Legendarni bubnjar Ringo Star, tokom gostovanja u popularnoj emisiji “The Late Show With Stephen Colbert” otkrio je koja mu je najdraža pesma slavne grupe koja ga je proslavila – The Beatles.
Deo intervjua s Kolbertom uključivao je i 15 “brzopoteznih pitanja” na koja je simpatični Bitls vešto pronašao brze odgovore pa tako nije puno razmišljao ni kad se pojavilo pitanje o omiljenoj pesmi.
– Kad bi do kraja života mogao da slušaš samo jednu pesmu koja bi to bila? – pitao je Kolbert.
– Imam puno favorita – snašao se Ringo ali odmah nastavio: – Ali ako baš tražiš jednu, to je onda “Come Together”.
Posebno mu se sviđa, istakao je, to što je reč o pesmi u kojoj je Lenon u potpunosti svoj:
– Džon je (pevajući tu pesmu) bio Džon. I jako mi se to svidelo.
Kompletan “Questionert” intervju pogledajte u nastavku, a od zanimljivosti koje je još otkrio su da je aplikacija koju najčešće koristi na svom pametnom telefonu – Twitter, životinja koju smatra najstrašnijom – lav, koji mu je omiljeni sendvič, mirise koji su mu na listi najneprijatnijih, ali i šta misli o – životu posle smrti.
Prošlo je skoro 30 godina otkako je Šeron Stoun odigrala svoju legendarnu ulogu Ketrin Tremel u filmu “Niske strasti”. Iako joj je to donelo svetsku slavu, nije previše zaradila.
Naime, u razgovoru za CBC, gde je promovisala svoje nove memoare pod nazivom “The Beauty of Living Twice”, Šeron je navela da nije materijajlno ovajdila od uloge u “Niskim strastima”, renosi Telegraf.
S druge strane, Majkl Daglas, koji je uveliko bio filmska zvezda, od uloge u “Niskim strastima” dobio je ozbiljan novac. Čak 14 miliona dolara.
– Nisam realno plaćena da glumim u “Niskim strastima”, dobila sam malo para. Majkl je zaradio 14 miliona dolara i bonuse. Nisam zaradila dovoljno novca da kupim haljinu za narednu dodelu Oskara – rekla je Šeron, ali je navela da joj je uloga donela svetsku slavu.
Tokom razgovora, prisetila se i neprijatnosti koju je doživela na Filmskom festivalu u Kanu 1992. godine.
– Vratila sam se u hotel i sve moje stvari su bile ukradene sem odeće koju sam nosila na sebi. Moja kontaktna sočiva, traka iz filmske kamere, moja četkica za zube – sve je nestalo – rekla je Šeron Stoun.
Glumica ističe da je tada imala neviđenu popularnost, a da je tada veliku podršku imala od koleginice Širli Meklejn, koja, kako je Šeron rekla, za razliku od drugih, tretirala kao ljudskog biće.
Glumac Džo Lara (58) poginuo je juče u stravičnoj avionskoj nesreći.
Proslavljeni “Tarzan” je bio sa suprugom Gven u privatnom avionu, a pored njih je poginulo još 5 osoba.
Kako je saopšteno na konferenciji za štampu, avion se srušio u jezero blizu Nešvila, negde oko 11 časova ujutru veoma brzo nakon što je poleteo sa “Smirna” aerodroma kod Palm biča na Floridi.
Nacionalna bezbedonosna organizacija Floride je odmah započela istragu o uzroku nesreće.
Supruga slavnog glumca Gven bavila se fitnesom i planom i programom ishrane za mršavljenje i pravilnu dijetu. Tako je pomagala mnogim ljudima i bila je veoma uspešna u tome.
Džo je rođen u San Dijegu u Kaliforniji, a proslavio se u filmu “Tarzan”.
Džo i njegova supruga Gven su imali zajednički Jutjub kanal, koji je bio po principu rijaliti programa, a glavni učesnici su bili upravo njih dvoje.
