Kada Majk Raderford kida na sceni tokom njihovog trenutno odloženog “The Last Domino?” reunion toura, on nekeod svojih najkboljih deonica isporučuje koristeći instrument od – 140 dolara.
Majk otkrio je Squier Bullet Stratocaster tokom lockdownau Južnoj Africi i bio je toliko impresioniran njenim performansama da je dodao još nekoliko komada svojim turnejskim instrumentima.
– Upravo sam mu kupio još nekoliko drugih koje sam prilično jeftino našao u odeljenju za rasprodaju u Guitar Guitaru u Njukaslu – rekao je njegov roudi Stiv Prajor u nedavnom intervjuu za Guitar Player. – Koštale su oko 138 dolara po komadu! Mislim, za taj novac to su neverovatno dobre gitare.
Njegova omiljena je neobične boje; reč je o limitiranom izdanju pod nazivom Sonic Grey. Majk je kupio gitaru u prodavnici u Kejptaunu jer je zaboravio da ponese svoj crni Clapton Strat. Veđ tada je kupio dve.
– Sedeći kod kuće u Kejptaunu… Majk se jednostavno zaljubio u nju, svirao je uz svoj laptop i ponovo učio sve pesme Genesisa. To je trajalo skoro celog prvog lockdowna jer mu nije bilo dozvoljeno da izađe iz Kejptauna… Vratio se totalno zaljubljen u ovu gitaru – ispričao je Prajor.
Squier Bullet Stratocaster Sonic Grey
On je primetio da je Majk nadogradio deo hardvera gitare “samo da bi bila pouzdanija za turneju”, a poboljšao je i električne pikapove “u slučaju da dođemo u interakciju sa ogromnim LCD ekranom od 70 stopa” – nešto što većina instrumenata na tom nivou cena nikada ne bi morali da doživi.
– Ne može da spusti Sonic Grey – rekao je tehničar. – To je prva gitara koju želi da svira svaki dan i koristi je za neke velike pesme u setu Genesisa, uključujući “No Son of Mine” i “Mama”.
Objasnio je da Raderfordu nije smetala početna reputacija Squiera, koja je u vlasništvu kompanije Fender.
– Pitao sam ga da li bi voleo da skinem nalepnicu Squier sa glave, ali on je rekao da želi da ostane – rekao je Prajor. – U Fenderu verovatno skaču do meseca!
Nemačka muzičarka, spisateljica, glumica i model Andrea Mejer bila je među pet osoba ubijenih tokom napada u norveškom Kongsbergu prošle nedelje, kada je pomahnitali ubica nasumice ubijao prolaznike gađajući ih strelama.
Andrea Mejer bila je multimedijalna umetnica, glumica i spisateljica koja je u svom opusu napisala deset knjiga, a bila je poznata po objavljivanju neo pagan folka pod pseudonimima Nebelhexë, Hagalaz ‘Runedance, Aghast i Andrea Nebel, podkojima je objavila 14 albuma.
Norveška policija je 18. oktobra saopštila kako je izvesno da je osumnjičeni danski državljanin Espen Andersen Braten prvo gađao ljude lukom i strelom, a potom ubio svoje žrtve tako što je svaku izbo nepoznatim oštrim predmetom u napadu 13. oktobra.
Braten je priznao sva ubistva za koja je i optužen. Andrea Meejer jedna je od pet njegovih žrtava.
Posle “Tigra od papira” i “Radosnog dana”, riječki Turisti imaju novi singl -“Porušena stabla”.
Pesma je nastala kao posledica rezultata međusobnih nerazumevanja među ljudima, a nastale pukotine vrlo često započinju gašenjem razgovora, da bi konačno završile na dva suprotna pola i potpunim udaljavanjem, završetkom odnosa koji je nekad bio prisan.
“Porušena stabla” dobila su novi zvuk zahvaljujući i aranžmanu koji ovog puta potpisuje prijatelj Turista i multiintrumentalista Darko Terlević (The Siids). Njegov muzički pečat prepoznaljiv je na prvu, a pesmu Turista obojio je dinamičnim i atmosferičnim zvukom. Pesma je snimljena su u studiju GIS Mateja Zeca, gde će Turisti nastaviti snimanje svojih budućih materijala i koje će objaviti u formi trećeg studijskog albuma tokom 2022. godine.
Kris je rekao da su na kraju morali da prihvate poraz, i konstatovao da se Džejmsu Bondu verovatno “uopšte” ne bi svidela njihova muzika.
– Koliko god da volim te filmove, ne znam da li bi njemu odgovaralo naše izvođenje – našalio se pevač i dodao:
– Bond bi rekao: ‘To nije ono što mene zanima, momci. Volim pištolje i ta sra*a’. Sve ove hipi stvari jednostavno neće uspeti.
Kris je priznao i da je bio “besno ljubomoran” kada je prvi put čuo da će Bili Ajliš snimati muziku za novi Bondov film “No Time To Die”, ali kada je poslušao pesmu mlade muzičarke, bio je impresioniran.
Norveški bend Wardruna, zbog trenutne epidemiološke situacije prinuđen je da po treći put odloži svoju evropsku turneju, tako da će i beogradski koncert koji je trebalo da bude održan 12. novembra u Sava Centru, pomeren za 11. jul 2022. godine na Tašmajdanu.
Iako je prvobitno planirano da beogradski koncert bude deo turneje koja se održava u zatvorenim dvoranama, menadžment benda je odlučio da Beograd uvrsti na listu gradova koji će biti deo evropske “Nordic Night Open Air Tour 2022“ tokom jula sledeće godine.
Ovo će ujedno biti i slavljenička turneja, jer se naredne godine navršava dve decenije rada ovog benda, koji na svojim nastupima širom sveta predstavlja staru mudrost i tradiciju Skandinavije, a čiji su koncerti uvek rasprodati.
Wardruna/ Photo: Ole Johs. Brye
– Zbog još uvek neizvesne situacije i stalnih promena propisa i ograničenja putovanja od zemlje do zemlje, nemamo druge mogućnosti nego da evropsku turneju pomerimo na 2022. i 2023. godinu. Jedino pozitivno u celoj situaciji je što smo na listu dodali još nekoliko gradova. U svoje ime i celog Wardruna tima, želeo bih da vam se zahvalim na strpljenju, razumevanju i podršci tokom ovog izazovnog perioda – izjavio je Einar Selvik, osnivač grupe.
Bend Wardruna je poznat i po tome što održavaju ograničeni broj koncerata tokom godine, tako da evropska turneja 2022. godine obuhvata samo 11 gradova, a Beograd je jedina prestonica sa prostora bivše Jugoslavije gde će Wardruna da nastupi.
Magiju skandinavskog folka članovi benda Wardruna prenose publici koristeći antičke nordijske instrumente, ali i tradiciju skandinavskih pesnika i pripovedača bez žanrovskih ograničenja. Njihovi nastupi su dinamični, a svaki koncert je drugačiji, jer se na poseban način povezuju sa ljudima i prostorom u kome nastupaju.
Ulaznice za ovaj koncert možete da nabavite na prodajnim mestima Ticket Visiona po cenama od 3.200 dinara za tribine i 3.900 dinara za sedenje u parteru.
Sve do sada kupljene ulaznice važe za koncert koji će biti održan 11. jula 2022. godine na Tašmajdanu.
Filmski festival Slobodna zona održaće se od 4. do 9. novembra u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će istovremeno u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom bioskopu Cineplexx otvoriti film “Drumski trkač: Entoni Bordejn”.
Repertoar filmskog programa ove godine donosi više od 60 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije.
Autentičan izraz, teme koje su itekako trenutno aktuelne, osvrti na nekadašnja dešavanja i njihov uticaj na sadašnjicu, lična i kolektivna iskustva uslovljena političkim odlukama sadržani su u ovogodišnjim filmovima.
Potreba pojedinca da pronađe svoj izraz i svoj put u nametnutim društvenim okvirima, neophodnost dijaloga, šum između strana koje govore, izbijaće sa bioskopskog platna.
U nastavku teksta, predstavljamo vam glavne favorite festivala…
“Drumski trkač: Entoni Bordejn” – Još jednom sa Bordejnom o hrani, ljudima i putovanju. Film o čoveku, koji se pokazao kao jedan od najboljih pisaca o hrani, otvoriće Slobodnu zonu.
Lepota ovog dokumentarca je u tome što o Bordejnu govore ljudi koji su ga poznavali i govore o njemu iz srca. Takođe, u filmu je upotrebljena veštačka inteligencija kako bi se rekreirao Bordejnov glas.
Od Joakima Trira stiže igrani film “Najgora osoba na svetu” kojim reditelj i zaokružuje svoju trilogiju Oslo. Film je moderna drama o potrazi za ljubavlju i smislom u savremenom Oslu i prati četiri godine tridesetogodišnje Džuli koja je na putu samospoznaje.
Norveški reditelj vešto akcentuje sve izazove koje sa sobom nosi savremeno društvo, a harizmatična glumačka ekipa mu u tome itekako pomaže. Anders Danijelsen Li se pojavljuje i u ovom filmu, a Renate Rejnsve je za ulogu u ovom filmu nagrađena na Kanskom festivalu za najbolju glumicu.
