Jeste bio Džek Nans u uskom krugu favorita za glavnu ulogu u “Diplomcu” i verovatno bi mu ona donela svakakve lepe stvari, ali teško da bi dosego visine kultnosti koje su mu pripale u postojećem razvoju događaja. Za Dastina Hofmana je svakako bolje što je on postao odabrani Bendžamin Bradok, međutim možda nije tako loše ni za Nansa.
Vrlo, vrlo interesantan lik, od kultne uloge u “Eraserhead” (1977), preko utvrđenog statusa Linčovog favorita, čudnih poslovnih izbora i na kraju prilično tragične smrti. Čovek je pet godina nosio istu frizuru koja mu se nije ni najmanje sviđala, ali “Eraserhead” se snimao toliko dugo i on je maksimalno posvećeno pristupio zadatku iako nije razumeo ni o čemu se radi u filmu.
Verovatno je to uverilo slavnog redatelja da je momak na mestu i da je red da mu da posao kad god se može, tako da se našlo ponešto za Nansa u svakom narednom projektu Dejvida Linča (osim u “Čoveku slonu”) sve do glumčeve smrti. S godinama je postao etablirano ime, igrao u još nekim poznatim filmovima koje nije radio Linč, kao što su, na primer, “Hammett”, “Vrelo mesto”, “Johnny Dangerously”, “Barska mušica”, “Boje”, “Gradska vrelina” itd, ali ipak je iz nekog razloga našao za shodno da u tom periodu glumi i u filmu za odrasle “Old Fashioned Spankings”. Ta njegova odluka bila je više nego čudna i više je nego retka u krugovima holivudskih profesionalaca. Ne smemo zaboraviti ni pojavljivanje u spotu za pesmu “Institutionalized” legendarne punk/metal grupe Suicidal Tendencies, ali tu već nema ničeg čudnog i neobičnog.
Jedna tragedija koja je obeležila njegov privatni život, dogodila se 1991. godine. Nansova druga supruga Keli Džin Van Dajk bila je klinički depresivna i ubila se posle telefonskog razgovora s njim, tokom koga je oluja oborila drvo koje je prekinulo telefonsku vezu između njih dvoje, pa je ona mislila da joj je spustio slušalicu. Zapravo je pokušavao da je kroz razgovor uteši, ali viša sila je htela da ona zapravo razume nešto sasvim drugačije i da zbog toga sebi presudi.
Nažalost, i on sam je preminuo 1996. godine nakon što su ga pretukli hipiji s kojima se posvađao na ulici i rekao im da nađu posao i podšišaju se. Posle te rečenice su počeli da ga tuku, više puta su udarili po glavi tada već starijeg čoveka (pijanog, takođe), ali nije umro na mestu, već je proveo dan sasvim pribran, čak ispričao prijateljima šta se dogodilo. Ipak, povrede su izazvale tzv. subduralni hematom i preminuo je sutradan ujutru. Imao je 53 godine.
Dva jako tužna događaja i izgubili smo ga za sve Linčove filmove otada do danas, ali raščupana glava Džeka Nansa iz filma “Eraserhead” živi kroz popularnu kulturu i živeće jekovima. To se već ne može izgubiti.
Hladno pivo održaće svoj do sada najveći koncert u Beogradu 21. avgusta na stadionu Tašmajdan.
Zagrebački punk/rock bend će ovim koncertom proslaviti pune dve decenije koncertnog druženja sa publikom u Srbiji.
Jedan od regionalno najznačajnijih bendova, Hladno pivo je za više od tri decenije postojanja zabeležilo impresivan niz hitova, kakvi su “Trening za umiranje”, “Pjevajte nešto ljubavno”, “Svijet glamura”, “Teško je ful biti kul”, “Šamar”, “Ezoterija”, “Soundtrack za život”, “Nije sve tako sivo”, “Konobar”, “Samo za taj osjećaj”, “Na ovim prostorima”, “Bačkizagre stuhpa šeja”, “Trening za umiranje”…
Ulaznice za koncert Hladnog piva na Tašmajdanu još možete da nabavite u pretprodaji preko prodajne mreže Tickets Visiona, a Headliner.rs svojim najvernijim čitaocima poklanja 3 puta po 2 ulaznice za ovaj, unapred znamo, sjajan koncert.
