Rob Halford, pevač heavy metal grupe Judas Priesta, pozivao je ljubitelje heavy metala da što pre prime vakcinu protiv korona virusa jer želi da se vrati “neverovatnim vibracijama i osećajima” koje donose koncerti.
Halfrod se na svom instragram profilu obratio svojim fanovima. “Pozdrav svima. Ovde vaš metalni bog Rob Halford iz grupe Judas Priest i upućuje masovni uzvik zahvale našoj heavy metal zajednici što je učinila pravu stvar nabavivši spasonosnu vakcinu koje će na kraju iskoreniti COVID-19 širom sveta. Jedna stvar s kojom smo ponosni u metalu je da ne stojimo zajedno ujedinjeni samo zbog svoje muzike, već i jedni zbog drugih. Zdrav razum kaže da primanjem vakcine otvaramo jedno od najvažnijih područja koja smo tako očajno propustili, a to je rame uz rame, rogovi u klubovima, pozorištima, arenama i festivalima na kojima smo oni ko jesmo i za šta živimo opipljivi i stvarni s bendovima koje volimo. Pa vratimo te neverovatne vibracije i osećaje malo brže. Pozivam sve koji se još nisu vakcinisali da to i urade. Judas Priest i svi bendovi svugde su spremni za nastupe uživo za naše fanove”.
Halford je svoju poruku završio deljenjem adrese dobrotvornog udruženja Made To Save, koja radi na tome da zajednicama koje je najteže pogodila pandemija omogući pristup vakcinama.
Prvi samostalni koncert Momčila Bajagića Bajage dogodio se 12. aprila 1984. godine. Bajaga je nastupio u zagrebačkom klubu Kulušić praćen neformalnom grupom muzičara, među kojima je bio i Kornelije Kovač, a promovisao je svoj prvi album “Pozitivna geografija”.
U vrijeme dok je radio na ovom albumu, Bajaga je, zapravo, i dalje nameravao da ostane član Riblje čorbe, u kojoj je do tada svirao, ali nenadani uspeh albuma doveo je do razlaza u leto 1984. i Bajaga je nakon toga osnovao prateću grupu Instruktori i nastavio sa svojim radom, a Riblju čorbu ostavio bez važnog začina.
– Da, tada još nismo bili Bajaga i Instruktori. Ja sam tada imao album koji se zvao “Pozitivna geografija”, a tadašnji urednik muzičkog programa u Kulušiću Dražen Vrdoljak me pozvao i pitao bih li mogao da skupim neki bend i odsviram pesme s tog prvog albuma. Ja sam skupio ekipu, a na plakatima je negde pisalo Bajaga – gitarista Riblje čorbe. U Kulušiću je bilo poluprazno, oko 300 ljudi, ali bio je odličan zvuk, odlična svirka i super smo prošli. Publika je odlično reagovala, bili smo jako zadovoljni. Za nekoliko meseci smo se vratili ponovo i napunili Kulušić – ispričao je svojevremeno Bajaga.
Sa velikim žaljenjem primili smo vest o smrti kompozitora Zorana Simjanovića, velikog umetnika i izuzetnog čoveka, laureata Nagrade za životno delo 67/68. Martovskog festivala – Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, kaže se u saopštenju Martovskog festivalakoje je dosatvljeno medijima.
Odbor Martovskog festivala još prošle godine doneo je odluku da Simjanoviću, kao jednom od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih kompozitora primenjene muzike, pripadne ovo priznanje. Budući da 67. Martovski festival zbog pandemije koronavirusa nije održan tokom 2020. godine, nagrada je trebala da mu bude uručena na svečanom otvaranju ovogodišnjeg, duplog izdanja manifestacije, 19. aprila 2021. u Domu omladine Beograda.
Nakon tužne vesti o iznenadnom odlasku velikana naše filmske muzike, na inicijativu Sekretara za kulturu grada Beograda, Ivana Karla i predsednika Odbora Martovskog festivala, pomoćnika gradonačelnika Beograda, Andreje Mladenovića, doneta je odluka da ovogodišnji 67/68. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma bude posvećen Zoranu Simjanoviću, u znak sećanja na njegov neizmerni doprinos filmu i muzici, koji će ostati trajno upisan zlatnim slovima u istoriju srpske kulture i umetnosti.
