Novi dokumentarac o proslavljenom kuvaru i TV voditelju otkriva koliko su se stvari pogoršale neposredno pre nego što je oduzeo sebi život.

Postoji scena na početku novog dokumentarca “Roadrunner” koja izgleda nezamislivo za svakoga ko je proveo poslednjih nekoliko decenija gledajući Entonija Bordejna kako putuje svetom.

Sedeći na podu privatne sobe u tradicionalnom japanskom restoranu, Bordejn ćutke jede svoj obrok dok mu dve žene koje serviraju nespretno klimaju glavom. Sve što može smisli da kaže je: “O, vau, spektakularno”, i nastavi da žvaće. To je toliko daleko od neljubaznog, angažovanog Burdena koji je oduševljavao gledaoce širom sveta uuu svojim emisijama, posebno u “No Reservations” i “Parts Unknown”.

Kada je dobio priliku da napravi svoju prvu turističku emisiju, nazvanu “Cook Cook”, za Food Netvork početkom 2000-ih, Burden je mogao da krene s relativno laganim putovanjem u Evropu. Ali pošto nije bio siguran da li će ikada više imati priliku da se bavi ovom vrstom posla na televiziji televizije, otišao ke na dva mesta koja je oduvek želeo da poseti: Japan i Vijetnam.

– Odmah je postalo jasno da nikada nije putovao – kaže dugogodišnja producentkinja Lidija Tenaglia o svom prvom susretu sa Bordejnom u filmu koji je režirao oskarovac Morgan Nevil. Njen kreativni i romantični partner Kris Kolins dodaje: – Njegova putovanja bila su u njegovoj glavi.

– Nismo znali šta radimo – priznaje Tenaglia. – Definitivno nije znao šta radi.  I Toniju je odmah postalo neprijatno.

Brzo su otkrili da je Bordejn u stvari bio prilično stidljiv sa novim ljudima koje upoznaje. Morao je da  bude ohrabren da bi komunicirao sa strancima. Kolinsova ocena posle prvog dana snimanja bila je: “Sjebani smo”.

Ostalo je, naravno, istorija jer je Burden postao jedan od najharizmatičnijih TV voditelja svih vremena, smišljajući stvari u hodu dok je išao sve dalje i daljee. Jedno od otkrića koje vidimo u ranom delu dokumentarnog filma je da bi putopisne emisije mogle biti jednako filmske kao i njegovi omiljeni filmovi, pronalazeći inspiraciju u “Apokalipsi sada” za epizodu o reci Mekong.

Mnogo radosti može se naći u “Roadrunneru” dok gledamo kako Bordejn stiče samopouzdanje i dostiže nove kreativne visine, ali takođe postoji prožimajući mrak iza ugla dok se film provlači kroz svoje dvosatno prikazivanje. Jer, znamo da vreme ističe za čoveka koji je sebi oduzeo život u 61. godini, pre tri godine.

Tokom čitavog filma čujemo na desetine ljudi koji su Bordejna  blisko poznavali. Postoje intervjui sa njegovim najbližim prijateljima poput kuvara Erika Riperta, koji je otkrio njegovo telo u toj francuskoj hotelskoj sobi, kao i sa producentima, rediteljima i snimateljima  koji su decenijama sarađivali na njegovim TV projektima. Čak je tu i sedenje sa njegovom bivšom suprugom i majkom njegovog jedinca, Otavijom Busia, koja kaže da je ovo poslednji put da će ikada javno govoriti o njemu.

Ali postoji jedna osoba koje nema: Azije Arđento. U poslednjiem činu dokumentarca dominira poslednji romantični partner Bordejna, baš kao što film sugeriše da mu je pred kraj bilo svega preko glave.

Aziju prvi put srećemo kako sedi preko puta Bordejna u malom porodičnom restoranu u Rimu tokom scene osme sezone finala “Parts Unknown”. Njemu bliski ljudi kasno su mogli da vide da se zaljubio i razvijao ono što je izgledalo kao poseban fokus na italijansku glumicu.

Muzičar Džoš Hom kaže da je Bordejn aktivno tragao za nečim “divljim i još divljijim“. Njegova bliska prijateljica Alison Mošar, frontmenka The Kills, otkrila je da joj je Burden u mailu napisao da zna da će se veza “vrlo, vrlo loše završiti”.

U određenom trenutku, Bordejn je zaključio da je završio sa radom na “Parts Unknown”.

– Ne mogu više da živim svoj život ovako – rekao je svojim producentima. – Završio sam. Završio sam sa ovim, završio sam sa vama ljudi. Svakom bendu dolazi kraj. Vreme je da se raziđemo i krenemo svako svojim putem.

