Još se ne znaju detalji radnje četvrte sezone serije “Stranger Things” koja će se prikazivati sledeće godine. Ali, na tržištu se pojavio zanimljiv detalj. Američki lanac robnih kuća Walmart sledećeg meseca pušta u prodaju kasetofon s kasetom na kojoj će se nalaziti “ekskluzivna telefonska poruka koju je ostavila misteriozna osoba”.
Svi se sada pitaju kakva je veza poruke sa četvrtom sezonom serije. Uz to se u paketu dobija i osam nalepnica vezanih za seriju “Stranger Things”, pa tako na jednoj nalepnici piše “The Hellfire Club” što je naziv prve epizode četvrte sezone serije. Sve je to rezultat ugovora između Walmarta i streaming platforme Netflix po kojoj će ova robna kuća prodavati robu vezanu za neke od najpopularnijih Netflixovih serija.
Stranger Things Walmart
Da podsetimo, treća sezona serije “Stranger Things” završila se velikim obračunom u robnoj kući Starcourt i nestankom Hopera (Dejvid Harbur) koji je završio u Rusiji. Prema onome što se zna, on se u četvrtoj sezoni vraća iz Rusije, a kako je najavio Harbur, nova sezona serije bi će najatraktivnija do sada. Koliko se može videti iz poslendnjeg foršpana, u njemu je u fokus stavljena porodična kuća iz pedesetih godina prošlog veka u kojoj će se uskoro naći glavni junaci ove popularne serije.
The Rolling Stones/Photo: Helmut Newton promo, by Universal
Rollin Stones su usavršili metod pisanja pesama koji skoro svaki bend koji je ikada postojao koristi u svom svakodnevnom postojanju: džemovanje. Dok se većina petlja oko bilo čega što liči na melodiju tokom vežbanja u studiju, Stonesi su postali dobro podmazana mašina kada je reč o džemovanju, spontano proizvodeći sjajne stvari, kao što su “Can’t You Hear Me Knocking” ili “All Down the Line”, jednostavnim “uključivanjem” i puštanjem da se stvari dogode.
“Start Me Up” je počela na isti način, sa jednom značajnom stilskom razlikom: prvobitno je bila rege pesma.
– “Start Me Up” je bila rege pesma snimljena u Roterdamu tri godine pre zvaničnog snimanja za album “Tattoo You” – otkriva inženjer zvuka Kris Kimzi.
Mik Džeger se seća da bend nije uspeo da “natera” rege aranžman da funkcioniše i vratio se svom izvornom rokenrolu – iz čiste frustracije.
– “Start Me Up” je bila numera koja je jednostavno zaboravljena, odbijena – prisetio se Džeger. – Smešno je bilo to što se posle dva takta pretvorila u ovu pesmu iz čistog regea. I taj snimak na “Tattoo You” bio je jedini snimak koji je bio potpuni rokenrol.
Kit Ričards ima malo drugačiju verziju – bend je napravio oko 30 snimaka pesme u rege stilu pre nego što je Čarli Vots počeo da svira pesmu direktno, jednostavno, kao način da osveži energiju sešna.
Teško je odrediti tačne promene kroz koje je “Start Me Up” zaista prošla, pošto je pesma snimljena u najmanje tri različita studija tokom skoro pola decenije. Jedno je sigurno: Džeger nije bio potpuno u pravu kada je rekao da je pesma snimljena samo jednom kao u rok fazonu. To je zato što postoji demo verzija “Start Me Up” koja ukazuje na to da je pesma u početku isprobana ili kasnije oživljena, baš kao rokenrol melodija.
Ovaj demo pesme, verovatno je došao sa “Emotional Rescue” proba (gitare zvuče skoro identično onima u “She’s So Cold”), ali je to nemoguće dokazati jer bnema dovoljno podataka o snimku.
U svakom slučaju, vredno je pogledati ovaj demo snimak i izbog toga što pokazuje autentična zbivanja tokom probe jednog od najvećih bendova na svetu.
Muzički ukus dece i mladih je često predmet diskusije. Na Jutjubu među najgledanijim sadržajem sa te mreže kod nas, najviše pregleda imaju pesme pop ili folk izvođača.
Kako se gradi muzički ukus i zašto je važno da se mladi usmeravaju na kvalitetnu muziku, za Dnevnik je govorio muzički kritičar Aleksandar Žikić.
Napisali ste više od hiljadu tekstova u jugoslovenskim i srpskim časopisima o urbanoj kulturi i rokenrolu. U kakvom je stanju danas ta vrsta muzike?
