Film o Zlatanu Ibrahimoviću “Ja sam Zlatan”, švedskog režisera Jensa Sjorgena, nastao prema istoimenoj autobiografiji legendarnog švedskog fudbalera, imaće svoju premijeru 11. novembra i ispričaće priču o životu, detinjstvu i eksploziji Zlatana, njegovoj fudbalskoj karijeri i događajima koji su je pratili.
Premijeru filma u bioskopima najavio je i sam Ibrahimović koji se oglasio na društvenim mrežama.
“Kad dođeš niotkuda, moraš da se boriš za sve. 11. novembar, čekanju je došao kraj”.
Quando vieni dal nulla, devi lottare per tutto 11 novembre L’ attesa è finita… pic.twitter.com/tErUeetO9r
Film se temelji na biografiji “Ja sam Zlatan”, koju je napisao švedski novinar David Lagerkranc. On je i jedan od scenarista filma, a na scenariju je radio i Jakob Bekman, dok je režiser Jens Sjogren.
Glavne glumačke role namijenene su Dominiku Bajraktariju Andersonu i Granitu Rušitiju. Bajraktari Anderson će igrati Ibrahimovića kada je imao od 11 do 13 godina, a Granit Rušiti će glumiti švedskog golgetera od njegove 17. do 23. godine, odnosno na početku profesionalne karijere u Malmeu i u periodu kada je prešao u Ajaks.
– Ibrahimović je više od fudbalera, on je ikona i čisti vođa. Način na koji on igra i ponaša se na terenu i izvan njega je autentičan i niko ne može da ga imitira. Ovo je priča o legendi koja je naš savremenik. To je priča koja je stvorena za film – izjavio je producent filma Andrea Okipinti.
Bend Izgubizmo, koji žanrovski šeta između post-panka, progresiva, grandža i metala, predstavio je debitantski singl i spot “Plovi”, u izdanju promoterske kuće Long Play.
Pesma je snimljena u produkciji Studija Road, a za snimanje i produkciju spota se pobrinuo Invenio Films.
Izgubizmo čine Dejan Tomić (vokal), Svetozar Mojić (gitara), Pavle Mitrović (gitara), Milenko Marilović (bas) i Nikola Mićić (bubnjevi). Grupa je oformljena u Bijeljini, ali njeni članovi trenutno žive u Novom Sadu, Beogradu i Mariboru. Frontmen Dejan Tomić je, kako kaže, tekst za pesmu “Plovi”, napisao pod uticajem govora proslavljenoog pisca Ive Andrića, prilikom dodele Nobelove nagrade, gde se navodi:
“Biti čovek, rođen bez svog znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek”.
Izgubizmo/Photo_ Dejan Čabrilo
Priča benda Izgubizmo, čiji zvuk karakterišu nabrijani bubnjevi i oštri rifovi, datira s kraja 2016, kad su se zvali G. R. I. M. M. (Gorko ritmički izuzeci masovne manipulacije). Pod tim imenom objavili su EP “Grimmizno” i album “Gorko ritmički izuzeci masovne manipulacije”.
– Promena imena nastala je kao odraz novog talasa ideja, stvaralaštva i nove epohe benda. Ime Izgubizmo je nastalo sasvim spontano, i predstavlja odraz naše generacije klinaca, koji se i dalje pronalaze i traže u izgubljenom svetu. Izgubizmo je i jedna maskota koja spaja nas petoricu – navode članovi benda, i dodaju da su oni tu da stvaraju muziku, a ne da biraju žanrove.
Poštovaoci lika i dela američkog rok muzičara Marka Lanegana moći će uskoro da uživaju u njegovim novim memoarima. Oni nose naslov “Devil In A Coma”, a njihov izlazak najavljen je za 14. decembar za izdavačku kuću White Rabbit.
