Fibi Bridžers je u sklopu humanitarne kompilacije “The Metallica Blacklist” objavila svoju verziju velikog hita grupe Metallica.
– Bilo je toliko zabavno biti deo ove priče. Imam osećaj da je ova moja verzija praktično – barokna. Džejms (Hetfild) radi toliko puno različitih skokova iz oktave u oktavu koje ja ne mogu da izvedem, stoga sam ovoj pesmi pristupila skoro kao Bili Ajliš, izvela sam je u potpunosti suprotno od njih, što je bila zanimljiva avantura. – izjavila je Fibi.
“Nothing Else Matters” u, kako je Fibi opisala, baroknoj verziji, možete poslušati u nastavku:
Tradicionalni rok festival Priča biće realizovan 3. i 4. septembra na terenima Fudbalskog kluba Remont u Čačku. Na festivalu će, kako je najavljeno, nastupiti Dr Nele Karajlić, Kolja, grupe Partibrejkers, Ničim izazvan, Brkovi i Psihomodo pop.
Kako organizatori navode na svom sajtu, festival je nastao 2012. godine kao želja da se stvori jedan pravi urbani rok festival, koji grad Čačak zaslužuje.
Tada su se stvorili uslovi da se ispred Srpskog paba napravi festival Priča, što je imalo za rezultat sadržajno druženje sa osam rok bendova, kroz šest sati rokenrola, sa 2.500 ljudi na ulici.
Festival je bio potreban Čačku, jer kako navode iz direkcije, zajedno sa dva komšijska grada Kraljevom i Kragujevcem, on čini kolevku šumadijskog i balkanskog rokenrola.
Festival Priča, logo
Dvodnevni festival na FK Remont prve večeri 3. septembra ugostiće regionalnu pank rok atrakciju Psihomodo pop iz Zagreba, koja je bila jedna od najpopularnijih grupa bivše Jugoslavije, nastupa često na Beer festu u Beogradu, a pre pandemije su imali rasprodati koncert u beogradskom Domu omladine.
Iste noći svira i fanki latino pop rege sastav Ničim izazvan, koji su već uveliko koncertno traženi na više strana u Beogradu i Srbiji (BitefArtCafe, Savski trg), dok će rokersku noć začiniti legendarni Partibrejkersi.
Pevač Zoran Kostić Cane predvodi ekipu rokera još od davne 1982. godine i uz Nebojšu Antonijevića Antona predstavlja težište ovog benda.
Partibrejkers (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Za vreme pandemije su svirali na festivalu Wind Rock u Vršcu, a očekuje ih i veliki solo koncert 4. septembra u Beogradu, dakle odmah sutradan posle Čačka.
Dr Nele Karajlić biće glavna zvezda drugog i poslednjeg dana na festivalu Priča, kao povratak nakon pauze usled kovida-19.
Čuveni frontmen Zabranjenog pušenja posle duže pauze zbog ozbiljno narušenog zdravlja, ipak se vratio na muzičku scenu koncertima na Beer festu 2017, i stadionu Tašmajdan 2018, kao i po Novom Sadu i većim gradovima Srbije.
U međuvremenu je napisao tri romana, a trenutno snima nastavak kultne igrane serije “Složna braća” i emisiju “Ja volim Srbiju”.
Popularni hrvatski bend Brkovi nastupiće iste večeri, što obećava veliku zabavu, a šesti muzičar, ujedno i poslednji na festivalu biće Nikola Pejaković Kolja, bluz muzičar, inače svestrani umetnik – scenarista, glumac, reditelj.
Imao je Kolja već mini turneju po zemlji (Beograd, Novi Sad, Smederevo), a publika malih ekrana ga je skoro gledala u serijama “Meso” i “Kosti”, čiji je i autor, a uskoro sledi i najnoviji projekat – sitkom “Advokado”.
Energični punk trio Keni nije mrtav je uoči uzastopne četvorodnevne turneje objavio i svoj prvi zvanični spot za pesmu “Samodisiplina”.