– U onom stanju u kome mora da bude zahvaljujući prilikama i okolnostima. Ovo je vreme mlake umetnosti, vreme mlitave umetnosti. To nije više ono vreme koje je rokenrol promovisao. Ohrabrivao je kreativnost, i to je ono što je veoma važno. Vi niste imali problema sa muzičkim ukusom krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina jer ste znali šta je dobro. Ako ništa drugo, onda šta je na prvom mestu na top listama. Jer ono što je bilo najavangardnije, poput Džimija Hendriksa, zauzimalo je u nekim trenucima vrhove top lista.
Kako Vi definišete muzički ukus?
– To je duboko individualna stvar, ali to je svakako rezultat sposobnosti dubokog iskrenog doživljavanja umetnosti pa onda svakako i muzike.
Kako se gradi muzički ukus kod dece i mladih?
– Društvo mora da brine o tome, kompletno društvo. U onoj meri u kojoj su prethodne generacije uspele da budu neka vrsta katalizatora i neka vrsta prenosioca onoga što je istinski vredno. Ako ni te prethodne generacije nisu znali da upute ove današnje, kao što očigledno nisu znale, onda imamo ovakvu situaciju kakvu imamo sad. Tu postoji roditeljska odgovornost, postoji školska odgovornost, postoji i državna odgovornost. Dakle, mora da se vodi računa o tome da se deca ne utupljuju, nego da postanu bistrija.
Zašto je važno da se sluša kvalitetna muzika, posebno u mladosti?
– Savremene poruke nisu nešto na šta bi uopšte imalo smisla obraćati pažnju, jer njih zapravo i nema. To su poruke uglavnom vrlo niskog moralnog nivoa, ako hoćete da kažem i tako. Na duhovnom planu one i ne postoji. Čist prirodni plan, najniža oblast ljudske prirode se podstiče time i neguje i čovek se zapravo bombardovanjem tim sadržajima na neki način primorava, samo malo slabiji i podložniji uticajima, primorava se da ostane na najnižem nivou. To bi bio nivo trogodišnjeg deteta.
Koliko Jutjub i popularni trending danas utiče na mlade?
– Utiče svakako i zato treba ohrabrivati ljude, i mlade i stare, i sve koji imaju bilo kakav talena, da taj talenat ne zloupotrebljavaju, nego da urade s njim ono zbog čega su ga dobili, to jest, da budu najbolji u onome u čemu su dobri.
Da li mediji, koji bi trebalo da su jedna od glavnih smernica, mogu nešto da urade po tom pitanju?
– Mediji imaju dužnost da urade nešto u vezi sa tim. Koliko god to zvučalo kao neki nedostižni ideal, društvo koje brine o takvim stvarima je srećnije društvo, ono više uživa u rezultatima kulture.
Kakav je smisao kritike u Srbiji? Do koga ona dopire?
– Najbolje je pitanje da li kritika uopšte postoji. Relevantna kritika treba da postoji u svakom društvu. Ja je odavno nisam primetio ni u jednoj oblasti. Postoje, uglavnom na internetu možete da pronađete nešto što rade ljudi koji to rade stvarno ozbiljno i kompetentno, ali su oni retki u svim oblastima, pa i u muzici. Kritičar ima svoju odgovornost i ta odgovornost je izuzetna. On prvo treba da bude sposobna da prepozna vrednost, a onda treba da bude sposoban i da objasni zašto je to vrednost.
Osnivač King Crimsona Robert Frip i njegova supruga, pevačica Toja Vilkoks, podelili su na svom kanalu obradu pesme The Stranglersa “Peaches”.
Par je još prošle godine lansirao svoju video seriju “Sunday Lunch”, dele izvođenja pesama Nirvane, Dejvida Bouvija, Metallice, Bilija Ajdola, Rolling Stonesa, Širli Besi, Judas Priesta, Gunsa, Alisa Kupera i drugih putem njenog You Tube kanala.
Prošle sedmice, par je izveo verziju pesme benda Right Said Fred “I’m Too Sexy”, a Frip je izveo nastup na njihovom kuhinjskom stola, dok ga je Toja gledala.
Na ovonedeljnoj kuhinjskoj zabavi par je uzeo pesmu “Peaches” grupe The Stranglers, sa debi albuma benda “Rattus Norvegicus” iz 1977. godine, a Frip ponovo nastupa na njihovim trpezarijskom stolu, dok Toja peva i meša varjačom po praznoj činiji.
“Pa, stolovi su se ponovo okrenuli i Robert se vratio na sto… i sve je samo Peachy!“, napisalaje Toja Vilkoks ispod novog videa.
U subotu, 23. oktobra izvođenjem predstave “dragON aka PHOENIX” u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić otvoreno je 14. izdanje Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, pod sloganom “Horizontalna rasprostiranja“.
“dragON aka PHOENIX” je predstava kolektiva Steam Room, koji čine Aleksandar Georgiev, Žana Penčeva i Darío Barreto Damas.
