Život Odri Hepbern, jedne od najvećih zvijezda starog Holivuda, i dalje intrigira javnost čak i posle skoro tri decenije od njene smrti.
Od uspona do svetske zvezde i humanitarnog rada kao ambasadora dobre volje UNICEF-a do dugogodišnjeg partnerstva sa modnim dizajnerom i aristokratom Iberom de Živanšijem, život ove oskarovke bilo je do sada predmet mnogih dokumentarnih filmova.
Ali sada, prvi put, na male ekrane stiže TV serija “Audrey”. Dramsko ostvarenje, koje počinje detinjstvom slavne glumice u Evropi i prati njeno putovanje do legendarne filmske dive, potpisuje Žaklin Hojt.
Holt je autorka i producent brojnih dramskih TV serijala uključujući “The God Wife” i “Dietland”, kao i najnoviju “The Underground Railroad”.
Odri Hepbern/ Photo: youtube.com printscreen
Biografska serija biće zasnovana na materijalu “Audrey at Home: Memories of My Mother’s Kitchen”, koji je bio delom kuvar i foto-knjiga. Njegovi autori su Luka Doti, sin slavne glumice, i Luiđi Spinola, novinar i pisac.
Iako su detalji o radnji, ali i tome koju ćemo glumicu gledati u ulozi Odri, i dalje pod velom tajne, serija koja će biti snimljena u saradnji sa italijanskim producentskim kućama “Wildside” i “Fremantle”, razotkriva “formativne godine” slavne glumice i donosi neispričane priče o jednoj od najvećih holivudskih ikona.
Tužba teška 40 miliona dolara u kojoj je Kevin Spejsi optužen za seksualno napastovanje neće se naći na sudu ako tužilac ne otkrije svoj identitet, odlučio je sudija Luis A Kaplan. Muškarac, u javnosti poznat pod pseudonimom CD, optužio je slavnog glumca da ga je napastovao tokom osamdesetih godina kada ga je, kao 14-godišnjak, upoznao na časovima glume u Njujorku.
Sudija Kaplan u svojoj odluci je naveo kako privatnost tužioca nije važnija od javnog suđenja, što bi u suprotnom moglo da stvori predrasude kod Spejsive obrane. Sudija time nije prihvatio ni tvrdnje tužiočevih advokata kako će objavljivanje njegovog imena ponovo biti okidač za aktiviranje PTSP-a od kojeg je bolovao zbog Spejsijevih napada na njega. Ujedno je zaključio kako bi anonimnost tužioca onemogućila prikupljanje informacija koje bi mogle da pomognu Spejsiju na suđenju. Zato su advokati tužioca dobili rok od 10 dana da, ako žele nastavak suđenja, objave ime tužioca. U reakcijama na odluku sudije oni su rekli kako njihov klijent “emotivno nije u mogućnosti nastaviti s tužbom”.
CD je bio jedna od prvih osoba koje su objavile optužbe na račun Spejsija zbog seksualnog napastovanja. On je 2017. godine za portal Vulture ispričao kako je, kao 12-godišnjak, upoznao Spejsija da bi dve godine kasnije ušao u seksualnu vezu s njim. Sudija Kaplan tvrdi kako je tužilac još u devedesetima razgovarao s mnogim ljudima o svom slučaju pa je već tada svesno reskirao da se njegovo ime razotkrije u medijima. Sudija zato ne veruje da bi otkrivanje njegovog imena ponovo aktiviralo PTSP kod tužioca.
U Gala programu 49. Međunarodnog filmskog festivala – FEST, koji se održava od 7. do 16. maja u organizaciji Centra beogradskih festivala – CEBEF, u Sava Centru, Kombank Dvorani, i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade, naći će se 19 filmova iz osam zemalja.
U ovoj selekciji nalazi se pet ostvarenja nagrađenih Oskarom na nedavno održanoj ceremoniji američke Akademije filmskih umetnosti i nauka, kao i filmovi velikih glumačkih zvezda, među kojima su Kejt Vinslet, Džoni Dep, Žilijet Binoš, Sigurni Viver, Entoni Hopkins, Olivia Kolman, Vigo Mortensen, Havijer Bardem, Selma Hajek, Rejf Fajns, Kolin Firt, Frensis MekDormand…
Najviše filmova u Gala selekciji dolazi iz zemalja engleskog govornog područja – Velike Britanije, Sjedinjenih američkih država i Kanade.
