Home»Kultura»BIGZ u istoriju, umetnici – na ulicu… Grad može da pomogne, pitanje je – da li hoće?

BIGZ u istoriju, umetnici – na ulicu… Grad može da pomogne, pitanje je – da li hoće?

4
Shares
Pinterest Google+
Bigz/Photo: printscreen
Bigz/Photo: printscreen

“BIGZ odlazi u istoriju, a umetnici na ulicu”, poručili su učesnici protesta juče ispred zgrade Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda na Senjaku organizovanog sa ciljem da, kako navode, bude skrenuta pažnju na probleme stotina umetnika koji su bili upućeni na studija i ateljee u ovoj zgradi.

Okupljeni su zatražili da im grad ponudi novi prostor gde bi mogli da nastave da rade, a pokrenuli su i inicijativu za osnivanje posebnog udruženja koje će se, kako je rečeno, baviti ovim i drugim problemima sa kakvim se susreću nezavisni umetnici.

“U trenutku kad nemamo mogućnost rada oduzima nam se i prostor za rad. Zatvaranjem BIGZ-a više stotina umetnika ostaje bez prostora za stvaranje, u najgorem mogućem trenutku. Potrebno nam je trajno rešenje”, naveli su muzičari, slikari i drugi umetnici okupljeni jučena protestu u Bulevaru vojvode Mišića.

Među njima su bili brojni muzičari koji su vežbali u studijima u zgradi, kao i likovni umetnici, podršku je pružio i glumac Viktor Savić, a postavljen je i likovni rad Milene Micić, nastao namenski za potrebe ovog okupljanja.

Bigz/Photo: printscreen
Bigz/Photo: printscreen

Frontmen grupe Repetitor Boris Vlastelica najavio je i osnivanje udruženja umetnika iz BIGZ-a, a okupljeni su potpisivali i inicijativu da se ono osnuje.

– Ova zgrada nije bila važna samo nama kao bendu, naš nukleus, nego čitavoj omladinskoj kulturi ovog grada. Ovo je bio i ventil ovog grada, a tamo gde nema ventila, tamo popuca sve po šavovima. Da do toga ne bi došlo, želimo da pozovemo nadležne institucije na dijalog, da se neki kvadrati od milion kvadrata slobodnog prostora koji je u vlasništvu grada, u našem vlasništvu, daju kulturi i nezavisnoj kulturnoj sceni. Ne možemo da radimo, ne možemo da zarađujemo, ne možemo da sebe izdržavamo onim što znamo da radimo. A sada nam se, umesto da država pomogne, oduzima i ono malo, a to je prostor za rad. Prostor bez kog kultura i umetnost ne postoje. Primorani smo da se ovde okupimo u udruženje, organizaciju u nastajanju koja će se baviti ovim problemom, ali i drugim problemima nezavisne kulturne scene. Čvrsto verujemo da je institucijama sistema i Gradu Beogradu u interesu ono što je nama cilj: da nađemo prostor za rad, jer grad bez sadržaja je samo poslovni prostor – rekao je Vlastelica praćen ovacijama.

Pored Vlastelice, govorila je i Sandra Vidojević iz grupe Dingospo Dali koja je takođe vežbala u studiju u BIGZ-u.

Okupljeni su ispričali da su došli pred BIGZ, gde su u studijima i ateljeima stvarali decenijama unazad, da bi se obratili za pomoć nadležnim ustanovama kako bi pronašli odgovarajući prostor za rad nezavisnih umetnika.

Oni ističu da ne traže da im neko pokloni bilo šta, a svoje potrebe izložili su u četiri tačke: prostor za umetnike u širem centru grada od najmanje 3.000 kvadrata takav da ne zahteva od zakupaca velika ulaganja u infrasrtukturu i koji, uz saglasnost vlasnika prostora može biti prilagođen potrebama umetnika; da mesečne dažbine budu takve da mogu da ih priušte, “poput uslova koje je davao BIGZ”, kao i fiksne troškove održavanja i komunalija; garancije nadležnih da će umetnici moći prostor da koriste neometano i neograničeno za potrebe stvaralaštva; mogućnost da u prostoru organizuju okupljanja, umetničke aktivnosti i projekte u skladu sa zakonom i merama na snazi.

Zgrada BIGZ-a prodata je u februaru kompaniji “Marera propertis” Vladimira Zubrilova, ruskog biznismena koji se spominje i u “Panamskim papirima”, najpoznatijoj bazi o of-šor poslovanju, a ta firma kupac je i “Beograđanke”.

Zakupcima muzičkih studija, ateljea i drugih prostora koje su koristili umetnici, kao i drugim udruženjima i firmama koje su koristile prostor, dat je rok da se isele iz BIGZ-a, čime su desetine bendova i drugih umetnika ostali bez mesta za rad. Decenijama unazad, oni su koristili zgradu sagrađenu između 1936. i 1940. godine po projektu Dragiše Brašovana, jednog od pionira moderne arhitekture u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Zgrada BIGZ-a je kao biser arhitekture proglašena spomenikom kulture 1992. godine.

“Prodajom i prenamenom zgrade BIGZ-a ne gube samo umetnici, već i kulturna ponuda Beograda. Pozivamo institucije da nam pomognu i stave tačku na višedecenijski problem nezavisne umetničke scene”, poručili su organizatori protesta ispred BIGZ-a.

Previous post

Alis Kuper iskreno o gitarskim veštinama Džonija Depa... i optužbama za porodično nasilje

Next post

Monday Blues Special... Nenad Zlatanović, Pera Joe i Milan Petrović 29. marta u Domu omladine Beograda

0

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *