Da će Zak Vajld zaista krenuti na turneju s Ozijem nije se očekivalo, budućida ga nema na poslednjem Ozijevom albumu “Ordinary Man” iz 2020. Na tom albumu je gitaru, između ostalih, svirao i Endrju Vat, a kako se čini, Zak s tim nije imao problema. Rekao je da smatra da su Ozi i Endrju uradili “kvalitetan posao”.
On kaže da razume zašto nije bio u studiju jer mu je Ozi jednom prilikom rekao kako on ne želi da budei glavni pevač Black Label Society.
– Imaš svoje stvari sa radiš sad, radi ih – rekao je Ozborn Zaku. U nastavku je dodao da ne mora da bude u svemu što Ozi radi, ali da je on uvek tu za njega i Šeron, pa čak i ako treba hraniti njihovog psa tri dana.
Istorija saradnje Ozija Ozborna i Zaka Vajlda zaista je bogata. Zajedno rade već tri decenije, a njihov prvi zajednički veći projekt bio je album “No Rest for the Wicked” iz 1988. godine. Zvuk njegove gitare pojavio se na čak osam Ozijevih solo albuma.
Prema podacima na internetu, Princ tame u životu je održao 1.645 koncerata, a ova turneja u 2022. će biti slavljenička – Ozi je na sceni već pet decenija. Uz podršku Zaka Vajlda, nama najbliži gradovi gde će zasvirati su Prag, Budimpešta i Minhen.
Ema Stoun potpisala je ugovor za nastavak filma “Kruela”. Prvi deo je imao odlične kritike i doneo milionsku zaradu, pa je snimanje nastavka logičan i očekivan potez.
Film “Kruela” je na blagajnama je zaradio čak 221 miliona dolara. U filmu je detaljno ispričana priča o detinjstvu Kruele pre nego što je postala opsednuta mekim krznom štenaca dalmatinaca i glavna negativka Diznijevog crtaća “101 Dalmatinac”.
Nastavak filma već je u razvoju, potvrdio je nedavno predstavnik za medije Diznija za People.
– Vrlo smo zadovoljni “Kruelinim” uspehom na bioskopskim blagajnama kako je prošao, zajedno sa dosadašnjim izvođenjima na Disney+ Premier Access platformi.
Film je neverovatno dobro prihvaćen od strane publike širom sveta, sa ocenom od 97 posto na Rotten Tomatoes.
Reditelj “Kruele” Kreg Gilespi nedavno je naglasio da nije završio tu priču.
– Osećam se kao da smo je tek upoznali. Voleo bih sada da je vidimo potpuno razvijenu, kao Kruelu. Uspela je da izgradi sistem podrške i zaista može da proširi svoj brend. Voleo bih da vidim kuda to vodi i kako se može uništiti iznutra, ako ne bude oprezna sa svom tom snagom – rekao je Gilespi.
Ljubitelji sporta, medalja i zapanjujućih atletskih performansi, dobre vesti: Paraolimpijske igre počinju u Tokiju 24. avgusta. Kako bi promovisali nemačke sportiste na ovoj manifestaciji, Rammstein je snimio seriju video zapisa u kojima takmičari iz niza paraolimpijskih sportova raspravljaju o motivaciji i putu da se postane šampion.
Njihova pesma “Ich vill”, sa albuma “Mutter” iz 2001. predstavljena je u filmovima, na raznim događajima, uključujući stoni tenis, košarku u invalidskim kolicima, biciklizam, mačevanje u invalidskim kolicima i skokove u dalj.
Inače, frontmen Rammsteina Til Lindeman prošle nedelje je najavio izdavanje serije sve skupljih NFT-a, pri čemu se najvredniji paket može od 100.000 evra obezbeđuje i odlazak u Rusiju i večeru sa liderom benda.
Pol Šreder (75) jedan je od najznačajnijih američkih filmadžija. On je napisao scenarije za briljantne filmove kao što su “Taksista”, “Razjareni bik” i “Poslednje Hristovo iskušenje” koje je režirao Martin Scorseze, dok je sam režirao filmove kao što su “Američki žigolo”, “Cat People” i “Mishima”.
