Muzičar Merilin Menson je na meti novih optužbi – magazin Rolling Stone tvrdi da je u svom stanu u zapadnom Holivudu imao sobu u kojoj je zaključavao žene sa kojima je izlazio.
Prema izvorima magazina, soba je bila “samica koja se koristi za psihičko mučenje žena”. Nekoliko devojaka koje su u prošlosti izlazile sa kontroverznim muzičarem tvrdi da je tu prostoriju zvao “soba za loše devojke”.
Pevačica Fibi Bridžers još u februaru ove godine tvitovala je da je kao tinejdžerka i “veliki fan Mensona” boravila u njegovoj kući u kojoj je jednu prostoriju nazvao “sobom za silovanje”.
TW:
I went to Marilyn Manson’s house when I was a teenager with some friends. I was a big fan. He referred to a room in his house as the “r*pe room”, I thought it was just his horrible frat boy sense of humor. I stopped being a fan.
U maju 2021. godine Ešli Morgan Smitlajn, jedna od desetak žena koje su optužile Mensona za zlostavljanje, rekla je za People Magazine da ju je zaključao u sobu kada ga je razljutila.
Menson je ranije demantovao optužbe protiv njega, napisavši u objavi na Instagramu u da su nedavne tvrdnje o njemu “užasno iskrivljena stvarnost”.
Konkursi za dve novoustanovljene književne nagrade Biblioteke grada Beograda – “Dušan Radović” za književnost za decu i omladinu i “Beogradski pobednik” za najbolji roman u prethodnoj godini – otvoreni su do 15. decembra, saopšteno je danas na konferenciji za medije.
– Pored stogodišnjice rođenja Dušana Radovića koju obeležavamo sledeće godine, uskoro će se navršiti i 40 godina od njegove smrti. Radujem se što nismo požurili s dodeljivanjem nagrade, već smo sačekali pravi trenutak – naveo je predsednik žirija za dodelu nagrade “Dušan Radović” i sin ovog pisca Miloš Radović.
Prema Radovićevim rečima, ne samo da je ova nagrada veoma značajna za porodicu Radović, već je i sama po sebi velika – po svom značaju i imenu koje nosi.
Kako Radović dalje navodi, što se njegovog učešća u žiriju tiče, “blisko srodstvo sa piscem njegovo je najveće zvanje, ali nije i jedino”.
– Moje od oca nasleđene vrline – strogost, namrgođenost i netolerancija prema banalnostima – preneću u rad žirija kao zajednički doprinos svih Radovića u borbi za srpsku književnost za decu i mlade – naveo je Radović.
Kako kaže, ova nagrada predstavlja udruživanje svih članova žirija da se “deci otmu telefoni iz ruku i u ruke i pametne glave vrate knjige.” Kako kaže, do sada je na konkurs stiglo 54 dela raznih žanrova.
Prof. dr Predrag Petrović, koji predsedava žirijem za dodelu “Beogradskog pobednika”, naveo je da je ova nagrada veoma potrebna na srpskoj književnoj sceni jer je uvek veoma potrebno afirmisati slobodnu književnu i kritičarsku reč, oslobođenu od svake političke i ideološke stege.
– Takođe smatramo da će ona doneti jedan novi kvalitet, dinamičnost i da će otvoriti prostore za dijaloge i argumentovane polemike i sukobe mišljenja, što nam je danas svakako potrebno – istakao je Petrović.
Одржана конференција за новинаре поводом књижевних награда ДУШАН РАДОВИЋ и БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК
Kaže da je do sada na konkurs pristiglo oko 100 naslova, razmotreno je 74, a u širem izboru se izdvojio 21 roman.
Kako konkurs još uvek traje, spisak dela u širem izboru nije konačan.
Nagrada “Beogradski pobednik” biće uručena 28. januara, na dan kada je 1846. godine u Beču prvi put izveden “Beogradski kadril” (kasnije poznat kao “Srpski kadril”), delo koje je Johan Štraus Mlađi komponovao po nalogu kneza Miloša Obrenovića.
Priznanje “Dušan Radović” biće uručeno 6. februara, na dan kada je 1980. godine emitovana prva epizoda serije “Poletarac”, rađena prema tekstu Dušana Radovića i u režiji Džona Bajforda.
Zlatan Stipišić Gibonni greškom je na vinilnom izdanju mini LP-a “U po‘ ure”, koji je za slušanje dostupan samo onima koji poseduju gramofon, objavio pogrešnu pesmu pod nazivom naziva “Božjon voljom”, umesto pesme “Ko si da si”, koja je navedena na omotu albuma.