“Najlepši dečak na svetu” je dokumentarac o Bjornu Andresenu, kojeg godine 1971. tokom svetske premijere filma “Smrt u Veneciji” na Filmskom festivalu u Kanu, briljantni italijanski režiser Lukino Viskonti proglašava najlepšim dečakom na svetu.
Kada je ovo izgovorio, nije ni pomišljao da će time baciti senku na život mladog glumca Bjorna Andresena, koji tumači ulogu Tađa, a ta senka se nad njim nadvija i sada, 50 godina kasnije.
Šta je to bilo iza scene i kako to utiče danas na život odraslog Bjorna Andresena, tema je filma. Upravo povodom 50 godina od premijere ovog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci biće održana retrospektiva filmova Lukina Viskontija.
Igrani film “Murina” predstaviće se u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana. Ovaj tematski provokativan film ovogodišnji je dobinik Zlatne kamere na Festivalu u Kanu.
Film govori o napetom odnosu šesnaestogodišnje Julije i autoritarnog oca Ante, kada u njihov ostrvski dom stigne stari porodični prijatelj.
“Mala mama” je ostvarenje Selin Sjame (“Portret dame u vatri”) za koji kritika kaže da je njen najbolji film. Premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu.
Autorka se u filmu sa poetičnom preciznošću osvrće na važan momenat tranzicije iz detinjstva u odraslo doba. Ispituje važnu životnu temu iz odlučno ženske perspektive.
“Povratak u Rems” dokumentarni je film zasnovan na istoimenoj kultnoj knjizi Didijea Eribona. Ostvarenje je pravo vizuelno zadovoljstvo, a glas Adel Enel priča intimnu i političku priču o francuskoj radničkoj klasi od početka pedesetih godina prošlog veka do danas.
Kičma napretka Francuske bila su upravo leđa radnika: deca radnika pedesetih godina prošlog veka vrlo brzo su iz škola bila gurana ka radnim mestima, dok su buržoaska deca lako nastavljala svoje školovanje.
U selekciji 8+ naći će se film “Ja sam Greta”. U svetu u kom prostor za obraćanje dobijaju upitne individue, film o trenutno najpoznatijoj ekološkoj aktivistkinji biće prilika da se sa bioskopskog platna obrati i osoba koja promoviše prave vrednosti.
Inspirativna Greta poseduje samouverenost na kojoj bi joj pozavideli i odrasli i našla je nešto za šta je vredno boriti se, a to je budućnost planete.
Film svečanog zatvaranja je “Spenser” koji potpisuje Pablo Larain, autor dobro poznat publici Slobodne zone.
Tokom božićnih praznika sa kraljevskom porodicom na imanju Sandringem u Norfolku u Engleskoj, Dajana odlučuje da okonča svoj brak sa princom Čarlsom. Iako postoje glasine o aferama i razvodu, mir za božićne praznike se na kraljičinom imanju podrazumeva. Tu se jede i pije, puca i lovi. Dajana zna pravila igre. Ali ove godine stvari će biti potpuno drugačije.
“Spenser” je film o onome šta se to moglo dogoditi tokom tih nekoliko sudbonosnih dana.
Photo: Promo
Kao i prošle godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji. Platforma KinoKauch biće domaćin onlajn Slobodne zone od 10. do 20. novembra (filmovi svečanog otvaranja i zatvaranja neće biti dostupni za onlajn prikazivanje).
Pored pomenutih, publika će imati priliku da pogleda još sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija – Horizonti Balkana, selekcija 14+, EU – zona promena i Ženska linija.
Kako ekološka pitanja itekako zaokupljuju javnost, prošle godine je ustanovljena Zelena zona, festivalska linija koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. I ove godine, u ovoj aktuelnoj liniji festival će ponuditi izbor filmova koji publiku smeštaju u samu prirodu i prikazuju koliko je pojedinac u stanju da učini promene u našem eko sistemu.
Takođe, prošle je godine zasijala i linija Zona bez granica, te veoma zanimljiva filmska ostvarenja i ove godine usidriće se u tu festivalsku luku.
Festivalski pobednici, filmovi iz zemalja čija produkcija se retko prikazuje u domaćim bioskopima, čine ovu selekciju, a u okviru nje, beogradska publika imaće priliku da premijerno pogleda domaći dokumentarni film Duga resa umetničke radionice grupe Škart (Dragan Protić), film koji se sa nestrpljenjem očekuje.