Na ovogodišnjem filmskom festivalu u Veneciji njegov novi film “The Card Counter” sa Oskarom Ajzakom u glavnoj ulozi takmičiće se za Zlatnog lava. Međutim, Šreder je poznat i kao medijski provokator koji za to koristi društvene mreže. Upravo zato ga je kompanija Focus Features, distributer filma “The Card Counter”, zamolila da se na neko vreme suzdrži od komentara na Facebooku.
“Focus Features zatražio je da se odmaknem od Facebooka na mesec dana. Nema problema. Vidimo se na drugoj strani”, napisao je Šreder.
Focus has asked me to chill on FB for a month. No problem See you on the other side. Card Counter opens Sept 10th.
Nije to prvi put da se tako nešto traži od njega. Pre tri godine isto je od njega tražila kompanija A24 koja je distribuirala njegov film “First Reformed”, za koji je bio nominovan za Oskara u kategoriji najbolji scenario.
Kako bi izbegao ugrožavanje statusa ovog filma Šrdere se povukao s Facebooka na tri meseca, od novembra 2018. do februara 2019. godine. Razlog za njegovo ućutkavanje bio je njegov komentar na račun Kevina Spejsija koji je tada osumnjičen za seksualno nasilništvo a Šreder je napisao kako se nada da će Spejsiju dati ulogu u svom novom filmu.
“Verujem da postoje zločini u životu ali ne postoje zločini u umetnosti. Spejsi treba da bude kažnjen za svaki zločin koji je počinio. Ali ne za umetnost. Svaka umetnost je zločin. Kažnjavajući ga kao umetnika umanjujemo vrednost umetnosti”, napisao je tada Šreder na Facebooku, ali je uskoro tu objavu izbrisao.
Kada je prošle godine, zbog pandemije korona virusa, prekinuto snimanje velikog broja filmova, isto se dogodilo i s filmom “The Card Counter”. Snimanje je prekinuto pet dana pre kraja, zbog čega je Đreder bio izuzetno ljut. “Pičkice od producenata zaustavili su snimanje filma pet dana pre završetka. Ja bih ga snimao i da sekire padaju samo kako bi ga završio. Star sam i astmatičar, šta je bolje od smrti na poslu?”, napisao je Šreder tada na Facebooku.
Majka Kventina Tarantina odgovorila je na rediteljevu izjavu da je kao dete dao obećanje da je neće finansijski izdržavati ako postane uspešan
Tarantino je ranije ovog meseca na podcastu The Moment govorio o svojoj odluci, za koju kaže da je proizašla iz nedostatka podrške koju je reditelj dobio od svoje majke dok je odrastao, o čemu smo već pisali:
Tarantino je rekao da se kao dvanaestogodišnjak zarekao da nikada neće pomagati svoju majku ako postigne veliki uspeh u životu.
– Nikada nećeš videti ni peni od mog uspeha. Neće biti kuće za tebe. Nema odmora za tebe, nema Elvisovog kadilaka za mamu. Nećeš dobiti ništa. Zato što si to rekla – prisetio se on svoje odluke u podkastu.
Tarantinova majka Koni Zastupil sada je odgovorila na komentare svog sina.
– Što se tiče mog sina Kventina – podržavam ga, ponosna sam na njega i volim njega i njegovu sve veću novu porodicu – rekla je Zastupil za USA Today. – Bila mi je velika radost da plešem na njegovom venčanju i primim vesti o rođenju mog unuka Lea.
Pored toga, prozvala je novinske kuće i društvene medije, označivši tretman Tarantinovog intervjua kao “pohlepnu transakcionu medijsku pomamu”.
Frontmen čuvenog irskog benda U2 stigao je u glavni grad BiH kako bi prisustvovao projekciji restaurisane verzije filma “Hotel od milion dolara” Vima Vendersa, ovogodišnjeg laureata nagrade “Počasno srce Sarajeva”.