Prva tri čitaoca koji ostave ime i prezime u komentaru ispod ove vesti na našoj FB stranici, mogu da računaju da su “zaradili”dve ulaznice koje će moći da preuzmu naredne sedmice.
I… zajedno se nadamo da taj 21. avgust neće biti kišna subota, jer – kišna je nedelja 😉
Sve se događa zbog eksponencijalnog rasta zaraženih delta sojem virusa, a neki muzičari su takođe bili pozitivni na testiranju.
Jedan od upravo otkazanih velikih festivala je The New Orleans Jazz & Heritage Festival na kojem su između ostalih trebalo da nastupe Stivi Niks, Foo Fighters, Lizzo, H.E.R., Demi Lovato, Ludacris, The Beach Boys i Briani Hauard. To je drugo uzastopno otkazivanje festivala posle 2020. godine kad je buknula pandemija korona virusa.
– Kao rezultat trenutnog eksponencijalnog rasta novih slučajeva COVID-a u Nju Orleansu i regionu i trenutne alarmantne situacije u vezi s javnim zdravstvom, moramo nažalost da objavimo da se izdanje New Orleans Jazz & Heritage Festivala 2021. neće dogoditi kako je planirano – kazali su organizatori festivala koji su novo izdanje najavili za proleće 2022. godine.
Svoju američku turneju otkazali su i Lynyrd Skynyrd jer je gitarista Riki Medlok pozitivan na COVID-19, a to se dogodilo tek nekoliko nedelja pošto je osnivač Geri Rosington hitno operisao srce. Bend je potvrdio da neće svirati svoje predstojeće nastupe u Ohaju, Misuriju i Alabami. Njihov zakazani nastup u Atlanti, u Džordžiji, planiran za 13. avgust odložen je za 23. oktobar.
Limp Bizkit /Photo: press promo
Limp Bizkit, koji se vratio na američku scenu nastupom na ovogodišnjem Loolapalooza festivalu takođe je otkazao sve predstojeće najavljene nastupe. U saoštenju grupe se kaže: “Zbog puno opreza i brige za sigurnost benda, našeg tima i ponajviše obožavalaca, nastup Limp Bizkit ovog ponedeljka kao i preostala avgustovska turneja se otkazuju”.
Iako su se prošle sedmice pojavile spekulacije da se gitarista Ves Borland razboleo od COVID-a pre koncerta grupe u Ashbury Parku, frontmen Fred Durst je preko Instagrama to demantovao.
Takođe treba napomenuti da je gotovo petina američkih koncertnih i klupskih prostora koji su se prijavili za finansijsku pomoć vlade odbijeno bez obrazloženja. Konkretno, 8 milijardi dolara američkih državnih sredstava odobreno je za distribuciju između više od 10.400 nezavisnih muzičkih prostora, međutim gotovo 3.000 ih je odbijeno bez razloga.
Programu pomoći je ukupno dodeljeno više od 16 milijardi američkih dolara, od čega je gotovo polovina namijenjena prostorima specijalizovanim za muzičke događaje uživo. Prostorima kojima je odbijena pomoć nije rečeno zašto, a iz američke Uprave za mala poduzeća (SBA) navodno su rekli Billboardu da je to zbog toga jer je proces donošenja odluka bio ubrzan.
No Borders Orchestra Beograd 2019,/foto Marko Rupena
Posle Rijeke, Zagreba i Sarajeva, orkestar izvrsnih muzičara sa prostora bivše Jugoslavije odrzaće koncert u Novosadskoj sinagogi 29. avgusta od 20 časova.
Ovog avgusta, No Borders Orchestra (NBO) se vraća na scenu sa regionalnom turnejom pod nazivom “No Return to Normality” i to koncertima u Rijeci (23.08.), Zagrebu (25.08.), Sarajevu (27.08.) i Novom Sadu (29.08.), a u septembru u Mariboru (25.09.) i Novoj Gorici (26.09.).