Zoran Simjanović – foto Ivan Grlić
Zoran Simjanović rođen je u Beogradu 11. maja 1946. Klavir je počeo da svira sa šest godina, upisuje Muzičku školu „Mokranjac“, pa Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Od 1961. osnivao je i svirao u nekoliko najpoznatijih rok sastava (Siluete, Elipse) sa kojima je osvajao domaće i međunarodne nagrade. Pisao je i pop kompozicije za prijatelje pevače koji su veoma uspešno učestvovali na domaćim festivalima. Od 1975. godine bavio se scenskom muzikom i sarađivao je sa televizijom, filmskim produkcijama i pozorištima u Jugoslaviji i svetu. Kao scenski kompozitor bavio se svim muzičkim stilovima, ipak najviše se oslanjajući na narodne motive i elektronsku i rok muziku.
Komponovao je muziku za 67 igranih filmova, preko 50 TV filmova i serija, više od 50 animiranih i kratkih filmova i preko 500 reklamnih spotova. Radio je muziku i za pozorišne predstave, mjuzikle, kabare. Od 1993. do 2004. godine predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti, a od 1999. do 2002. na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Predavao je i na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju, u filmskoj školi Dunav filma, Višoj elektrotehničkoj školi, na Akademiji umetnosti “Braća Karić”. Sarađivao je na pedagoškim muzičkim zbirkama za decu, izdao je udžbenik “Primenjena muzika” za studente FDU i FMU. Pisao je članke za “Leksikon filmskih i TV pojmova”.
Njegovu biografiju “Kako sam postao i prestao da budem roker” (2004) objavila je Narodna knjiga. Bio je član Evropske filmske akademije, francuskog udruženja kompozitora SACEM, kao i Međunarodne asocijacije animatora ASIFA. Iako je široj javnosti poznatiji kao kompozitor muzike za dugometražne igrane filmove, njegov autorski opus u dokumentarnom, kratkometražnom i animiranom filmu je izuzetan i cenjen u stručnim krugovima. Ostvarenja za koje je pisao muziku prikazivana su i nagrađivana na brojnim svetskim festivalima (Kan, Venecija, Montreal, San Sebastijan…), a za svoj rad u oblasti filmske muzike dobio je mnoštvo nagrada i priznanja u zemlji i svetu. Na Martovskom festivalu osvojio je nekoliko nagrada kao kompozitor muzike u dokumentarnim i animiranim ostvarenjima. Povodom jubilarnog, 50. Martovskog festivalu dodeljena mu je Plaketa. Odbor Martovskog festivala 2020. godine dodelio mu je Nagradu za životno delo. Preminuo je 11. aprila 2021. u Beogradu.
Rok bend Tunel, kog su autorski predvodili gitarista Ljuba Ninković i basista Vlada Janković Džet, a ostao je poznat po pesmama poput “Volim saks”, “Vreme”, “Radio” i “Natali”, dobio je konačno svoj prvi koncertni album “Uživo 1982-1985. (Official Bootleg)”, na CD-u i digitalnim platformama u izdanju promoterske kuće Long Play.
Album donosi do sada neobjavljene žive snimke 14 pesama, većinom iz kultnog kluba “Kulušić” u Zagrebu 1985. godine, u okviru čuvenih zagrebačko-beogradskih koncertnih susreta “Dobro došli… Bolje vas našli”, ali i prethodno sa svirki Tunela na Omladinskim radnim akcijama u Negotinu, Paraćinu i Pirotu, što svе svedoči o muški čvrstoj, energetski sirovoj, nepokolebivoj rokernrol svirci Džeta, Ninkovića, gitariste Vlade Negovanovića i bubnjara Stevana Stevanovića.
– Zajedničko svim snimcima je energija. Bili smo bend koji dosta svirao, dosta smo bili navežbani i to je jako bitno za rokenrol bend da svirka nosi, da ima naboj, jer onda se sve ostalo prašta. Ima tu i falševa, ima svega, to je živa svirka. To je svedočanstvo ne samo kako smo mi svirali, nego kako se sviralo u to vreme. Ljudi su to malo zaboravili – kaže Džet.