Devil in A Coma, cover
Lanegan je u svom novom izdanju kroz prozu i poeziju opisao svoju borbu sa virusom Covid – 19. Nakon što je posle teških simptoma hitno prevezen u bolnicu, proveo je nekoliko meseci u krevetu, а jedno vreme je bio i u komi. Gotovo je potpuno izgubio čulo sluha, a imao je i velike probleme sa disanjem i prelomom rebara, dok je duže vreme bio onesposobljen da hoda.
Da podsetimo, Lanegan je u martu objavio knjigu pesama “Leaving California” za Heartworm Press, a u avgustu je u saradnji sa muzičarem Džojem Kardamoneom objavio album “Dark Mark vs Skeleton Joe”.
Muzičar, gitarista, tekstopisac i vođa kultne grupe Prljavo Kazalište u pandemijskom vremenu ne miruje. Posvećen je mjuziklu, novom albumu i knjizi koju piše o “Prljavcima” s kojima je proveo 44 godine, a rado istupa u medijima.
Ovog puta se raspričao na temu socijalne pravde i vaspitanja mladih
Jasenko Houra u razgovoru za portal mirovina.hr ispričao je kako je strah i negativne emocije koje proživljavaju stariji osetio kad mu je otac otišao u penziju.
– Ceo život je radio kao lekar, u penziju je otišao godinu pre i dobio je 1.200 kuna (oko 19.000 dinara). Tada smo po kući skrivali račune od njega, da ne vidi koliki su, koliko stvarno košta život. To me je rastužilo više od bilo čega drugoga. Mogu svašta da razumem, ali taj deo baš i ne. Ne shvatam, ne prihvatam, imam 0 posto tolerancije prema njima – izjavio je.
– Zamisli kakav je mangup. Izdao je celu firmu, sve je za*ebao za pare, otišao je i on je mangup. Nije mangup nego lopov, a to mu niko ne kaže. Umesto da cenimo humaniste, one koji pomažu, čine nešto dobro, još malo pa ćemo dodeljivati posebnu nagradu ljudima koji najviše za*ebu. Takvi dobiju i miraz da pređu u drugu firmu. Za*ebe jednu pa pređe u drugu s otpremninom. Ništa me više ne čudi, osim da je moguće imati takav besprizorni pristup. Ne želim s takvima da imam posla – poručuje Houra.
On misli da su to ljudi prihvatili jer su bez novca pa nemaju izbora.
– Ljudi više neće voziti ni benzin, ni povrće jer su potplaćeni. Ne žele više da rade za ništa. Došao je kraj. Misle ‘Sam istovari svoj brod’. Jedan ima profit milion posto, drugi nema za hleb. I sad je on mangup, a mi budale – kaže. Smatra da je vaspitanje izuzetno bitno.
– Sve ide iz kuće. Vide ono što radim ja. Ako vide bahatost kod mene, i oni će biti takvi. Ako vide da to ne prihvatam, neće ni oni. Moraš im biti primer, da se ugledaju na tebe. Koliko god sam mogao, trudio sam se da pomažem. Iz takve kuće sam došao, lekarske, humanističke… Ako to moja deca nisu vidjela, ako im te vrednosti nisam usadio, onda je to poraz mene kao roditelja. Verujem da jesam. Mladalačkih gluposti uvek može biti, ne mogu zbog toga da ih kažnjavam. Ni jedno svoje dete nisam udario. Što sam na ljubav mogao odgojiti, to sam i radio – naglasio je Houra.
Inače, svi članovi grupe Prljavo kazalište, kao i sam Houra, poznati su po socijalnoj osvešćenosti. Pomažu kad god mogu, ali o tome ne pričaju. Manji deo njihove humanosti izađe u javnost, poput toga da se Houra odrekao tantijema za pesme ‘Mojoj majci’, ‘Marina’, ‘Heroj ulice’, ‘Mi plešemo’ i ‘Crno-bijeli svijet’ u korist Fondacije ‘Želim život’.
