Zadužbina Dejvida Bouvieja dogovorila je potpisivanje novog ugovora sa Warner Music Group koji ova kompanija preuzima njegov kompletan muzički katalog.
Warner Music je ranije imao svetska prava na muziku koju je pokojni umetnik izdao između 1968. i 1999. (do njegovog albuma “hours…“ u oktobru 1999.) nakon što su 2013. godine kupili Parlophone Label Group.
Ovaj novi ugovor o licenciranju sa Bouvijevom zadužbinom sada znači da Warner Music takođe ima prava na umetnikov katalog muzike između 2000. i 2016. – godine njegove smrti.
Bouviejevi albumi “Heathen”, “Reality”, “The Next Day“ i “★” (AKA “Blackstar”) nalaze se među delima koja će ući u album Warner Music 2023. Prvobitno su objavljeni putem Sony Musica.
Samo Bouviejevi snimci pre 1968. – uključujući njegov istoimeni album iz 1967. i niz singlova – kao i mali broj “zalutalih” pesama neće se nalaziti pod kišobranom Warner Musica.
U saopštenju za javnost koje je najavilo novi ugovor takođe je potvrđeno da će peta serija u seriji Boouvijevih “Era” box setova -“Brilliant Adventure” (1992 – 2001), biti objavljena na jesen.
– Izuzetna je čast biti izabran za nekoga ko brine o delu jednog od najvažnijih i najdinamičnijih kreativaca u savremenoj kulturi – rekao je Mak Lusada, izvršni direktor Recorded Music u Warner Music Group.
– Uzbuđeni smo što će nam prošireno partnerstvo sa zadužbinom Bouuvi pomoći da isporučimo inovativne projekte koji se protežu kroz njegovu karijeru i privućemo nove generacije u njegov izvanredni muzički univerzum.
Dodelom nagrada najboljim filmovima u četiri kategorije, u četvrtak, 16. septembar u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, svečano je zatvoren 14. Beldocs festival.
Za nagrade za najbolji film, snimatelja i montažu u okviru selekcije Srpski takmičarski program takmičilo se sedam domaćih dokumentaraca. O nagradama je odlučivao žiri u sastavu dr Aleksandra Milovanović, Tristan Priimägi, i Vuk Perović.
Nagradu za najbolji film Srpske takmičarske selekcije dobila je rediteljka Marta Popivoda za ostvarenje “Pejzaži otpora“.
Prema odluci žirija, nagrada za najbolji film dodeljuje se dokumentarnom filmu koji „sa svojom empatijskom toplinom i optimističnim tonom može da se nosi sa prošlim traumatičnim iskustvima. U tome uspeva ne umanjujući važnost poruke i stvarajući most između jučerašnjih i današnjih borbi“.
Marta Popivoda, rediteljka filma “Pejzaži otpora“, prilikom prijema nagrade je izjavila: – Ogromna je čast dobiti jednu ovakvu nagradu na Beldocsu i naravno kod kuće, u Beogradu. Ovu nagradu posvećujemo Sonji, koja nažalost više nije sa nama, koja nas je naučila šta znači transgeneracijska solidarnost i ljubav.
Pejzaži otpora/ Photo: Beldocs Promo
Nagrada za najbolju kameru Srpskog takmičarskog programa dodeljena je Sari Preradović za film “Koreni“.
U obrazloženju žirija stoji da nas u ovom filmu “nenametljivo, ali precizno i jasno, kamera vodi kroz intimnu studiju o prostoru i ljudima gde priroda jednako kao i sagovornici postaje uverljiv protagonist storije ispričane u dugim i statičnim kadrovima. Vještim kadriranjem, pažljivo se gradi struktura i kontekst filma“.
Za najbolju montažu domaćeg programa nagrađene su Ana Žugič i Olga Košarić, za film “Telenovela sivo u koloru“.
Žiri je odluku obrazložio rečima: – Nekonvencionalna struktura filma proizilazi iz neobičnog senzibiliteta njegovog autora. Ritmički i vizuelno, montaža osnažuje zabavni i neočekivani žanr dokumentarne sapunice u ovom filmu. Montažno gradeći njegovu “nemoguću“ formu, kao i u svakoj uzbudljivoj telenoveli, razvija se čitav spektar emocija, od smeha i ljubavi do nostalgije i tuge.