Tunel su, kao svojevrsnu supergrupu, osnovali 1980. godine nekadašnji članovi Crnih bisera – Janković, S vremena na vreme – Ninković i Grupe SOS (preteče Riblje čorbe) -Stevanović, da bi im se za treći album “Električna iluzija” (1985) pridružio gitarista Vlada Negovanović (kasnije svirao sa Dejanom Cukićem, Bajagom i instruktorima…).
“Uživo 1982-1985. (Official Bootleg)” donosi skoro ravnopravno zastupljene pesme sa prvog albuma “Noćni prolaz” (1982), “Niz tri tamne ulice” (1983) i “Električna iluzija”, kao što su “Ja volim saks”, “Ne budi me”, “Ipak bih da uđem”, “Kreni dalje”, “Vreme”, “Ivana neće” i “Rokabili Anđelina”.
– Ima puno lepih momenata (na ‘Uživo’). Mislim da Ljubina pesma ‘Piškote’, koja je na (studijskom) albumu bila dobra, bolje zvuči uživo. Nekako poletnije i energičnije, iako je na (studijskom) albumu savršeno producirana, odsvirana i otpevana. Sa živim efektima koje smo dodavali, bar meni, zvuči mnogo energičnije – ističe Džet.
Tunel/Photo: arhiva Tunel
Tunel je do kraja rada objavio još i albume “Do poslednje kapi…” (1987) i “Bubnjevi preko reke” (1991), a Džet kaže da upravo pojavljivanje albuma “Uživo 1982-1985. (Official Bootleg)” otvara mogućnost da bend nakon 30 godina ponovo zasvira:
– Sama činjenica da smo svi živi i zdravi – postoji šansa. Mislim da bez mnogo proba možemo, toliko smo navežbani, jer to je kao da voziš bicikl. Kad je bend navežban i skupi se posle 10, 15, 20 godina, posle dve probe to funkcioniše. Idiomi koje smo usvojili nekad svirajući zajedno, to je osnova da bude bend, a ne grupa građana koja svira…
Glumac i zvezda serije “Sopranos” Džozef Siravo, preminuo je u 64. godini.
Glumac, koji je ostao upamćen po ulozi Džoni Boj Soprana, oca Tonija Soprana, preminuo je u nedelju 11. aprila nakon što je izgubio borbu sa rakom. Informaciju o njegovoj smrti potvrdio je glumac Geri Pastor na svom Instagramu.
On je u opisu slike napisao: “Počivaj u miru dragi prijatelju, borio si neverovatnu bitku. Nedostajaćeš mi. Vidimo se na drugoj strani”.
Uloge po kojima će ostati zapamćen su i u “Karlitovom putu” gde je igrao osvetnika za smrt brata i oca, tumačio je Džona Gotija u filmu “Wannabe”, Džina Gotija u “Svedoku mafije”, bio i u “Narod protiv O Džeja Simpsona” (American crime story), pa “The report”, “Blacklist”, “Red i zakon” itd. Na Brodveju još uspešniji, osvajač je nagrade Toni.
Bili Gibons, gitarista legendarnog teksaškog benda ZZ Top, osnovanog 1969. godine, smatra se jednim od najvećih gitarista koji su ikada blagoslovili carstvo rocknrolla. ZZ Top je poznat po neverovatnom zvuku uživo, posebno s obzirom na to da su na sceni samo tri muzičara. Doduše, sam Bili Gibons je otprilike čitav orkestar bluza, viskija, žena i nekog neverovatnog i suptilnog stila sviranja gitare. Gibons je pravi umetnik, bez obzira slažete li se s tim ili ne.
Gibons je svirao u nekoliko različitih grupa pre nego što se “nagodio” sa ZZ Top-om koji će se postati njegov legat. Davne 1968. godine Gibons i njegov psihodelični bluz bend Moving Sidewalks sarađivali su i sa Džimijem Hendriksom, još jednim gitarskim čarobnjakom, sa kojim je Gibons završio na turneji i od koga je, kako priznaje, mnogo naučio.