Oni su snimali svoju svakodnevnicu i govorili o svom odnosu i ljubavi otvoreno.
Pored slavnog “Tarzana” Džo će ostati upamćen po ulogama u filmovima: “American Cyborg”, “Steel Warrior 1993”, “Steel Frontier”, “Warhead”, “Armstrong and Doomsdayer”…
Pesma je originalno snimljena za prvi Slešov solo album “Slash” iz 2010. godine, međutim, s obzirom na to da su Linkin Park te godine objavili “A Thousand Suns”, ljudi iz njihovog labela su odlučili da se pesma ipak ne objavljuje kako ne bi skrenula pažnju s LP albuma. Tako je pesmu sa Slešom snimio Lemi Kilmister.
Za sada još uvek nije poznato da li će pesmu objaviti u celosti, a kako kaže Sleš, o tome će odlučiti Česterova porodica.
Svetska muzička legenda Bob Dilan je pre nekoliko dana, 24. maja, napunio 80 godina, a o njegovoj bogatoj karijeri i životu mogu da se napišu knjige. Podatak koji možda niste znali jeste da je u jednom trenutku slavni kantautor hteo da odustane od pevanja.
To se desilo sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Naime, kada se vratio sa turneje po Engleskoj, Dilan je bio nesrećan zbog očekivanja koja je imala javnost prema njemu. Takođe, nije bio zadovoljan u kojem pravcu ide njegova karijera, tako da je razmišljao da se povuče.
Međutim, jedna pesma je promenila sve, što je Bob Dilan otkio u intervjuu za “Playboy” davne 1966. godine.
– Prošlog proleća, pretpostavljam da sam hteo da odustanem od pevanja. Bio sam isceđen, i kako su se stvari odvijale… Ali (pesma) “Like a Roling Stone” je promenila sve – rekao je svojevremeno Dilan, istakavši da mu je ta numera “legla”.
Ipak, nije išlo sve lagano sa numerom “Like A Roling Stone”. Sama kreacija pesme nije bila jednostavna, budući da je Dilan tražio esenciju iste. Posle “lutanja”, Bob je sa svojim timom ubacio rok elemente, što se ispostavilo kao pun pogodak.
Međutim, problemima nije bio kraj. Pesma traje 6:13, što je za taj period bilo predugo. Čak je i izdavačka kuća Columbia Records oklevala da je izda. Razlozi, pesma predugo traje (u to vreme se smatralo da takve pesme loše prolaze na radio stanicama) i to što ima elektronske elemente (ubačene su elektronske orgulje).
Ipak, pesma je “izbačena” u etar i postala svetski hit. Časopis Rolling Stone je numeru “Like A Roling Stone” stavio na prvo mesto njihove liste “Najbolje pesme svih vremena”. A koju bi drugu?
Poslušajte pesmu “Like a Rolling Stone” Boba Dilana:
Bivši saigrači iz Mančester Junajteda Erik Kantona i Roj Kin primljeni su u maju 2021. godine u Kuću slavnih Premijer lige. Oni su se pridružili Alanu Šireru i Tjeriju Anriju, koji su prvi igrači primljeni prošlog meseca.
Kantona je došao u Mančester Junajted iz Lidsa 1992. godine i u pet sezona osvojio četiri titule u Premijer ligi.
– Veoma sam srećan i veoma ponosan, ali istovremeno nisam iznenađen – rekao je pedesetčetvorogodišnji Francuz. – Bio bih iznenađen da nisam izabran.
I to je, u najkraćem, on – Kralj Erik.
Francuski internacionalac osvojio je titulu prvaka Engleske sa Lidsom (1991/92), a zatim postigao 70 golova u 156 nastupa u Premijer ligi za Mančester Junajted, pre nego što se povukao iz fudbala 1997.
Kantona je 25. januara 1995. bio akter jednog od najozloglašenijih incidenata u fudbalu kada je, kao igrač Mančester Junajteda, u kung-fu stilu napao jednog navijača Kristal Palasa. Dobio je devetomesečnu zabranu igranja fudbala.