Ovom turnejom NBO želi da inspiriše ljude da razmisle o vremenu nakon pandemije. Usled sistemskih problema poput klimatskih promena, društvene nejednakosti, hiperproduktivnosti i konzumerizma – treba da se zapitamo koliko želimo da se vratimo u stanje pre pandemije.
Vreme je za promene i suštinske izmene kolektivnih ciljeva, verovanja i vrednosti kojima gradimo stvarnost za koju ćemo svi biti podjednako odgovorni. Višegodišnje iskustvo NBO-a zasniva se na kreiranju i promovisanju zajedničkih ciljeva koji ujedinjuju ljude sa prostora Balkana – kroz muziku.
– NBO kao kolektiv svedoči o potrebi i snazi muzike za prevazilaženje nacionalnih i komunalnih razlika radi višeg cilja i opšteg dobra. Taj duh, koji je suštinski pokretač NBO, je neophodan svetu nakon izazova sa kojima se susrećemo na globalnom nivou tokom pandemije – rekao je Premil Petrovic, dirigent i umetnicki direktor orkestra.
Ovim koncertom No Borders Orchestra će imati i čast da otvori NEO koncertna sezonu (www.festivalneo.org), festivala koji je ove godine u trajanju od 22 dana i 16 održanih koncerata predstavio programske platforme Novog Sada kao Evropske prestonice kulture.
No Borders Orchestra je ansambl u kome sviraju vrhunski muzičari sa prostora bivše Jugoslavije, čija se misija bazira na uverenju da umetnost ima moć da transformiše društvo. Da datum u Novom Sadu treba rezervisati za poseban muzički dozivljaj svedoče i devet aktivnih godina ansambla na vodećim festivalima u regionu, kao i gostovanja i izvanredne kritike na vodećim festivalima širom sveta Wiener Festwochen u Beču, unstenfestivaldesarts u Briselu, festival d`Automne u Parizu, Operadagenu u Roterdamu, Festivalu de Marseille, Brisbane Festivalu, Festivalu u Gvangju u Koreji, Macao Arts Festivalu u Kini kao i u Barbicanu u Londonu, Berghain u Berlinu itd.
NBO je jedini ansambl sa prostora bivše Jugoslavije koji je potpisao eksluzivni ugovor sa Universal Music i snimio CD sa Deutsche Grammophon, najprestižniji brend za klasičnu muziku u svetu.
Koncert u Novom Sadu biće održan u nedelju 29. avgusta u 20 časova u Sinagogi, dok je ulaz na koncert slobodan. Zbog epidemioloških mera, broj mesta u publici biće ograničen, ali je potrebno rezervisati svoje mesto, najkasnije do srede 25. avgusta do 12 časova putem mejla info@festivalneo.org u kojem ćete napisati vaše ime i prezime za rezervaciju.
Kventin Tarantino gostovao je u podcastu The Moment čiji je voditelj Brajan Kopelman, poznat kao koautor popularne tv serije “Milijarde”. Tom prilikom reditelj se prisetio događaja iz detinjstva kada su ga njegova majka i školski profesori ukorili jer je tokom nastave pisao scenario.
Profesori su taj njegov čin označili kao “prkosno buntovništvo”, a Tarantino je tada imao samo 12 godina. Ono što je zanimljivo jeste da je taj događaj imao bitne finansijske posledice – po Tarantinovu majku.
Naime, nakon što se to dogodilo, majka mu je prigovarala.
– Usred svoje male tirade rekla je “Usput, ova tvoja spisateljska karijera”, koju je prstima označila kao navodna, ta spisateljska karijera, to sranje je gotovo – rekao je Tarantino i nastavio: – Pošto je to rekla sarkastičnim tonom rekao sam joj “U redu, gospođo, kada postanem uspešan pisac nećeš videti ni centa od mog uspeha. Nećeš dobiti kuću, nećeš ići na letovanja, neće biti kadilaka za mamicu. Nećeš dobiti ništa. Zato što si rekla ono što si rekla”.
Kada ga je Brajan upitao je li se držao svog obećanja, Tarantino mu je odgovorio:
– Jesam. Pomogao sam joj kada je imala problema s poreskom upravom ali nije dobila ni kuću ni kadilak U odnosu s detetom treba da postoje konsekvence za ono što je izrečeno. “Postoje konsekvence za tvoj sarkastični ton o nečemu što je meni značilo izuzetno mnogo” – rekao je Tarantino svojoj majci.