Veliko iskopavanje/ Photo: Promo (FEST)
Na otvaranju festivala, 7. maja u 19:00 časova u Sava centru publika će moći da pogleda film “Veliko iskopavanje” u kome glavnu ulogu tumači Keri Maligen, kao i jedan od omiljenih festivalskih gostiju Rejf Fajns, koji je na FEST-u gostovao 2011. i 2019. godine.
U ostvarenju australijskog reditelja Sajmona Stouna, uoči Drugog svetskog rata britanska udovica angažuje samoukog arheologa na iskopavanju misteriozne formacije na njenom posedu, što će dovesti do zapanjujućeg otkrića.
Film “Minamata” privukao je pažnju domaće publike još pre dve godine za vremen snimanja u Beogradu. Tada je u našoj prestonici ponovo bio i čuveni holivudski glumac Džoni Dep, koji je FEST posetio davne 1992. godine za vreme sankcija, zajedno sa Emirom Kusturicom.
U novom filmu Endrjua Levitasa, Dep glumi ratnog fotografa Vilijama Judžina Smita, koji 1971. putuje u Japan da istraži trovanje stanovnika ribarskog mesta poznatog kao Minamata.
U filmu “Putevi kojima nisam pošao” rediteljke Sali Poter, rame uz rame sa svetskim glumačkim zvezdama Havijerom Bardemom, Elom Fening, Lorom Lini i Selmom Hajek je i Branka Katić, a radnja prati glavnog junaka Lea koji u mislima proživljava alternativne verzije svog života, dok njegova ćerka Moli očajnički pokušava da ga vrati u stvarni svet.
Amonit/ Photo: Promo (FEST)
Kejt Vinslet i Serše Ronan glavne su zvezde ostvarenja “Amonit” reditelja Fransisa Lija o priznatoj i samoukoj paleontološkinji Meri Aning koja 1840. godine radi na obali južne Engleske.
“Supernova” reditelja Harija Mekvina, sa oskarovcem Kolinom Firtom i Stenlijem Tučijem u glavnim ulogama, govori o Semu i Taskeru koji su zajedno dvadeset godina i u svom starom kamperu putuju duž Engleske kako bi posetili porodicu, stare prijatelje i omiljena mesta iz svoje prošlosti, nakon dijagnoze koja menja život.
Publika FEST-a moći će da pogleda i “Rifkinov festival”, aktuelno ostvarenje legendarnog Vudija Alena snimljeno u Španiji, u kome američki bračni par odlazi u San Sebastijan na filmski festival i biva uvučen u čaroliju događaja, lepotu i šarm grada i fantaziju filmova.
U Gala programu FEST-a naći će se i rediteljski debi slavnog holivudskog glumca Viga Mortensena “Posrtanje”, za koje je ovaj svestrani autor napisao scenario i tumači glavnu ulogu, u filmu koji tematizuje odnos glavnog junaka i njegove porodice sa svojeglavim ocem.
U filmu “Moja godina sa Selindžerom” Filipa Falardoa, glavna junakinja odgovora na pitanja obožavalaca u ime kultnog autora Džeroma Dejvida Selindžera.
Kako biti dobra supruga/ Photo: Promo (FEST)
Publika će moći u Gala programu da pogleda i “Konačni izveštaj”, novo ostvarenje slavnog mađarskog reditelja, Ištvana Saboa, koji je pre tri godine otvorio 46. izdanje Međunarodnog filmskog festivala. Njegov film je drama o kardiologu koji odlazi u penziju i vraća se u rodno selo, da radi kao lekar opšte prakse.
Francuska komedija “Kako biti dobra supruga” u režiji Martena Provosta, o bračnom paru koji vodi školu za domaćinstvo u vreme transformacije društva i protesta širom Francuske, maja 1968. godine.
Film “Sneg u Benidormu” španske rediteljke Izabel Košet, govori o junaku Piteru koji posle odlaska u prevremenu penziju odlučuje da poseti svog brata u Benidormu, gde otkrije da je on nestao.