BBC Sport otkrio je korake koji su Kantonu promovisali u fudbalsku, ali ne samo u fudbalsku ikonu.
#1 Rođen u pećini… zamalo
Erik je rođen u Marseju, u kvartu Kalol. Njegova porodična kuća je originalno bila pećina u podnožju planinskog masiva San Bom.
Pećinu su izvesno vreme koristili nacisti kao osmatračnicu za vreme Drugog svetskog rata, pre nego što je 1955. Kantonin deda došao sa italijanskog ostrva Sardinije i od pećine napravio svoj dom. Tokom godina, kuća je dograđivana iznad i oko pećine, tako da je Erik živeo kao dete sa sela, šetajući se planinama i loveći ševe i šljuke.
#2 Toplo-hladno sa fudbalom
Kantona je 1989. godine na zemlju bacio dres Olimpika za vreme prijateljskog humanitarnog meča. Predsednik kluba Bernar Tapi ga je suspendovao i na kraju pozajmio Monpeljeu.
Tamo je, tokom sukoba koji se desio posle meča, kopačkom pogodio svog saigrača u lice jer ga je ovaj kritikovao. Ali ovo je bio tek početak.
Pošto se vratio u Marsej, Kantona je 15. maja 1990. reagovao na sudijsku odluku tako što je loptom gađao arbitra. Suspendovan je na mesec dana, s obzirom na ranije ponašanje. Kantona je reagovao tako što je svakom članu disciplinarne komisije u lice rekao da je idiot. Njegova kazna je na licu mesta udvostručena.
Kantona je ostavio fudbal, a naredne nedelje je proveo šetkajući se plažama Kamargea. Vreme je provodio i čitajući, slikajući i slušajući, kako je sam naveo, muziku Lea Ferea i Vilijama Šelera.
#3 Potraga za izbavljenjem u Engleskoj
Odbačen je od svih, ali ne i od francuskog internacionalca i tadašnjeg predsednika Evropske fudbalske unije (UEFA) Mišela Platinija. On mu je predložio novi početak u Engleskoj.
Žerar Ulije je bio posrednik, pa je zajedno sa fudbalskim agentom Denisom Roučem počeo da mu traži engleski klub. U januaru 1992, Kantonu je u Englesku pozvao Trevor Frensis, tadašnji trener Šefild Venzdeja.
Tako se Kantona našao u zatvorenom trening centru Šefild arene.
– Bio sam tamo nedelju dana. Mislio sam da sam došao da bih potpisao ugovor – priseća se Kantona. – Trenirao sam i igrao prijateljsku utakmicu. Pobedili smo 4:3, a ja sam dao tri gola.
Ali Frensisu je bilo potrebno da ga još posmatra.
– Možda su bili sumnjičavi, ali ja sam bio francuski reprezentativac. Šefild Venzdeju je bilo potrebno još vremena da donese odluku u vezi sa mnom. To nije bio dobar način da se to ostvari.
Frensis ima drugu priču, ali rezultat je bio isti: Kantona je prešao u Lids Junajted.
Za vreme boravka u Lidsu, Kantona, njegova tadašnja supruga Izabel i petogodišnji sin Rafael su živeli u iznajmljenoj kući u Raundhej Parku.
– Kuća i taj kraj definitivno nisu bili ni luksuzni ni ekskluzivni – rekao je Kantona. – Mnogi naši susedi su bili Pakistanci ili doseljenici sa Kariba, ali i Englezi. Oni su bili veoma direktni, prijateljski raspoloženi i darežljivi. Mnogo više volim te male engleske kuće sa divljim baštama nego one prostrane viktorijanske kuće koje bi mi, sasvim sigurno, brzo dosadile.
Junajted nije bio u dobrom stanju kada je Kantona stigao na Old Traford krajem novembra 1992. Tim ser Aleksa Fergusona je bio osmi na tabeli, a Dion Dablin, pojačanje koje je stiglo tog leta, polomio je nogu.
