Neprestano čitam da u 70-im godinama ljudski mozak počinje da propada, pa pokušavam da nastavim da ga koristim maksimalno, napisao je u kolumni za Guardian legendarni muzičar Igi Pop i otkrio šta mu najviše pomaže da zadrži bistar um.
– Otkrivanje nove muzike otvara mi um, a element iznenađenja održava me povezanim. Osećam se kao da kopam dijamante – i kad nađete dijamant, znate, mnogo je dobar osećaj. Kada sam čuo “Chaise Longue” od Wet Lega, bio sam veoma uzbuđen: bezobrazno je, sa opakim gruvom, a vokali – skoro da su metronomski. Mogli biste da zamolite 100 ljudi da to otpevaju i ne bi zvučalo isto – napisao je Igi.
– Još od adolescencije sam se ljutio kada je radio svirao nešto otrcano i osećao sam se dobro kada mi se dopalo nešto novo. Dejvid Bouvi me je upoznao sa Kraftwerkom. Upoznao sam ih i rekao im: “Idem na spavanje slušajući vašu muziku!” Ćutali su jer su mislili da pričam gluposti, ali to je bio najveći kompliment koji sam ikome mogao da dam. Florijan Šnajder je imao takve mentalne mudrosti da postavlja te neobične melodije kada je toliko muzike bilo u fazonu da je važno samo “prodaj, prodaj, prodaj“. On je verovao ljudima da će prepoznati kvalitet, što je i moja filozofija.
Nik Kejv najavio je svoje nove memoare pod nazivom “Faith, Hope And Carnage” (Vera, nada i masakr) koji će se fokusirati na godine posle smrti Kejvovog sina Artura 2015. godine.
Knjigu bi trebalo da objavi izdavačka kuća Canongate na jesen 2022. godine, a sami memoari su nastali iz više od 40 sati razgovora između frontmena grupe The Bad Seeds i novinara Observera Šona O’Hegana.
“Vera, nada i masakr” obuhvatiće Kevovu perspektivu i lični život kroz šest godina od smrti njegovog sina Artura, koji je umro u maju 2015. kada je imao 15 godina.
– “Faith, Hope And Carnage”obećava da će biti promišljena knjiga o Kejvovom unutrašnjem životu u poslednjih šest godina, meditacije o velikim idejama, uključujući veru, umetnost, muziku, tugu i mnogo više. To je projekat podstaknut lockdownom i projekat koji savršeno leži uz Kejvovo nedeljno pisanje na njegovom portalu “The Red Hand Files” – navodi se u sinopsisu memoara.
Kejv je, komentarišući nove memoare u prigodnoj izjavi rekao:
– Ovo je prvi intervju koji sam dao unazad puno godina. Traje više od 40 sati. Mislim da bi to trebalo da je dovoljno dugo. Bilo mi je malo čudno, ali iskreno zadovoljstvo da razgovaram sa Šonom i zajedno prođemo kroz ova neizvesna vremena, i zadovoljstvo je nastaviti moj odnos s izdavačem Canongateom, koji je kao i uvek predan i strastven u svom poslu.
O’Hegan je dodao da je “Faith, Hope & Carnage” knjiga “intimnih i često iznenađujućih razgovora u kojima Nik Kejv iskreno govori o svom životu, svojoj muzici i dramatičnoj transformaciji, izazvanoj ličnom tragedijom.
– Memoari su prošarani nizom tema uključujući pisanje pesama, tugu, kreativnost, saradnju, katastrofu, prkos i smrtnost i pružaju duboki uvid u jedinstveni um jednog od najoriginalnijih i najizazovnijih umetnika našeg doba, kao i istraživanje kompleksa dinamike između vere i sumnje koja podupire njegovo delo.
Početkom ove sedmice Nik Kejv & The Bad Seeds podelili su prethodno nikad do sada predstavljenu pesmu iz doba “Ghosteena” pod nazivom “Earthlings”, koja je preuzeta s njihovog predstojećeg albuma “B-Sides & Rarities Part II”.
– Ako je svrha pesme da iritira uštogljene, neka tako i bude. Ali za mene ostaje imperativ da svaki slušalac unutar sebe otkrije svoju ličnu priču – stvarno ne želim da vam govorim kako da se osećate.
Grupa je na Isntagramu u maju napisala kako je novi album gotov i spreman za objavu. Podsećamo, grupa trebalo 2020. da krene na evropsku turneju, u okviru koje je trebalo da sviraju i na Arsenal festu, ali je zbog korona virusa sve otkazano.