Francuska rediteljka Nikol Garsija autorka je filma “Ljubavnici” o strastvenom paru koji se silom prilika razdvaja, da bi im se putevi ukrstili tri godine kasnije na ostrvu u Indijskom okeanu.
Film “Nada” norveške rediteljke Marie Sodal govori o odnosu dvoje umetnika i emotivnih partnera, Tomasa i Anje, koji zapada u krizu nakon što Anji dijagnostikuju opaku bolest.
Japanski film “Supruga špijuna” Kirošija Kurosave tematizuje dešavanja u pred izbijanje Drugog svetskog rata i sudbinu lokalnog trgovca Jusakua.
Zemlja nomada/ Photo: FEST promo
U ovogodišnjoj selekciji Gala naći će se pet fimova koji su nedavno dobili nagrade Oskar: “Zemlja nomada” rediteljke Chloé Zhao, koji je nagrađen Oskarom za najbolji film, režiju i glavnu glumicu (Frances McDormand), “Otac” Floriana Zelera, dobitnik u kategorijama glavna muška uloga (Anthony Hopkins) i adaptirani scenario (Florian Zeller i Christopher Hampton), „Žena koja obećava” čija je rediteljka i scenaristkinja Emerald Fennell dobila Oskara za najbolji originalni scenario, „Zvuk metala” sa nagradama za najbolju montažu i zvuk, kao i film „Minari“ Lee Isaaca Chunga, koji je dobio Oskara za najbolju glumicu u sporednoj ulozi (Youn Yuh-jung).
Informacije o programu i prodaji ulaznica za 49. Međunarodni filmski festival – FEST možete naći na zvaničnom sajtu festivala.
Zadužbine Milana Mladenovića objavila je zvanično saopštenje o odluci Privrednog suda povodom prodaje LP i CD izdanja grupe EKV od strane Mascoma, koje prenosimo u celosti…
Privredni sud u Beogradu zabranio je privremenom merom dalju prodaju i oglašavanje Mascomovih LP i CD izdanja grupe Ekatarina velika: “Dum Dum”, “Neko nas posmatra”, “Samo par godina za nas”, “Iznad grada” i “Krug”.
Kompanija Mascom je dužna da u roku od osam dana povuče navedena izdanja iz prodaje pod pretnjom novčane kazne od 500.000 dinara.
Sud je odredio ove mere radi obezbeđenja moralnih autorskih i interpretatorskih prava Milana Mladenovića, Ivana Fecea Firčija, Ivana Rankovića, Marka Milivojevića, Dragiše Uskokovića i Bojana Pečara, zato što je Mascom izdao i prodavao ove nosače zvuka bez da je naveo njihova imena, čime je prekršio zakonsku obavezu da označi autora i izvođača na muzičkom delu.
Podsećamo da se još od 2015. godine vlasnik kompanije Mascom bez ikakvog pravnog osnova deklariše kao vlasnik prava nad fonogramima za četiri studijska i dva live albuma, tvrdeći da je ta prava otkupio od poslednjeg menadžera EKV-a koji ni sam nikada nije bio vlasnik spornih fonograma, jer su stvarni vlasnici PGP RTS (za studijske albume) i članovi benda EKV (za live snimke).
Mascom od tada izdaje piratska izdanja za koja nije dobio dozvolu ni vlasnika fonograma niti obnovio ugovore sa autorima i interpretatorima. Ova prevara je polazna tačka za nekoliko sudskih sporova koje po raznim osnovama protiv kompanija Mascom i Tin Drum vode Zadužbina Milana Mladenovića, nekadašnji članovi EKV-a, kao i PGP RTS.
Iako je ovo rešenje o privremenoj meri samo deo dugog pravnog procesa koji Zadužbina Milana Mladenovića i nekadašnji članovi benda EKV vode protiv kompanije Mascom, ona predstavlja veliki korak ka zadovoljenju pravde i nadamo se da će sud i svojim daljim odlukama dovesti do poštovanja zakonskih autorskih i interpretatorskih prava.
Lider rok grupe Električni orgazam Srđan Gojković Gile izjavio je da se nada da će se pandemija završiti pre nego što ta grupa snimi novi album.
– Jednostavno život ima različitih krivina, uspona i padova, tako da ja sve to oko izostanka koncerata doživljavam kao deo naše neminovnosti. Čovek se vremenom navikne da ne ide sve glatko u životu, pa se suočava sa različitim izazovima. Proći će i ovo… – rekao je Gojković za Tanjug.