Posebno priznanje dodeljuje se filmu “Dida”, po rečima žirija “nepokolebljivo iskrenom porodičnom prikazu koji meša komediju i tragediju u ličnom svedočenju reditelja i jednostavnom, posmatračkom stilu snimanja”.
Ana Žugič/ Photo: Nemanja Stojanović (promo, Beldocs)
Za nagradu najbolji film Međunarodne takmičarske selekcije nadmetalo se 11 internacionalnih dokumentarnih ostvarenja.
Žiri u sastavu Yun-hua Chen, Marija Stojnić, Igor Marković, odlučio je da nagrada za najbolji film pripadne Alini Gorlovoj, rediteljki filma “Ova kiša će zauvek padati“.
U obrazloženju odluke žirija stoji: – Ponekad panoptični, ponekad gotovo nezamislivo detaljni, prizori, sekvence i fragmenti putovanja jednog čoveka iz rata u rat, od granice do granice, i sa jednog kontinenta na drugi, odražavaju načine na koje se svi prisećamo sopstvenih života, ali takođe otkrivaju provaliju nad kojom je izatkana istorija sveta.
Alina Gorlova, rediteljka filma “Ova kiša će zauvek padati“, zahvalila se na nagradi i izjavila: – Bilo mi je veoma važno da pokažem moj film ovde, u Srbiji. Vi ste takođe iskusili rat, kao i mi u Ukrajini, i u Siriji. Sigurna sam da svi shvataju kako je rat zapravo samo ružna stvar, koja više ne bi smela da se ponovi.
Posebno priznanje žirija pripalo je filmu “Holgut“ rediteljke Lizbet De Seler. Žiri je odluku obrazložio rečima: “Ovaj filmski dragulj pronađen je u večnom ledu Sibira, gde zbog porasta temperature izazvanog klimatskim promenama, skeleti mamuta sada izlaze na videlo. Mističan, poetičan i sanjiv, slobodnog stila – lebdeći od dečjih uspavanki do dubokog šamanskog doživljaja – autorka spaja stvarno i imaginarno, elegantno i skromno – gotovo bestežinski – oživljavajući ne tako daleku prošlost kada su legende bile stvarne, a mit i istorija bili samo odjek jedno drugog, kada je svaka senka bila priča, a prošlost, sadašnjost i budućnost hodale srećno ruku pod ruku.
Nagrada za najbolji kratki film 14. Beldocsa pripala je Olgi Lukovnikovoj za film “Moj teča Tudor“. Žiri u sastavu Neil Young, Iva Plemić Divjak, Josip Lukić u odluci je napisao: – Mnogi filmovi imaju za cilj da obrade bolne i važne teme, ali retko se sreću oni u kojima delikatnost izvođenja savršeno dopunjuje i pojačava složenost i hitnost teme. Naš pobednik koristi jednostavne vizuelne i audio elemente i kombinuje ih na načine koji duboko ličnu hroniku zlostavljanja i lečenja pretvaraju u trajno delo filmske umetnosti. Rezultat je snažno emocionalno iskustvo za gledaoca u tandemu sa presudnom, pročišćavajućom katarzom za samu rediteljku.
Posebno priznanje dobio je kratkometražni film “U plitkoj vodi“ reditelja Mareka Moučke.
– U kratkim filmovima, pitanje trajanja je ključno: inteligentna štednja može biti faktor koji odvaja dobar film od izvanrednog. Odličan primer je primalac našeg posebnog priznanja, koji pokazuje izuzetnu konciznost i pravi talenat tokom samo 10 minuta. Koliko je ohrabrujuće da jedno od najuspešnijih i najinovativnijih dela dolazi od jednog od najmlađih reditelja na festivalu – stoji u odluci žirija.