Zloupotrebljavajući doslovnost i pozajmljujući logiku muzičkog pozorišta, ovo delo problematizuje potencijalne apsurde koreografije i plesa.
Projekat se bavi telom u protestu i slavlju na dreg sceni, istražujući njihovu povezanost u plesu i koreografiji.
dragON aka PHOENIX/ Photo: Vladimir Opsenica (dozvoljeno za objavljivanje)
Aleksandar Georgiev, jedan od autora predstave, o ovom delu je rekao: – Ovo je deo trilogije koji smo započeli kroz kolektivno autorstvo. Tokom te trilogije mi smo fokusirani na to da prođemo put kroz umetničke radove do sistema, šta bi to značilo dovući (drag) određeni koncept ili ideju. Ovaj drugi deo radili smo na konceptu koji je jako puno zastupljen u džez mjuziklu, i jako je fokusiran kroz pop scenu i kulturu, koja bi bila uvučena (dragged in) u performans kroz mjuzikl i džez dinamiku.
Muziku je pisao Cvetan Momčilov, tekst Dragana Zarevska, a scenografkinja i kostimografkinja predstave je Micaela Dobreva.
Grafički dizajn uradio je Gjorgji Despodov, a dramaturšku podršku je pružila Ana Szigo. Nakon predstave razgovor s autorima vodio je Miloš Janjić.
Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu.
Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.
dragON aka PHOENIX/ Photo: Vladimir Opsenica (dozvoljeno za objavljivanje)
dragON aka PHOENIX/ Photo: Vladimir Opsenica (dozvoljeno za objavljivanje)
Proslavljeni američki muzičar, komičar, glumac, scenarista i producent, a povrh svega apsolutni šampion zabave, Alfred Metju Janković, juče je napunio 62 godine. Rođen je u Kaliforniji, od oca Nikole Nika Jankovića i majke Meri Janković, poreklom Italijanke.
Roditelji su ga još od malih nogu usmeravali ka muzici, pa je već od sedme godine svirao harmoniku, a uzor mu je bio poznati harmonikaš, rođak Fredi Janković. U Kaliforniji se školovao za profesionalnog muzičara, a kao komičar prvi put se oprobao u radijskim emisijama, kojima je još kao tinejdžer slao parodije na popularne hitove. Nakon što je dobio posao di-džeja na studentskoj radio stanici dobio je nadimak “Weird Al” (Uvrnuti Al) koji mu je ostao sve do današnjeg dana, i po kom ga je svet upoznao i zavoleo.
“Weird Al” Yankovic/Photo: wikipedia.org
Al je poznat prvenstveno zbog parodija na čuvene radio hitove, ali svojih pesama koje izvodi na harmonici, a za svoja dostignuća u svetu muzike nagrađivan brojnim prestižnim muzičkim nagradama, među kojima su četiri Grammy nagrade i pet platinastih ploča.
Zbog svojih parodija u Americi je popularan već decenijama unazad, a može se pohvaliti milionima prodatih albuma. Osim toga, uradio je deset video filmova, četiri komedije, desetak performansa, pet knjiga pesama, dvadeset tv emisija i serija i 200 koncerata. Janković je 2018. godine dobio svoju zvezdu na holivudskoj Stazi slavnih. “Nastupao” je u popularnim animiranim serijama “Simpsonovi”” i “Džoni Bravo”, kao i u svojim šou programima “Ubrnuti Al”, u kojima parodira sve – popularnu muziku, pevače, glumce, političare, a najviše američke političare.
Njegov veliki fan bio je Majkl Džekson, dok je Dejv Grol rekao da je bend Nirvana konačno uspeo tek pošto je Al snimio “Smells Like Nirvana”. On je lično zvao Kurta Kobejna da traži dozvolu za snimanje parodije i kada je ovaj pristao pitao ga je: “Parodija neće biti o hrani?”. Janković mu je odgovorio: “Ne, biće o tome da niko ne može da shvati vaše tekstove”. Kasnije je Kobejn opisao Jankovića kao “muzičkog genija”.
Alovi roditelji, od kojih je nasledio talenat za komediju, muziku, ali i samu scenu, preminuli su 2004. godine, ali je Al umetničlku tradiciju preneo na svoju suprugu Suzanu, sa kojom je u braku od 2001. godine, i ćerku Ninu, sa kojima danas živi u Los Anđelesu.
Nedaleko od mesta gde je poginuo, na autoputu kod Velike Gradiške u Bosni i Hercegovini, pevaču Tošetu Proeskom podignut je spomenik.
Statua je izrađena u beloj boji, a pevač je na njoj u prepoznatljivom odelu sa jednog od koncerata i šalom oko vrata, dok drži mikrofon.
Kip Tošeta Proeskog napravio je Slavko Bunić, a svečanom otkrivanju su prisustvovali veleposlanik Severne Makedonije Milaim Fetai, gradonačelnik Nove Gradiške Vinko Grgić kao i gradonačelnik Kruševa, pevačevog rodnog grada, Tome Hristovski.