Serija “Damin gambit” jedna je od najvećih favortita za osvajanje televizijske nagrade Emmy koja se dodeljuje u nedelju, 19. septembra. S obzirom da je snimljena samo jedna sezona sa sedam epizoda, “Damin gambit” takmiči se u kategoriji serija s ograničenim trajanjem.
Međutim, ususret dodeli nagrada kompanija Netflix koja je producirala seriju suočila se s tužbom koju su podneli advokati None Gaprindanšvili, 80-godišnje gruzijske šahistkinje koja je bila svetska prvakinja od 1962. do 1978. godine. Razlog za tužbu u kojoj se traži pet miliona dolara odštete je uvreda jer u poslednjoj epizodi serije komentator, koji komentariše meč Bet Harmon (izmišljene osobe koju glumi Anja Tejlor-Koj) koji se odvija u Rusiji, kaže kako je Nona Gaprindašvili svetska prvakinja koja nikada nije igrala protiv muškaraca. To, navodi se u tužbi, nije istina.
Nona Gaprindašvili/ Photo: wikipedia.org
“Gaprindašvili je pionir ženskog šaha i voljena ikona u rodnoj Gruziji. Tokom njene neverovatne karijere osvojila je brojna prvenstva, pobeđivala je neke od najboljih šahista na svetu i postala prva žena u istoriji kojoj je dodeljena titula velemajstora koju su do tada dobijali samo mušarci”, navodi se u tužbi podnesenoj na sudu u Kaliforniji.
“Tvrdnja kako Gaprindašvili ‘nikada nije igrala protiv muškaraca’ je lažna, seksistička i omalovažavajuća. Do 1968. godine, kada se ova epizoda odvija, ona se takmičila protiv barem 59 šahista od kojih je barem njih deset u to vreme imalo titulu velemajstora, kao što su Dragoljub Velimirović, Svetozar Gligorić, Paul Keres, Bojan Kurajica, Boris Spaski, Visvanathan Anand i Mihail Talj. Poslednja trojica bila su tokom svoje karijere svetski prvaci”, tvrdi se u tužbi u kojoj se zaključuje da je “Netflix je namerno lagao o uspesima None Gaprindašvili i to iz jeftinih i ciničnih razloga, kako bi pokazali da je njihova izmišljena junakinja uspela u onome u čemu ni jedna druga žena, uključujući Gaprindašvili, nije uspela”. Advokati smatraju da je Netflix time ponizio ženu koja je bila pionirka i koja se suočila sa šahistima i pobeđivala ih.
U odgovoru Netflixa navodi se kako oni cene Nonu Gaprindašvili i njenu karijeru ali smatraju da tužba nije utemeljena i da će to dokazati na sudu.
Dino Dvornik, hrvatski kralj funka i muzički vizionar, bio je uvek ispred svog vremena i ostavio nezaboravan trag u istoriji muzike ovih prostora. Prošlo je 13 godina od njegovog preranog odlaska, a njegov trag će ostati upečatljiv za sva vremena. Zato je Dancing Bear ponosno predstavio finalno vinilno izdanje njegovog poslednjeg albuma “Pandorina kutija – Special Edition 2021.”.
Cela priča s fenomenalnim albumom “Pandorina kutija” krenula je 2006. kada je Dino počeo da radi na albumu posle šestogodišnje diskografske pauze. Javnost je prvi put okusila plodove albuma početkom leta 2008., kada je održana promocija prvog singla “Hipnotiziran”, koji je istog trena oduševio publiku, a pesma i dan danas nanovo osvaja sve svojim neodoljivim, hipnotizirajućim ritmom. Dino Dvornik se tako i službeno vratio na vrh domaće scene, iako u očima mnogih nikada nije ni odlazio s tog vrha.
Nažalost, kralj funka nije dočekao izlazak svog poslednjeg albuma.
Izuzev spomenutog singla “Hipnotiziran”, na originalnom izdanju albuma “Pandorina kutija” iz 2008. smestilo se devet pesama, među kojima je duet s Davorom Gopcem u pesmi “Sretan Božić, sretna Nova godina” koja je završena posle Dinove smrti, ali dovršena je na vreme kako bi se smestila na albumu. Posthumno je realizovana i saradnja s TBF-om u pesmi “Shlapa (Daj mi još tog funka)”.
Special edition vinil “Pandorina kutija” izlazi kao poklon svim poštovaocima Dina Dvornika čije pesme premošćuju generacijski jaz i koje nemaju rok trajanja.