Uviđajući da postoji prostor i za najmlađu festivalsku publiku da kroz filmove sazna o mnogim savremenim životnim fenomenima, festival ove godine pored selekcije 14+ uvodi i selekciju 8+. Kako joj i ime kaže, ova linija biće okenuta mlađima, prvenstveno osnovcima.
Kratki filmovi nastali na radionicama dokumentarnog filma Slobodne zone Junior – Naše razlike su naša snaga i Dokufesta iz Prizrena biće prikazani u okviru programa Future is Here, kao i filmovi Lusi Voker u okviru programa U fokusu.
Programska linija EU – zona promena nastavlja da preispituje i tumači društveno-ekonomske i političke promene u Evropi i njihov uticaj na naše živote, a u fokusu Ženske linije, jedne od omiljenih programskih celina festivala, nalaze se pitanja pravde u slučajevima seksualnog zlostavljanja, odnosi majke i ćerke, identiteska pitanja žene i kako živeti sa traumama nasilja.
U okviru Kompasa Slobodne zone biće održane panel diskusije nakon projekcija filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Digitalni propeler, industry program, ponovo će zauzeti svoje mesto u onlajn prostoru, a novina ovogodišnjeg pratećeg programa je i Sonar, novi prostor za preispitivanje dokumentarnog internet sadržaja.
Ulaznice za ovogodišnji festival biće u prodaji od 20. oktobra na blagajnama Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograda, Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Jugoslovenske kinoteke, Bioskopa Fontana, bioskopa Cine Grand BIG Rakovica, Kulturnog centra Novog Sada, Niškog kulturnog centra i Cineplexxa Niš.
Film “Smešna strana istorije” će posle 40 godina dobiti svoj nastavak, i to u vidu serije. Naime, kako piše People, platforma Hulu naručila je 8 epizoda ovog ostvarenja.
Osim Nika Krola, Vande Sajks, Ajka Barinholca, Dejvida Strasena, Kevila Seltera, na ovom projektu će raditi i Mel Bruks (95), koji će pisati scenario i biti ko-izvršni producent serije.
Prvi deo “Smešne strane istorije” smatra se jednim od Bruksovih najklasičnijih dela pored ostvarenja “Vruća sedla” (Blazing Saddles), “Mladi Frankenštajn” (Young Frankenstein), kao i “Svemirske lopte” (Spaceballs)
Kasting za novu seriju na Hulu platformi još nije najavljen, piše People.
– Jedva čekam da još jednom kažem pravu istinu o svim lažnim pričama u koje je svet nateran da veruje da su istorija – rekao je Mel Bruks povodom novog projekta.
Podsetimo se jedne od scena iz filma “Smešna strana istorije”:
“Body or Soul” treći je singl s predstojećeg albuma “Hide & Seek” hrvatskog kantautora The Gentlemana. Muziku je napisao sam The Gentleman, tekst Mrs. Dulovsky, a aranžman za poznata hrvatska jazz muzičarka Lana Janjanin.
The Gentleman nas rečima pjesme “Body or Soul”, napisanoj u pop/neo-soul stilu, vodi kroz kompleksan odnos između fizičkih i duhovnih vrednosti u složenoj ljudskoj prirodi.
– To je pjesma koja govori o tijelu i duši, ali ne o njihovoj sjedinjenosti, nego o nepremostivom rascjepu. Koga volimo u tom tijelu, koga vidimo kad gledamo u dušu i zašto se ne prepoznajemo u očima drugih? Naša nesloboda ugrađena u veznik “ili” traga za odgovorom kako se sjediniti sa sobom, usprkos očekivanjima drugih – istakla je autorka teksta Mrs. Dulovsky.
U numeri “Body or Soul“ The Gentleman je pored vokalnih deonica, odsvirao alt i tenor saksofon, a pridružili su mu se i muzičari: Marko Ferlan (gitara i bas gitara), Goran Vdović (bubanj), Marin Hraščanec (klavijature), Aljaž Razdevšek (tenor saksofon), kao i prateći vokali Laura Mjeda i Helena Hraščanec. Cover singla izradila je mlada umetnica Hana Belobrk. Snimanje, miks i mastering pesme urađeni su u studiju Intek Music od strane producenta Marina Hraščaneca.
Spot potpisuje Dinko Šimac sa kojim The Gentleman već duže vreme sarađuje.