Voks je najpre sa Vendersom, ali i svojom suprugom Ali Hjuson prošetao crvenim tepihom ispred Narodnog pozorišta Sarajevo, gde su ga “opkolili” obožavaoci, ali i mediji pokušavajući da se slikaju sa njim, uzmu od njega autogram, izjavu…
I Bono je bio vrlo strpljiv, kako prenose bih mediji, istakavši zadovoljstvo što je, nakon dužeg perioda, opet u Sarajevu:
– U mom umu koncert 1997. godine u ovom gradu, u tom momentu, mi znači više nego što ja to mogu da izgovorim u dve rečenice. To je veliki deo života našeg benda i mali deo života vašeg grada i države – rekao je, kako prenosi Dnevni avaz, muzičar na crvenom tepihu.
Napomenuo je i da je još prošle godine trebalo da dođe u Sarajevo, ali da je to pandemija sprečila:
– Dobro je biti ovde. Kao da je bilo davno, ali je u stvari malo vremena prošlo. Kao da su to dva Sarajeva, pravo i imaginarno. Ono u kojem vi živite i radite, kao i ono drugo Sarajevo koje nosite unutar sebe gde god da idete u svet. Imali ste već sjajnih filmova na ovom festivalu – reči su pevača i kantautora, preneo je klix.ba.
Muzičar se prisetio i kako je festival, čiji je počasni gost, konekcija između današnjeg i ondašnjeg Sarajeva u koji je prvi put došao 1997. godine kako bi sa svojim bendom održao koncert na stadionu “Koševo”.
– Ja sam u stvari jedan dečak koji se stalno buni i meša u svašta, ali ako ćete se već buniti protiv nečega, onda to treba da bude interesantno. Kada razmišljam o ovom gradu, inovativnom i bučnom, voleo bih da ljudi dođu ovde i iskuse sve u ovde. I buntovnost, a ne samo ozbiljnu stranu koju ljudi naglašavaju – poručio je Voks.
Sa Vimom Vendersom, koji je i otvorio Sarajevo film festival u petak, pojavio se, kako je preneo BHRT, potom i na sceni Narodnog pozorišta.
– Imate sjajne stvaraoce filmova ali ne mogu da zamislim nijednog boljeg sineastu od Vima Vendersa. Vim je iritantno visok, ali je gigant kinematografije – našalio se muzičar.
Potom je uozbiljio stvar istakavši kako je Venders evropski reditelj, ali da je Ameriku “prikazao na savršen način”, osvrnuvši se i na restaurisanu verziju Vendersovog filma iz 2000. godine “Hotel od milion dolara”, koja je nakon njegovog govora prikazana, a za koji je scenario urađen po njegovoj priči:
– Želim da napomenem koliko mi je drago što je muzika grupe U2 deo ovog filma. Producent Mark Hauard je odradio sjajan posao, a tek Vim…
Prethodno je frontmen sastava U2 istakao kako na engleskom jeziku, nažalost, postoji samo jedna reč za ljubav, dodavši:
– Ali, meni je omiljena reč “Agape”, što na grčkom što znači bezuslovna ljubav!
Podsetimo, veze između Bona Voksa i Sarajeva veoma su duboke. Još tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije apelovao je na prekid neprijateljstava, a 1995. godine potpisao je i pesmu “Miss Sarajevo”, posvetivši je Ineli Nogić. A Nogićeva je bila mis opkoljenog Sarajeva, takmičenja lepote koje se održavalo urpkso tome što su na grad padale granate, uz poruku: “Ne dozvolite da nas ubiju”. Kasnije ju je Bono izvodio i sa čuvenim tenorom Lučanom Pavarotijem.
A prvi put je bio u Sarajevu septembra 1997, kada je sa svojim bendom U2 održao sada već istorijski koncert na stadionu “Koševo” u okviru turneje PopMart, a pre nekoliko godina dobio je i počasni pasoš BiH.
Jedan od najoriginalnijih i najuticajnijih bendova na svetu, predvođen neuništivim rok propovednikom zagrmeće sa glavne bine festivala u petak, 8. jula i, nakon nezaboravnog nastupa grupe The Cure, nastaviti niz gostovanja istorijskih gitarističkih imena na Exitu. Njihovi nastupi, intenzivni i glasni, nabijeni snažnim emocijama i harizmom uvek su više od običnog koncerta, a neretko i od same muzike, što ih čini idealnim hedlajnerima za početak nove ere dvostrukog evropskog festivalskog šampiona. Prodaja jednodnevnih ulaznica za 8. jul, kada nastupa Nik Kejv, počinje danas.