Prošlo je više od 40 godina otkako je vođa kulta Džim Džones poslao u smrt samoubistvom više od 900 svojih sledbenika, a njegova priča završiće uskoro na velikim platnima, s Leonardom Dikapriom u glavnoj ulozi.
Kako piše Deadline, za film ‘Jim Jones’ koji se bavi Džonsovim životom, 46-godišnji glumac potpisao je ugovor za glavnu ulogu i produkciju kroz svoju producentsku kompaniju Appian Way, koju vodi Dženifer Dejvison.
MGM je za sedmocifreni iznos preuzeo projekat scenariste Skota Rosenberga (‘Venom’, ‘Jumanji: Next Level’), koji će biti i izvršni producent filma.
Džim Džons je 1955. godine u Indianapolisu osnovao Hram naroda (Peoples Temple), versku organizaciju u kojoj je promovisao hrišćanski socijalizam. Snage je 1964. godine udružio s Hristovim učenicima (Disciples of Christs), a godinu dana kasnije svoju grupu je preselio u Kaliforniju, a na kraju se nastanio u San Francisku.
Do 1970-ih je počeo da odbacuje hrišćanstvo, a usudio se čak da tvrdi da je on sam Bog. U Gvajani je 1974. počeo da gradi svoje naselje Džonstaun (Jonestown) i uverava svoje sledbenike da dođu tamo da žive s njim, budući da je mesto bilo oslobođeno ugnjetavanja vlade SAD.
Ali, do 1978. godine počele su da kruže priče o kršenju ljudskih prava unutar kompleksa, što je vladu SAD navelo da pošalje svoje ljude kako bi sproveli istragu. Delegaciju je u novembru 1978. predvodio američki predstavnik Leo Rajan, a završilo je krvoprolićem. Rajana i četvoricu prebega iz Džonstauna, dok su se ukrcavali na let za povratak kući, ubili su Džonsovi sledbenici.
Istog dana, 18. novembra 1978. godine, Džons je organizovao masovno samoubistvo svojih sledbenika. Život ih je izgubilo njih 918, među kojima i 304 dece, a ispili su sok Flavor Aid s dodatkom cijanida.
Masovno samoubistvo, sve do terorističkog napada 11. septembra, bilo je najveći gubitak života Amerikanaca u istoriji. Na mestu događaja pronađen je i 45-minutni audio snimak masovnog samoubistva.
I sam Džons je pronađen mrtav na pozornici središnjeg paviljona u Džonstaunu, s prostrelnom ranom koja je govorila da je reč o samoubistvu.
Britanska muzička superzvezda Adel ovih dana je u centru pažnje ne samo zbog novog albuma već i zbog humanog poteza na jednom od svojih nastupa.
Tragedija koja se desila tokom koncerta Travisa Skota u Hjustonu, kada je osmoru ljudi poginulo, a više njih je povređeno, potresla je svet.
Jedan deo javnosti zamerio je muzičaru što nije prekinuo nastup čak ni u momentu kada je stigla hitna pomoć, a sada je “isplivao” snimak na kojem se vidi potpuno drugačija reakcija pevačice Adel.
Naime, ona je tokom jednog od svojih nastupa zaustavila muzičare iz svog benda jer je primenitila da se jedna osoba u publici onesvestila.
“Adel je prestala da peva jer se jedna osoba onesvestila, a Travis nije stao i nakon što je osam osoba umrlo”, “Adel je diva, kod nje se tako nešto ne bi dogodilo”, neke su od reakcija korisnika društvenih mreža.
Kako je to sve izgledalo pogledajte na snimku:
@shane.dermottand didn’t carry on until she knew they were safe ????????
Legenda bluza, Norman Biker, objavio je novi lyrics video za pesmu “Take Me To Your Pleasure Dome“ koja se nalazi na njegovom aktuelnom studjskom izdanju pod nazivom “Running Down the Clock” objavljenom za Clock Records/Wienerworld/Rock Svirke Records etikete.