Tarantinova majka Koni Zastupil se, posle razvoda od njegovog oca, preselila u Los Anđeles gde se venčala Kertisom Zastopilom. Navodno je on podržavao Tarantinove ambicije da postane filmski scenarista.
U julu 1981. nedugo nakon što je “No Sleep ‘Til Hammersmith” zauzeo prvo mesto na listama, novinar Malkolm Dom sreo se sa Lemijem kako bi razgovarali o brzorastućoj slavi Motorheada. Do sada ovaj intervju nije neobjavljen, ne zna se pravi razlog za to, ali evo nekih delova njihovog interesantnog razgovora.
Kada je Motorhead u junu 1981. objavio svoj prvi live album “No Sleep ‘Til Hammersmith”, malo je ljudi očekivalo da će debitovati na vrhu britanske top liste. Ali upravo se to dogodilo.
Bend – Lemi, ‘Fast’ Edi Klark i Fil ‘Philthi Animal’ Tejlor – već je pravio pare, ali “No Sleep ‘Til Hammersmith” ih je postavio na drugi nivo. Album je snimljen u martu/aprilu te godine, kada su svirali pet koncerata u Velikoj Britaniji. Nastupi u Queens Hall u Lidsu (28. marta) i gradskoj većnici u Njukaslu (sledeće noći) snimljene su za album uživo, iako je na kraju korišćen uglavnom posljednji snimak.
Kada se album našao na vrhu top liste, bend je bio na turneji po Americi, kao podrška Blizzard Of Ozz, novom bendu Ozija Ozborna. Vratili su se u junu, spremni da na budu headlineri Heavy Metal Holocausta u na stadionu Port Valea 1. avgusta, ironično sa Ozijem i njegovim bendom odmah ispod njih na line-upu.
– Nekoliko dana pre ovog festivala, intervjuisao sam Lemija u kancelarijama Bronze Recordsa (izdavačka kuća Motorhead), na Chalk Farm Roadu u Londonu. Intervju je rađen za irski časopis Hot Press, a sam čovek je bio opušten i dobro raspoložen dok smo sedeli u dobro tapaciranoj kancelariji. Lemi je tada bio jako tražen u medijima, pa sam imao samo 30 minuta, ali imao je neke zanimljive stvari da kaže – prisetio se novinar.
Jedno od najvećih prijateljstava u ustoriji ricka… Ozzy Osbourne Lemmy Kilmister Motörhead
Ovaj razgovor nije nikada objavljen u časopisu, iz razloga koji nikada nisu objašnjeni. I ostao je neobjavljen. Sve so sada. Nedavno sam slučajno naišao na rukopis. Dakle, 40 godina kasnije, evo jevanđelja prema Lemiju za koje se pretpostavljalo da je izgubljeno – objasnio je Maklolm Dom.
Zašto ste sada odlučili da napravite album uživo? – Nešto da se uradi! Ne, šalim se, već neko vreme razmišljamo da napravimo album uživo. Pred publikom smo u najboljem izdanju. Tu sijamo. Obožavaoci su pitali kada ćemo to uraditi. Pa smo odlučili da snimamo koncerte na martovskoj turneji. Dobro su ispali i mi smo to iskoristili.
Snimili ste nekoliko svirki. Kako ste izabrali šta ćete koristiti? – Puno toga smo ostavili Viku Majlu. On je naš producent, pa smo ga naterali da radi nešto za svoje pare. Preslušao je sve trake i izabrao ono što oseća da je najbolja verzija svake numere. A onda smo slušali šta je sastavio i uglavnom smo se slagali s njim. Vik je uradio sjajan posao. Ne samo u izborima. Ali i u načinu na koji je sve pomešao. Moglo je da ispadne vrlo aljkavo i zvuči kao da ne teče. Ali pobrinuo se da ono što čujete izgleda kao da je sve od jedne noći.