Nakon što je u suštini uništio porodicu koju je imao sa bivšom suprugom i ćerkom, rekao je svom timu da želi da se pobrine da ne pokvari stvari sa Arđento. Dali su mu svoj blagoslov da se povuče iz emisije, ali na kraju nije mogao da odustane.

Nedugo zatim ekipa je otišla u Hong Kong da snima ono što je na kraju bila epizoda koja je razbila “Parts Unknown”.

Dugogodišnjem reditelju emisije pozlilo je u poslednjem trenutku i Bordejn je uvideo priliku. Arđento je trebalo da režira epizodu. Njegova uobičajena ekipa nije imala drugog izbora nego da se povinuje, ali vrlo brzo je sve počelo da se raspada dok je ona ubrzavala proces koji su godinama usavršavali.

Vidimo kako Arđento viče “rez” dok Burde intervjuše nekoliko tražilaca azila tokom kasnonoćnog obroka. Svi se resetuju i ponovo snimaju scenu kao da je reč o filmu , a ne onoj vrsti pravog, iskrenog razgovora po kojem je emisija bila poznata. – Nikad, nikad on to ne bi učinio – seća se producentkinja Helen Čo sa kombinacijom razočaranja i gađenja.

Pored angažovanja svoje devojke da režira, voditelj je odlučio da otpusti svog veterana kinematografa Zaka Zambonija – koji je osvojio tri nagrade Emmy za rad sa Bordejnom – nakon što se sukobio sa Arđento oko snimanja. Na njegovo mesto doveo je legendarnog saradnika Vong Kar-vaija – Kristofera Dojla.

– Kada je Toni otpustio Zaka, bila je to ogromna crvena zastava upozorenaj – kaže Čo. – Jer ako će to učiniti nekome poput njega, bilo ko u najužem krugu je u suštini za jednokratnu upotrebu.

Izgleda da je Bordejn za to vreme palio mostove levo i desno.

– Rekao mi je neka sranja koja su me stvarno jebeno naljutila*- kaže njegov prijatelj i mentor Dejvid Čang, posle kratkog oklevanja. – Znaš, jebi ga, Toni je rekao da nikad neću biti dobar otac – otkriva, kidajući se. – To, jebote, boli.

Priznaje da se Bordejn verovatno “projektovao” i da je duboko u sebi bio uznemiren zbog toga što on sam nije ona “romantična ideja” onoga što otac treba da bude za svoju malu ćerku.

Implikacija filma je da je Bordejn postao “zavisnik” od Arđento na isti način na koji je ranije bio navučen na heroin. Učinio bi sve za nju, od divljenja, poput toga da postane otvoreni zagovornik pokreta Time’s Up, nakon što je ona optužila Harvija Vajnstina za silovanje ili destruktivna dela, poput omogućavanja da u potpunosti transformiše emisiju na kojoj je izgradio svoju karijeru.

CNN je na kraju povukao njene epizode iz emitovanja nakon što je optužena da je i sama seksualno napala maloletnicu.

– To nije bio on. Stvorio je nešto što je bilo toliko važno. To je bilo nasleđe njegovog života, a ne glupa sranja koja je učinio na kraju – kaže Tenaglija.

To “glupo sranje” došlo je do izražaja u Strazburu u Francuskoj, gde su Bordejn i Ripert snimali epizodu “Parts Unknown” koja se nikada neće emitovati. Prema rečima članova ekipe koji su bili sa njim, bio je besan zbog tabloidnih fotografija koje su nagoveštavale da ga je Arđento varao sa francuskim novinarom. Pet dana kasnije, oduzeo je sebi život u svojoj hotelskoj sobi.

– Kako se pripovedač odjavi bez ostavljanja poruke? – glasno se pita umetnik Sžon Lori.

Ali kako producent Čo pretpostavlja, njegova poslednja poruka je možda postojala u obliku njegove poslednje Instagram priče gde je podelio muziku Enia Morikonea iz filma “Violent City” iz 1970. godine, osvetničkog filma koji se otvara paparazzo fotografijama žene koja vara svog muža. – Mislim, sve je tu – kaže ona.

“Roadrunner” ipak ne krivi Aziju Arđento za Bordejnovu smrt. Čak i oni koji su mu bili najbliži još uvek ne mogu da shvate kako je došao do tačke da sve to okonča.

Najjednostavnije objašnjenje dolazi od Majkla Stida , koji je režirao poslednju epizodu “Parts Unknovn”. Posle Bordejnove smrti, kaže da je svom sedmogodišnjem sinu rekao: – Mislim da se Toni na kraju osećao sam i osećao je da ne može ni sa kim da razgovara o bolu koji se dešavao u njemu.

HL/Izvor: thedailybeast.com