Jedan od koncertno aktivnijih bendova, ovim singlom najavljuje ono šta će publika moži da očekuje na albumu koji su pripremili i koji nosi naziv “Ajmo da plešemo”
Video produkciju spota za “Samodisciplinu” potpisuje producentski duo Kju & Petar Trbojević. Muzika i aranžmani delo su benda Keni nije mrtav. Tekst pesme pripada frotmenu benda Mateji Đokiću, a produkcija Savi Tomiću.
Bend će spojiti koncerte u sredu, četvrtak, petak i subotu, od 18. do 21. avgusta, nastupima na Belgrade Beerfestu, Zappi, Pančevu i u Smederevskoj Palanci.
Nastup na Zappa barci sa Z++-om je rasprodat za 48 sati, a najveća žurka očekuje ljude u letnjoj bašti Doma omladine u Pančevu, gde Keni nije mrtav nastupa sa Z++-om, Ivanom Jegdićem, Dramom, Rouzijem, Iskom i Blink kolektivom u prakično festivalskom programu.
Tog 15. avgusta 1990. godine održan je poslednji koncert Johnnyja Štulića. Početkom 1990. Štulić je sa svojim tadašnjim pratećim Balkan Sevdah Shuttle Bandom snimio album “Balegari ne vjeruju sreći”, s kojeg se kao hit izdvojio cover Dilanovog songa “Lilly of the West”, pod nazivom “Usne vrele Višnje”.
Koncert u Hvaru pokazao se i poslednjim nastupom Johnnyja Štulića, koji je sledeću godinu proveo u Sarajevu i Holandiji, snimajući album “Sevdah za Paulu Horvat”, ali je materijal objavljen tek 1995. godine.
Tu se pored narodnih “Jovano, Jovanke” i “Dimitrije sine Mitre” nalaze “Otac moga oca” na tekst Milovana Vitezovića, “Priča o kralju” na tekst Ljubivoja Ršumovića, “Partizan” iz repertoara Leonarda Koena i druge.
Veliki deo 1991. godine Štulić je proveo u Beogradu, a kada su ga hrvatski nacionalisti prozivali zbog toga, nonšalantno je odgovorio: “Kada mogu Tuđman i Mesić, što bi meni bilo zabranjeno?”. Na pitanje novinara šta očekuje od ’90-ih, Štulić je odgovorio: “Vatromet”.
Iste 1991. godine Štulić je definitivno otišao u Holandiju. I nije se vratio.
Izgleda da onaj manjak tenzije na Tjentištu o kojem sam pisala u prethodnom tekstu zaista utiče na kompletan vajb ovog festivala. Ovde su ljudi opušteni, dobronamerni i dobro raspoloženi. Po ceo dan. Dobrodošli na Ok Fest…
Kad se sve sabere, to je utisak dana koji je započeo jednim jako lepim jutrom. Jutrom u kojem su se kamperi lagano i tiho budili, jurili doručak, dok su neki još uvek dremali u šatorima ili uživali u jutru kraj Sutjeske. Neki su se vrlo brzo organizovali za kupanje u jezeru, neki samo uživali u hladovini. Još jedan dan je mogao da počne.
Sky Cola OK Summer stage je već oko podne krenuo da okuplja neke od kupača koji su bili raspoloženi za dnevno đuskanje. Na binama su se lagano radile tonske probe, a negde oko 14h je “proradila“ i OK Book zona gde je promociju knjige “Bunt dece socijalizma“ imao Dušan Vesić.
Prvi na redu na koncertnom programu, na Sensation Ok bini bili su Marčelo i njegov Napeti Quintet. Reper, buntovnik, književnik, lik koji već godinama unazad važi za nekoga ko ima i ume šta da kaže. Okružen sjajnom ekipom muzičara i dobro raspoložen, uprkos suncu koje nije moglo biti ni malo prijatno kada “udara“ direktno u binu, ipak je uspeo da okupi, ali i dodatno oraspoloži lep broj ljudi zainteresovanih da slušaju svirku… I skroz je sve to izgledalo gotivno… sunce, muzika, bleja…
Marčelo, OK Fest 2021/Photo: AleX
Nakon Marčela, binu su zauzeli dragi i legendarni Novosađani, Atheist Rap. Koliko samo pozitive ova ekipa donese svakim svojim nastupom! I pričom i komentarima i svim tim dobrim pesmama od kojih smo neke voleli i kao klinci. A koje nisu izgubile na značenju ni “sjaju“. “ORA je pravi način da“, “Vartburg limuzina“, “Više ništa nije isto“… ma nema smisla sve ih nabrajati, a možda nema ni potrebe. Jer, glavni utisak je da se ekipa super iskakala, da se pevalo, da su se oni zezali i šalili, da je svirka bila dobra i da je atmosfera bila onakva kakva i treba da bude – pozitivna!
