Brus Li je u svetu zapamćen kao akciona zvezda – majstor borilačkih veština i filmski heroj sa kojim smo odrasli. Međutim, prema njegovoj ćerki Šenon Li u novoj knjizi “Budi voda, prijatelju: životna mudrost mog oca”, njen otac je bio mnogo više. Pre svega, intelektualac, pesnik i jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka.
Iako je Brus Li rođen u San Francisku, a dok je njegov otac, poznati kineski glumac, bio na turneji, Li je svoje detinjstvo provodio u Hong Kongu. Odrastajući, pratio je oca na setovima, a kao dete glumio je u dvadesetak filmova.
Predavao je ples i kung fu, posebno veštinu poznatu kao “ving chun”, koju će kasnije unaprediti, prilagoditi i pretvoriti u svoju filozofiju. Tradicija u svetu kineskih borilačkih veština nalagala je da je proučavanje ovih veština privilegija rezervisana samo za Kineze – nijedan stranac nije smeo da pronikne u tajne kung fua.
Li, koji je s majčine strane imao nemačke korene, bio je skoro odbijen u školi poznatog majstora Iip Mana, ali je na nagovor prijatelja prihvaćen, što mu je promenilo tok života.
Tarantino rešio da stavi tačku na priču o Brusu Liju: Svi osim njegove ćerke mogu da mi ga p***še
Ali njegove tinejdžerske godine obeležili su nasilni incidenti. Često se svađao, a nakon što je teško povredio jednog od učenika škole, njegovi roditelji su odlučili da bi bilo bolje da Li nastavi školovanje u Americi.
Tamo je završio srednju školu i upisao fakultet, studirajući dramske umetnosti, filozofiju i psihologiju.
Šezdesetih se sa suprugom nastanio u Kaliforniji. Imao je samo 24 godine, ali je otvorio školu borilačkih veština, Institut “Iun Fan Gung Fu”.
Tamo je učio svoju, modifikovanu verziju ving chuna, ali, piše njegova ćerka, njegov najveći greh bio je to što je školu otvorio za sve zainteresovane – bez obzira na etničku ili rasnu pripadnost. Kineskoj zajednici u Americi se to nije dopalo i, koliko god taj zaplet zvučao filmski, izazvali su ga na duel.
“Predložili su sastanak u školi mog oca u Oaklandu”, piše Šenon Li. “Ako njihov šampion pobedi, Brus Li će prestati da predaje, ali ako on pobedi, može nesmetano da nastavi. Moj otac je, naravno, prihvatio izazov”.
Li je iz borbe izašao kao pobednik. Međutim, ova borba, prljava i bez pravila, označila je početak njegovog dugog i mukotrpnog, ličnog filozofskog putovanja. Prava istina o toj borbi je malo komplikovanija nego što bi to rekla Šenon Li.
Drugi izvori jasno stavljaju do znanja da ovo nije ustanak protiv rasne diskriminacije, već da je borac po imenu Vong Jack-Man izazvao Lija na dvoboj nakon što se pohvalio da može da pobedi svakoga ko ga izazove.
Bilo kako bilo, ovaj događaj je naterao je Lija na razmišljanje i introspekciju – želeo je da razvije manje restriktivnu borilačku veštinu koja bi mogla da se koristi u haotičnim situacijama poput uličnih tuča.
Tako je rođen “jeet kuna”, poseban stil borbe, ali i filozofija u čijem je središtu Lijeva poznata misao “budi kao voda, prijatelju”.
MISTERIJA SMRTI BRUSA LIJA TRAJE 45 GODINA… Sada je objavljena biografija koja otkriva sasvim nove detalje
Osnovni postulati takvog pristupa su fleksibilnost i fluidnost, moć čoveka, poput vode, da se prilagodi i odgovori na svaku situaciju – u borbi ili životu. Istovremeno, Li razvija svoju filmsku karijeru, a prvu značajnu ulogu odigrao je na američkoj televiziji u seriji “Green Hornet”.
Zanimljiva i naizgled istinita je činjenica da su Lijevi pokreti jednostavno bili prebrzi da ih kamera uhvati – u svrhu snimanja akcionih scena, ovaj majstorski borac morao je da supori.
Uloge u filmu kretale su se od “Velikog šefa” 1971. godine, preko “Zmajeve šake” i “Na zmajevom putu”, koje je snimio godinu dana kasnije, a Brus Li je postao međunarodna zvezda koja je oborila rekorde u bioskopima.
Nažalost, poslednji film “U zmajevom gnezdu” snimio je 1973. Samo šest dana pre premijere legendarnog filma, Brus Li je umro.
Iako su njegovi obožavaoci razvili brojne teorije zavere oko njegove smrti, zvanična verzija glasi otprilike: žaleći se kolegi na glavobolju, dala mu je lek protiv bolova, a slavni glumac je najverovatnije pretrpeo alergijsku reakciju i za njega nije bilo spasa.
Dakle, iako se knjiga Šenon Li često naziva biografijom njenog oca Brusa Lija, “Budi voda, moj prijatelju”, sve to nije samo objektivan i činjenični prikaz njegovog života.
Šenon je, na kraju krajeva, imala samo četiri godine u vreme smrti Brusa Lija 1973. godine.
Kako i sama priznaje, oca nije ni upoznala – za njega ga vezuju samo maglovita sećanja iz detinjstva. Međutim, ona je svoj život posvetila očuvanju njegovog lika i dela, a moglo bi se reći i mita i proučavanju filozofije “jeet kune”.
Ova knjiga je prožeta njenim anegdotama, subjektivnim shvatanjima i napisana je pristupačnim, jednostavnim jezikom, a autorka se ponekad direktno obraća čitaocu.
Zanimljiva je, meditativna i može da vas podstakne na razmišljanje, ali nedostaje mu dubina da bude prava filozofska knjiga i uglavnom funkcioniše kao nešto više od “samopomoći” (self help).
HL/Izvor: jutarnji.hr