Ferguson je pokušao da dovede Alena Širera, ali je on to odbio. Tako da je Ferguson seo za sto sa predsednikom kluba Martinom Edvardsom da se dogovori oko transfer politike. Dok je Ferguson pričao o tome kako mu nedostaje Kantona koji je potpisao za Lids, zazvonio je telefon.
Bil Foterbi, izvršni direktor Lidsa, zvao je u vezi sa eventualnim transferom Denisa Irvina. Junajted ga je odbio.
Edvards je zatim upitao da li su voljni da im prodaju napadača Lija Čepmena. Ali Ferguson je na papiru ispisao jedno drugo ime. Kantona.
Edvards je počeo da se raspituje oko cene i u roku od sat vremena sve je bilo dogovoreno, a nadoknada u iznosu između 1 i 1,2 miliona funti je bila dogovorena. Dolazak Kantone se podudara sa periodom neverovatnih uspeha.
Junajted je osvojio četiri titule za pet godina, a sigurno bi osvojio i petu da nije bilo te sudbonosne noći i kung-fu zahvata na Selhurst Parku. I ne samo to: Kantona je otključao napadački potencijal Junajteda. Ferguson ga je nazvao “otvaračem za konzerve”.
#6 Naklon sa vrha
Bio je 18. maj 1997. godine kada je Kantona odlučio da završi karijeru. Objava je stigla nedelju dana pošto je osvojio petu titulu za šest godina provedenih u Engleskoj.
Bila je to karijera zapanjujućeg sjaja i perioda mračnih i nezaboravnih, ali i sramotnih trenutaka. Njegova dostignuća kao fudbalera su, ipak, bila u oštrom kontrastu sa onim što nije uspeo da uradi u Francuskoj.
Postigao je 20 golova za reprezentaciju, ali nikada nije predstavljao sopstvenu zemlju na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Njegov oproštaj od fudbala 1997. značio je da će propustiti šampionat 1998, ali istina je i to da verovatno ne bi bio ni pozvan, jer nije bio na spisku ni za Euro 1996.
Bez obzira na to, Kantonu je izabrao Pele koji ga je uvrstio na listu 100 najvećih fudbalera.
#7 Život je plaža
Fudbal na pesku je na kratko zaokupio pažnju Erika Kantone. Samo nekoliko meseci pošto se povukao iz profesionalnog fudbala, njegov brat Žoel ga je uveo u ovaj sport, u početku kao igrača.
Kao trener je uspeo da svoju zemlju dovede do pobede 2005. na Svetskom prvenstvu u fudbalu na pesku. Bio je to tek drugi put u istoriji da je neka druga zemlja, a ne Brazil, osvojila ovaj trofej.
Kantona je ovaj sport video kao sredstvo za pomoć igračima da iskažu puni potencijal.
– Sve su to vrhunski sportisti koji su iz raznih razloga otpali u svojim fudbalskim akademijama. I svi su se naknadno kajali zbog loših poteza – rekao je on. – Uspesi i posvećenost fudbalu na pesku su bili nadoknada za sve propušteno zbog njihovih grešaka.
#8 Gluma i muzika
Čak i pre povlačenja, Kantona je razmišljao o glumačkoj karijeri.
– Mnogo sam srećniji u svetu mašte – rekao je. – Možda tu ima i elementa bega od stvarnosti.
Kantona je u filmu “Elizabet” iz 1998, sa Kejt Blanšet, glumio francuskog ambasadora, a zatim i sebe u filmu Kena Louča “U potrazi za Erikom”, 2009. godine. Potom i “You and the Night” 2014.
– Sve je to stvar discipline – rekao je Kantona za glumu. – Za mene su fudbal, film, pozorište ili fotografija načini da se izraziš. Naravno, ako želiš da budeš fotograf moraš da naučiš tehniku posla. U sportu moraš da naučiš kako da igraš, ali ja ne mislim da je tehnika najvažnija. Ponekad je lepo i ono što nije savršeno. Baš kao i lepota. Ako je neko savršen, to ne izgleda dobro.