Gibons je u intervjuu za Express rekao:
– Dogovorili smo to na prilično neočekivan način – opisuje Gibons svoj prvi susret sa Hendriksom. – Naš ugovor je zahtevao da sviramo 45 minuta, a u to vreme, jedini način na koji smo mogli da dovršimo svirku bio je da uključimo dve pesme Džimija Hendriksa. Što je bilo nekako čudno, moram da priznam.
Gibons ne samo da je napravio zdravu konkurenciju sa Hendriksom, ultimativnim bogom gitare, već je i to takmičenje podigao na sasvim drugačiji nivo obradivši nekoliko svojih pesama pre nego što je sam Hendriks izašao na scenu.
Srećom za teksaškog odmetnika, uspeo je da to izvede i impresionira Hendriksa.
– Sećam se da sam završavao set, sišao sa bine, u senci je bio Džimi, s rukama preko lica. Mislio sam da je mnogo ljut. Zaravo se cerekao, a dok sam prolazio, zgrabio me i rekao: “Sviđaš mi se. Imaš jake nerve!”, – rekao je Gibons prema Ultimate Classic Rock.
Posle ovog susreta, njih dvojica su postali prijatelji, što je Gibonsa odvelo i na turneju sa Hendriksom. Kao kreativni umetnik, Hendriks je uzeo ono što su bluzeri delte Misisipija delte uradili i dodao svoj fazon psihodeličnog roka. Bio je levoruk, ali je svirao gitaru za dešnjake okrenutu naopako, što niko ranije nije radio. Psihodelični maestro koristio je wah-wah i fuzz pedalu i radio je stvari koje su mnoge ostavljale u čudu kako može da učiniti da gitara zvuči onako kako je zvučala kad je on ima u rukama.
– Bio je pravi tehnički čarobnjak. Izmišljao je neke čudne veze sa Stratocasterom. Uveren sam da dizajneri nisu imali pojma da će to uopšte moći da se izvede. Njegova tehnika bila je vrlo neobična. Gledati to i pokušati da shvatiš šta radi bilo je zastrašujuće – rekao je Gibbons u intervjuu za Rolling Stone.
Tokom turneje, njih dvojica su boravili u istom hotelu i zajedno su učili nove pesme.
– Sobe su morala da budu na istom spratu i da vrata uvek budu otvorena – ispričao je Gibons. – Jer, svakog popodneva om bi došao s nekom pločom i rekao “hajde da skidamo ovo, da vidimo da li možemo da shvatimo pšta se dešava”. I onda bi doneo nešto od Džefa Beka, a ja bih rekao: “Džimi, velika je šansa da Džef Bek sedi negde tamo i pokušava da shvati kako to Hendriks radi”.
Kada su Gibonsa pitali da li bi ZZ Top i postao uspešan da su počeli u današnje vreme, odgovorio je:
– Da smo prihvatili onaj isti mladalački entuzijazam koji nas je okupio, to bi možda i uspelo. Bacili smo oprez u vetar i uskočili u njega sa obe noge, ali sve što smo želeli bilo je da pravimo glasnu muziku, imamo besplatno pivo i jurimo devojke posle koncerta.
Bihaćki bend Jall aux yeux predstavio je novi video za pesmu “Il était une fois”.
Pesma će biti deo drugog albuma grupe koji je u pripremi. Reč je o obradi pesme koja čini soundtrack filma “Dogodilo se na današnji dan” (1987) srpskog reditelja Miroslava Lekića s Žarkom Lauševićem i Srđanom Todorovićem u naslovnim ulogama, a u filmu je izvodi fiktivni bend Vikonti.
Pesma je snimana kod Nemdžada Alića (studio Amadeus). Kameru je držao Džemal Ćatić – Đema , dok je za montažu zaslužan Alen Ćatić – Pigi.
Spot je plesnim pokretima ulepšala bihaćka plesačica Adna Kujundžić. Pogledajte:
Film “Mater”, dugometražno debitantsko ostvarenje mladog hrvatskog reditelja Jure Pavlovića, biće prikazan 14. aprila na online platformi Kinokauch na kojoj se mogu naći stotine naslova najpopularnijih art house i dokumentarnih filmova nastalih poslednjih nekoliko godina.
