Bend Achachak, novim singlom “Captain Morning” najavio je izlazak drugog studijskog albuma “High Mountain” koji će biti objavljen 26. juna za Dostavu Zvuka.
“Captain Morning” je doom metal pripovetka o mudrom kapetanu, a poglavlje iz njegovog pomorskog dnevnika o sukobu s posadom otkriva se kroz gotovo ritualne riffove i gromovitu i moćnu atmosferu koja savršeno slika karakter protagoniste pesme.
Achackak dolazi iz Vučipolja pored Sinja, a prvi pronađeni zapisi o postojanju benda spominju 1999. godinu. Ovaj petočlani bend do sada je delovao u okvirima doom metal žanra koketirajući sa stoner i hard rockom, ali pre svega njegujući DIY filozofiju i oslanjajući se isključivo na sopstveni entuzijazam hranjen ljubavlju publike. Achachak u svojoj diskografiji broji četiri izdanja – demo EP “Thick Hill”, EP “Pale Rider” i poslednji EP “Wet Grave”, posle kojeg su članovi najavili rad na novom projektu i netragom nestali nakon što su pronašli staru drvenu škrinju u prostoriji za probe.
Godinama je Vučipoljem kružila priča o nekolicini tinejdžera koji su otkrili kako da putuju kroz vreme, a prošlogodišnjim albumom “At the bottom of the sea” Achachak je potvrdio priče i najavio svoj povratak na scenu.
Video spot za pesmu snimljen je DIY pristupom i potpisuje ga sinjski RakijaCrew. Autori muzike su Milan Mijač, Josip Vlahović i Toma Bedalov dok tekst pesme potpisuje Milan Mijač. Singl “Captain Morning” dostupan je putem YouTubea i na svim streaming servisima.
Achachak su Ante Kodžoman, Luka i Lovre Gobin, Patrik Zelenika i Milan Mijač.
Mark Hopus, basista i vokal pop-pank benda Blink-182, objavio je da mu je dijagnostikovan rak.
U objavi na Twiteru rekao je da se podvrgava hemoterapiji već tri meseca i da su “meseci lečenja preda mnom … Sranje je i bojim se, a istovremeno sam blagosloven neverovatnim lekarima i porodicom i prijateljima koji će da me provedu kroz ovo”.
— ϻ????Ⓡ???? ????????Ƥ????ย???? (@markhoppus) June 23, 2021
Hopus je sredinom 1990-ih osnovao Blink-182 sa pevačem i gitaristom Tomom Delongem i bubnjarem Skotom Rajnerom, objavivši debi album, “Cheshire Cat”, 1995. Nakon što je bubnjar Trevis Barker zamenio Rajnora, 1999. godine objavili su “Enema of the State”, orijentir pop-punk album na kome su hit singlovi “What’s My Age Again? ” i “All the Small Things”. Od tada je bend objavio još pet albuma, koji su svi stigli do američkog Top 3. U 2019. godini Hopus je pokrenuo novi projekat Simple Creatures, duo sa Aleksom Gaskartom iz rok benda All Time Low.
Njegovi sadašnji i bivši kolege iz benda izrazili su podršku Hopusu, a Delonge je rekao:
– Snažan je i super-čovek koji širom otvorenog srca prolazi kroz ovu tešku prepreku.
Majli Sajrus objavila je obradu velikog hita pevačice Šer “Believe”, koji je izvela u okviru koncerta Pride Month.
Okružena drag queen plesačicama, Majli je cover izvela za Stand by You, specijalni mesec ponosa dostupan za stremovanje na Peacocku od petka (25. juna). Tokom jednosatnog koncerta, Majli će izvoditi i obrade Sindi Loper “True Colors”, Pet Benatar “We Belong”, grupe ABBA “Dancing Queen” i Madone.
Sajrus je objavila svoj najnoviji album, “Plastic hearts”, u novembru prošle godine. NME je albumu dao četiri zvezdice po izlasku, rekavši da “pronalazi pop-zvezdu pretvorenu u rok-zvezdu koja se uvlači pod kožu – a kada je Majli Sajrus pod punim gasom, to je apsolutna eksplozija.