Zašto niste napravili dvostruki album uživo, kao što su to učinili drugi? – To je bio plan. Ali onda smo shvatili da naš set nije bio dovoljno dug. Mogli smo da uradimo tri strane dvostrukog LP -a, pa šta bismo uradili na četvrtoj strani? Pretpostavljam da smo nas troje mogli samo da ispričamo nekoliko viceva da popunimo vreme, ili da promućkamo. Ali ko bi to želeo?!
Sigurno ste mogli da produžite nastup uživo? – To nikada nije bila opcija. Za Motorhead, naša postavljena dužina je potpuno tačna. Ne samo za nas, već i za fanove. Da smo tako radili, otkrili biste da bi nivo energije opadao. Možete li zamisliti kako bi to zvučalo na albumu uživo? Tri četvrtine vremena bilo bi zaista moćne, a onda pri kraju bismo zvučali kao folk bend, ha!
Vaša turneja po Velikoj Britaniji nazvana je “Short Sharp Pain In The Neck”. Jeste li razmišljali o tome da album tako nazovete? – Ne. Zvučalo je u redu za turneju, jer je to rezimiralo činjenicu da smo radili samo nekoliko koncerata. Ali bilo bi pogrešno koristiti ovo na albumu. Dakle, smislili smo “No Sleep ‘Til Hammersmith”.
Zašto ste se odlučili za ovaj naziv? Na turneji niste svirali na tom mestu. – Znam. Ali to je izraz koji smo ranije koristili dok smo razgovarali na putu. To je postalo nešto kao šala. I mislili smo da je dobro funkcionisalo kada je stavljeno na omot albuma. Takođe vama novinarima daje o čemu da razmislite i pitate nas u intervjuima. Samo u slučaju da ne možete da smislite ništa bolje.
To je vrlo pažljivo od vas! – Ja sam takav. Uvek želim da pomognem časopisima!
Upravo ste završili veliku američku turneju sa Blizzard Of Ozz. Kako je to prošlo? – Bolje nego što smo očekivali. Bilo je zabavno biti tamo sa Ozijem. On je takav lik i lepo se slažemo. Počinje iznova. Očigledno, ljudi ga poznaju od Sabbatha, ali ovo je novi bend i moraju da grade od temelja. Ali prostori su bili pristojne veličine, a publika dobra. I činilo se da su se zagrejali za nas. Tretirali su nas dobro i to je bilo vredno putovanje.
Počinjete li da razmišljate o novom studijskom albumu? – Postoje neke ideje o pesmama koje se krčkaju. Ali daleko smo od toga da budemo spremni za ulazak u studio i snimanje. Sledeći put ćemo možda učiniti nešto drugačije. Šta kažete na western album? To je nešto što bih mogao da kažem našem menadžeru Dagu Smitu, samo da ode i završi to sa Bronze Recordsom . To će ih zabrinuti!
Da li se odjednom osećate pod pritiskom jer ste imali album broj 1? – Definitivno. Sada smo imali rekord na top listama i dokazali da je to moguće za bend poput nas, svi će očekivati da ponovimo trik. Da li će to uticati na ono što radimo? Ne. Niko ne poznaje Motorhead bolje od mene, Ediha i Filtija. Ali očekujem da će svi oni oko nas sada zahtevati album koji može da uradi ono što je “No Sleep ‘Til Hammersmith” uradio na top listi. A takođe singlovi. Možda moramo da nateramo Pinu Iston Easton da gostuje u pesmi? Samo se šalim.
Uspeli ste u saradnji sa Girlschool na EP -u “Massacre Day Valentine’s Day Massacre”. Mislite li da će Motorhead u budućnosti uraditi tako nešto sa drugim bendom? – Ako dođe prilika uz pravi bend, naravno da ćemo to razmotriti. Što da ne? Vrlo dobro poznajemo Girlschool. Obilazili smo ih, družili se sa njima i imamoi sličan smisao za humor. Zato je povezivanje uspelo. Ali nećemo to učiniti ni sa kim bez razloga.