Producentsku palicu ovog ostvarenja nose Bojan Kanjera, Biljana Tutorov i Jure Pavlović, a glavne uloge u filmu tumače Darija Lorenci i Neva Rošić. Na 48. Izdanju FEST-a film “Mater” je imao domaću premijeru i dobio je nagradu kritičara “Nebojša Đukelić” kao najbolji film u regionu.
Jure Pavlović/Photo: promo
FIlm “Mater” u 93 minuta prikazuje intiman i beskompromisan portret složenog odnosa između majke i ćerke, u poslednjim danima i satima provedenim zajedno. Pavlovićev intezivan film, s upečatljivim smislom realizma, opravdava rediteljev rano hvaljeni talenat, Njegov kratki film “Piknik” osvojio je nagradu Evropske filmske akademije za Najbolji kratki film 2015 godine, a film “Mater” (2019) je njegovo debitantsko dugometražno ostvarenje.
U filmu “Mater”, Jasna se vraća u kuću svog detinjstva kako bi se pobrinula za staru majku (Nevena Rošić) koja umire. Izmeštena iz porodičnog života koji je zasnovala u Nemačkoj i brige o sopstvenoj deci, vraća se u Hrvatsku, gde se neprilagođena zatiče u sredini koja vrlo brzo počinje da je guši. Jasnina majka, tvrdoglava, konfliktna, pa čak i manipulativna ničim ne olakšava ćerkin povratak. Uz pomoć članova porodice, starih prijatelja, i negovatelja, Jasna pokušava da majci obezbedi komfor u poslednjim danima života. Ubrzo shvata da je primorana da se suoči sa nizom problema koji potiču još iz detinjstva, u nadi da će pronaći barem prividan mir.
A na pitanje kako je nastala ideja za ovaj film reditelj Jure Pavlović je izjavio:
– Sama ideja za nastanak filma potekla je iz jedne porodične situacije u stvarnom životu koja me je inspirirala da krenem da radim na ovom filmu. Ono što me privuklo baš toj temi je nešto što se veže za veliki deo mojeg stvaralaštva koje se često bavi pitanjima disfunkcionalne porodice. Taj sudar velikog porodičnog nerazumijevanja s jedne strane; te velike, primarne porodične ljubavi koja se obično najintenzivnije javlja u najtežim situacijama je vrlo inspirišuće tlo za mene.
FIlm “Mater” će biti prikazan na platformi Kinokauch 14. aprila u 20 časova, a od 15. aprila ga možete naći i u bioskopima širom Srbije zahvaljujući distibuterskoj kući Five Stars Film Distribution.
Kris Džeriko iz benda Fozzy pokušao je da odbrani Larsa Ulriha od hejtera, rekavši da je suosnivač Metallice “sjajan” bubnjar, jer “svira ono što odgovara melodiji”.
Uprkos činjenici da je postalo moderno sumnjati u bubnjarske veštine Ulriha, Džeriko kaže da ga je oduvek izuzetno poštovao.
– Ljudi vređaju Larsua – to je smešno – baš na isti način kao što ljudi vređaju Ringa Stara, bubnjara Beatlesa. Smešno je govoriti loše o Ringu – rekao je Kris tokom nastupa u podcastu posvećenom bendu Metallica.
– Lars je sada Ringo heavy metala. I pod tim mislim da Ringo svira ono što je najbolje za pesmu – ne ono što je najprimamljivije, niti ono što će ga dovesti na naslovnu stranu Modern Drummera. Svira ono što odgovara melodiji. I zato je i Lars sjajan – rekao je Džeriko i anstavio:
– Lars je bio veoma uticajan u ranim danima Metallice. Ali onda, posle “… And Justice For All”, rekao je: “šta da radim? Ja nisam Čarli Benante (Anthrax). Ja nisam Dejv Lombardo (Slayer). Moram da krenem drugim putem”.
– Veliki sam ljubitelj Larsovog sviranja. Slušajte, da li je uvek potpuno tačan? Da li ubrzava i usporava uživo? Pa da, ali pogodite šta? To je jebeni živi rokenrol, čoveče. I puno ljudi to mrze, i ja to shvatam. Ali to je rokenrol.