Ranije ove nedelje, Majli Sajrus je najavljena kao jedna od mnogih izvođača koji će se naći na “The Metallica Blacklist”, ploči koja sadrži 50 reinterpretacija numera sa istoimenog albuma Metallice, takođe poznatog kao “The Black Album”. U njenoj verziji “Nothing Else Matters” gostuju Elton Džon, Čad Smit, WATT, Jo-Jo Ma i Robert Truhiljo.
Posle dva albuma “Mellifluous” i “Sweven” iz 2020. godine, koprivnički eksperimentalni rock kolektiv Grinded Grin za 2021. godinu je, hiperproduktivno kao Džoni Štulić u najboljim danima, pripremio seriju od pet albuma, pod nazivima: “Terra”, “Paramnesia”, “Biota”, “Talk” i “Orison”.
Svi albumi su snimljeni u jednom “tejku” bez overdubbova i postprodukcije. Za Aleksandra Vrhoveca, ovog puta ideja je bila da okupi najpogodnije lokalne muzičare za bilo koji scenario improvizacije.
Koncept snimka je bio da se zableži feeling iz prostorije u kojoj svi sviraju zajedno, i nadovezuju se jedan na drugog u zadatom trenutku, bez verbalnog dogovora.
Vrhovec je svirao gitaru i synth, dok je ostatak ekipe na albumima bio; Igor Vidaković na bubnjevima, Leonardo Ivačić i Karlo Cmrk na bas gitari, Vedran Momčilović na saksofonu i Petar Unger na saksofonu, flauti i vokalu.
Albumi su mešavina eksperimentalnog i progresivnog rocka s ambijentalnim elementima free jazza, kontrolisanog noisea kao i blicevima avangardne improvizacije.
Svi albumi su snimljeni na isti način, kroz ukupno tri sessiona (21. i 29. novembra 2020., a posljednji 4. januara 2021. godine). Svaki album je obuhvatio drugačiji koncept pa se tako i postava ovog koprivničkog muzičkog kolektiva svaki puta malo menjala.
Za produkciju i miks je zadužen Aleksandar Vrhovec, a mastering je amerikanizovao Nejtan Rajner. Za artwork na svih pet albuma je zadužen Argentinac Havier Norton.
Glumac Harison Ford povredio je rame dok je vežbao za scenu borbe tokom snimanja poslednjeg nastavka filmova o Indijani Džonsu.
Filmski studio Disney nije saopštio koliko je ozbiljna Fordova povreda, ali su rekli da će raspored snimanja biti prilagođen “narednih sedmica”, piše BBC.
Holivudska zvezda se vratila ulozi arheaologa-avanturiste u svojoj 78. godini života.
Peti i poslednji nastavak serijala poslednjih nedelja se snima u Velikoj Britaniji, a premijera je planirana za 2022. godinu,
Ovo nije prva nezgoda koju Harison Ford doživljava na snimanju.
Kada je snimao “Ratove zvezda” pre sedam godina, na njega su pala hidraulična vrata “Milenijumskog sokola”, letelice kojom upravlja njegov lik, Han Solo.
Ford je takođe bio umešan u nekoliko incidenata kao pilot.
U jednom slučaju 2017. godine malo je nedostajalo da se svojim jednomotornim avionom sudari sa komercijalnom letelicom na kojoj je bilo više od 100 putnika, prilikom sletanja na pistu američkog aerodroma.
“4 banke” su novi singl splitske punk rock grupe Špurijus, koji uz prethodna tri (Barba je partija, Psihički nestabilna i Dobročinitelji), najavljuje drugi dugosvirajući projekat benda, koji je u fazi miksovanja i trebalo bi da ugleda svetlo dana do kraja godine.
Špurijus se ovim singlom, posle nekoliko žanrovski mešovitih i šarolikih pesama, vraća svom poznatom muzičkom stilu koji neguje od samog osnivanja, klasičnom i čistom punk rocku. U dva energična minuta, bend je, prema svom standardnom cinično-zabavnom obrascu, iscedio sve tegobe kroz koje prolaze veterani punk pozornica. Naizgled uporni, neumorni i tvrdoglavi buntovnici i autsajderi, koji se nikad neće pomiriti s nepisanim društvenim pravilima o prihvatanju kompromisa i komformističkih životnih načela, koliko god to ne želeli da priznaju ni sebi ni drugima, ipak prolaze kroz zdravstvene prepreke kao i svi obični smrtnici s četiri dekade u biografiji i pripadnici sveta kojem ne žele da pripadaju, i tako nevoljko prihvataju da sve u životu ima svoj rok trajanja i da svaki opasan let ima svoje bolno prizemljenje.