Lemi i ekipa kakve možda niste znali… Official Motörhead Lemmy Kilmister Motörhead
(…) Motorhead je prešao dug put od kada su vas čitaoci NME 1976. proglasili za “Najbolji najgori bend na svetu“. Da li ste zaista razmišljali o odustajanju kada se to dogodilo? – Pa jesmo. Ništa nam se nije dešavalo. Uradili smo album za United Artists koji su odbili da izdaju (On Parole, konačno objavljen 1979.) – izgleda da su očekivali da napravimo pop album ili tako nešto. Štaviše, kompanija nas nije pustila da izađemo iz ugovora sa njima. Uradili smo singl za Stiff, “Leaving Here”. A UA je blokirao njegovo puštanje. Pi***tine. Pa smo osetili da nemamo kuda. Čak smo rezervisali oproštajni koncert u The Marquee u Londonu i pitao sam Teda Kerola , koji je vlasnik Chiswick Recordsa i bio mi je drug, da li bi ovo snimio. Sreća je bila na našoj strani, jer nije mogao da donese opremu u klub, a da to nadoknadimo ponudili su nam dva dana u studiju. Snimili smo ceo album “Motorhead”. To je izašlo ’77., Jer je do tada ugovor sa United Artists-om već istekao, i odjednom smo krenuli. A kako se osećam prema toj anketi NME? Barem su priznali da smo u nečemu najbolji.
Imate li viziju gde želite da se bend nađe do vaše desete godišnjice 1985. godine? – Imam viziju šta želim da radim nakon ovog intervjua. Idem u pab i popiću Jack i Coca-Colu. To je otprilike onoliko unapred koliko se usuđujem da pomislim. Živite za trenutak i prestanite da pravite velike planove. Ako naš menadžer ili izdavačka kuća žele da razmišljaju tako daleko u budućnost, to je na njima. Nas trojica ćemo nastaviti kao i uvek. Jedino što ću promeniti narednih dana biće donji veš!
Članice bajkerskog kluba ‘Caramel Curves’ iz NJu Orlenasa nove su zvezde letnje kolekcije Rijaninog brenda Savage X Fenty.
Ovu grupu su 2005. godine osnovale Nakoša “Coco” Smit i Šanika “Tru” Biti. U Rijaninoj kampanji one nose smele kombinacije, čipkaste rukavice i mrežaste hulahopke. Smit je za magazin Vogue rekla kako se ovako oblače i u svakodnevnom životu.
– Nosimo sve što je ukrašeno šljokicama. Naš svet udaljen je od klasičnih kožnih prsluka koje nose motociklisti, ali upravo u tome je poenta. Vidjela sam hiljade muškaraca koji su pali s motora, a nisu nosili štikle. Možda bi im one bile od pomoći – rekla je.
Film “Bohemian Rhapsody” ispričao je epsku priču o bendu Queen, kako su se okupili, kako se njihov frontmen Fredi Merkjuri pridružio bendu i nasleđu koje je ostavio za sobom posle njegove smrti 1991. godine. Sada su se pojavile ozbiljne vesti o nastavku. Dok je govorio o svom novom albumu, Brajan Mej otkrio je prve detalje o tome šta se “valja iza brega”.
Brajan je obožavaocima na Instagramu uživo potvrdio da on i ostatak Queena “razmatraju ideje” za “Bohemian Rhapsody 2”.
– Gledamo u tom pravcu. Da, razmatramo ideje – rekao je on.
Jedan od Oskara dodeljen je Ramiju Maleku, koji je igrao Fredija.
Brajan je nastavio: – Ali, da, razmišljamo da bi to moglo da se dogoditi, ali to bi morao da bude odličan scenario. Biće potrebno neko vreme da se to uradi.
Pominjanje drugog filma u komentarima na “Bohemian Rhapsody” pojavilo se ubrzo nakon objavljivanja filma. Film je završen na legendarnom nastpu Queena na Live Aidu 1985. godine.
Fredijev bliski prijatelj Rudi Dolezal govorio je o menadžeru Queena Džimu Biču u intervjuu 2018. Rudi je rekao:
– Siguran sam da planira nastavak koji počinje sa Live Aidom. O nastavku se intenzivno raspravlja u “porodici” Queen.
Nakon što je Fredi preminuo, bend je nastavio da izvodi svoje pesme sa novim frontmenom, Adamom Lambertom. A to je nešto što Brajan nikada nije mislio da će se dogoditi.
