preusmeriti omiljenim izvođačima koje slušaju? I da li ih je uopšte briga za to?
S digitalnom konzumacijom muzike u zenitu i sredstvima koja su, kada su u pitanju autori i izvođači, već predugo neadekvatno raspoređena, nameće se pitanje da nije malo prekasno za razmišljanje o ovakvoj opciji? Ipak, bolje ikad nego nikad.
Slična poslovna strategija može se već naći kod kineskih muzičkih servisa (kao što je QQ Music), a van muzičkih okvira metoda direktnog plaćanja isprobana je već u društvenim aplikacijama poput Patreona i OnlyFans koji upravo na tome temelje svoj uspeh.
Kada tačno bi ideja trebalo da bude sprovedena u delo, kao i kako je zamišljeno funkcionisanje novog modela, još nije poznato. Iz SoundClouda naime, još nisu službeno potvrdili kada će (i hoće li) novi model zaživeti, ali Billboard navodi kako su informacije proverene kod “nekoliko izvora bliskih temi”.
SoundCloud navodno razmatra i još nekoliko alternativnih modela plaćanja. Više detalja očekuje se u službenom saopštenju, najkasnije do kraja prvog tromesečja 2021. godine.
Prošlog meseca, Džin Simons, lider Kissa, u intervjuu za Gulf News izjavio je da je rock muzika mrtva jer novi izvođači “ne uzimaju dovoljno vremena za stvaranje glamura, uzbuđenja i epskih stvari”.
Govoreći na njujorškoj radio stanici, Simons je podrobnije argumentovao svoj stav, ovaj put upirući prstom u “mlade obožavaoce”. Na pitanje voditelja Džonatana Klarka da li je Simonsova izjava iz 2014. da je rock mrtav bila upućena radijskim stanicama, on je odgovorio da je bila upućena svima, a posebno mladima:
– Ubili ste ono što volite. Čim je streaming postao stvarnost, oduzeli ste priliku sjajnim mladim bendovima koji ne mogu da napuste svoj svakodnevni posao jer ne mogu da zarade za život stvaranjem muzike: kad preuzimate njihovu muziku, oni zarade stoti ili hiljaditi deo jednog penija. I tako morate da imate milione i milione, pa čak i milijarde preuzimanja pre nego što uspete da zaradite neku pristojnu lovu. Mladi su nas ubili – dakle, biznis je mrtav. Šta to znači? To znači da ‘sledeći Beatlesi’ u današnjem svetu nemaju šanse. Mi smo imali diskografske kuće koje su nam dale milione dolara kako bismo mogli da snimamo ploče i idemo na turneje. Nismo istovremeno gubili vreme na posao od 40 sati nedeljno – da jesmo, ne bismo mogli da se posvetimo svojoj muzici kako treba. Dakle, pogledajte razdoblje od 1958. do 1988. – to je 30 godina. Tada ste dobili Elvisa Prislija, Beatlese, Hendriksa, Stonese, Bouvija, Prinsa, U2, AC/DC, Metallicu, KISS – ma na hiljade bendova….Od 1988. do danas, ko su ‘novi Beatlesi’? Tih zadnjih tridesetak godina su period kada su se Napster i slične platforme za ilegalno preuzimanje počele da se događaju.
Simons je prvi put proglasio rock mrtvim u spomenutom intervjuu za časopis Esquire iz 2014. u kojem je kritikovao izdavačke kuće zbog toga što ne podržavaju rock muzičare i time uzrokuju smrt tog muzičkog stila. U tom intervjuu (kojeg je uradio njegov sin) Simons je bio vrlo kritičan prema današnjem stanju u muzici ističući da rock muzičari nemaju jednaku podršku od izdavačkih kuća kakvu su imali šezdesetih i sedamdesetih:
– Čitava industrija je gurala Beatlese, Stonese, Prinsa, Hendriksa i podržavala ih. I dalje postoje izdavačke kuće, ali fokusirane su na pop, rap i country, donekle. Ali za kantautore i rock muziku, soul, blues – ovo je kraj. Rock je definitivno mrtav.
Simons se u prošlosti više puta osvrnuo na ilegalno preuzimanje muzike i borbu umetnika da zarađuju od svog stvaralaštva, rekavši da ljudi besplatno preuzimanje muzike preko interneta ne prepoznaju kao krađu.
– Mogu samo da zamislim frustraciju kad posle toliko posla vidite da ne postoji nito ko to ceni dovoljno da plati kako bi slušao.
Nik Kejv podelio je neke nove detalje o svom predstojećem albumu “Carnage”. Prošlog meseca Kejv je odgovorio na pitanje obožavaoca i potvrdio da je bio u studiju sa svojim dugogodišnjim saradnikom i kolegom iz benda Bad Seeds – Vorenom Elisom kako bi nastavio tamo gde je stao s hvaljenim album “Ghosteen” 2019. godine.
Nakon što je otkazao svoju već zakazanu turneju po Velikoj Britaniji i Evropi za 2021. godinu zbog širenja korona virusa, Kejv je odlučio da uđe u studio i izjavio kako je sada “prilika za preispitivanje” i “vreme za novi rekord”, šta god to značilo.
Odgovor fanu objavio je na svojoj web stranici The Red Hand Files. “Više informacija? U redu. Što kažeš na ovo? ‘Carnage’ je brutalan, ali vrlo lep zapis ugrađen u komunalnu katastrofu”, napisao je Kejv.
“Carnage” će biti 18. studijski album grupe Nick Cave & The Bad Seeds. Prošle godine Kejv je objavio live film i album “Idiot Prayer”, snimljen kao samostalni nastup održan u londonskoj Alexandra Palace tokom lockdowna.
Danas se navršava tri godine od smrti glumca Nebojše Glogovca, koji je posle teške bolesti preminuo u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
Nebojša je voleo da crta, a pisao je poeziju od studentskih dana, pa do kraja. Baratao je rečima, voleo je da napiše poruku u stihu. Njegove SMS-ove i danas svi njegovi bližnji čuvaju, i dalje im se smeju. Bio je, kažu, Šekspir SMS-a.
Posle njegovog odlaska, njegova supruga Milica je u tim pakovanjima, bolnoj selidbi, pronašla jednu svesku sa crtežima i poezijom.
Evo jedne pesme, koja je sada prvi put ugledala svetlost dana. A u knjizi “Glogi” Aleksandra Đuričića koja je objavljena pre nekoliko dana ih ima još.
Tužno pozorište
Imam tužno pozorište. Oko jastuka sa loše nacrtanim cvećem. Sa zidova još cure nečije suze. Između crno-belog i kolora. Jedan reflektor. Jedan gledalac. Mnogo glumaca. Mnogo. Par iskrenih. Sa osmehom I suzom. Ali gledalac se zaneo, pa zaboravio da tapše. Sad sedi sam. Zatvara oči i predstava se nastavlja. Na tren vidi njihove ruke odozgo. Prema njemu. Igra se njima. Igraju se. Smeje se jako kao nikad. Tresu se suze na zidovima. Oseća ritam i dah na vratu I Sunce u stomaku I svetlo u glavi. Vrisak. I mir. I mir. Nema aplauza. Otišao je poslednji gledalac.