Videospot za “4 banke” režirao je splitski reditelj Šimun Šitum, uz pomoć montažera Sandra Barabe i glumačku ulogu Donata Zeke.
Multimedijalni omaž mužičaru i pesniku Lenardu Koenu, povodom posthumnog izdanja njegove knjige “Plamen”, održana je sinoć u Velikoj sali Jugoslovenske kinoteke, gde je prikazan i retko viđen odlomak dokumentarca o velikom muzičaru iz 1984. godine.
Džajlz Norman, ambasador Kanade u Srbiji, izjavio je da je veliki kanadski pesnik, pisac, muzičar, svestrani umetnik Lenard Koen (1934-2016) obeležio živote mnogih u rodnoj Kanadi.
Kako je naveo, u stihovima čuvenog kantautora se pronalaze njegovi koreni, a istraživao je mnoge teme u svojim pesmama kao što su religija, izolacija, depresija, gubitak, romantične veze, ali i smrt ili seksualnost.
– Bio je pesnik, pevač, umetnik, a za nas u Kanadi jednostavno – legenda – ukratko je objasnio Norman i podsetio da je muzičar dobio mnoge nagrade u životu, kao što je i Grammy za životno delo, navodeći da je njegovo remek delo – pesma “Halleluiah” (1984).
Ambasador je izrazio i zadovoljstvo što je publika prestonice imala prilike da uživa u tročasovnom koncertu velikog Koena u Beogradskoj Areni 2009. godine.
Moderator multimedijalnog događaja Olgica Marinković ispred Ambasade Kanade podsetila je da je izdavačka kuća “Geopoetika” iz Beograda objavila dva romana slavnog pesnika – “Omiljena igra” (2013) i “Divni gubitnici” (2014), koji su napisani davne 1963, odnosno 1966. godine.
Takođe, objavljene su i njegove knjige poezije “Snaga robova” (1981) i “Šta ja radim ovde” (1987) u prevodu Vladislava Bajca.
Vladislav Bajac/Photo: YouTube printscreen
Poznato je i da su se Bajac i Koren godinama družili i razvili jedno čvrsto prijateljstvo, za koje prvi čovek “Geopoetike” kaže da su to osetljive stvari i da čovek oko njih mora biti veoma oprezan.
– Koliko vi nešto znate o nekome, kao što je veoma kompleksna i opširna ličnost Lenard Koen, tako ne bi trebalo i drugi da to znaju za širu javnost. Zato sam se trudio da tokom mog druženja sa Koenom obelodanim što manje – objasnio je Bajac.
Kako je naglasio, ne bi odlazio u detalje, već bi samo ukratko predstavio profil svestranog autora, koga je teško doživeti u kratkom prepričavanju.
Upoznali su se na grčkom ostrvu Hidra i kasnije se sastali u čuvenom hotelu “Čelzi” u Njujorku, kada je imao intervju sa muzičarem.
Upravo taj intervju je bio okosnica ekskluzivnog arhivskog materijala koji je bio prikazan u okviru predstavljanja knjige “Plamen”.
U pitanju je odlomak od 17 minuta dokumentarca o Lenardu Koenu, prikazan samo jednom na TV Beograd u okviru emisije “Umetničko veče” maja 1985. godine.
Vladislav Bajac kao autor i scenarista filma imao je intervju 1984. kada je i produbio prijateljstvo sa kanadskim kantautorom, dok je snimatelj bio Dušan Ninkov, a reditelj Tomislav Perica.
Osim toga, prikazan je serijal autentičnih fotografija Koena i Bajca tokom godina prijateljstva, kroz kompoziciju “Subito za hor, dva basa i elektroniku” Zorana Erića, na stihove ove dvojice pisaca.
Snimak je pronađen u Arhivi Radio Beograda, a izvodi hor Collegium Musicum, uz dirigenta Darinku Matić-Marović, premijerno izvedeno na otvaranju BEMUS-a 1984.
Profesor dr Zoran Paunović, akademik, prevodilac, prošao je kroz karijeru Koena, koji je počeo prvo da piše i objavljuje poeziju i prozu.