The Gentleman/ Photo: Promo (Itek Music)
– Meni je snimanje ovog spota bilo možda čak i najdraže snimanje do sada. Na neki način i ostvarenje mog dječačkog sna, jer sam baš takve spotove oduvijek najviše volio. U spotu glume moji prijatelji i suradnici Tena Rak, Buga Klara Blanuša, Hana Belobrk, Marko Benjak, Ivan Grobenski, Helena Fuker, Aljaž Razdevšek i Juraj Kovač. Za posebnu atmosferu u videospotu sigurno je zaslužno i samo mjesto snimanja, kultni koprivnički klub Kugla, koji je sada zatvoren i više ne radi, a sve nas uz taj prostor vežu draga sjećanja i uspomene. Nismo mogli odabrati bolje mjesto – kazao je The Gentleman i dodao: – Želja mi je ovom pjesmom promicati slobodu ljubavi te osobnu slobodu bivanja u ovome svijetu. To je ujedno i moj osobni cilj. Neki ljudi zbog svojih fizičkih „nedostataka“ bivaju nedoživljeni od strane društva ili na bilo koji način marginalizirani. Pjesma “Body or Soul” i novi videospot slave različitost koja čini naše društvo istovremeno izazovnim i prekrasnim. Prekrasnost dolazi onda kada si dopustiš vidjeti. Kalup je možda siguran, no zasigurno nije jednako živ i zanimljiv. Na kraju dana, Body or Soul, ovisi o tebi.
Pesma “Body or Soul” u izdanju izdavačke kuće Intek Music dostupna je za slušanje na digitalnim platformama od 15. oktobra.
Novi album The Gentlemana “Hide & Seek” pojaviće se na tržištu 29. oktobra i biće objavljen u digitalnom obliku na streaming servisima. Na njemu će se naći osam novih pesama, koje su napisane i snimljene tokom poslednje dve godine.
Kit Ričards nema problem s tim da otkrije svoja osećanja i otvoreno govori o stvarima u životu koje voli ili mrzi. Ljudska riff mašina Rolling Stonesa nikada se nije klonila verbalnih sparinga, čak je i povremeno napadao svoje kolege iz benda.
Ričards je besramni sin bluza koji voli reggae i, u stvari, većinu drugih žanrova, pa nije iznenađenje što je pokušao da se poveže i sa heavy metalom kada se on pojavio. Umetnici kao što su Čak Beri i Madi Voters bili su njegovi idelo dok je odrastao, a svet metala za gitaristu je od početka bio strani entitet. Zapravo, žanr nije ni postojao kada su se The Rolling Stones probili na scenu, a tek “rođenjem” Black Sabbatha 1970. godine počeo je da prenosi muziku na nove i mračnije teritorije.
Ričardsov prezir prema žanru je nešto što nikada nije krio, pa čak i pre nego što on prerastao status sub-kulture, Ričards nikada nije “pao” na to:
– Glas tog momka mi opasno ide na živce. Ne znam zašto; možda je previše akrobatski za moj ukus – rekao je o Led Zeppelinu 1969. godine, a njegovo mišljenje se od tada nije promenilo.
– Volim Džimija Pejdža, ali kao bend – ne, sa Džonom Bonamam koji grmi niz autoput u nekontrolisanom 18-točkašu. Džimi je sjajan svirač, ali uvek sam osećao da ima nešto malo šuplje u tome, znate?
Iako su Led Zeppelin više hard rock nego heavy metal, Ričardsova perspektiva prema žanru u celini je još zagriženija.
– Zvuči mi kao besomučno tupo udaranje – rekao je za New York Daily News 2015. – Za većinu bendova sinkopiranje je izvan njihovih granica. Beskrajno ponavljanje, iskakanja, bez dizanja, bez sinkopa.
Zatim je izveo svoj najžešći udarac kada je izdvojio dva najveća titana na sceni i rekao:
– Milioni su zaljubljeni u Metallicu i Black Sabbath. Ja mislim da je sve to samo dobra šala.
2010. godine, Ričards je bio dovoljno ljubazan da podeli svoju definiciju heavy metala:
– Ako želite heavy metal, poslušajte Džona Li Hukera, poslušajte tu jebenu svirku. To je teški metal. To je moćno.
Ova izjava možda najbolje definiše Ričardsov pogled na muziku. Opsednut je ritmom i bluzom do tako opojne mere da jednostavno ne može da shvati zašto bi ljudi radije slušali Black Sabbath kada umesto njega mogu da slušaju Džona Li Hukera.
U njegovim očima, muzika je više objektivna nego subjektivna, a metal je samo nešto što ga nikada nije zanimalo. Za Ričarsa, radi se o osećanju da pesme treba da hrane njegovu dušu, što je slučajno kontrastna energija onoj koju preuzima od bendova kao što je Metallica, koji su antiteza svega što je njemu važno u muzici.