– Ovogodišnjim istorijskim izdanjem, kojim je započeo povratak velikih festivala na svetsku scenu, EXIT je pokazao da je snaga jedinstva i volje jača i od najvećih prepreka koje su pretile da nas razdvoje i ove godine. Takođe, dokazali smo da postoji način da se veliki festivali bezbedno organizuju, čak i tokom pandemije. I dok priča o čudu koje se desilo na našoj magičnoj tvrđavi i dalje obilazi planetu, s velikim optimizmom gledamo na 2022, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture. Verujemo da nema boljeg načina da najavimo ovako značajno izdanje, nego s jednim od najvećih rokenrol umetnika ikada – rekao je osnivač i direktor EXIT festivala Dušan Kovačević.
Biografija Nika Kejva bi i običnom umetniku dala dovoljno “goriva”, a kamoli jednom od najvećih rok pesnika u istoriji. Posle gotovo 50 godina karijere, započete još davne 1973. osnivanjem benda The Boys Next Door, Nik Kejv važi za otelotvorenje rock’n’rolla, osobu koja je duboko uticala na istoriju popularne kulture i njena najveća dostignućima. Muzički obrazovan i talentovan, Nick je oduvek želeo da se bavi rokom zato što je, kako kaže, on revolucionaran i ima moć da promeni ljude. Prema sopstvenom priznanju, na samom početku veliki uticaj na njegov rad imali su američki rokeri, kao i britanski bend Jethro Tull, što mu je pomoglo da razvije prepoznatljivi lični stil, koji se kroz godine menjao, kako zvukom, tako i pristupom građenju pesama.
Sa Bad Seedsima se spojio 1983, nakon raspada kultnih The Birthday Party, i stvorio, prema pisanju medija, jednu su od najznačajnijih pojava u eri post-panka i alternativnog roka, od 80-ih do danas. Kroz gotovo četiri decenije rada, grupa je objavila 17 studijskih albuma, a teško je odrediti koji je imao veći uticaj. Furiozne 80-te i 90-te obeležila su izuzetna izdanja poput “From Her To Eternity”, “Good Son”, “Henry’s Dream” i “Let Love In”, sjajno zaokružena ponajboljim live albumom tog perioda, “Live Seeds” iz 1993. godine. Komercijalni uspeh i svojevrsnu prekretnicu označio je “Murder Ballads”, prilično krvava zbirka pesama i njihovo najprodavanije izdanje do danas. Već sledeći korak pokazao je svu raskoš Cave-ovog ogromnog talenta u najmirnijoj, ali i najemotivnijoj pesmarici dotad – “The Boatman’s Call”.
Sledeći albumi, ništa manje genijalni “No More Shall We Part”, “Nocturama” i “Abattoir Blues / The Lyre of Orpheus” doneli su, između ostalog, i razlaz sa dva uticajna člana benda, Mikom Harvijem i Bliksom Bargeldom, nakon čega se kao Kejvov glavni saradnik istakao multiinstrumentalista Voren Elis, sa kojim je pokrenuo i bend Grinderman, i prošle godine realizovao odličan projekt “Carnage”. Poslednja i još aktualna faza rada benda počela je pre 15 godina i rezultirala sa četiri apsolutna remek-dela od kojih je svaki osvojio nove kreativne vrhunce: “Dig, Lazarus, Dig!!!”, “Push The Sky Away”, “Skeleton Tree” i dvostruki “Ghosteen” iz 2019.
Petrovaradinska tvrđava videla je Nika Kejva dva puta. Prvi put 2011. sa Grindermanom, a 2013. sa Bad Seedsima i oba puta, kroz moćne i glasne svirke, pokazala svu neraskidivost veza koju ima s fanovima sa ovih prostora. U regionu je nastupio više od deset puta, a 8. jula 2022. vraća se kao prvi headliner Exita, čija su proslava 20. godišnjice, kao i činjenica da je bio prvi veliki evropski festival ovog leta jedna od najvažnijih muzičkih vesti 2021. godine.