Ipak, kako mu romani nisu dobro prošli i kritičari su mu dali do znanja da se mane tog knnjiževnog roda, on ih je poslušao i nastavio da stvara poeziju koju su mu svi hvalili.
Ali, uvideo je da se od toga ne može živeti, tako da se odlučio da peva svoje stihove da bi preživeo, i tako je jedan pesnik postao svetski muzičar.
Glavni poriv mu je bio da stvara pesme, ali tu je postojala i namera da bi kao autor poezije bio zanimljiv devojkama, kako je pevač svojevremeno i pričao.
Paunović koji je i prevodio dela Koena, naglasio je da je Koenova pesma “Halleluiah” jedna od retkih pesama na svetu da se o njoj pišu čitave knjige.
Takođe je podvukao i druge njegove numere kao prave poezije na sceni – “I”m Your Man” ili “First We Take Manhattan”.
Leonard Koen/Photo:facebook@leonardcohen
Podsetio je kako je Koen imao razne burne ljubavne veze, kakva je bila i sa čuvenom Dženis Džoplin, što nije moglo da se poveže sa njegovim karakterom, ali je zato imao i mnoge depresivne faze u životu i karijeri.
– Umro je neposredno nakon što je snimio svoj poslednji album naziva “You Wanted Darker” (Želeli ste mračnije), a nova knjiga mu se zove “Plamen”, ili na engleskom “Flame”, dakle ima svetlosti. A imao je veliku želju da jednog dana umre na sceni – zaključio je priču o Koenu dr Zoran Paunović.
Benksi/Image from Exit Through the Gift Shop (2010)
Engleski graffiti umetnik, čiji identitet do sada nije otkriven, možda će morati da otkrije ko je kako bi mogao da zaštiti neka od svojih najpoznatijih dela.
Poznat je po svojoj anonimnosti koliko i po “šablonskim” umetničkim delima, ali Benksi će možda biti primoran da otkrije svoj identitet nakon što je izgubio prava na zaštitni znak na još dva svoja umetnička dela. Umetnik je trenutno izgubio svoj zaštitni znak za slike “Laugh Now, Ape” i “The Flower Bomber”.
Svi volimo pomalo misterioznosti, ali tajnost Benksijevog identiteta može da ga košta vlasništva nad njegovim delom. Nedavnom presudom Zavoda za intelektualnu svojinu Evropske unije Benksiju su oduzeta prava na zaštitni znak na još dva umetnička dela, a njegov skriveni identitet označen je kao ogroman faktor u njegovom gubitku autorskih prava.
Komisija EU utvrdila je da ga njegova anonimnost “sprečava u mogućnosti da zaštiti svoju umetnost prema zakonima o autorskim pravima, a da se ne identifikuje”. Dve odvojene presude koje je donelo veće EU otkrile su da se umetnik takođe ponašao u “lošoj veri” jer je “odstupio od prihvaćenih principa etičkog ponašanja ili poštene komercijalne i poslovne prakse”.
Benksijeva anonimnost je osnovni deo njegovog uspeha kao uličnog umetnika od devedesetih godina prošlog veka i napravila mu je odani kult tokom godina. Umetnik, koji je poznat po svojim političkim grafitima, uspeo je da se nametne do ovog trenutka samo svojim radom, stvarajući neka od najpoznatijih savremenih dela britanske umetnosti. Posebno je dizajnirao Stormzijev prsluk otporan na ubod za repersku izvedbu na Glastonbury Piramid Stage 2019. godine, a pre nekoliko godina zamenio je portret kraljice slikom princeze Dajane na lažnim novčanicama od 10 funti, istovremeno menjajući frazu “Bank of England” u “Banksy of England”.
U svojoj knjizi “Wall and Piece” iz 2006. godine, umetnik je rekao da su tužbe za autorska prava “za gubitnike” i podstakao ljude da “kopiraju, pozajmljuju, kradu i dopunjuju” njegovo delo.
Ali sada, izgubivši prava na ukupno četiri umetnička dela, uključujući kultne “Girl with Umbrella” i “Radar Rat”, biće zanimljivo videti da li će Benksi konačno razotkriti svoj identitet.
Na prostoru Kneževog Arsenala u Kragujevcu juče je započeo Arsenal fest. Na prostoru Kneževog Arsenala u Kragujevcu juče je započeo život. Bar za nas kojima je vazduh oko bine deo krvne slike koliko i crvena krvna zrnca.