Muzika je još jedna njegova velika ljubav. Prijatelj je s velikimprojem rok muzičara, a pojavio i u legendarnom spotu za Gotjeov hit “Somebody That I Used To Know”. Takođe, što je skoro neverovatno, glumio je u spotu “Once” Liama Galagera koji je poznat kao vatreni fab Mančester Sitija, ljutog rivala Erikovih “crvenih đavola”. Ali, i to je Erik.
Kantona je oduvek bio strastveni čitalac. Njegove tri omiljene knjige su “Slika Dorijana Greja” Oskara Vajlda, zbirka Antonena Artoa i “Narcis i Zlatousti” Hermana Hesea.
– To su knjige o našim čežnjama i malim glasovima u nama koji nam govore da ih ne slušamo – kaže Kantona. – One govore o rivalstvu između dve osobe koje se nalaze u nama. Ceo moj život je takav! Ali zaista uživam u debelim, klasičnim knjigama. “Dorijan Grej” je usput i zabavna knjiga.
#10 Agitator ili iritator
Erik je uvek u nekoj kampanji. Kritikovao je banke, Međunarodnu fudbalsku federaciju (FIFA), vlade i države zbog nepoštovanja ljudskih prava.
Kada je zahtevao da se obrati pažnja na beskućnike, bio je čak pominjan i kao predsednički kandidat 2012. godine. U poslednje vreme je radio i sa organizacijom Amnesti Internešenel.
Pred početak poslednjeg Svetskog prvenstva u fudbalu, rekao je da je novac koji je brazilska vlada potrošila na stadione i izgubila u korupciji, trebalo da iskoristi za školstvo i zdravstvo.
A za odluku FIFA da organizaciju šampionata 2022. dodeli Kataru, u kojem su radnici migranti od početka bili zlostavljani, rekao je:
– Davanjem Svetskog prvenstva Kataru, pokazali su svetu da ih sport u stvari zaista ne zanima.
Kantoni nikada nije nedostajao neki citat za pamćenje.
Najčuveniji je onaj koji je upotrebila jedna holivudska zvezda. Baš kao i Kantona pre njega, Šaja Labuf je izašao sa konferencije za štampu na filmskom festivalu u Berlinu pošto je tada 27-godišnji glumac bio upitan o odluci da glumi u filmu sa mnogo scena seksa.
Odgovorio je: “Kada galebovi prate ribarski brodić, to je zato što misle da će sardine biti bacane u more”. Isto ono što je Kralj Erik rekao na konferenciji za štampu posle incidenta sa navijačem Kristal Palasa.
Koncertna “pauza” kao posledica pandemije odrazila se i na račune muzičara. Uprkos krizi, već dobro poznata muzička imena i dalje su zaradila prava bogatstva
Britanski The Times objavio je ovogodišnji službeni spisak najbogatijih Britanaca.
Dok se na prvom mestu nalazi preduzetnik investitor Ser Leonard Blavatnik, iz sveta muzike, mnoge pozicije na “The Sunday Times Rich List” pripale su pop zvezdama, ali samim vrhom i dalje dominiraju slavni rock veterani kao što su članovi The Beatlesa, The Rolling Stonesa, Queena, Led Zeppelina i Pink Floyda.
Titula najbogatijeg britanskog muzičara, s oko 820 miliona britanskih funti, ove godine tako je pripala Polu Makartniju koji je objavio svoj 18. po redu album, “McCartney III”. Makartni je jedini muzičar koji je ušao u prestižni vrh 250 najbogatijih osoba, dok ga na sveukupnom spisku slede U2 (£620m), ali i ključna osoba mjuzikla i pozorišne muzike Lord Lojd-Veber (£525m) koji je do nedavno duže vreme boravio na samom vrhu.
Kada reč o Veberu i njegovim mjuziklima, pogođenost kulturnog sektora vrlo je vidljiva. Veberov bilans se naime, zbog neizvođenja predstava, smanjio za vrtoglavih 275 miliona funti.