[infobox title=’Od danas u prodaji jednodnevne ulaznice’]
Exit/ Photo: AleX
Četvorodnevne ulaznice – Registracija za četvorodnevne ulaznice za EXIT festival po poklon cenama otvorena je samo do 18. avgusta. Svi koji žele da osiguraju svoju četvorodnevnu ulaznicu po poklon ceni od samo 5.990 dinara (preko 50 odsto popusta) imaju mogućnost da se registruju najkasnije do 18. avgusta 2021. na ovom linku. Svi registrovani kupci će na e-mail dobiti link preko kojeg online kupuju ulaznice. Jednodnevne ulaznice – Prodaja jednodnevnih ulaznica za petak, 8. jul, kada nastupa Nik Kejv počinje danas. Fanovi mogu da biraju između tri vrste jednodnevnih ulaznica, po poklon cenama (preko 40 odsto popusta): regularne ulaznice po ceni od 2.590 dinara, fan pit po ceni od 3.990 dinara i VIP po ceni od 12.000 dinara. Ove ulaznice se mogu kupiti od danas iskIjučivo online na stranicama Gigstixa, a zalihe po ovim cenama su izuzetno ograničene. Od 3. septembra 2021. kreće redovna prodaja jednodnevnih i četvorodnevnih ulaznica za EXIT festival 2022, na oficijalnom festivalskom sajtu, kao i na prodajnim mestima i online na stranicama Gigstixa.[/infobox]
Tjentište. Ok Fest. Oduvek sam želela da dođem ovde i sad znam zašto. I znam racionalno da objasnim zbog čega. Reset. Posle svakog festivala ste umorni, nekad jedva čekate da odslušate taj poslednji bend i da odete kući da se naspavate. Posle ovog festivala ste umorni i odmorni u isto vreme.
Poslednji dan ovog izdanja OK Festa bio po mnogo čemu možda i najinteresantniji. A započeo je popodnevnom svirkom benda koji mi se učinio kao najverovatnije najbolje uklopiv u kompletnu sliku festivala. Zoster. Slušali smo ih i pre, znamo koliko su dobri i omiljeni, ali kada ih vidite ovde, i to baš na ovoj maloj bini u kampu, izgleda kao da je sve leglo na svoje mesto. Na tom prostoru se skupilo verovatno najviše ljudi od početka festivala. I svi su igrali, pevali, uživali na suncu uz muziku koja je dušu dala za tu vrstu kuliranja. “Imači kada”, “Banana Stejt”, “Volio sam te”, “Bezbolnim palicama”, “Utopija”… Tri bisa i 45 minuta probijen termin. I odlična žurka.
Zoster, OK Fest 2021/Photo: AleX
Posle njih na binu je izašao Ritam nereda. Pomalo je teško ostati nepristrasan kad kroz vas protrči ta količina energije koju oni emituju sa bine. Subjektivno – oni su najbolji srpski bend u poslednjih nekoliko decenija. Objektivno – veliki je broj onih koji misle isto to. Uvek kad ih vidim na bini zapitam se:kako je moguće da ovi ljudi ne pune stadione? I onda se setim gde živim… No, nije bilo ni vremena ni prostora za filozofije tog tipa kad su se jednom začuli rifovi koje volimo.
Šutke, pevanje iz sveg glasa, po neka baklja i ogradica ispred bine koja je jedva izdržala ovu razmenu energije. “Ne”, “Nikad više”, “Raskršće”, “Elita”, “Tuđe zastave”, “Vaš svet”, “Boje se”, “10 godina”, “Gradska deca”, “Nebo”, “Sećanja”, “Heroj”, “Hiljade”, “Crno je sve”… Na bis, “Put beznađa” najavljen kao himna generacija… i za kraj “Ajde”. Nedostajalo je ovo, jako je nedostajalo.
Nakon samostalnog koncerta u Božidarcu i pauze od godinu i po dana, ovo je bila tek treća svirka Nereda u regionu, a baš ovakvih, moćnih i ludački energičnih i kvalitetnih svirki je potrebno mnogo više.
Ritam nereda, OK Fest 2021/Photo: AleX
Kad se uz ovakve svirke podigne adrenalin, nekako sve ide na dobrom talasu i dalje… Sjajni Sopot otvorio je poslednje veče na Main Stageu.