Nisam sigurna da je moguće ne biti pomalo ličan, do granice sa patetikom, kada pišete o prvom velikom festivalu koji se u Srbiji desio posle skoro dve godine. Svima nam je nedostajalo ovo i to je na svakom koraku bilo više nego očigledno. Ali da počnemo od početka…
Počeli smo već da se navikavamo, u poslednjih godinu i po dana, na pokušaje da se desi koncert, na pokušaje da se dese neki festivali a da se u poslednjem trenutku nešto izjalovi. Počeli smo da mislimo da i kada krene nešto da se dešava, da će sve biti drugačije. Meni lično već dugo odzvanja u glavi ona ne očekuj da ćemo se vratiti na staro, sve se menja, čeka nas neka nova normalnost“. Nisam ni u jednom trenutku želela da verujem da ta nova normalnost može da postoji, ako podrazumeva kaveze, pleksiglase, maske, paranoju, daljinu i nemogućnost razmene dobre energije. I, rekla bih da sam bila u pravu.
Ako se nešto i razlikuje sada u odnosu na ono na šta smo navikli, to je činjenica da na ovaj pa ni na druge velike festivale u Srbiji ne možete da uđete ako niste vakcinisani ili testirani na corona virus. Uslov koji je naišao na mnogo negodovanja, ali više nego očigledno – uslov koji mora da postoji ako želimo da na ovaj način slučamo muziku. Ono što je prilično olakšavajuća okolnost je činjenica da je za sve koji to žele, na nekoliko punktova u gradu organizovano besplatno testiranje. I to je, koliko smo uspeli da vidimo, prilično dobro funkcionisalo ovog prvog festivalskog dana. Pomislili smo, nije da nismo, kada smo pred prve nastupe ušli na prostor Kneževog Arsenala, da ipak ovo neće izgledati onako kako želimo, da neće biti dovoljno ljudi, da neće biti to ta atmosfera… delovalo je nekako sporo i praznjikavo. Samo je delovalo tako… Već sa prvim nastupima, susretima i tonovima, postalo je jasno da je to ono što smo dugo želeli i dugo čekali. Arsenal fest je započeo na Garden stageu, nastupom Kragujevačkog benda Darkshines. Simbolično, pesmom posvećenom Mikici Zdravkoviću.
Arsenal Fest 2021/ Photo: AleX
Bajaga i Instruktori (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Arsenal Fest 2021/ Photo: AleX
Bajaga i Instruktori (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Bajaga i Instruktori (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Bjesovi (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Partibrejkers (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Partibrejkers (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Partibrejkers (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Repetitor (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Mikica je jedan od osnivača ovog festivala. Mikica je prijatelj i čovek kojeg su svi voleli. Mikica je ime koje se na svakom koraku čulo na otvaranju prvog Arsenala na kojem ga nema. Nije ni do dodele plakete pod njegovim imenom, ni do „Superheroj“ zastave okačene na zidu kod glavne bine… do ljudi je. Ljudi koji su sa njim radili, živeli, disali. Pa čak i onih koji su ga samo sretali, tu, jednom godišnje. Od glavnih organizatora, preko muzičara, do tehničara, svi su ga pominjali, svima nedostaje. Čudno je bez njega. Čudno, ali više nego jasno da je on i dalje tu i biće tu, utkan u svaki segment ovog festivala, dokle god postoji.
Na Main Stageu, prvi nastup prve večeri prvog festivala u Srbiji posle duge pauze, imali su Partibrejkersi. Kako nadrealno dobar osećaj je bio kada su krenuli da sviraju. Kako je samo bilo divno videti koliko je osmeha bilo u publici dok su svirali… I oni i svi oni koji su nastupili nakon njih, morali su da izgovore koliko im je drago što su tu, što se nešto dešava, što su se vratili na binu i vide ispred sebe te raspoložene i nasmejane ljude. Bajaga i Instruktori su nakon njih izašli na scenu i uz nove i stare hitove i potpuno očekivane Žikine šaljive „pesmice“ na aktuelne teme potpuno razmrdali okupljenu, sada već vrlo pristojnu masu ispred sebe. A onda za kraj večeri, kao i uvek veseli, šareni i potpuno otkačeni Brkovi.