Uprkos pandemiji i znatno smanjenim prihodima zbog nemogućnosti odlaska na turneje, na spisku najbogatijih ipak i dalje ostaju članovi bendova The Rolling Stones, Queen (koji, podsetimo, pre pandemije odlazili na turneje u saradnji s Adamom Lambertom) i U2, kao i Elton Džon, Sting, Rod Stjuart, Erik Klepton, Tom Džons, Robi Vilijams, Fil Kolins, Ozi i Šeron Ozborn, Kris Martin (Coldplay), Mark Nofler i drugi…
Mlađe generacije muzičara takođe su pogođene nemogućnošću održavanja koncerta, ali s druge strane, kod njih je zabeležen značajan rast prihoda od strane streaminga.
Među mlađim muzičarima poslednjih nekoliko godina, pa tako i ove, posebno se ističe Ed Širan koji je 2019. godine pretekao Adel i postao je prvi muzičar mlađi od 30 godina koji je dospeo na ovaj spisak. Među ostalim mlađim izvođačima, našli su se i Dua Lipa, Stormzy kao i nekadašnji članovi grupe One Direction, a danas uspešni solo izvođači Hari Stajls i Zejn Malik.
Prema “The Sunday Times Rich List”, ovo su trenutno najbogatiji britanski muzičari (ili pak – njihovi naslednici):
Sir Paul McCartney – £820m U2 – £620 Lord Lloyd-Webber – £525m Sir Elton John – £375m Sir Mick Jagger – £310m Keith Richards – £295m Olivia i Dhani Harrison – £290m Sir Ringo Starr – £280m Calvin Harris – £220m Ed Sheeran – £220m Sting £220m Sir Rod Stewart – £215m Brian May – £210m Roger Waters – £210m Michael Flatley – £206m
Publika širom sveta imaće priliku da pogleda i dokumentarni filmu o Valu Kilmeru. Kako piše The Hollywood Reporter, dokumentarac će navodno nositi imati naziv “Val” i biče emitovan na platformi Amazon.
Prema navodima stranih medija, u dokumentarnom filmu biće prikazani nikad viđeni snimci Vala Kilmera, kao i brojne priče o glumcu čija karijera traje više od 40 godina.
– Ne mogu da budem ponosniji što ću ovo podelili sa svetom – naveo je Val Kilmer u izjavi.
Kako su naveli iz Amazona, dokumentarac će se pojaviti krajem ove godine.
Val Kilmer je ostvario brojne nezaboravne uloge. Gledali smo ga Ajsmena u filmu “Top Gan”, kao Džima Morisona u filmu “The Doors”, kao Betmena u ostvarenju “Batman Forever”…
Black Rock Desert festival/Photo: Burning Man promo
Gosti festivala učestvovali su u raznim kreativnim aktivnostima u skladu sa temom, koja se menja svake godine. Nije bilo plaćenih nastupa i umetnika, gotovo nikakvih pravila i granica u fizičkom prostoru, a od publike se očekivalo samo dobro raspoloženje i avanturistički duh.
Svaki posetilac dobrih festivala znaće da odgovori na ovo pitanje – koji je to “grad“ koji nikne usred ničega, živi dva dana, a potom nestane?
Da bismo dobili odgovor, trebalo bi se zaputiti ka dalekoj Nevadi. U pustinji zvanoj Black Rock Desert, na zapadu SAD, nedaleko od granice s Kalifornijom, svako leto nikne tzv. Black Rock City.
Njegovi koreni sežu u 1986. godinu kada su dvojica prijatelja u San Francisku napravili drvenu konstrukciju čoveka, visoku dva metra, i zapalili je. Ova atrakcija je privukla okolne prolaznike, pa je, shodno ovome, označen početak jednog velikog projekta.
Samo nekoliko godina kasnije, ovaj projekat, pod nazivom “Burning Man”, nastanio se u pustinji Nevada.