Ovaj dub etno bend iz Banjaluke fino je i natenane uspeo da privuče sasvim solidan broj ljudi ispred bine, a kvalitetnom svirkom i odličnim pesmama ih je tu i zadržao.
Sopot, OK Fest 2021/Photo: AleX
Napravili su dobru atmosferu pred izlazak KKN-a na scenu. “Vera nada, ljubav i stav”, “Deveti život”, “Sve je stalo u rokenrol”, “Tajne letenja”, “Danas nebo silazi u grad”, “Prekidi stvarnosti”…
– Eno nam ga drugar – rekao je Oliver Nektarijević pokazujući Mesec koji se lagano spremao da nestane iza planine… Predivni čudnovati lik neverovatnog glasa i potpuno čudesne energije ima svoj “dogovor” sa publikom koja ga voli i prati. I uvek je lepo gledati tu komunikaciju…
KKN, OK Fest 2021/Photo: AleX
A kad već pričamo o neobičnim likovima na sceni, super se tu uklapa i Darko Rundek… on i Ekipa su bili sledeći na redu i bilo je više nego interesantno pratiti način na koji ova legenda “hipnotiše” publiku.
Uvek je kod njega nešto bilo drugačije, na neki iščašen način mistično i ambijentalno, a što je stariji, čini se, to je sve vidljivije. I sve bolje mu stoji. Kao što mu stoji ovakva i ovako odevena Ekipa i publika koja razume svaki ton i pokret i voli ga i poštuje baš takvog. “Zovu te”, “Ruke”, “Uzalud pitaš”, “Ay Carmela”, “Apokalipso”, “Šejn” samo su neke od pesama koje smo čuli, ali hipnoza je trajala sve vreme.
Darko Rundek, OK Fest 2021/Photo: AleX
Za sam kraj, društvance koje nepogrešivo, svaki put, potuno razmrda masu, gde god da se na Balkanu pojavi. A pojavljuje se često ovog leta, na sreću njihovih mnogobojnih fanova. Hladno pivo!
Otvorili su ovu svirku pesmom “Šamar” koju je nekoliko hiljada ljudi pevalo zajedno sa njima. A pevala se i “Jednim osmijehom” i “Carpe Diem” i “Samo za taj osjećaj”… svaka se pevala u glas i svaka je bila prava ove večeri. Ali nama je “Mojoj majici” ovog puta ipak bila najdraža…
Hladno pivo, OK Fest 2021/Photo: AleX
Ekipa Hladnog piva je uvek opuštena, prijateljski nastrojena, i uvek ih je lepo videti i na bini i van nje. I baš to van bine je ekipi Headlinera obeležilo ovo veče. U šali smo, pre svirke, pitali Mileta kada će promeniti majicu koju fotkamo već na nekoliko nastupa… “Još samo beogradski koncert i promeniću je…” A na binu je u Tjentištu izašao u duksu. Dok nije “Majica“ došla na red. “…morao sam zbog jedne fotografkinje, rekla je da me već ko zna koji put slika u njoj. Zato sam rekao da ću prvi deo koncerta biti u duksu, zbog fotografija”. Presvukli smo Kekina, nama dosta… ????
Hladno pivo, OK Fest 2021/Photo: AleX
Umorni smo, ali i nismo. Čudan neki osećaj. Kao da smo se resetovali, baš lepo, za ova tri dana… Možda zbog vazduha i zelenila u koje smo gledali po ceo dan, možda zbog ljudi, muzike, osmeha i dobre energije. Možda zbog svega toga zajedno. Pomalo kao da smo bili u nekoj drugoj dimenziji.
Nije da nam nekih stvari zafalilo i nije da nema sitnica zbog kojih bi mogli nešto i da zamerimo… ali ništa od toga ne menja činjenicu da je lepo, baš lepo biti deo ove priče.
Ok Fest, vidimo se i sledeće godine!
Ljiljana Zdravković za HL
Pogledajte najbolje fotke sa trećeg dana OK Festa, koje je snimila fotografkinja koja je “presvukla” Kekina::
Frontmen Robert Smit i zvanični kanali The Cure još nisu komentarisali vest. U intervjuu za The Guardian u junu 2018, Smit je primetio da kad bi Galup, kao jedan od članova sa najdužim stažom, napustio bend, “to ne bi zvalo Cure”.
