Oni nam pričaju zanimljive muzičke priče.
Oni ostavljaju trag.
Oni imaju svoj statement.
Neki su muzičke nade.
Neki su muzički uzori.
Oni su – Headlineri Muzičke Industrije.
A ovo su njihova lica iza muzike.. 

Pojam “multitasking” neretko izaziva podizanje obrva i mrmjanje “hmmm”. S jedne strane neophodna veština 21. veka, a s druge – ako si za sve, zapravo – nisi ni za šta. No i ovde presuđuje – mera. Biti multitasker znači, zapravo, posedovati osnovnu veštinu, znanje i umeće, te urođeni dar za širenje tog fokusa i koordiniranje u različitim sferama, podjednakim uspehom, predanošću i rezultatima. A ovo se naročito odnosi na bavljenje Muzikom.

Biti multi-instrumentalista je takođe redak dar hvale vredan, no, jasno, to NIJE isto što i biti multitasker u muzici. Multi-instrumentalista je širom sveta, kroz istoriju muzike, nebrojano. Multitaskera, ne baš. Oni koji pored talenta za izvođenje muzike, imaju i dar za njeno kreiranje, preoblikovanje i plasiranje, te korak po korak kroz život, svesno ili ne, formalno ili neformalno, nadograđuju i šire svoje “performanse” u neslućenim pravcima (pa i visinama) – oni su retke zverke. Lice iza Muzike  – Aleksandar Sedlar, jedan je od njih.

[accordion title=’Marija M. Karan’]

Marija M. Karan – Music & Masmedia Multitasker nekadašnji je muzički urednik nacionalnog komercijalnog radija Roadstar (Hit music fm), radijski autor i voditelj, voice-over, muzički PR, koncertni promoter, urednik i organizator programa u Muzičkoj omladini Beograd. Školovani je muzički i masmedijski kritičar. Završila je muzičku školu”Josip Slavenski”, diplomirala etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti, a doktorske studije finalizovala je na odseku Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bila je muzički i odgovorni urednik na radiju, a glas je, osim sjajnim radio emisijama, pozajmjivala i za brojne reklame. Kao novinar napisala je mnoge britke tekstove, posebno na muzičke teme, a kao PR sarađivala je sa nekim od najtalentovanijih muzičara sa ovih prostora. Od samog starta portala Headliner.rs na našoj je strani. Tokom 2019. godine Marija je stekla titulu doktora nauka iz oblasti teorije umetnosti i medija na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavljuje naučne radove iz oblasti teorije umetnosti i medija i učestvuje na domaćim i međunarodnim skupovima i konferencijama. Svoje iskustvo stečeno u praksi, nadograđeno kredibilitetom doktora nauka iz oblasti teorije medija, a u kontekstu muzike, Marija prenosi svoje znanje studentima osnovnih, master i doktorskih akademskjih studija u okviru predmeta “Muzika i Mediji“ i “Menadžment medija i muzičke produkcije“ na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao i na predmetu “Uvod u teoriju medija“ na Interdisciplinardnim master akademskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.[/accordion]

Iz perspektive autora ove kolumne, muzička priča Aleksandra Sedlara počinje sada već daleke 1997. godine. Te jeseni, na stepeništu beogradske srednje muzičke škole “Josip Slavenski” pojavio se mladić nestvarno lepih očiju, dubokog, toplog pogleda koji vas momentalno navodi na osmeh, stilizovanog, u crnom kaputu, martinkama, duge kose skupljene u rep. Pomislili bi da je upravo stigao sa snimanja neke američke tinejdž serije, ili još bolje – kultnog, domaćeg alterntivnog rok filma. Posle samo nekoliko meseci znalo se da je taj novi klinac u školi nešto sasvim posebno…

Brznom svetlosti postalo je jasno da je među nama, svih generacija, neko – ko će, na svoj način, biti novi muziči storyteller, te ko će ostavljati trag i pomerati granice. Zapravo, ne toliko pomerati granice, koliko suštnski, svojim radom i kreativnošću, pokazati i dokazati da je Muzika Jedina i Jedina, bez obzira na žanrove.