Ploča je snimljena u Sound Station studiju u Zagrebu januara prošle godine, a na njoj su savršeno uklopljene dobro poznata energija sa koncerata, moćne emocije i, naravno, bogato muzičko umeće.
Kao basista i prateći vokal na albumu učestvuje Džon Prijs, Normanova desna ruka više od 30 godina, odnosno perspektivni hrvatski bubnjar Leo Anđelković, koji je doneo potrebnu “svežu krv” i neospornu veštinu prilikom svirke.
Biker je za album izjavio kako je “pretvorio trio u jedan od najtraženijih koncertnih bendova širom Evrope“.
Na izdanju se nalazi 18 pesama najrazličitijih žanrova koji su ostvarili određeni uticaj na njih od bluza, roka, džeza, funk soula, kantrija, pa i daška folka.
Sam Norman je izjavio kako je u pitanju raskrsnica raznih stilova koje je oduvek voleo, ali nije imao dovoljno slobode da ih snimi. Za ovu pesmu bluzer je rekao kako “hipnotički ritam i zadivljujući stihovi stvaraju numeru punu sirove energije”.
Fotografije i režiju potpisuje Nemanja Đorđević, dok je za video bio zadužen Ivan Anđelković.
Profesor Bahman i njegovi časovi/ Photo: Promo (Slobodna zona)
Sedamnaesti filmski festival Slobodna zona svečano je zatvoren sinoć u Domu omladine Beograda dodelom festivalskih priznanja.
Za najbolje filmove proglašeni su “Profesor Bahman i njegovi časovi” u međunarodnoj, odnosno “Između dve zore” u regionalnoj selekciji.
Glavna nagrada u Međunarodnoj selekciji pripala je filmu Profesor Bahman i njegovi časovi nemačke rediteljke Marije Špet.
Kako se navodi u obrazloženju žirija, reč je o filmu koji, prateći godinu dana u jednom nemačkom razredu, postavlja bitna pitanja današnje Evrope, od migracija i multikulturalnosti, preko socijalne pravednosti obrazovnih politika, sve do ideje školske nastave. Žiri ove selekcije činili su Nebojša Slijepčević, Miroljub Stojanović i Jurica Pavičić.
– Zdravo Beograde, žao mi je što nisam tu sa vama, ali se veoma radujem ovoj nagradi pogotovo na festivalu koji je posvećen ljudskim pravima – navela je u video poruci Marija Špet, čiji je film dobio i nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji dokumentarni film.i dodala: – Želela bih da se zahvalim na poverenju svim ljudima koji su učestvovali u i radili na ovom filmu: Gospodinu Bahmanu, jer svojim učenicima predaje mnogo više od onoga što stoji u bilo kom nastavnom planu i zato što je od učionice za njih stvorio dom.
Šper ide u Holivud/ Photo: Promo (Slobodna zona)
Specijalno priznanje za ovu selekciju pripalo je Izraelki Vanesi Lapi za film “Šper ide u Holivud”, koji kroz formu arhivskog dokumentarca propituje način na koji ljudi fabrikuju i recikliraju vlastite biografije.
– Poštovana publiko, vrlo me je dirnulo što je naš film dobio nagradu. Iako večeras nisam u mogućnosti da budem sa vama, osećam se kao da sam tu – izjaviča je u svojoj poruci Vanesa Lapa i dodala – Vaš festival zalaže se za ljudska prava i pokazuje svetu koliko je važno da se zauzmete za sebe, za društvo, za humanost i ljudskost uopšte. Želim da se zahvalim festivalu, žiriju, timu, a posebno publici bez koje ovo ne bi bilo moguće.
Žiri regionalne selekcije Horizonti Balkana ove godine činili su Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arenliu, a odlučili su da nagradu za najbolji angažovani film dodele turskom reditelju Selmanu Nadžaru za film “Između dve zore”, koji nudi tumačenje pravde i etike podsećajući nas da ne postoji granica u održavanju i čuvanju pozicije moći.