Atheist Rap, OK Fest 2021/Photo: AleX
Na Glavnoj bini su prvi na redu bili crnogorski reperi Who See. Prvo su pozvani “kupači“ sa jezera da dođu jer, vreme je za koncerte…i uspelo je. Za samo nekoliko minuta ispred bine se okupila vrlo solidna kritična masa i nastup je mogao da počne. Voleli taj fazon ili ne, na kraju ne možete a da im ne priznate da zaista dobro rade to što rade i da ih ljudi baš vole.
Ono što je interesantno je da sam stekla utisak da je atmosfera sve vreme bila takva da, kao da nije bilo hedlajnera. Da, jeste Bajaga najveće ime ove večeri, ali nije se to osetilo. Gomila ljudi je pevala sa Who See. Gomila ljudi je znala svaku reč svih pesama mladog dvojca Buč Kesidi koji su nakon njih izašli na binu. Igrali su i pevali kao da su oni, zapravo ti hedlajneri…
Who See, OK Fest 2021/Photo: AleXBuč Kesidi, OK Fest 2021/Photo: AleX
A kako je tek sjajni hrvatski TBF razgalio “raju“… Počeli su uz “Esej“, nastavili uz “Grad spava“, “Uvik kontra“, “Mater“, “Veseljko“… Imala je ova ekipa uvek neku posebno dobru energiju, neki flou i specifičnu melodičnost koji ih izdvajaju. Imali su i imaju fazon, iskreni i neposredni, koji vam ne dozvoljava da ih ne volite. Čak su i nakon svirke, prilazeći ljudima koji su ih oduševljeno zvali sa ogradice ali i opuštenim ćaskanjem sa drugim muzičarima iza bine, dokazali koliko su normalni i cool.
TBF, OK Fest 2021/Photo: AleX
Dobri dečko jugoslovenskog rokenrola na binu je sa Instruktorima izašao malo nakon ponoći. Svirku su započeli uz “Grad“ i nije možda ni potrebno naglašavati da je masa od prvog takta krenula sa “ruke u vazduhu“ modelom slušanja koncerta. Jer, to je Bajaga, to su sve hitovi za sva vremena, to prosto tako ide. “Ovaj svet se menja“, “Berlin“, Godine prolaze“… pa emotivni blast from the past momenti uz “Kad hodaš“… pa “Jana“, “Na vrhovima prstiju“, “Život je nekad siv nekad žut“, pa potpuna ludnica uz “Veselu pesmu“. “Dvadeseti vek“, “Plavi safir“, “Tišina“… Šta god se odsvira kad je na bini Momčilo, to je hit i to je pesma koju znaju svi, u svakom ćoku Balkana…
Bajaga i Instruktori, OK Fest 2021/Photo: AleX
A meni se cele večeri motala po glavi misao kako su ovde svi nekako dobro raspoloženi, veseli, dobronamerni… kako već dva dana nisam čula neki loš komentar ili namrgođenu osobu, niti lošu reakciju na bilo koga na bini… kako je ova ekipa baš raja…
Festival traje još jedan dan, a mi već pravimo planove za sledeću godinu, ne znam za vas…
Podgorički alt-rock bend Vrpca objavio je debi album pod nazivom “Oko Sfere” .
Album sadrži 9 pesama, a sniman je i realizovan u studiju STIVI u Spužu, pod producentskom palicom Stefana Pantovića od kraja januara 2020. do sredine juna 2021.