– U češku firmu koja je trebalo da odštampa ploču poslali smo master snimak na kojme je zadnja pesma morala biti ista kao i na CD-u. Ali, otišao je pogrešan, na kome je ova druga – rekao je.
– Budući da Česi to nisu uspeli da odđtampaju u dogovorenom roku, prosledili su ga u Španiju, drugoj firmi, kojoj smo mi poslali pravi, ali tamo se dogodila zamena. Kako, ne znamo.
– Na vinilu je na kraju pesma “Božjon voljom”, iako na omotu piše da je na njeznom mestu “Ko si da si” – objasnio je.
U Budimpešti je sinoć održana dodela Evropskih MTV muzičkih nagrada (EMA MTV). U glavni grad Mađarske došle su mnoge muzičke zvezde.
Među najnagrađenijim muzičarima bio je Ed Širan, koji je osvojio priznanje za najveću muzičku zvezdu, najbolju pesmu. Pobednici Evrovizije, Maneskin, osvojili su nagradu za najbolji rok bend. Grupa iz Južne Koreje BTS je dobila nagradu za najbolju grupu, pop grupu, K-Pop grupu i nagradu fanova.
Maneskin “MAMMAMIA” | 2021 MTV EMAMåneskin brought GLAM rock n’ roll to the #MTVEMA stage with their performance of “MAMMAMIA” and I’m OBSESSED!! ????????
Best Pop BTS Best Song Ed Širan: “Bad Habits” Best Video Lil Nas X: “Montero (Call Me By Your Name)” Best Collaboration Doja Cat ft. SZA: “Kiss Me More” Best New Saweetie Best Electronic Dejvid Geta Best Rock Maneskin Best Alternative Yungblud
Yungblud “Fleabag” | 2021 MTV EMAYungblud’S #MTVEMA performance of “Fleabag” was absolutely everything I could ever imagine AND MORE!! ????
Best Latin Maluma Best Hip Hop Niki Minaž Best K-Pop BTS Best Group BTS Biggest Fans BTS Video for Good Bili Ajliš: “Your Power” Best U.S. Act Tejlor Svift Generation Change Award Amir Ašur, Metju Blejz, Sejdž Dolan-Sandrino, Erika Hilton i Viktorija Radvanji.
Promocija albuma “Eho” šabačkog aternativnog rok benda EhoTon biće održana u četvrtak, 18. novembra u 17:00 časova u Multimedia Music Record Store (Sremska 2).
Album “Eho“ nedavno je objavljen za diskografsku kuću Multimedia music, sniman je u Studiju ROAD, a za produkciju, miks, (ali i značajnu pomoć oko aranžmana pesama) bio je zadužen Dragan Alimpijević Pik.
– Od ovog albuma očekujem da će naći put do nekih novih slušalaca, šire publike – rekao je gitarista benda Predrag Daničić o ovom izdanju.
Basista Jovan Yoker Parmaković kaže da je album produkt njihovih želja, osećaja i stremljenja, a bubnjar Milan Firca Arnautović da su album “Eho“ izrodili posvećenost, rad i velika želja da se iskažu kroz muziku i reči iskažu njihove emocije.
Bojana Abazović koja je otpevala vokale za album dodala je da je ovo album bogat muzičkim idejama.
EhoTon (nova postava)/ Photo: Promo
Od snimanja do objavljivanja ovog izdanja došlo je do personalnih izmena u bendu pa će na novim projektima koje EhoTon planira kao vokal nastupati pevačica Merlot Levert.
Na promociji albuma “Eho” prisutnima će se obratiti direktor diskografske kuće Multimedia Music i članovi benda EhoTon, a izdanje će moći da se kupi po promotivnoj ceni.
Album “Eho” dostupan je na svim prodajnim mestima Multimedia Music, online nawww.multimedia-music.com, kao i na svim relevantnim muzičkim platformama.
Zrenjaninski punk rock bend Madresi predstavio je 12. novembra spot za numeru “Pesma o tebi”.
Scenario i režiju potpisuje Kristina Bojanić, asistent režije je Ana Malušić, a u spotu igraju: Nađa Ostojić, Nebojša Balaž, Andrea Poša, Andrija Poša, Ana Malušić, Miloš Đorđević, Igor Blanuša, Ognjen Rodić, Andrea Radojčić, Nenad Ivanić i Vladimir Maksimović.