Za to vreme na Garden Stageu smenjivali su se Keni nije mrtav, Kruševac Geto, pa sjajni Bjesovi, KBO!, Obojeni program i Funk Shui. I kada je na glavnoj bini već sve bilo gotovo, oni najizdržljiviji prebacili su se u Garden da čuju jedan od najaktuelnijih alternativnih rok bendova – Repetotor. Da, jeste nam palo na pamet pitanje: zašto su baš njih stavili na raspored tako kasno (skoro pa rano). Ali ni to više nije bilo čudno jednom kad su krenuli da sviraju, vredelo je čekati skoro 3 sata ujutru da počnu. Jer, čim su počeli, niste više imali osećaj koliko je sati…
Repetitor (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Između te dve bine, Explosive DJ stage, klopa, kokice, i reke dobro raspoloženih ljudi. Zdravih, nasmejanih i željnih dobrih svirki. Mnogo lepih susreta i mnogo, mnogo komentara tipa: ja ne verujem da se ovo napokon dešava… ej, festival… napokon festival!
Možda bi bilo i previše da nabrojim i opišem svaki susret nas koji se u tom svetu krećemo već godinama i potpuno oduševljenje činjenicom da smo konačno tu, u svom svetu u kojem želimo da budemo. Previše bi bilo i da citiram sve komentare muzičara, novinara, organizatora, „običnih“ ljudi koji su tu samo svratili da čuju svirku, a koje smo čuli usput. Jako je teško objasniti i kako je moguće da u 4,5 ujutru, posle xy sati stajanja, hodanja i nespavanja maltene ne osećate umor i ne da vam se da krenete.
Jedno veče, a toliko utisaka i lepih slika u glavi. Ali ako treba da izdvojimo jedan utisak, najvažniji, to je ovaj iz naslova. Ovo nije bio deo nove normalnosti kojom su nas plašili, ovo nije bio online/kavez/pleksiglas/maska festival iz te “neminovne” budućnosti koja je nekima od nas izazivala napade panike. Ovo je bilo prvo od, nadamo se, mnogih okupljanja ljudi koji žive muziku i žive za muziku i kojima je razmena dobre energije i zagrljaja potrebna skoro kao i vazduh.
Sinoć je, na prostoru Kneževog Arsenala u Kragujevcu nastavljen život.
Arsenal festPrvi dan programa na mejnu, zatvorili su Brkovi
Naš serijal tekstova “Headlinerke urbane kulture” izazvao je mnogo pažnje i pozitivnih komentara, što nam bez sumnje daje podstrek i pokazuje da idemo u dobrom pravcu.
U ovom serijalu tekstova predstavljamo vam sve one hrabre i posvećene žene koje, iako različitih zanimanja i godina, ali sličnih interesovanja i pre svega životnih stavova, … u ovoj i ovakvoj Srbiji, za koju se ne može reći da im je baš naklonjena, ne odustaju od svog cilja – borbe za kulturu i očuvanje zdravog razuma u vremenu ludila.
Kroz iskreni razgovor sa njima pokušavamo da otkrijemo sa čime se sve sreću u toj svojoj borbi, na koje načine uspevaju da realizuju svoje ideje i projekte, ali i da zajedno utabamo staze nekim novim headlerkama, koje će tek krenuti da se probijaju kroz srpsku kulturnu džunglu, a ovog puta smo za “vodiča” odabrali Anu Radonjić, poznatiju kao Zoe Kida.
Ana Radonjić (Zoe Kida)/ Photo: AleX
Zoe je rođena u Beogradu, odrasla na Zvezdari, završila Filološku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu.
Pisanjem tekstova i muzikom počela je da se bavi od 2001. godine. Bila je dugogodišnji član grupe Mistake Mistake, jedan od osnivača Zemlje gruva, sarađivala sa bendom Svi na pod…
Tokom dvadesetogodišnje karijere, pevala je na binama najvećih festivala Srbiji i regionu – od Exita, Belgrade Beer Festa, Belefa, do Gitarijade, Nišvilla, Arsenala…
Pored muzike, dizajn je njena druga ljubav i bilo je pitanje vremena kada će da uradi nešto i na tom polju.