Iako će ga većina ljudi opisati kao festival, organizatori vole da naglase da je to više od festivala. Ovo je spektakl usmeren ka zajednici, umetnosti, “radikalnoj samoekspresiji“, odgovornosti i etici “ostavi iza sebe samo svoje tragove” tokom boravka u prirodi.
Divovske instalacije, dekorisani bicikli, telefonske govornice na kojima piše “Razgovaraj s Bogom”, elektronska muzika, neonski ukrasi, koji signalizuju “promet” u pustinjskoj prašini, hiljade posetilaca u inspirativnim modnim kreacijama, samo su neki od prizora koje možete videti na ovom festivalu.
Black Rock Desert festival/Photo: Burning Man promo
Black Rock Desert festival/Photo: Burning Man promo
Black Rock Desert festival/Photo: Burning Man promo
Black Rock Desert festival/Photo: Burning Man promo
Black Rock Desert festival/Photo: Burning Man promo
Black Rock Desert festival/Photo: Burning Man promo
Black Rock Desert festival/Photo: Burning Man promo
Black Rock Desert festival/Photo: Burning Man promo
Festival je postao toliko popularan da ste ga, možda i ne znajući, već videli – prikazan je u Saut Parku, Simpsonovima, Malkolmu u sredini…
Prošle godine je otkazan, a nažlost i ove. Ali već 2022. živeće ponovo ovaj grad.
Zagrebački muzičar Borna Čop, ljubiteljima rock zvuka poznat kao dugogodišnji gitarista Jure Stublića i grupe Film, javnosti je predstavio svoj prvi samostalni singl “Sestro noći”.
Njegov muzički izraz j u sebi nosi najbolje od zagrebačke škole rock ‘n’ rolla iz legendarnih i voljenih osamdesetih i devedesetih godina, provučen kroz filter aktuelnog vremena. Na uzbudljivom putovanju u solo vode okružio se vrhunskim saradnicima; pesme koje je napisao za predstojeći album snima u studiju ZG Zvuk u produkciji Hrvoja Prskala, dok je za vizuelni kreativni koncept zadužena Lana Puljić, dizajnerka modnog brenda Lokomotiva.
Luna Valas/Photo: YouTube printscreen
Pesma “Sestro noći” je u punom smislu reči pravi punokrvni rock singl s moćnim gitarskim rifovima i snažnim catchy refrenom. Odabrana kao prva pesma s albuma svojevrsna je najava očekivano plodne kantautorske karijere ovog talentovanog muzičara.
– Privremenu pauzu od koncertnih aktivnosti, zbog opštepoznatih okolnosti, odlučio sam iz nevolje da pretvorim u motivaciju za novi početak. Svirajući pesme koje sam pisao proteklih godina krenuo je i talas nove inspiracije, pa sam zaključio da je vreme da ugledaju svetlo dana, a nadam se uskoro i pozornica. Posebno sam zahvalan dragom prijatelju Jurici Pađenu na mentorskim savetima tokom studijskog rada kao i na prilici koju mi je pružio pozvavši me da gostujem na singlu grupe Aerodrom “Nafte i benzina” i tako napravim prvi korak prema samostalnoj karijeri. Izutzetno mi je važan vrhunski kvalitet muzike koju radim i ulažem maksimalan trud kako bi svoje pesme odenuo u najsvečanije haljine, jer one su lepotice koje to zaslužuju. Muziku pišem iz srca, u tekstovima otvoreno predstavljam proživljena iskustva i emocije koje ih prate i ne stajem s radom dok pesme ne budu tačno onakve kakvim ih zamišljam – kaže Borna.
Vizualno intrigantan video spot u režiji Mladena Stanića, snimila je Sara B. Moritz na atraktivnim lokacijama u centru Zagreba i Borninom kvartu Dubrava. U spotu zavodljivu “sestru noći” otelotvoruje model Luna Valas, a bend čine provereni muzičari Mario Jagarinec, Jadranko Jagarinec i Miro Odak.