Nagradu za najbolji film u selekciji Beldocs Teen, žiri u sastavu Anđela Nikolić, Dunja Trifunović, Gordan Šašić, Nađa Vučković, Tarja Antić dodelio je Anđeli i Davoru Rostuharu za ostvarenje “Ljubav oko svijeta“.
Žiri je ocenio da je film “nosilac univerzalne teme sa kojom je svako od nas u nekom trenutku mogao da se poistoveti“ i da osećaj katarze koji je u njima probudio oslikava veliku vrednost ovog dela.
Autorka filma Anđela Rostuhar je povodom priznanja izjavila: – Ovim putem želim zahvaliti žiriju na dodijeljenoj nagradi za najbolji film u teen programu. Rad sa mladima i projekcije u školama velik su dio svakog našeg projekta, pa tako i posljednjeg Ljubav oko svijeta, zato nam je drago upravo od te skupine dobiti priznanje za naš film. Trenutno radimo na organizaciji kino turneje u Srbiji, tako da se uskoro vidimo u Beogradu, nadam se u velikom broju.
Posebno priznanje žirija pripalo je ostvarenju “Tinejdžerske priče iz karantina“, a u odluci žirija stoji da je ovaj film “dokument iskustava tinejdžera tokom pandemije sa kojom smo se svi susreli“, te da je na žiri poseban utisak ostavila povezanost sa likovima i njihovim pričama.
Marta Popivoda/ Photo: Nemanja Stojanović (promo, Beldocs)
U okviru Beldocs Industry programa, dodeljene su vredne nagrade: Marija Stojanova nagrađena je sa 1.000 evra za najbolji projekat, Žana Maksimenko Kavčić dobitnica je nagrade DAE – Documentary Association of Europe Award za projekat “Peace for Nina“, Sara Stijović osvojila je nagradu Thessaloniki Documentary Film Festival Award za projekat „Gina“, Arturas Jevdokimovas je za projekat “Life and Death of a Christmas Tree“ osvojio Pitch the Doc Award, a Kiril Karakaš i Svetislav Podlešanov osvojili su East Silver Caravan Award za projekat “Ironman“.
Serbian Docs in Progress nagrada za najbolji projekat u iznosu od 500 evra dodeljena je projektu “Boro-Ramiz“ Ane Dragić, a DOKSrbija Encouragement Award pripao je Milici Đenić za projekat “Tales of the Plum Spirit”.
Beldocs festival je po prvi put zatvorio film iz Beldocs Teen programa. “Draga deco budućnosti“ mladog nemačkog reditelja Franca Bema je dokumentarac o borbi tri mlade žene iz tri zemlje (Čilea, Ugande, Hong Konga) na tri kontinenta.
Nosioci filma su mlade generacije koje se nalaze u centru političkih promena i globalnih potresa, a njihov aktivizam manifestuje se u hrabroj i beskompromisnoj borbi za društvenu pravdu, demokratiju i suočavanje sa posledicama klimatskih promena.
Film je ušao u programsku selekciju Beldocs Teen odlukom devet mladih selektora – tinejdžera iz Srbije, koji su zajedno sa tri aktivistkinje Minom Milošević, Daxi Stošić, Jovanom Jankov, takođe iz Srbije, na svečanom zatvaranju Beldocsa najavile film, pričale o svojim borbama, aktivističkom radu, prostorima slobode i poslale poruke završnice Beldocsa.
Voditelj i kompozitor Milan Minja Subota preminuo je u 82. godini posle borbe sa teškom bolešću s kojom se duže vreme borio.
Srpski kompozitor je pre šest dana hitno preveze na pulmologiju zbog bolesti, gde je izgubio bitku sa opakom bolešću..
Minja Subota je bio srpski kompozitor, zabavljač, muzičar, fotograf i diplomirani inženjer elektrotehnike. Dugo je radio kao voditelj i autor đečije TV serije “Muzički tobogan”.