– Uvek kada snimamo spotove dobro se zabavljamo, istražujemo i otkrivamo nove stvari, pa je tako bilo i na snimanju spota za pesmu “Pesma o tebi” koja se nalazi na našem albumu “Prodajem emocije” (Miner Records), ali i na kompilaciji “Rock and roll nije mrtav, a kamoli punk” (Miner Records). Tu praksu nameravamo da nastavimo i ubuduće, kako sa novim singlovima, tako i sa pesmama sa ranijih albuma za koje smatramo da bi bilo interesanto njihove priče ispričati u formi kratkog filma” – reko nam je Vladimir Maksimović frontmen benda Madresi.
Frontmen grupe The Who Rodžer Daltri je u nedavnom intervjuu opisao Rolling Stones kao “osrednji pab bend”.
Njegovi komentari nadovezali su se na tvrdnje Pola Makartnija, koji je ponovo pokrenuo “fajt” Beatlesa i Stonesa kada je grupu Mika Džegera nazvao “cover bendom“, što je dovelo do Džegerovog odgovora tokom koncerta kako ta razliku o Beatlesa njegov bend i dalje svira stadionske turneje.
U razgovoru sa Coda Collection, Daltri je izneo svoje stavove, rekavši:
– Mik Džeger, moraš da mu skineš kapu. On je rokenrol izvođač broj jedan – a onda je nastavio je kroz smeh: – Ali kao bend, da ste ispred paba i da ste neke večeri čuli tu muziku iz tog paba, pomislili biste: “Pa, to je osrednji pab bend!”.
Na drugom mestu u intervjuu, Daltri je otkrio svoju zavist prema Robertu Plantu, čije se iskustvo sa Led Zeppelin veoma razlikovalo od Daltrijevog sopstvenog iskustva sa The Who.
– Uspeo sam da dobijem najkražu slamku od svih pevača u svim bendovima – rekao je. – Nema sola! Čije pesme su sve sami tekstovi… Robert Plant – Persi, kako ga zovemo – je moj veoma dobar prijatelj, i mi se šalimo na tu temu. Rekao je da možeš da odeš i pročitaš knjigu kada Džimi Pejdž počne da solira na gitari ili Bonam krene solo na bubnjevima. I odjednom sam pomislio: ‘Pitam se kako bi bilo biti u takvom bendu!’.
Daltri je takođe rekao da je “mrzitelj interneta”, objašnjavajući:
– Nikada nisam mislio da će iz toga proizaći nešto dobro, i još uvek ne mislim da je od toga proizašlo ništa dobro. Mislim da ako ne budemo pažljivi, to je verovatno kraj naše civilizacije.
Izgleda da nema kraja iznenađenjima kada je reč o udovici Đorđa Balaševića i njenom odnosu prema nasleđu slavnog umjetnika.
Naime, kako prnosi Luftika, nakon što je zabranila rad Balašević Tribute Benda i naložilaa skidanje svih snimaka posvećenih njenom pokojnom suprugu – od videa sa ispraćaja na Keju u Novom Sadu do epizode “Državnog posla” u čast voljenog kantautora – Olivera Balašević je sa svog Instagram profila poskidala sve zajedničke fotografije sa Đoletom, piše NSHronika.
Nakon svega nije potpuno jasno da li se udovica Đorđa Balaševića odriče nasleđa svog preminulog supruga ili pokušava da naplati svako njegovo pominjanje?
Naime, kako pišu mediji u regionu Olivera je od vlasnika restorana “Kućerda na lakat” tražila materijalnu nadoknadu jer je to “izraz” koji je Balašević “lansirao” u svojoj pesmi “Namćor”.
U svakom slučaju, Olivera je pre nekoliko dana na Instagram postavila svoj novi status, posvećen njenoj novoj knjizi “Planeta dvorište” i objasnila zbog čega je na korice stavila i svoje devojačko prezime – Savić.
Zvezda “50 nijansi” Dakota Džonson progovorila je javno o svojoj poznatoj baki Tipi Hedren i kako joj je Alfred Hičkok uništio karijeru, jer nije želela da spava sa njim.
Njena ispovest u okviru jednog podkasta ubrzo je postala i jedna od glavnih tema razgovora, pošto do sada nije bilo poznato to koliko je filmska diva delila poslovne priče s porodicom.
– Ona je uvek bila iskrena, hrabra, verovala je u sebe i stajala iza svake svoje reči. A Hičkok, on je uništio njenu karijeru, jer nije htela da spava s njim. To je bio teror, šta je on radio. I nikad mu se nije skretala pažnja – tvrdi Džonsonova u podkastu Awards Chatter, ali ovo nije baš prvi put da se ova priča čuje u javnosti.
Naime, Tipi je u svojim memoarima koje je objavila 2016. pisala o tome kako ju je Hičkok napastvovao za vreme snimanja filmova “Ptice” i “Marni”.