Reditelja Selmana Nadžara vest je zatekla na aerodromu, pa se i on publici obratio video porukom: – Veoma sam srećan što je moj film nagrađen i što putuje po svetu. Oduvek sam smatrao da je primanje nagrade onlajn surovo, ali, evo, i meni se to prvi put desilo – poručio je Nadžar koji je priznanje posvetio svojim divnim saradnicima ispred i iza kamera.
Izmedju dve zore/ Photo: Promo (Slobodna zona)
Specijalno priznanje u ovoj selekciji pripalo je filmu “Čekaj me” hrvatskog glumca i reditelja Damira Markovine, koji “kroz svoju svakodnevnu dinamiku govori o izazovima života sa onima koje najviše volimo, ali tu ljubav na suptilan način preslikava kako na naša mala društva i države u kojima se snalazimo tako i na nekadašnju državu u kojoj smo živeli”, smatra žiri.
Roko Markovina/ Photo: Tanja Drobnjak (promo, Slobodna zona)
Nagradu je u ime reditelja primio njegov otac Roko Markovina, koji se takođe pojavljuje u filmu.
– Drago mi je što sam među vama, ali i što vam moram kazati da ovako izgleda kad nosač tacni u tom filmu, a to sam bio ja, mora primiti nagradu pored glavne glumice, bake, koja je nažalost umrla i pored druge glavne glumice, njezine ćerke a moje supruge, koja je pedeset godina trpila sve što nam je život sijao i ostala normalna. Mislim da osamdeset odsto porodica na ovom prostoru ima sličnu ili istu priču – poručio je Markovina.
Human rights nagrada otišla je u ruke hrvatske rediteljke Tihe Gudac, autorke filma “Žica”, koji se iz više sasvim različitih perspektiva bavi gorućom temom tihog, često teško uočljivog fašizma sa kojim smo gotovo svakodnevno suočeni, dovodeći ga u vezu sa pitanjem migranata, možda najvećim problemom i sramotom savremenog društva.
– Nalazimo se u zemljama koje ovih dana predstavljaju vrata Evrope. Ono što mnogi ne znaju, a što je činjenica, jeste da su evropske granice sada ožičene gore nego što su bile u Drugom svjetskom ratu – kazala je u svom obraćanju Tiha Gudac i dodala: – Velika je privilegija biti umjetnik u ovom vremenu jer se nalazimo u izazovima, u svijetu koji ruši mostove i diže zidove. Nadam se da moj film može pomoći u tome da učinimo nešto što je drugačije od toga i da uspostavimo dijaloge.
U selekciji 14+ nagrađen je film “Ja nikada ne plačem” poljskog reditelja Pjotra Domalevskog, ostvarenje sa dubokom porukom koji donosi svima nama blisku tematiku.
Kroz ovaj film sagledali smo i poistovetili se sa surovošću i istinama današnjeg sveta u neposrednom okruženju, naveo je omladinski žiri koji su ove godine činili Iva Vujović, Dunja Trifunović, Helena Sekulić, Tara Dragojević, Katarina Beković, Mateja Jovanović i Nevena Mitrović.
Kada je reč o selekciji 8+, nagrada je pripala filmu “Ja sam Greta” švedskog reditelja Nejtana Grosmana, koji je žiri ocenio kao inspirativan film sa veoma snažnom porukom.
“Pre svega, podstiče mlade na aktivizam i daje im motivaciju da menjaju svet oko sebe i bave se aktuelnim problemima, za njihovo dobro i dobro celog okruženja”, stoji u obrazloženju.
– Hvala veliko na nagradi, nadam se da ste uživali u filmu – izjavio je Nejtan Grosman, koji se publici javio iz “iste sobe u kojoj je, najvećim delom, film i montiran”.
Domaći film “Duga resa”, autorski projekat Grupe Škart, osvojio je nagradu publike, posle više nego uspešne premijere u okviru ovogodišnje Slobodne zone.