Gile je povodom izložbe “Novi talas u Beogradu: Paket aranžman (1981-2021)”, nedavno otvorene na Kalemegdanu Zorice Kojić i Dragana Ambrozića rekao da su četiri decenije od nastanka Novog talasa proletele jako brzo.
– Ne može ništa da zameni koncerte, ali divno je da se barem izložba organizovala, jer je “Paket aranžman” bio jedan veliki prasak i bljesak u Beogradu. Neke nove generacije imaju priliku da vide kakav je to prasak bio makar na fotografijama. Naravno, tehnologija je napredovala i potrebna su dva klika na tastaturi da neko uđe u priliku da sluša našu muziku iz tog doba – istakao je rok muzičar.
On je kazao i da jubilej 40 godina postojanja Električnog orgazma nikako ne može da počne da se obeležava, jer se ovaj značajan rođendan se poklopio sa početkom pandemije, a i slavljenička turneja benda je već godinu dana na čekanju. Ipak, bend je zvanično objavio novi datum koncerta – 9. decembar u Kombank Dvorani.
– Ne mogu ništa da tvrdim na tu temu, jer ovo je već četvrti put da menjamo datum. Valjda više neće biti odlaganja. Sad sam spreman na sve, mada, konačno je krenula vakcinacija. Valjda će nas pandemija konačno pustiti na miru i pustiti da sviramo pred publikom – rekao je Gojković.
Tokom pandemije bend je bio i aktuelan, jer su članovi Električnog orgazma osmislili zanimljive “lyric” video spotove za mnoge pesme iz bogate karijere Takođe objavljena su i reizdanja prvih šest albuma grupe, i u planu je da se ceo katalog benda ponovo objavi pod okriljem diskografske kuće Croatia Records.
Ipak, još uvek Električni orgazam nije snimio novu pesmu, singl, spot, niti su počeli da snimaju novi studijski album.
– Iskreno, nadam se da će se pandemija završiti pre nego što mi snimimo novi album. Mi sada ne radimo ništa u bendu, ne viđamo se, nemamo probe. Samo se čujemo telefonom, svi smo u nekoj vrsti izolacije, dok ovo traje – naveo je on.
Povodom 40 godina od kompilacije “Paket aranžman”, sada je remasterizovan taj album, izašao je i na vinilu. Idoli, Električni orgazam i Šarlo akrobata su tada bili najbolji beogradski rok bendovi Novog talasa, a više nema Vlade Divljana ni Milana Mladenovića, Ivana Vdovića Vda, kao i bubnjara Orgazma čuvenog Gorana Čavajde Čavketa.
– Ovo je sve kao prava kuga, svako može da je zakači. Žao mi je svih kolega koji su izgubili tu bitku. Na neki način je to i bilo očekivano, kada je krenula tako opasna pandemija. Isto tako su mnogi drugi nastradali koji nisu javne ličnosti – naglasio je Gile.
Frontmen Elekltričnog orgazma iskreno kaže da preterano ne prati novu scenu.
– Skroz sam se isključio iz medija, jer tamo ima gomila užasa, tako da izbegavam. Na otvaranju izložbe na Kalemegdanu svirali su Šajzebiterlemon. Veoma su autentičan bend koji zapravo prati tu liniju kojoj smo i mi pripadali pre 40 godina. Drago mi je da Beograd i dalje može da izbaci jedan takav urbani sastav koji je zaista dobar – zaključio je Gojković.
Izložba fotografija “Državnička sahrana, sahrana jedne države” Imrea Saboa biće otvorena u utorak, 4. maja u 19:00 časova u Alternativnom umetničkom prostoru “Kvaka 22” (Ruzveltova 39), kao deo predstojećeg izdanja manifestacije Beogradski mesec fotografije (Belgrade Photo Month) koja se održava od maja meseca na više lokacija u Beogradu.
Posle otvaranja, svi koji žele moći će da posete izložbu do 24. maja. Kustos izložbe je David Pužado.