Minja Subota je rođen u Sarajevu 8. novembra 1938 kao Milan Subota, od oca Ante i majke Desanke (rođ. Pilja). Familija Subota je srpska pravoslavna familija iz Petrovog polja u Dalmaciji, a Minjin otac Ante, poreklom iz Drniša u Petrovom polju, rođen je i živeo u Splitu. Nakon završenih studija elektrotehnike u Beogradu, Ante se venčao Desankom Pilja iz Sarajeva, gde su dobili sinove Aleksandra “Sašu” (1935) i Milana “Minju” (1938).
Osnovnu školu i gimnaziju, Minja je završio u Beogradu. Pohađao je nižu i srednju muzičku školu “Stanković”, a na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu stekao diplomu inženjera elektrotehnike.
Kao kompozitor, napisao je mnoge kompozicije zabavne muzike i šansona, a kao vokalni solista snimio veliki broj ploča iz ove oblasti u Jugoslaviji i Rusiji.
Kompozicije su mu izvođene na mnogim festivalima. Neke poznate kompozicije su “Homo, homini”, “Čuvar parka”, “Budi dobar prema njoj”, “Čekaj me”, “Dok te ljubim”, “U jednom danu”, “Plava muzika”…
Od 1970. do 1975. godine nastupao je sa grupom One i oni sa Daliborkom Stojšić, Žarko Dančuom (Boba Stefanović 1970.g.) i Lidijom Kodrič.
U kompozitorskom opusu za decu, komponovao je na stihove naših najistaknutijih pesnika pesme, koje se danas pevaju u predškolskim ustanovama i školama i postale su deo dečje muzičke literature, a generacije su odrastale uz njih. Između ostalih to su pesme: “Deca su ukras sveta”, “Išli smo u Afriku”, “Rekao sam brezi i topoli”, “Telefonijada”, “Povrćijada”, “Kolo”, “Razbole se lisica”…
Komponovao je i ciklus pesama “Još nam samo ale fale” na stihove Ljubivoja Ršumovića. Bio je autor i voditelj serije “Muzički tobogan” koja je emitovana osamnaest godina i predstavlja rekordnu seriju po gledanosti i popularnosti na našem televizijskom programu. Zahvaljujući toj seriji naši najpoznatiji kompozitori komponovali su na stihove pesnika za decu preko sto pedeset kompozicija, od kojih su mnoge postale dečji evergrini.
Kao umetnik obavljao je funkcije predsednika Saveza estradnih umetnika Jugoslavije i Srbije, i niz godina bio je u upravnim odborima Udruženje kompozitor Srbije i Udruženja muzičara džeza, zabavne, pop i rok muzike Srbije. Bio je član programskog saveta “Zmajevih dečjih igara”. Učestvovao je u radu mnogih žirija na najvećim muzičkim manifestacijama u zemlji i inostranstvu. Održao je stotine dobrotvornih programa.
U Kruševcu je proglašen za počasnog građanina i dobio titulu “Viteza od Čarapanije” za nesebično zalaganje u radu sa decom ovoga grada.
Napisao je knjigu “Kako smo zabavljali Tita”.
Njegova supruga bila je novinarka Branka Jeremić Subota koja je preminupa 2018. godine.
Iranski muzičar Mehdi Radžabian, rizikuje da ode u zatvor zbog muzike koju pravi. On je u stvarnosti već dve godine zatvoren, uključujući samovoljno osamljivanje i štajk glađu, zbog pesama sa kojima se iranske vlasti ne slažu, ali on ne želi da odstupi.
Album Mehdija Radžabiana koji je nastao u podrumu njegove kuće u Sariju, u severnom Iranu, zove se “Grupa Bogova”. Album stavlja u prvi plan brazilski orkestar, i muzičare iz Turske, Indije i Argentine, i dve pevačice iz Amerike. Ti glasovi unose život u njegove pesme, ali istovremenu iskazuju politički stav, jer su ženski glasovi u pesmama, u Iranu zabranjeni, piše BBC.
Kada je objavio da će raditi sa pevačicama, bio je osuđen i žena sudija mu je rekla da “ohrabruje prostituciju”. On ne zna da li će ga sada kada je album gotov opet optužiti, ali neće da stane i ne može da veruje da se u današnje vreme muzika i dalje zabranjuje.