Kroz angažovan tekst, bend koji postoji od 2012. godine, neguje prepoznatljiv zvuk unutar alt miljea sa jasnim osloncem na uticaje, ali i sa svojim pečatom.
Vrpca je trojac koji čine Braco Subotić (vokal), Miloš Pejović (gitara) i Danilo Pendo (bas), dok su pridruženi članovi Stefan Pantović (gitara) i Ivan Ivanović (bubnjevi ). Takođe, Zarija Pavićević koji je svirao bubnjeve u bendu od osnivanja do leta 2020. godine, učestvovao je u stvaranju svih pjesama, a na albumu je snimio pesme ,”Nikad dovoljno nije”, “Oko nje” i “Podgoričanos”.
– Mi ovu priču gradimo izvestan period. Ne bih ulazio u detalje vezane za vreme ili ikakve odrednice. Ove su pesme sve doživljene, kako davno reče jedan velikan, isto pobornik rokenrol zvuka. Iako mi, bivajući asocijativni, svaki tren i svaki dan crpimo inspiraciju iz svega oko nas, pesme su, ponavljam i naglašavam, doživljene i proživljene, dakle apsolvirane. Zakucane I postavljene. Sama track lista je storija koja slušaoca vodi na razna mesta, možda i neka na kojima i nije sam bio ili koja je posetio, makar astralno. Iz paralelne stvarnosti. Uživajuci u zvuku, neopozivo – kaže Cobra (Braco Subotić) i dodaje:
– Oko čoveka se i vrti sve a čovek je u sferi i svojim okom posmatra i uviđa sve što se zbiva ili struji, što prolazi kraj njega kao i ono što ostaje sa njim. Zadržava se tu da bi nadalje pružalo snagu. Neosporno.
Vrpca, Oko Sfere, cover – Ognjen Bulajić
– Ovaj album je pre svega rezultat dugogodišnjeg druženja svih nas unutar benda, kritičko – posmatračkog osvrta na grad i društvo u kom živimo, ljubav – dominantni motiv većine pesama, kao i ono esencijalno večno filozofsko pitanje – ko smo, odakle smo I koja je naša uloga na plavoj planeti u beskrajnom prostoru kojim smo okruženi. Skup svih ovih elemenata je – sam naziv albuma “Oko sfere” – dodaje Miloš i nastavlja:
– Naša muzika nije vezana striktno za jedan žanr, što će slušaoci i sami primetiti. Može se reći dream pop, cross over, grunge, ambient, indie, r’n’r… Najjednostavnije – alternative rock. Uokvirenost u jedan pravac sužava kreativni prostor, potrebno je razbiti formu koliko je moguće I uživati u procesu stvaranja pjesama. To je jedini način da se kroz eksperiment ode korak dalje razbijajući komfor zonu.
O samom procesu snimanja albuma Cobra kaže:
– Vreme u studiju smo iskoristili maksimalno. Nismo se dali usporiti uprkos svemu što se desavalo kako na globalnom nivou, tako i kod nas. Obostrano nadahnuti jedni drugima, sa Stefanom i Ivanom smo zaplovili i proputovali kroz srž zvuka, kroz ritmove mu i aranžmane najpodesnije. Stefan je mimo sviranja druge gitare, otpevao i prateće vokale kao i odsvirao klavijaturske deonice. Ivan je doneo svirku na bubnju, prosto rečeno. Igrajući se formom. Album je većinski snimljen u Spužu a neke njegove delove smo odradili u prostorijama Stivi 2, u Staroj Varoši. U izrazu nismo trčali sprint već strogo maraton. Posvećeno i, opet, nadahnuto.
Mladi beogradski reper Andreja Ignjatović, koji nastupa pod scenskim imenom Atem, objavio je svoj prvi spot za pesmu “Marmelada”.
Student kamere i fotografije na Akademiji umetnosti uglavnom se nalazi iza kamere, ali ovog puta je konačno iskoristio priliku da svoju veštinu pokaže i ispred nje.
Pre “Marmelade” objavio je nekoliko pesama na YouTubeu, ali prvi spot i prilika za publiku da ga vidi i da se poveže sa njim kao autorom smatra velikim korakom napred za svoju karijeru.