Izložba Imrea Saboa tematizuje sahranu Josipa Broza Tita. Njegovoj državničkoj sahrani prisustvovalo je najviše ljudi do sahrane pape Jovana Pavla II 2005: četiri kralja, 31 predsednik vlade, šest prinčeva, 22 premijera, 47 ministara spoljnih poslova iz 128 različitih zemalja od 154 koje su činile UN.
Smrću Josipa Broza Tita, rođenog u Kumrovcu, i preminulog u Ljubljani 4. maja 1980. godine, umrla je i jedna država, središte kultura i religija, mesto susreta tri drugačija kulturna i društvena entiteta.
Državnička sahrana, sahrana jedne države/ Photo: Imre Sabo (promo, Beogradski mesec fotografije)
Imre Sabo, rođen 1956. godine u SFR Jugoslaviji, bio je jedan od najpriznatijih jugoslovenskih foto-reportera svoje generacije.
Sa 23 počeo je da radi kao fotoreporter u “Ilustrovanoj politici”, a u trenutku kada je imao 24 godine, dogodila se Titova smrt, kao i to da ga matična kuća nije akreditovala za taj događaj.
Međutim, on je na sopstvenu inicijativu “pokrio” Titovu sahranu. Bez pristupa najboljim lokacijama i bez najbolje opreme na raspolaganju, uradio je veliki posao po kojem će kasnije biti prepoznat, a čiji deo je će beograđani moći da vide na gore pomenutoj izložbi i objavljen u različitim publikacijama.
Godine 1989. koja je zbog pada Berlinskog zida bila još i ključna godina za Evropu, počeo je da radi za dnevni list “Politika”, a kasnije i kao urednik fotografije za NIN magazin do 1995. godine, kada je počeo rad kao samostalni umetnik.
Pokrivao je rat na Balkanu, uglavnom za nemački magazin “Stern”, a fotografije su mu objavljivane i u listovima “Focus”, “Spiegel”, “Le Monde”, “L’express”, “Time”, “Newsweek”, “Herald Tribune”, “Le Nouvelle Observateur”…
Pre tačno 40 + 1 godina, Josip Broz Tito je umro u Sloveniji – njegova smrt je simbolično označila početak kraja…
Beogradski mesec fotografije prvi put je organizovan 2016. godine a ovogodišnje izdanje je peto po redu.
Uspeh festivala baziran je na tri jaka stuba: kvalitetu domaće fotografske scene, saradnji sa umetničkim fondacijama, muzejima, galerijama i svim inostranim kulturnim centrima i ambasadama u Beogradu, kao i kontaktima i saradnjama sa drugim međunarodnim manifestacijama koje pružaju šansu da srpski fotografi prezentuju svoje radove u inostranstvu, uz dovođenje stranih fotografa u Beograd.
Državnička sahrana, sahrana jedne države/ Photo: Imre Sabo (promo, Beogradski mesec fotografije)
Prošla je gotovo godina dana od kada je Massimo objavio hit “Mali krug velikih ljudi”, a muzičar priznaje da mu je bio izazov da pronađe naslednika tako velike pesme. Sada je s ponosom predstavio novi singl – pesmu “Putujemo i kad stojimo”.
Pesmu su napisali Ivan Dečak, Nenad Borgudan i Aljoša Šerić, a reč je o svojevrsnoj posveti potresom pogođenom Zagrebu, iako će se u stihovima prepoznati svi koji su utehu od životnih nedaća pronašli u svom domu i svojim najmilijma.
Pesma će uskoro dobiti i svoje video izdanje za koje je odgovoran dugogodišnji Massimov saradnik – redatelj Radislav Jovanov – Gonzo.
Vrulja, indie rock kvartet iz Varaždina, objavio je video singl “Jesenska” kojim najavljuje prvi studijski album pod nazivom “Od korijena do pupa”.
Spot za “Jesensku” snimljen je u prostoriji gde bend stvara i vežba, a samu pesmu prokomentarisala je pevačlica Sabina:
– Kada sam bila malena, za mene su godišnja doba bila uživanje i opažanje očitog… Proljeće obožavam oduvijek, rođena sam u proljeće i ono najavljuje dolazak topline, buđenje svega što je spavalo. Ljeto sam voljela zbog sunca i mora, a zimu zbog snijega i klizanja… ali jesen… jesen mi nikad nije bila neko godišnje doba koje bi jedva čekala – ono je bacalo lišće krošnjama, najavljivalo dolazak kišnih i tmurnih dana… i samo tu viziju jeseni sam imala. Sad kad sam malo porasla gledam jesen skroz nekim drugim očima, to je prva pjesma s kojom se dotičem prirode, shvatila sam da je jesen u biti najplodnija. Onda kad promijeniš pogled na svijet… počneš ubirati plodove svog rada i truda.