Mehdi Radžabian/Photo: Barg Music press
Radžabianovo iskušenje je počelo još 2013. godine kada mu je Islamska revolucionarna garda upala u studio i konfiskovala sve hard diskove. Tada je vodio izdavačku kuću, zagovarao je ženske vokale u pesmama i pripremao je album o apsurdnosti iransko-iračkog rata.
Uhapšen je zbog uvrede državnog autoriteta i proveo je u pritvoru 90 dana na nepoznatoj lokaciji. 2015. godine ponovo je uhapšen sa svojim bratom Hoseinom, koji se bavi filmom, i posle tri minuta suđenja osuđen na šest godina zatvora. I on i brat štrajkovali su glađu 40 dana.
Naslovna numera novog albuma upravo govori o tome, o skoro beživotnom telu i transcendentalnom iskustvu, jer posle 29 dana štrajka glađu više nije znao da li je živ ili mrtav.
Jedan od najkontroverzinijih svetskih heavy/thrash/punk metal bendova, američki veterani Mentors, u okviru evropske turneje nastupiće 19. septembra u novosadskom klubu Dvorište.
Mentors su nastali u Sijetlu davne 1976. godine, samo tri godine kasnije premestzili su se u Losa Anđeles, a do sada su objavili osam studijskih albuma.
Bend je do 1997. godine predvodio bubnjar/pevač Eldon “El Duce” Houk, koji je stradao pošto ga je u alkoholisanom stanju udario voz. On je pored svojih tekstova, zbog kojih je više puta bio na sudu, u žižu javnosti dospeo jer je nekoliko dana pre nesreće u jednom od intervjua tvrdio da ga je Korti Lav angažovala da ubije Kurta Kobejna za 50.000 dolara?!
Bend je posle Eldonove pogibije prestao sa radom, ali su se 2000. godine vratili na scenu u novoj postavi, koju danas čine Sickie Wifebeater (Erik Karlson) na glavnoj gitari, Dr Heathen Scum (Stiv Broj) na bas gitari, Cousin Fister (Brajan) na ritam gitari i Džon Kristofer na bubnjevima..
Pokojna Ejmi je pomenutu haljinu nosila na svom poslednjem koncertu u životu u srpskoj prestonici, gde se desio pravi fijasko, jer je došla na binu u vidno alkoholisanom stanju. Jedva je mogla da stoji, a kamoli peva, reči su se mešale. Publika ju je izviždala, a Ejmi se brzo povukla sa scene.
Mesec dana kasnije Vajnhauseva je preminula u 27. godini, od posledica trovanja alkoholom.
Sav prihod od prodaje njenih ličnih stvari otići će u fondaciju koju su osnovali njeni roditelji, u znak sećanja na njihovu prerano preminulu ćerku, a sve u cilju kako bi pomogli mladima koji se bore sa zavisnošću, prenosi The Sun.
Italijanska grupa Maneskin, ovogodišnji pobednik Evrovizije, održaće koncert u Beogradu.
Tanjug je objavio da se pregavara sa poznatim bendom o potpisivanju ugovora i datumu kada će se održati koncert, ali da bi trebalo da se održi u februaru ili martu na Beogradskom sajmu.
Maneskin su italijanski rok sastav iz Rima, čiju postavu čine pevač Damijano David, basistkinja Viktorija de Andelis, gitarista Tomas Radi i bubnjar Itan Torkio.
Osim što su ove godine pobedili na Evroviziji sa pesmom “Zitti e buoni”, našli su se u centru pažnje javnosti zbog rasprave o tome da li je frontmen grupe koristio drogu tokom takmičenja.
Osim toga, Damijano svojim kontroverznim stilom i ponašanjem izaziva veliku pažnju ženskog dela populacije.
Gotovo 30 godina posle prikazivanja filma “Telohranitelj” Warner Bros. Pictures sprema snimanje njegove nove verzije.
Variety je objavio da će scenario za novu verziju filma ‘Telohranitelj’ napisati dramaturg Metju Lopez – najpoznatiji po pozorišnoj predstavi ‘The Inheritance’ iz 2018. godine. To će ujedno biti i prvi Lopezov scenario za film, jerje prethodno pisao isključivo za pozorište.