Podsetimo, Toše Proeski je na ovom mestu tragično izgubio život 16. oktobra 2007. godine. Imao je samo 26 godina.
Todor Toše Proeski rođen je 25. januara 1981. u Kruševu, u Makedoniji, diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Skoplju kao jedan od najboljih studenata svoje generacije.
Iza sebe je ostavio brojne hitove poput “Pratim te”, “Igra bez granica”, “Čija si”, “Volim osmeh tvoj” i mnoge druge kroz koje će zauvek biti među nama.
Ostao je upamćen i po dobrotvornom radu, dobio je nagradu Majke Tereze za brojne humanitarne nastupe, bio je UNICEF-ov ambasador dobre volje i pomagao je deci, a njegova pesma “This World” proglašena je himnom organizacije.
Dejv Grol i Kurt Kobejn/Photo: ZouTube printscreen
Dejv Grol je poslednjih dana često pričao o svojim memoarima a u jednom od razgovora otkrio je da se najviše “plašio” poglavlja vezanog za smrt bivšeg kolege Kurta Kobejna.
“The Storyteller: Tales of Life and Music” je priča o putu ovog poznatog muzičara. O vremenu pre Nirvane i onome kada je krenuo na putovanje sa njima sa 18 godina.
Govoreći u novom intervjuu za Amanpour And Company, upitan zašto je poslednje odabrao da piše poglavlje o Kobejnovoj smrti, Grol je rekao:
– Zato što sam se bojao da ga napišem. Jedno je pisati o ušivanju dečijih rana kada imaš 12 godina ili o tome da svoju decu vodiš na ples, a druga pisati o nečemu o čemu ste jedva razgovarali i sa ljudima koji su vam bliski. Mislim, otkrio sam neke stvari u toj priči koje nikada nisam ispričao svojim najbližim prijateljima. Bojao sam se da to napišem – rekao je frontmen Foo Fightersai dodao:
– Prije svega, znao sam šta ljudi žele da napišem – nastavio je. – Mislim da ljudi imaju puno pitanja bet odgovora. Kao i ja. Stoga sam odlučio da napišem ovo poglavlje u mnogo širem, emocionalnom smislu – proces gubitka ili tuge i tugovanja, i kako se to određuje i kako se razlikuje od osobe do osobe. Da, bilo je teško napisati – zaključio je Grol.
Tragedija koja se dogodila na snimanju filma “Rust” uzdrmala je medije širom sveta, američki glumac Alek Boldvin slučajno je upucao snimateljku Halinu Hačins i ranio reditelja Džoela Souzu.
Gotovo svakog sata se pojavljuju novi detalji koji bi mogli da pomognu u rasvetljavanju strašne nesreće koja se dogodila.
Daily Mail je otkrio identitet mlade oružarke, koja je u kolicima na setu ostavila tri pištolja da posluže kao rekviziti, da bi asistent režije Dejv Hals jedan od njih predao Boldvinu ne znajući da je napunjen pravim mecima. Reč je o Hani Gutjierez Rid (24) koja je prošlog meseca u jednom podkastu priznala kako nije baš najspremnija za rad na spornom snimanju.
– Zamalo nisam odbila posao, jer nisam bila sigurna da sam spremna, ali kad je snimanje krenulo – sve je teklo glatko – rekla je ona kojoj je ovo bio drugi film na kojem je radila. Tom prilikom je priznala kako joj je punjenje pištolja ćorcima predstavljalo veliki stres, jer zapravo nije znala što radi, pa je pomoć potražila od oca, inače legendarnog i iskusnog oružara Tela Rida koji je učestvovao u brojnim holivudskim produkcijama.
U intervjuu je takođe naglasila da ju je otac počeo podučavati o oružju kada je imala 16 godina, ali da je intenzivno počela da trenira poslednjih nekoliko godina.
Brus Dikinson, frontmen grupe Iron Maiden i Rodžer Glover, basista Deep Purple, biće specijalni gosti na događaju Concerto For Group and Orchestra Džona Lorda, koji će se održati 5. novembra u Đeru u Mađarskoj.
Uz Simfonijski orkestar Đera nastupiće i Kaitner Z Doka na gitari i Bernhard Velc na bubnjevima. Poznato je kako će na kraju nastupa biti svirane i pesme Deep Purplea.
Brus Dikinson najavio je da će ovaj događaj biti “veći” nego prethodna dva na kojima je učestvovo i pozvao sve da se 5. novembra odazovu ovom događaju u Mađarskoj. Đer je, inače, udaljen oko 450 kilometara od Beograda, pa ako ste raspoloženi za ovaj simfo rok spektakl, nije predaleko…