Nedavno je za Guardian rekao da se osećao kao da je “život gotov” nakon što je Fredie umro.
Zaključak? “Boemske rapsodije 2” će biti. Kada – to niko ne zna.
Kulturni centar “Ribnica” Kraljevo u saradnji sa festivalom Slobodna Zona organizuje projekcije filmova u dvorištu Francuske kuće od 9. do 12. avgusta.
Projekcije počinju u 20:00 časova, a ulaz je besplatan.
Udine/ Photo: Promo (Slobodna zona)
“Undine”, 9. avgust
Glavna junakinja filma, “Undine”, koju igra mlada zvezda evropskog filma Pola Bir, je istoričarka koja radi kao kustoskinja u jednom od muzeja u Berlinu.
Nestvarno lepa, zna sve o Humbolt Forumu, a način na koji iznosi svoje znanje o istoriji grada koji je izgrađen na močvari posetiocima muzeja je koliko profesionalan, toliko i graciozan.
Njena stara ljubav Johanes odlazi, i ceo njen svet se raspada. Dani prolaze, a njen pogled dok drži prezentacije luta prema dvorišnom kafeu tražeći da li je on i dalje tu…ili je još uvek tu…ili je opet tu.
Sasvim slučajno upoznaje Kristofa, ronioca koji radi na podvodnim istraživanjima. Zaljubljuje se u njega i čini se da novi život za nju tek počinje.
Pola Bir je osvojila Srebrnog medveda na Berlinalu 2020. godine za najbolju žensku ulogu.
Jalda – Noć za oproštaj/ Photo: Promo (Slobodna Zona)
“Jalda – Noć za oproštaj”, 10. avgust
U Iranu TV rijaliti može da zameni pravdu, ako Bog da! Marijam je dvadesetdvogodišnjakinja osuđena na smrt zbog ubistva svog muža, šezdesetpetogodišnjeg Nasera.
S obzirom na to da je kazna već izrečena, jedino ko može da joj pomogne je Mona, ćerka ubijenog, sa kojom Marijam mora da učestvuje u rijaliti programu, kao i broj glasova za oprost koji osvoji od publike. Ovaj šou snima se tokom Jalde, noći predviđene za oprost koja je ujedno i zimska kratkodnevica, veoma važna i poštovana u iranskoj kulturi.
Film je snimljen na osnovu istinitih priča u kojima TV studio služi kao sudnica i mesto za pravdu. U ovoj drami, Marijam je ta koja mora da moli za oprost i život.
Sune želi da ide na put, i to ne bilo koji put, već školsko putovanje sa Sofi u koju je već dugo zaljubljen. To isto želi i ona i njih dvoje se raduju prilici koja im se pružila. Sune iznenada shvata da je venčanje njegovog dede istog vikenda kad i putovanje.
A kako da ga propusti kada mu je deka ujedno i najbolji prijatelj i kada je pozvan da baš on bude kum na tom venčanju?
Pošto ne može da se odluči za jednu od tih varijanti, Sune bira – obe. Ili nešto između. Dobro došli u porodicu Anderson još jednom.
Lepši svet/ Photo: Promo (Slobodna Zona)
“Lepši svet”, 12. avgust
Kako treba da izgleda dobar i uspešan život? Da li je drugačiji način života uopšte moguć?
Ovo je film koji traga za odgovorima na ova pitanja. Rezultat je priča o perspektivama bez straha, o povezanosti u muzici, prirodi i društvu, o ljudima sa različitim idejama, ali sa jednim velikim, zajedničkim ciljem: održivim i lepšim svetom.
Reditelj Ervin Vagenhofer traga za lepotom i dobrotom i prikazuje ljude koji stvaraju nešto inovativno i korisno: žene bez obrazovanja koje grade solarne panele po selima širom sveta; vizionari koji pusta polja transformišu u nove zelene oaze; šumar koji razvija izgradnju najzdravijih kuća u svetu; duhovni vođa sa svojim nestašnim i suštinskim porukama i njegova sestra sa Tibeta sa ogromnim srcem za mlade; mladi džez trio, pijanista… Ovaj film ih sve spaja.
Da li će na kraju sve biti u redu? Da, na kraju sve može ispasti kako treba.