Šeron Ozborn otvoreno je progovorila o svom braku sa pevačem heavy metal legendi Black Sabbath, Ozijem Ozbornom, koji traje već gotovo 40 godina.
– Naše svađe su bile legendarne. Znali smo da ‘ubijemo Boga jedno u drugome’. To je prestalo prije nekih 20 godina, ali znali smo da se dobro posvađamo – otkrila je Šeron u intervjuu za Daily Mail.
Za zvezdu Black Sabbatha venčala se davne 1982. godine, a upoznali su se 1970. kada je Šeron imala samo 18 godina.
Par je 2002. pokrenuo svoj rijaliti šou “The Osbournes”, koji je emitovan do 2005. godine.
Slavni par uvek je bio otvoren kada je trebalo da govori o njihovoj burnoj prošlosti, a to su i dokumentovali u biografskom filmu.”The Nine Lives of Ozzy Osbourne”.
Šeron Ozborn tvrdi da je film pre svega “ljubavna priča”.
– To je film o Ozijevom i mom životu, o tome kako smo se zabavljali i uopšteno govori o našoj nestabilnoj vezi. Svim tučama, pomirenjima, opet tučama, uzbuđenjima, ma svemu. A to je i ljubavna priča. Ljudi će pogledati film i pomisliti da nismo to smeli da prikažemo. Ali mi samo govorimo istinu. Neki ljudi imaju nestabilne odnose, a naš je bio vrlo nestabilan – otkrila je Šeron, piše US Magazin.
U dokumentarnom filmu Šeron se prisetila i incidenta iz 1989. godine, kada je Ozi pokušao da je zadavi dok je bio pod uticajem droga.
– Nisam znala ko to sedi preko puta mene na sofi, ali to nije bio moj suprug. Znao je da ima te svoje faze u kojima bi mu pogled postao čudan, kapci bi mu se spustili i jednostavno niste mogli da dopremo do njega – otkrila je.
Prvi put posle 17 godina potpuno je preuređena lista najboljih pesama ikada magazina Rolling Stone.
Više od 250 umetnika, pisaca i ličnosti iz industrije pomoglo je da se izaberee potpuno novu listu prepunu istorijskih favorita, himni koje menjaju svet, ali i novih klasika.
“Rolling Stone je 2004. godine objavio svoju listu 500 najvećih pesama svih vremena. To je jedna od najčitanijih priča u našoj istoriji, pregledana stotinama miliona puta. Ali mnogo toga se promenilo od 2004. godine; tada je iPod bio relativno nov, a Bili Ajliš je imala tri godine. Zato smo odlučili da se lista potpuno preuredi. Da bismo kreirali novu verziju RS 500, sazvali smo anketu za više od 250 umetnika, muzičara i producenata, ljudi iz muzičke industrije i vodećih kritičara i novinara. Svaki je poslao rangiranu listu svojih 50 najboljih pesama, a mi smo tabelarno prikazali rezultate”, piše Rolling Stone.
Skoro 4.000 pesama je dobilo glasove. Tamo gde je verzijom liste iz 2004. dominirao rani rok i soul, novo izdanje sadrži više hip-hopa, modernog kantrija, indie roka, latino popa, reagea i R&B-a. Više od polovine pesama – ukupno 254 – nije bilo prisutno na staroj listi, uključujući trećinu u prvih 100. Rezultat je sveobuhvatnija, inkluzivna vizija popa, muzike koja iznova ispisuje svoju istoriju.
Stiven Van Zant i Brus Springstin/Photo: YouTube printscreen
Stiven Van Zant progovorio je o svojim razlozima zbog kojih je napustio E Street Band 1982. godine i razlozima za povratak posle 17-godišnjeg odsustva.
Priznao je da je bio kratkovid kad je napuštao grupu, pogotovo jer je tek počela da postiže ogroman uspeh.
U odlomku iz svoje knjige “Unrequited Infatuations: Memoir” koji je objavio Rolling Stone uoči objavljivanja 27. septembra, Van Zant je rekao da mu se “dopalo što je bio u drugom planu u E Street Bandu” jer ga je to “držalo dalje od reflektora, ali mi je dozvolio da dam dovoljno značajan doprinos da opravdam svoje postojanje u svojoj glavi”.
Ali, istovremeno je osećao da je njegov odnos sa Brusom Springstinom usput izgubio ravnotežu.