Na svom spotu Atem je radio kao direktor fotografije i montažer, Jovana Pejović bila je reditelj i snimatelj, a Mihajlo Jovović asistent režije i kamere.
Atem/Photo: Jovana Pejović
Atem je najavio da je ovo samo početak i da planira da objavljuje pesme što konstantnije.
– Imam radnu etiku, želju i ambiciju i ništa me ne sprečava da radim i napredujem, tako da će u narednom periodu biti dosta projekata – kaže mladi reper.
Atem inspiraciju za svoje pesme nalazi u radovima starijih legendi repa kao što su Eminem, Nas, Big L, Jay Z, Big Pun, ali takođe uči i od repera kao što su J. Cole, NF, Token, Dave, Logic, tako da nije nikakvo iznenađenje što je i “Marmelada” mešavina boom bapa i danas popularnog trepa. Iako su elementi koje njegov producent i najbolji prijatelj Nikola/El Master koriste moderniji, njegov mentalitet i pristup repu su “throwback” na same početke hip hopa.
– Najbitnije je dokazati se, svojim stilom, flowom i lirikom. Sve što želim od muzike jeste poštovanje. A ambicija, naravno, postoji – kaže on.
Pogledajte spot za “Marmeladu” koji je objavljen na YouTube kanalu 3s produkcije.
Pred vama je novi u serijalu tekstova pod zajedničkim zajedničkim naslovom “Headlinerke urbane kulture” u kome vam predstavljamo hrabre i posvećene žene koje, iako različitih zanimanja, različitih interesovanja i godišta… u ovoj i ovakvoj Srbiji ne odustaju od svog cilja – borbe za kulturu i očuvanje zdravog razuma u zemlji i epohi ludila.
Kroz razgovor sa Milenom Branković, u muzičkom svetu poznatijom kao Milena Trigger, pokušali smo da otkrijemo šta nju motiviše da se u ovom okruženju i dalje žestoko bori protiv vetrenjača i kako uspeva da i dalje živi svoje snove u “vremenu čuda”.
Kao što je poznato svima koji makar ovlaš prate muzičku scenu ovih prostora, Milena je najpoznatija kao frontwoman benda Trigger, koji još od 2005. vozi svoju specifičnu muzičku priču bez kompromisa i nikad “niz dlaku”, ali istovremeno kvalitetom prebazilazeći regionalne okvire. Ali, Milena je i mnogo više od toga. Završila je menadžment u kulturi, bavi se produkcijom, PR-om, organizacijom… bila je radio voditelj, panel modferator, predvodila programe razmene mladih u sklopu EU projekata… i sjajan je poznavalac domaće muzičke i kulturne scene.
Za početak, Milenu smo, kao i sve naše prethodne sagovornice, pitali – šta ona smatra urbanom kulturom i koliko je ona važna u današnjem vremenu:
Smatraš li sebe borcem za urbanu kulturu? – Trudim se koliko god je to u mojoj moći. Zaista pomažem svim kolegama, delim kontakte, spajam ljude i ne odustajem da posećujem koncerte – slušala privatno te bendove ili ne. Gostovala sam do sada na preko 15 albuma, a broj kolega i bendova smo zvali da sa nama sarađuju i sviraju je ogroman. Smatram da se upravo tako održava kultura, kao i sama scena, i da se podrškom zapravo borimo. Negativan stav, nepoštovanje drugih, kukanje i pričanje u prazno ni malo ne pomažu i tako se potpuno zanemaruje stvarnost. Upravo ta vrsta sebičluka je dovela do toga da nam se scena uruši ovako i da urbanu kulturu održavamo na aparatima. Ne mislim da je iko od kolega to radio svesno ili namerno, već da se nužno mora obratiti pažnja na širu sliku.
Da možeš, šta bi konkretno promenila u srpskoj muzičkoj industriji i kulturi generalno? – Ovaj narod suštinski ne voli sebe odkad se skupismo na ovom podneblju i shodno tome donosimo odluke kroz istoriju. Nama je uvek baš onako kako smo sami odlučili da nam bude, tako da za lošu situaciju u kojoj se nalazimo uzalud svi krive zle duhe, neprijatelje i kosmičke sile. To ne može da se popravi lako, jer nije par konkretnih problema u pitanju, a nisam sigurna da ćemo ikada prestati da jedemo sami sebe. Kulturološki gledano, satiranje kulture nije periodični trend – isti modus teramo stotinama godina. Kao što malo pre rekoh – podrška i ljubav!
Kako pronalaziš motiv da se u ovakvom okruženju boriš protiv vetrenjača – Konkretnog motiva nema, ja jednostavno nemam izbor. Znam šta želim da budem od kada znam za sebe i taj drajv ne jenjava. Kada ne odustaješ od nečega, kakva god klima bila i po svaku cenu (a košta kao sam đavo), to je posebna vrsta ludila koja te konstantno gazi – kamikaza stajl.
Kako je došlo do toga da Milena Branković postane Milena Trigger? – Hahaha, došlo je spontano. Upoznala sam Dušana preko YuMetal foruma kada sam imala 19 godina i jednom prilikom mi je skromno pustio da čujem šta je on snimao u tom periodu i kako mi se čini… zaprepastila sam se! To je za mene bilo nešto najbolje što sam čula do tada na našoj sceni – tekstovi, aranžmani, zvuk, ma sve! Nordica u kojoj sam pevala je tada prestala sa radom, ali Duletu je bilo glupo da me pita da li hoću da pevam, a meni je bilo glupo da se trpam sad tu, jer me nije pitao. Posle nekih 7 meseci smo tek skapirali da smo bili mutavci i da oboje to želimo i Milena postaje Trigger! Inače, Dušan je zaslužan da sam danas vokal kakav jesam, jer količina truda, rada i strpljenja koju je uložio u mene je nezamisliva. Volim te Dule!
Može li ozbiljan muzički uspeh da se napravi s ove geografske lokacije? – Može, ali je potrebno mnogo više ulaganja i žrtvovanja, nego da smo bilo gde u Evropi. Ne kažem da bendovi preko rade manje, naprotiv, rade mnogo više od nas, jer im je konkurencija nezamislivo veća, ali je sve mnogo dostupnije nego nama ovde. Teško je doći do tih ljudi, konkataka, festivala, teško nam i dalje da putujemo normalno i na sve to standard nam je katastrofalan u poređenju sa ostatkom Evrope.
Trigger postoji već 16 godina, a ima samo tri albuma, ne računajući aktuelni na kojem su verzije pesama na engleskom jeziku. Da li ste mogli da uradite više, i da li je sve zavisilo samo od vas? – Zapravo, na tom “neračunajućem” albumu smo radili 3 godine, jer je sve moralo ponovo da se snima, tako da ga mi i te kako računamo. Naravno da smo mogli više, ali uvek su u jednačini razni faktori, okolnosti i (ne)mogućnosti, tako da samo mogu da kažem da zaista radimo najbolje što možemo. Snimamo trenutno novi album i radimo na spotu za novi singl, stoga bez brige, stiže još Triggera!
Milena Branković Trigger/Photo: Alex
Da li još sanjaš i šta sanjaš? – Da, da, oduvek i to su ludačka putovanja, ali moram to da zadržim za sebe, jer nisam sigurna da li bi me ljudi pogrešno shvatili ili hospitalizovali! 😀
Hoće li proći ovo “vreme čuda”, pa da živimo u “vremenu nirvane”? – Vremena ne prolaze, niti dolaze u tom smislu. Ljudi čeznu za utopijom, jer misle da je nekome nekada bilo lepše i lakše ili da će jednog dana biti, a samo njima je baš sada teško i loše. Pobogu, svako vreme ima svoje breme i stoga ne postoji bolje ili gore. Život je borba i pun je zadataka, a vreme nirvane dođe tek kada se ovaj prekratki život završi.
Koja bi bila tvoja poruka nekoj maloj “Mileni” koja upravo kreće u neizvesne vode metala u Srbiji i koja bi htela da promeni svet? – Uh, bebe… biće ovo jedna jako teška tura.