Kada poslušate pesmu primetićete da Vrulju odlikuju čvrsta ritam sekcija, melodičnost kao i moćni refreni s energičnim i ponekad agresivnim vokalnim deonicama.
Photo: Promo (Geenger Records)
Vrulja je nazvan po mestu u moru na kojem izvire reka ponornica, pri čemu se mešaju slatka i slana voda. Bend je okupljen kao anti-stres terapija posle naporne radne nedelje, a moto im je bio: “Muzika zbog muzike i jam zbog jama”.
Iako su do imena došli spontano, ono je postalo deo vizije povezivanja s prirodom – tako je i naziv albuma kao i mnogih pesama okrenut flori i fauni. Ali, u osnovi njihovog stila nalazi se bunt – uz njega su rasli i kroz njega grade svoju zvučnu sliku i šalju poruke.
Članovi Vrulje inspiraciju za svoj zvuk najčešće pronalaze u stilovima s čvršće strane rocka nastalog u ranim devedesetim godinama prošlog veka.
Ekipu benda od 2017. godine čine: Sabina Makaj (vokal), Ivan Kronja (bubanjevi), Tomislav Pintarić (bas gitara) i Ninoslav Friščić (gitara).
Objavljivanje albuma “Od korijena do pupa” pod okriljem izdavačke kuće Geenger Recordsa predviđeno je za jesen ove godine.
Frontmen čuvene grupe Iron Maiden Brus Dikinson i britanski reditelj Saša Gervasi (“My Dinner with Hervé”, “November Criminals”, “Hitchcock”) pišu scenario za igrani film o nastupu benda u kome je Brus Dikinson svirao u Sarajevu 1994. godine.
Naziv benda je bio Skunkworks, a Dikinson ga je osnovao godinu dana nakon što je napustio Iron Maiden, pokušavajući da napavi solo karijeru.
Koncert u Sarajevu održan je pod okriljem Ujedinjenih nacija dok je grad još bio pod opsadom i u središtu ratnog haosa. O ovom poduhvatu reditelj Tarik Hodžić snimio je 2016. godine dokumentarac “Scream for Me Sarajevo”.
Godine 2019. Dikinson je postao i počasni građanin Sarajeva.
– Nekoliko neverovatnih dana koje sam proveo u Sarajevu sa svojim solo bendom pred Božić 1994. godine bili su neki od najintenzivnijih u mom životu – seća se pevač. – Stvaranje priče kako bi se na ekran izneli emocije, ludilo, tragedija i trijumf nije lak zadatak. Ovaj film je zapravo posvećen priči mojih sarajevskih prijatelja, a ne mojoj.
Za neke pevače može da se kaže da imaju prepoznatljiv glas, za neke da su najbolji autori, za neke, opet, da su ostvarili najveći uticaj… ali samo Džejms Braun je bio – sve. Kum soula, koji se rodio 3. maja 1933. u Barnvelu u Južnoj Karolini. Imao je u karijeri ogroman broj hitova, ali jedan od najprepoznatljuvijih je svakako – “I Got You (I Feel Good)”.
Numeru koja definitivno podiže raspoloženje, Džejms Braun je napisao 1960-ih godina prošlog veka, ali ne za sebe, već za Ivon Fer, koja je pevaču u njegovom bendu pevala prateće vokale. Numera je nosila naziv “I Found You”, međutim nije imala većeg uspeha.
Džejms je potom odlučio da “preradi” pesmu, od teksta do aranžmana. Dobila je naziv “I Got You (I Feel Good)”, a kroz nju je domirao Braunov vokal, kao i prepoznatljiv zvuk saksofona Masea Parkera. Takođe, dodata je još jedna gitara, koje u prvobitnoj verziji nije bilo.
Pesma je postala svetski hit, a ostalo je istorija.
Džejms Braun napustio nas je 25 decembra 2006. godine.
