Po mnogima i najbolji “živi” album bivše Jugoslaviji je “Ravno do dna” grupe Azra, o kojem smo i nedavno pisali. Podsetimo, na ovom ostvarenju našle su se 44 pesme, među kojima su i mnoge nezaboravne pesme čuvenog sastava.

Branimir Džoni Štulić je u intervjuu za Index.hr otkrio kako mu danas zvzči album “Ravno do dna”.

– Taj “Ravno do dna” je, prema svim mojim nastupima, tako kako je zabeležen, jedva prosečan, jedva da je prosečan. Bilo je, verovatno i gorih momenata, ali ne toliko puno, ali bilo je i puno boljih momenata. Ja sad što bih ostavio od njega, to je dupli album, može nekako proći. Trostruki nikako. Ima puno smeća, ne – rekao je Džoni Štulić.

Džoni Štulić dočekao svojih pet minuta: Moje krpice da mi se vrate i da mi se plati četrdeset godina ilegalne eksploatacije mog poseda

Na pitanje šta mu je smeće, muzičar je rekao:

– Može proći onih 13 pesama koje su tada nove bile i, ovako, neke izvedbe, ali, kažem, jedva, jedva da je prosečan. Nije bilo puno gorih izvedbi, ali je sigurno bilo puno boljih. A zbog čega je to tako? Po mom mišljenju, jer je ta cela 1981., kako da to kažem… neprestani nastupi, promena opreme, ja nisam imao nikakav monitor da čujem, jel. Sve na slepo, samo ideš, pičiš, ne… Puno je, previše pesama, samo se gura, pojednostavljuje do krajnjih granica. Tad sam prestao postavljati bubnjeve i bas ritam sekciji. Znači, samo ono, linijom najmanjeg otpora, samo ideš i ideš… – rekao je Džoni.

Patrijarh Porfirije čestitao gradonačelniku Zagreba citirajući stihove Džonija Štulića

Na pitanje da li ponekad sluša ovaj album, Džoni je bio iskren:

– Ja slušam svoju muziku jer moram da je napravim konačno. Sve što sam ja objavio, to nije prava knjiga, nego rukopis, grubi rukopis. Na tome tek treba raditi, posložiti. Ja nisam imao vremena, to je bilo ludački. Znači toliko brzo ideš da kolomija iza tebe ne ostaje. Znaš šta je kolomija? Trag od kola, točkovi u pesmi, ali kad su neravnine na tlu, ne ostavljaju traga. To je toliko brzo bilo – rekao je muzičar.

Na konstataciju da je “Ravno do dna” bio na vrhu živih albuma jugoslovenskog roka, Džoni je rekao sledeće:

– Dobro, bio je, jer drugih nema. Koliko je drugih živih albuma bilo tamo? Imaš od Filma, onaj iz Kulušića koji uopšte nije živi album, nego studijski, oni su dorađivali u studiju, ne. Najbolje čuješ kod aplauza, čuješ aplauz koji je Piko Stančić ubacio iz Studentskog centra s gostovanja ’81. ono, pozdrav Beograda Zagrebu. Poslušaj taj Film i taj aplauz, pa ćeš videti da to nema veze s Kulušićem, to je umetnuto. Koji drugi još ima od živih albuma? Ima Hajdučka česma, to je opet nastup iz Sarajeva, a aplauz je iz Beograda. A ovaj je doslovce živi, jedini živi, pravi – rekao je Štulić.

Bilo jednom u jednoj zemlji… Ovako je kritičar 1980. pisao o prvom albumu Azre: Delimično talentovani Štulić je neprijatno loš…

Rekli ste da ste u petak svirali najbolje. Kojeg je dana snimljen “Ravno do dna”?

– Dva nastupa su snimljena: utorak i srijeda, a mi smo upravo tad kružili, došli iz Skopja preko Užica, Slavonski Brod, odmah, sljedećeg dana, jebote. To je svakog dana jedan koncert, stvarno ludilo kad se sad gleda. I onda oguglaš, nemaš nikakav osjećaj. Utorak i srijeda, ali sam kombinirao, jer je većina materijala, ja mislim, sa srijede. A onda sam ja pogriješio: ja sam imao dvije gitare i umjesto da sviram ovu koja je imala bolji zvuk, ja sam uvijek išao težim putem. I, jebi ga, sve je to uslovilo da nisam zadovoljan, uopće nisam zadovoljan.

Kojim ste svojim albumom danas najzadovoljniji?

– (Duža tišina). Pošteno, nijednim, hahahaha, ali može proći, sigurno može proći, ovaj, “Krivo srastanje”…

HL/Izvor: index.hr