– Nije bitno u kojoj si branši, nedopustivo je da se ovako nešto dešava. Posebno mi je teško da pričam na ovu temu jer je u pitanju moja baka. Neko je iskoristio ženu koja je moja baka… Ona je i prema meni i mojoj mami uvek bila sjajna. Uvek nas je savetovala da neke stvari ne prihvatamo, ma ko da je u pitanju i ne bi birala reči. I još uvek je prava filmska diva – nastavila je Dakota.
Tipi je u svojim memoarima, inače, opisivala kako bi vozač reditelja obilazio oko njene kuće, kako je tražio od nje da ga dodiruje, a jednom je čak i na silu pokušao da je poljubi na zadnjem sedištu limuzine.
O napastvovanju je, sa druge strane, dugo ćutala jer termini poput se*sualno uznemiravanje, napastvovanje, uhođenje… “nisu postojali ranih šezdesetih”.
“Da bi umetnost postojala ili bilo kakva vrsta estetske aktivnosti, neophodan je određeni fiziološki preduslov – intoksikacija”.
Sa ovom Ničeovom izjavom sigurno bi se složili a uz to i nazdravili mnogi umetnici – Bukovski viskijem, Edgar Alan Po konjakom, Ficdžerald džinom, Hemingvej mohitom ili rumom (u zavisnosti od faze). Dalje nabrajanje imena bi bilo podugačko, što potvrđuje da je veza zavisnosti i kreativnosti stereotip koliko i koncept “ludog genija”, piše Psiho brlog.
Kroz istoriju se supstanca menjala. Da krenemo od opijuma koji je krajem XIX veka bio lako dostupan i korišćen za podsticanje kreativne inspiracije (Lord Bajron, Čarls Dikens, Džon Kits, Modiljani, Persi Šeli…), preko „Kluba ljubitelja hašiša“ u Parizu, koji je osnovala elitna grupa francuskih umetnika uključujući Bodlera, Balzaka, Aleksandra Dimu, Flobera. Ovi francuski umetnici su se jednom mesečno sastajali kako bi proučavali uticaj droge na kreativnost. Međutim, da li su zaista došli do bilo kakvih realnih otkrića, javnosti nije poznato.
Čarls Bukovski/Photo. wikipedia.org
Početkom XX veka umetnici se okreću alkoholu, posebno američki pisci poput Edgara Alana Poa, Džeka Londona, Foknera, Hemingveja, Trumana Kapotea, Keruaka, Šoa. Od svih američkih pisaca koji su dobili Nobelovu nagradu, 70 odsto su bili alkoholičari. Poznati glumci alkoholičari su recimo Baster Kiton, Hamfri Bogart, Elizabet Tejlor, a od danas aktuelnih, Robert Dauni Džunior.
U drugoj polovini XX veka, kada na scenu stupaciju džez i rok muzičari, deluje da ulogu muze preuzimaju različite vrste droga, dok se alkoholizam dalje povezuje najviše sa pisanjem. Ta asocijacija je evidentna i u nekim novijim filmovima gde glavni junaci – pisci, jednom rukom kucaju a drugom drže flašu viskija (“Secret Window” ili “Black Butterfly”).
Da li je alkohol zaista magični rastvor koji podstiče kreativne sposobnosti, ili je u pitanju placebo efekat, samoispunjavajuće proročanstvo, ili naprosto zabluda?
Profesor Torston Norlander, profesor medicinske psihologije na Karolinska Institutu, sažeo je dosadašnja saznanja i rezultate istraživanja na ovu temu. Naime, zaključak je da umereno konzumiranje alkohola oštećuje i ometa pripremnu fazu, fazu iluminacije (“aha” doživljaj) i fazu verifikacije (kada se proverava da li je rešenje do kojeg se došlo zaista ispravno). Ove faze kreativnog procesa zasnovane su na sekundarnim procesima. Prema psihoanalitičkoj teoriji, sekundarni procesi su oni kognitivni procesi koji zavise od kontakta sa realnošću, a to su pamćenje, učenje, mišljenje… U tom smislu, očekivano je da umerene doze alkohola koče kreativnost tako što ometaju svesne procese – koncentraciju, istraživanje, planiranje, iniciranje i procenu rada.
Alkohol, kreativnost, pisac/Photo: shutterstock
Sa druge strane, umereno pijanstvo podstične aktivnosti koje su zasnovane na primarnim procesima, što je zapravo kreativna faza inkubacije/sazrevanja – period kada ne mislimo svesno o problemu niti ulažemo bilo kakav napor – puštamo nesvesne procese da odrade svoje. Primarni procesi, recimo, stoje u osnovi rada sna, i ne zavise od realnosti. U skladu sa izrekom “in vino veritas” ispada da nas alkohol povezuje sa dubljim aspektima naše psihe.
Psihoanalitičar Ernst Kris, koji je umetnost predstavio kroz koncept “regresije u službi ega”, verovao je da se kreativni procesi sastoje od dve faze – inspiracije koja stvara sadržaj dela, i elaboracije čiji je cilj da prevede delo u formu koja može biti iskomunicirana sa drugima, što i jeste suština umetnosti. U skladu sa Norlanderovim zaključcima, alkohol podstiče fazu inspiracije kojom dominiraju nesvesni procesi, dok koči fazu elaboracije u čijoj pozadini stoje ključni svesni procesi.
Za procenu uticaja alkohola na kreativnost često se koristi Test udaljenih asocijacija (Remote Associates Test). Tako je jedan tim istraživača zadao ovaj test u dve grupe ispitanika, koji su konzumirali i koji nisu konzumirali alkohol. Zadatak je bio da od tri ponuđene reči smisle četvrtu koja ih neočekivano povezuje. Recimo, “stado”, “vuk” i “runo” a jedan od tačnih odgovora bi bio “ovca”.
Istraživači su došli do nalaza da su ispitanici koji su pili alkohol brže rešavali ovaj problem i nudili više kreativnih rešenja. Objašnjenje je jednim delom u tome što im je alkohol omogućio da o informacijama razmišljaju na jedan nov, difuzan i neobičan način, podstičući spontane kreativne procese nasuprot kontrolisanim (opet, svesnim).
Ernest Hemingvej/Photo: facebook@ErnestHemingwayAuthor
Rezultati ipak nisu dovoljni da se zaključi da alkohol podstiče kreativnost, posebno imajući u vidu da su ispitanici konzumirali umerene doze alkohola (i to piva). Kako i sami istraživači kažu, testirali su “šta se dešava kada su ljudi pripiti – a ne kada se napiju”. Ipak, pažnja i planiranje, sposobnosti koje opadaju pod umerenim dejstvom alkohola, izgleda da omogućavaju da brže dođemo do inovativnih rešenja. Previše alkohola ipak šteti produktivnosti, ali čaša vina uz radni zadatak može biti od pomoći.
Mnogobrojna istraživanja potvrđuju efekat placeba – tačnije, da reakcija ispitanika na piće za koje veruju da je alkoholno odgovara unapred određenim očekivanjima. Ispitanici koji nisu znali da zapravo piju bezalkoholno pivo, precenjivali su svoje kreativno postignuće. Alkohol dakle može biti razlog i što umetnik gubi test realnosti i ne ume da iskomunicira svoje delo na pravi način.
Podrazumeva se da buđenje kreativnosti i rušenje kreativne blokade, nisu jedini razlozi iz kojih se umetnici okreću flaši. Život umetnika zahteva izolaciju, beg od svakodnevnice, izolaciju od stresa, što neminovno dovodi i do usamljenosti i traženja podrške na dnu čaše.
Hemingvej je verovao da većina američkih pisaca postaju alkoholičari zbog ambivalencije prema sopstvenoj umetnosti. Naime, sa jedne strane žele da kroz svoj rad dosegnu besmrtnost i postanu veliki umetnici, dok sa druge žele da se obogate i postanu poznati. Iako ne vidim zašto ove dve strane ne bi išle ruku pod ruku, činjenica je da alkoholizam s početka XX veka koincidira sa mogućnošću da pisac stekne veliko bogatstvo i slavu. Stres i teret slave mogu ih voditi ka zavisnosti.
Bili Holidej/ Photo: youtube.com printscreen
Da veza alkoholizma i umetnosti nije romantična koliko ponekad deluje svedoče mnogobrojni slučajevi kada je zavisnost oduzela kreativnu inspiraciju a na kraju i život. Džekson Polok, američki slikar koji se pred kraj života potpuno predao alkoholizmu, poginuo je u saobraćajnoj nesreći kada je pod dejstvom alkohola skrenuo sa puta i udario u drvo. Bili Holidej je preminula od ciroze jetre, Ejmi Vajnhaus od trovanja alkoholom.
A da nije ni sve tako crno, svedoči podugačka lista umetnika koji nisu niti su ikada bili zavisnici, a kreativne inspiracije im ipak ne nedostaje. Alkohol nije niti nužan niti neophodan uslov kreativnosti. A i nije više toliko ni moderan.