Gde vidiš sebe za 10 godina? – Jao, bukvalno sam lik koji nije u stanju da isplanira prekosutra, ali u svakom momentu imam viziju da kroz X godina The Trigger može biti Gojira ili Mastodon ili Iron Maiden. Ljudi, samo hrabro i nema odustajanja!
Takmičarka Američkog supertalenta Džejn Marcevski (30), koja se javnosti predstavila kao Nightbirde kada je pre nešto više od mesec dana na pozornici izvela svoju originalnu pesmu “It’s OK” i ispričala o svojoj borbi s rakom, najavila je na svom Instagram profilu da se zbog pogoršanja bolesti povlači iz takmičenja.
Međutim, ona se vratila ove nedelje u emisiju iako je objavila kako se neće takmičiti u polufinalu jer joj se pogoršalo zdravstveno stanje. Džejn je putem video linka razgovarala s voditeljem i članovima žirija.
Voditelj je pitao da li je, kada je napisala svoju pesmu “It’s OK”, mislila da će to imati tako veliki uticaj na svet.
– Nema šanse da bih to ikada pomislila. To je pesma koju sam za sebe napisala usred noći, kad su mi te reči bile toliko potrebne. Lepo je vidjeti kako svet dočekuje tu pesmu u svojoj mračnoj noći. Prezadovoljna sam time – rekla je Nightbirde.
Posted by Nightbirde on Wednesday, August 11, 2021
Članovi žirija su rekli kako se ceo svet trenutno bori s nevoljama i da je ona “uzor svima u suočavanju s nedaćama i uzor lepote, hrabrosti i borbe”.
– U ime svih nas, šaljemo ti svoju ljubav i svoje molitve i jedva čekamo da te uskoro opet vidimo – rekao je Sajmon koji je zatim zaplakao pre nego što se zahvalio Nightbirde na nastupu.
Da podsetimo, lekari su Džejn rekli kako ima samo dva odsto šanse da preživi, ali ona ostaje optimistična i veruje u oporavak. A ceo svet joj drži fige.
Pogledajte njen prvi nastup na America’s Got Talent 2021 koji je oduševio i rasplakao svet:
Od 2014. godine jedna od najboljih holivudskih glumica Kameron Dijaz nije snimila ni jedan film, a njeno poslednje filmsko ostvarenje bilo je u filmu “Annie” koji je na pozorišnim blagajnama ostvario zaradu od 113 miliona dolara, a kritike su bile podeljene oko toga koliko je dobro Dijazova odigrala lik gospođice Kolen Hanigan.
Posle ovog filma Dijaz je odlučila da se na vrhuncu slave povuče iz filmske industrije i samo je najavila da odlazi, ne rekavši ni jedan razlog zbog kojeg se povlači.
Ova 48-godišnja glumica sada je gostovala kod kolege Kevina Harta u emisiji “Hart to Heart” i posle 7 godina ćutanja iskreno mu je odgovorila na pitanje zašto se povukla.
– Kada duže vreme radiš nešto na visokom nivou i daješ sve od sebe onda se neprestano očekuje da budeš na visokom nivou. Nekako sam imala takav utisak u svojoj 40. da sam skroz ispunjena, da sam dala sve – objasnila je Dijaz.
Dodala je kako joj takav životni ritam nije davao vreme za porodicu i rutinu koju je dugo priželjkivala.
– Htela sam samo da uzmem život u svoje ruke i da imam svoju dnevnu rutinu, kojom ću sama da upravljam i gde ću sama sve da obavljam – rekla je glumica.
Ta odluka je bila ispravna za nju i ubrzo je upoznala Bendžima Madena sa kojim se venčala 2015. godine, a četiri godine kasnije postali su roditelji ćerke Radiks. Kameron kaže kako je zasnivanjem porodice ispunila sve svoje želje.
– Ovo me ispunjava više nego bilo šta drugo što sam postigla u životu. Ja više nemam ono što je potrebno da bi snimila uspešan film, sva moja energija je usmerena na porodicu i to je najbolja stvar na svetu – rekla je Dijaz.