Vest stiže iste nedelje kada je Smit nastupio na nekoliko koncerata sa Gorillaz Dejmona Albarna u londonskoj O2 Areni, izvodeći svoju saradnju “Strange Timez”. Proteklih nedelja, Smit se takođe pojavio u novoj pesmi s škotskim bendom Chvrches, pod naslovom “How Not To Drown”, dok je takođe navodno radio na dugoočekivanom novom albumu The Cure.
Galup se pridružio The Cure u novembru 1979. godine kao zamena za osnivača Majkla Dempsija koji se pojavio na prvom albumu benda “Three Imaginary Boys” i kultnom singlu “Boys Don’t Cry.” Galup je takođe nakratko napravio pauzu od The Cure 1994. godine, kada je bend bio u stvarnoj pauzi nakon što se upetljao u pravna pitanja sa drugim bivšim članom, Lolom Tolharstom, u slučaju oko autorskih prava. Basista se vratio u sastav za “Wild Mood Swings” 1996. godine i od tada je nastupao sa bendom.
Tokom turneje grupe po festivalima 2019. godine, Galup je bio odsutan zbog njihovog pojavljivanja na japanskom festivalu Fuji Rock, zbog “ozbiljne lične situacije”. Njegov sin Eden Galup, koji svira sa svojim bendom Violet Vendetta, zamenio je tada oca.
Isti problem se ponovo pojavio na poslednjem koncertu The Cure do sada, koja je održan na Austin City Limits Festivalu 12. oktobra 2019; Eden Galup je tada ponovo svirao bas.
“Apokalipsa danas” (Apocalypse Now) je američki epski avanturističko/ratni film koji je svoju premijeru imao 15. avgusta 1979. godine.
Radnja se, za one koji nisu gledali, događa za vreme Vijetnamskog rata. Producent i režiser filma je Frensis Ford Kopola, a glavne uloge tumače Marlon Brando, Martin Šin i Robert Duval. Film prati lik američkog kapetana Bendžamina L. Vilarda (Šin), zaduženog za specijalne operacije sa zadatkom da ubije odmetnutog i, pretpostavlja se, poludelog pukovnika Voltera Kurca (Brando), komandanta jedinica.
Scenario Džona Milijusa i Kopole delimično se zasniva na romanu Džozefa Konrada “Srce tame”. Iako je ovaj film svakako jedan odonih koji zaslužuju eopitet kultni, snimanje su pratili brojni problemi. Prikazani su u dokumentarcu “Srca tame: Apokalipsa režisera” i govori o gojaznom Brandu koji je dolazio na snimanja potpuno nespreman, zatim su tu skupi setovi sa snimanja koje uništava jako nevreme, a glavni glumac (Šin) doživljava skoro fatalni srčani udar za vreme snimanja. Ekipa je nekoliko puta bila na ivici da odustane od svega.
I to nije sve.
Apokalipsa danas/Photo; promo
Problemi su se nastavili i nakon snimanja – objavljivanje je odlagano nekoliko puta jer je Kopola iznova i iznova montirao hiljade metara filmske trake, pa je u jednom momentu produkcija United Artist zapretila da film neće ni krenuti u distribuciju ako ga slavni reditelj hitno ne završi.
Po objavljivanju film je dobio mnoga priznanja. Mnogi kritičari ga smatraju jednim od najvećih filmova ikad. Film je nagrađen Zlatnom palmom na Filmskom festivalu u Kanu 1979, a nominovan je za Oskara za najbolji film i Zlatni globus za najbolji film – drama. Magazin Sight and Sound rangirao ga je na 14. mesto u njihovoj anketi o najvećim filmovima ikada. Nacionalni filmski registar pri Kongresnoj biblioteci 2000. godine ocenio ga je “kulturno, istorijski i estetski značajnim”, a izabran je za čuvanje u istoj biblioteci.
Ako ste gledali “Apokalipsu”, nije zgoreg da to učinite ponovo. Ako niste… ispravite taj propust.