Godine 2016. njena dugogodišnja prijateljica, dizajnerka Tijana Cvetković i ona, došle su na ideju da pokrenu koncept radnju gde će izlagati garderobu, nakit, zanimljive aksesoare… i tako se rodio Atelje Petlja i Zoin brend – Žena Dete.
Šta je urbana kultura i koliko je ona važna za jedno društvo?
Ko je Zoe Kida, u nekoliko reči? – Zoe Kida je žena dete, mama, autor muzike, tekstopisac, dizajner, fan vegetarijanske kuhinje i zdravog života.
Wow, toliko toga… Kako uspevaš, koje su tvoje supermoći? – Moje supermoći su veliko srce, optimizam i upornost
Da li se sećaš prvog koncerta? Kako si uplovila u muzičke vode? – Sećam se premijernog nastupa u Knez Mihailovoj, sa bendom Mistake Mistake. Imala sam šešir, neviđenu tremu i 20 god. Očarao me je osećaj pevanja pred publikom, razmene emocija i pozitivne energije sa ljudima koje muzika povezuje i od tada znam da mi je mesto na sceni. Sve je počelo 2001. godine iz Edijeve sobe. Edi i Ika Bon su dva brata koja su osnovala bend i trazila su pevače. Mc Milovan je već bio primljen u bend kada sam ja došla na “konkurs”. Konstrakta se ubrzo pridružila kao i Šobaja na gitari. Za 5 godina benda nastupali smo na svim najvećim festivalima, gostovali u inostranstvu… sjajno smo se zabavljali. Godine 2008. Konstrakta, Milovan i ja osnovali smo Zemlju Gruva. Od ove godine počinje moja samostalna muzička priča.
Ana Radonjić (Zoe Kida)/ Photo: AleX
Koliko si se promenila od početka karijere do danas? – Suštinski, nisam se mnogo promenila, osim što sam sigurnija u sebe, odlučnija, iskusnija u svakom smislu, logično. Ciklično se vraćam muzičkim korenima ali se trudim da ispratim sve muzičke trendove i nađem im fioke. Ono što sam slušala pre 20 godina pokreće me i danas. U sebi osećam žar koji nije ništa manji nego pre, uzbuđuje me pomisao na stvaranje pesama koje će ljude činiti srećnima.
Koji je tvoj projekat/pesmu/poslovni potez na koji si najponosnija? – Najponosnija sam na činjenicu da je pesma “Najlepše želje” postala evergrin, da je pokrenula čitav talas predivnih događaja i uspeha i da nam je otvorila vrata ovde i u regionu.
Koliko su u okviru urbane kulture važni muzički i modni statementi? – Sve u životu počinje i završava se stavom. Njima se komunicira i dolazi do svesti ljudi. Statementi su lična karta svakog pokreta i ideologije.
Šta bi poručila mladim devojkama koje žele da postanu neke buduće Headlinerke urbane kulture? – Poručila bih im da posmatraju svet oko sebe, osluškuju, analiziraju, upoređuju, ne stide se da pitaju. Najvažnije je da uče i paralelno stvaraju prepoznatljiv imidž koji je utemeljen na kvalitetu i dobrom ukusu.
Kako vidiš sebe u nekom narendom periodu? – Vidim sebe u studiju, na sceni, na gostovanjima… uželela sam se nastupa, uskoro počinjem rad na svom prvom singlu i to je nešto što pokreće sve moje motore!
Ana Radonjić (Zoe Kida)/ Photo: AleX
Da li je urbana kultura potpuno degradirana kod nas ili ima nade za njen preporod, gde bi moglo da bude rešenje? – Ne bih bila potpuni pesimista, zbog činjenice da postoji mnogo mladih i pametnih ljudi koji šire njen uticaj i koji se bore za nju. Ona jeste degradirana u poređenju sa mainstreamom, rešenje je da postane dostupnija i pristupačnija da bi se omasovila i da bi se javila veća potreba za njom. To pre svega pretpostavlja veći stepen obrazovanja i informisanosti, ali mediji i socijalne mreze imaju veliki uticaj i mogli bi da pokrenu talas veliki promena.
Koja je najvažnija poruka za tvoju publiku? – Ne dozvolite da vas postojeći trendovi udalje od onoga što volite i okrenu ka nečem nekvalitetnom. Borite se za ono što volite. Kvalitetna muzika je jedno od najmoćnijih oružja. Ona je zauvek na jedan klik od vas.