Vest o njegovoj verziji filma iz 1992. godine u kojem Vitni Hjuston glumi pop pevačicu Rejčel Maron, a Kevin Kostner je njen telohranitelj, dolazi pošto je Lopez u oktobru 2020. godine potpisao ugovor za Amazon Studios
Iako još nema službenih objava, Variety je izvestio o “umešanosti” Lorensa Kasdana, koji je napisao i koproducirao originalni film. Kasdan će se pridružiti radu na novoj verziji filma ‘Telohranitelj’ u ulozi koproducenta, a pridružuju mu se Dan Lin i Džonatan Ajrih. Nik Rejnolds takođe će biti izvršni producent nove verzije filma.
Dan Lin čiji rad kao producenta uključuje franšize ‘Lego Movie’ i ‘Sherlock Holmes’, navodno je vezan uz buduću novu verzija filma ‘Telohranitelj’ još od 2011. godine. Projekat je jedan od mnogih s kojima se Lin trenutno bavi, uključujući adaptaciju ‘Lilo & Stitch’ uživo, kao i film ‘Inspektor Gadžet u akciji’.
Posle premijere 1992. godine, film ‘Telohranitelj’ je postao jedan od filmova s najvećom zaradom svih vremena. Soundtrack filma s kultnom pesmom pokojne Vitni Hjuston za jesmu ‘I Will Always Love You’ do danas drži rekord za najprodavaniju filmsku muziku svih vremena.
B.B. King, muzičar koga su njegov umorni glas i tužna gitara odveli iz polja pamuka u Misisipiju na velike pozornice širom sveta, rođen je 16. septembra 1925. godine. Ovaj blues gitarista stvorio je svoj unikatan zvuk koji su voleli milioni. Dok je pevao, u njegovom glasu smenjivali su se osećaji požude, čežnje i izgubljene ljubavi. On je sam u svojoj autobiografiji iz 1996. rekao kako mu je cilj uvek bio da poveže svoju gitaru s ljudskim emocijama. I to je radio – najbolje.
B.B. King je značajno doprineo ekspanziji blues publike. Način na koji je svirao bio je urban, u svoju muziku implementirao je razne uticaje iz drugih žanrova i uvek je bio spreman da se prilagodi novoj publici i ponuditi joj nešto s čim može da se poveže.
Kad se jedan od njegovih prvih singlova 1951. godine popeo na vrhove R&B top lista, King je krenuo na turneju i zapravo je nikad nije prekinuo. Počeo je u malim neuglednim noćnim klubovima i plesnim dvoranama. Godine 1956. odradio je neverovatnih 342 koncerta, a u idućih pola veka godišnje bi redovno odradio 200 do 300 nastupa.
B.B. King ostaće zauvek kralj bluesa, voljen i poštovan. Malo ko je živeo muziku kao on, od najranijeg detinjstva, sve do svojih poslednjih dana.
Izdanje “Only We Can Solve This Problem” posvećeno je legendarnom beogradskom hardcore/metal/reggae sastavu Eyesburn.
Album je dostupan za besplatan download preko online etikete SMP Music, a sve pesme možete da nađete i na njihovom zvaničnom YouTube kanalu.
Ovo je još jedan u nizu projekata SMP portala gde su se na jednom mestu okupili domaći sastavi (Discord, Brat, Downstroy, Chiapas, D ZOO, Senshi, Wild Cat Crew, Riot 87 i Heartstroke) koji su, svaki na svoj način, iskazali poštovanje prema bendu Eyesburn obradivši omiljenu pesmu.
“Only We Can Solve This Problem – Tribute to Eyesburn”, spisak pesama:
1. Discord – Burn 2. Brat – Stark Blind 3. Downstroy – Sister feat. Coyote 4. Chiapas – War Control 5. Quasarborn – Sun 6. D ZOO – Divide 7. Senshi – No Free Time 8. Wild Cat Crew – Agony feat. AmanZaman 9. Riot 87 – All Right feat. Coyote 10. Heartstroke – Solid