“Počelo je da se oseća kao da je Brus prestao da sluša. Uvek je bio najizraženiji pojedinac, sa prirodnom ekstremnom monogamijom fokusa u svim stvarima – u odnosima, pisanju pesama, sviranju gitare, prijateljima. Da li će se taj impuls sada primeniti i na njegove saradnike? Osećao sam da sam zaradio službenu poziciju u procesu donošenja odluka. On se nije složio. Pa sam dao otkaz.”, napisao je Van Zant.
Kao rezultat toga, posle jedne od samo tri svađe koje je imao sa Springstinom, Van Zant se povukao. Ubrzo je otkrio da je postao “persona totalno non grata”.
– Neka vam to bude lekcija, deco… Nikada, ali nikada nemojte napustiti svoju bazu moći – rekao je. Barem ne dok ne obezbedite novu. Ne samo da sam izgubio većinu svojih prijatelja i poštovanje nekoliko različitih industrija, već sam upropastio svaku šansu da živim život a da nikada više ne moram da brinem o novcu… skoro svi su me videli kao izdajnika. Ljudi su smatrali da moraju da izaberu stranu. Pogodite čiju su stranu izabrali?
Ipak, Van Zant je tada našao vremena za razvoj drugih umetničkih projekata, uključujući svoj solo bend i glumačku karijeru – sa najznačajnijom ulogom Silvija Dantea u kultnoj seriji “Sopranos”. Takođe je postao aktivan u politici, posebno kao vodeći glas protiv društvene strukture aparthejda u Južnoj Africi.
Sa folozofijom “nije uošte trebalo da odem”, kada se 1999. pojavila opcija za povratak, prihvatio je.
– Nije bilo važno kako sam se u to vreme osećao, šta sam naučio ili psotigao – rekao je on. – A osećao sam se kao da sam se zajebavao sa sudbinom, prekinuo ono što je trebalo da bude i napustio najboljeg prijatelja kada sam mu bio najpotrebniji… sviđalo mi se da budem sa Springstinom. Oduvek. Još uvek me “radi” kao muzičar. Još me nasmeje kao prijatelj. I dalje se čudim činjenici da je moj stidljivi najbolji prijatelj postao jedan od najvećih svetskih zabavljača. A kad bismo mogli da se prilagodimo da budemo ponovo zajedno, ne bismo samo vratili ono što smo imali, već bismo možda čak i otišli dalje, tako sam razmišljao.
On je naveo i pozitivne strane proizašle iz njegove greške:
– Napisao sam muziku koja čini većinu mog životnog dela. Da sam ostao, između turneja bih verovatno svirao za druge umetnike. Ili bih nastavio da pišem za druge. Ili oboje. Ali verovatno nikada ne bih pisao za sebe. Verovatno ne bih ušao u politiku. Da li bi Nelson Mandela izašao iz zatvora? Da li bi vlada Južne Afrike pala? Verovatno. Ali ulošili smo godine u obe te stvari. Bio sam u “Sopranovima” i “Lilihameru”. Verovatno se to nikada ne bi dogodilo. Napravio sam dva radijska formata, sindikalnu radio emisiju, dva kanala originalnog sadržaja za Sirius (koji je predstavio više od hiljadu novih bendova koji nemaju gde da odu), diskografsku kuću i nastavni plan za istoriju muzike. Da li bi nešto od toga postojalo?
Van Zant je takođe primetio i da je “to promenilo Brusov lični život na bolje”.
– To je nesporno. Bio bi na putu dve godine. Da li bi imao vremena da se poveže sa suprigom Pati da ona nije bila na putu sa njim? Da li bi njihovo troje divne dece postojalo da nisam otišao? – pita se Stiven Van Zant u svojim memoarima.
Ser Klajv Sinkler, pronalazač i preduzetnik koji je imao ključnu ulogu u popularizaciji kućnih računara, umro je u 82. godini.
Njegova ćerka Belinda rekla je da je umro u četvrtak ujutro kod kuće u Londonu poslen duge bolesti. Sinkler je izumeo džepni kalkulator, ali je bio najpoznatiji po popularizaciji kućnog računara, donoseći ga u britanske high-street trgovine po relativno pristupačnim cenama, a kasnije i širom sveta, prenosi ravnododna.com.
Mnogi savremeni titani industrije igara započeli su s jednim od njegovih ZX modela. Za određenu generaciju igrača, odabrani računar bio je ZX Spectrum 48K naspram njegovog večitog rivala – Commodore 64.