Producent filma Vladimir Šojat primio je nagradu u ime reditelja Dragana Protića Prote iz grupe Škart.
– Ako vas interesuje šta je to buksna i kako se popravlja, koje su osnovne aktivnosti Kreativno-rekreativne radionice Kluba penzionera u Dugoj Resi ili kako se zove konj Kalamiti Džejn, ja vas pozivam da ili onlajn ili u nekom kasnijem prikazivanju pogledate film.
Posle dodele nagrada, publici u Domu omladine prikazan je film Spenser Pabla “Laraina”. Kao i na otvaranju, tako je i završeno veče obeležila istovremena projekcija ovog filma održana u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Kao i prethodnih godina odabrani festivalski favoriti tokom 10. novembra biće još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u.
Sa početkom u 17:00 časova biće prikazan film “Balada o beloj kravi”, u 19:00 časova na programu je film “Spenser”, dok će od 21:00 čas biti prikazano ostvarenje “Najgora osoba na svetu”.
Posle toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan širom zemlje od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.
Muzičar Pol Makartni priznao je da više ceni The Everly Brothers, poznati američki rok, pop i kantri muški duet, koji je presudno uticao na razvoj muzike u prošlom veku, nego svoj bend The Beatles.
Makartni je ovo otkrio u svojoj najnovijoj knjizi “The Lyrics”, dodajući da je i Džon Lenon bio pod jakim uticajem pokojnog dvojca.
The Everly Brothers činili su braća Fil i Don Everli, a drže rekord u kategoriji 100 najboljih singlova bilo kojeg dvojca u istoriji.
Don i Fil su veliki deo svog ranog detinjstva proveli u Ajovi pre nego što su svoje tinejdžerske godine proveli u Tenesiju. Tamo su započeli svoje karijere na kantri muzičkoj sceni Nešvila, a 1957. godine postigli su veliki uspeh sa hitom “Bye Bye Love“.
Zbog zdravstvenih razloga, Mamurlook neće da nastupi u petak, 12.novembra SKCNS Fabrika, a umesto njih svoje izdanje koncertno će da promoviše ekipa nbovosadskog benda Deep Steady.
Deep Steady je ska/džez bend koji svira jedinstvenu verziju old school instrumentalne muzike začinjenu groovy ritmovima i kreativnom improvizacijom.
SKC Novi Sad objavio je prvi i do sada jedini album “Deep Steady” u avgustu 2018. godine.
Studentski kulturni centar Novi Sad objavio je i novi album Killo Killo Bande pod nazivom “Pobeda je biti čovek”. Ovo je četvrti studijski album benda i čini ga 11 novih pesama, kao i jedan remix, a na fizičkom izdanju objavljena su i dva singla kao bonus pesme: “Nema me” i “Vinska pesma”.
– Banda je u osnovi ostala dosledna sebi i originalnoj, istinskoj energiji kojom ovaj sastav prirodno zrači već dugi niz godina. Pesme su žanrovski raznovrsne, te kao i na prethodnim albumima pored najprisutnijeg reggae-a, možemo čuti i afro-funk, rock-steady, dub pa i hip- hop. U tekstovima se bavimo životnim temama, često na prepoznatljiv, duhovit i samokritičan nacin, a sazrevanju našeg sastava svedoči i sve snažnija poetika koja stimuliše slušaoca na introspekciju i lični razvoj, sa ultimativnom altruističkom porukom – pobeda je biti čovek – objašnjava frontmen benda Vojislav Malešev.
Cena ulaznice iznosi 400 dinara i moći će da se kupi na biletarnici Fabrike, pred početak koncerta. Svako ko želi, dobiće na poklon CD benda Killo Killo Banda.
Vrata Fabrike otvaraju se u 18:00 časova, svirka će početi u 18:45 i trajaće do 21:45. Koncert će se održati u skladu sa aktuelnim epidemiološkim merama propisanim od strane Vlade Republike Srbije.