Klajv Sinkler/Photo: wikipedia.org
Belinda Sinkler rekla je za Guardian:
– Bio je prilično neverovatna osoba. Naravno, bio je tako pametan i uvek ga je sve zanimalo. Moja ćerka i njen suprug su inženjeri pa bi s njima razgovarao o inženjeringu.
Klav Sinkler napustio je školu sa 17 godina i četiri godine radio kao novinar kako bi prikupio sredstva za osnivanje Sinclair Radionics.
Početkom 1970-ih izumeo je niz kalkulatora dizajniranih da budu mali i dovoljno lagani da stanu u džep u vreme kada je većina postojećih modela bila veličine staromodne kase na blagajni.
– Hteo je da učini stvari malim i jeftinim kako bi ljudima bili pristupačni – rekla je njegova ćerka.
Njegov prvo kućni računar, ZX80, nazvan po godini kada se pojavio, napravio je rpavu revoluciju na tržištu, iako je bilo daleko od današnjih modela. Sa 79,95 funti u obliku kompleta za sastavljanje i 99,95 funti sastavljeno, to je bilo otprilike petinu cene ostalih kućnih računara u to vrijeme. Prodato je 50.000 jedinica, dok je njegov naslednik ZX81, koji ga je zamenio, koštao 69,95 funti i prodat je u 250.000 primeraka. Mnogi veterani industrije igara počeli su da pišu programe preko Spectrumove mekane tastature pa su se navukli na igre poput 3D Monster Maze i Mazogs. ZX80 i ZX81 učinili su ga vrlo bogatim: 2010. Sinkler je za Guardian rekao:
– U roku od dve ili tri godine ostvarili smo 14 miliona funti dobiti.
Godine 1982. izbacio je na tržište ZX Spectrum 48K. Njegova gumena tastatira, neobičan izgled i zvuk nisu sprečili da bude ključan u razvoju industrije računarskih igara. Između ostalih, hitovi tog vremena bile su igre Jet Set Willy, Horace Goes Skiing, Chuckie Egg, Saboteur, Knight Lore i Lords of Midnight.
Proglašen je vitezom 1983. godine, ali posle ZX Spectruma sledio je niz promašaja. Najveći je bio Sinclair C5 električni tricikl na baterije koji ga je toliko financijski ugrozio 1985. da je iduće godine svoj kompjuterski biznis prodao kompaniji Amstrad. Drugi veliki promašaj bio je The Sinclair TV80 – džepni televizor, jer se ni on nije primio na tržištu.
Ake se uzme u obzir da se na električna vozila danas gleda kao na najvažniju alternativu vozilima na fosilna goriva i da džepne televizore ima svako na svom pametnom telefonu, jasno je da je Ser Klajv Sinkler sredinom osamdesetih godina prošlog veka definitivno bio čovek ispred svog vremena. Popularizacija izuma kojima je utro put dogodila se trideset godina kasnije.
Treća Berza gramofonskih ploča biće održana u nedelju, 19. septembra u beogradskom klubu Kuglaš od 10:00 do 15:00 časova.
Klub Kuglaš poznat je po odličnim bluz i rokenrol svirkama u poslednje dve decenije, ali i u novije vreme po mnogim alternativnim muzičkim dešavanjima.
– Na zahtev mnogih kolekcionara gramofonskih ploča, originalnih kompakt diskova i drugih audio nosača zvuka kao što su kasete, odlučili smo da im izađemo u susret i ugostimo ih u prijatnom ambijentu i omogućimo im da odaberu ploče iz prve ruke i obogate i upotpune svoje kolekcije – kažu organizatori i dodaju da je ponuda je velika, da su tu izlagači iz cele Srbije kao i da su sva izlagačka mesta popunjena.
Photo: Pixabay
Posetioci, za koje je ulaz kao i do sada besplatan, na ovu Berzu mogu poneti neke svoje ploče i ponuditi drugim kolekcionarima ili nešto čak i razmeniti, što je oduvek bila draž na ovakvim skupovima ljubitelja dobrog zvuka.
– Biće dosta rariteta koje uglavnom nećete videti u prodavnicama, a i sami znamo kako je ova novonastala covid situacija poprilično usporila naručivanje iz inostranstva i da sve mnogo više košta. Pruža vam se šansa da po povoljnijim cenama kupite ploče vaših ljubimaca – kažu organizatori događaja.
Berza ploča u nedelju, 19. septembra u Kuglašu biće poslednja ovog leta. Što se tiče jeseni i zime, organizatori kažu da će pratiti zdravstvenu situaciju i preporuke, i će se berze organizovati u odnosu na to.