Neki su Aleksandra “otkrili” u srednjoj školi. Javnost ga je otkrila vremenom, kako je stasavao, te postajao neko ko je “garancija kvaliteta” svakog muzičkog dela, proizvoda, oblika, brenda…, a do Muzike je stigao, sasvim slučano, no ne i neočekivano…

Kid of Music.

Kao dete nesputanog rokera Ljubomira Sedlara i sofisticirane profesorke engleskog jezika i književnosti Ljiljane Bogoev Sedlar dobio je najbolje od oba sveta. No, njegov muzički put započinje spontano i kako sam kaže “silom prilika” jer je jedan raspust proveo u Švajcarskoj, u studiju svog oca. Spontani “susret” sa gitarom Fender Stratocaster za Aleksandra bio je životo sudbinski. Njegova muzika tih dana bila je antologijska “The house od the rising sun”… a po povratku za Beograd pun fokus bio je na gitari i već sa 11 godina on formira svoj prvi bend. Ni malo naivni, uprkos uzrastu, Black dog (kako se bend zvao) svirali su Led zeppelin, Black sabbath… Samo dve godine kasnije, kao tinedjžer svirao je sa legendarnim bendom Mama Co Co. Godinama kasnije Aleksandrova saradnja sa ovim kultnim bendom zvučala je ovako:

Jasno je da je muzički put Aleksandra Sedlara determinisao rok žanr. No pitanje je, kako se umetnička muzika uklopila u njegov multitaskerski mod i kako je od rok gitariste, multi-instrumentaliste, pevača, producenta… postao dirigent i kompozitor umetničke muzike za čije koncerte se traži karta više?

Sve je počelo od Valcera u cis molu, Frederika Šopena. Opijen muzikom ovog romantičarskog muzičkog genija, Sedlar razvija svoju veštinu i kao – pijanista, a korak po korak, kao školovani muzičar, se upoznaje i sa delima mnogih drugih kompozitora različitih muzičkih epoha i stilova. Sve će to jednog dana, u kombinaciji sa neraskidivom vezom sa popularnom muzikom u najširem kontekstu, uticati na formiranje kvalitetnog, ličnog, autorskog muzičkog statement-a Aleksandra Sedlara.

Potreba za daljim muzičkim usavršavanjem, savladavanjem svih arhitektonskih barijera i izazova te želja da svoju muzičku ideju samostalno artikuliše, pa i u određenoj meri, koliko god je to (ne)moguće i kontroliše, kao i da produktivno komunicira sa muzičarima i ansamblima ispred sebe, rezultirale su time da Aleksandar Sedlar diplomira kompoziciju (klasa prof. Vlastimir Trajković) i nekoliko godina kasnije i dirigovanje (klasa prof. Bojan Suđić) na Fakutletu muzičke umetnosti u Beogradu. Bio je student generacije i dobitnik prestižne nagrade iz fonda “Stevan Hristić”. Master studije iz kompozicije završio je na Univerzitetu Južne Kalifornije (University of Southern California, USC Thornton School of Music) u Los Anđelesu, gde se usavršavao kod čuvenog Vins Mendoze (Vince Mendoza) kompozitora, aranžera i dirigenta, šestostrukog dobitnika Gremi nagrada, te  u klasi prof. Donalda Kroketa (D. Crockett). Kako sam ističe, boravak u SAD bio je dragocen jer je savladao veštnu komponovanja za džez sastave, pogotvo big bend, te usavršio umeće sviranja na bas gitari. Nikada olako nije prihvatao šanse za stručnom, kreativnom nadogradnjom i usavršavanjem postojećih muzičkih veštna. I zato danas svoje znanje i iskustvo prenosi i kao profesor studentima Fakulteta umetnosti u Nišu. A kao dirigent i aranžer sarađuje sa Pozorištem na Terazijama u Beogradu.

Muzika Aleksandra Sedlara izvođena je u Evropi, Americi, Australiji, Japanu… njegova dela odišu onim što je esencja njegovog umetničkog izraza – verom u ono što radi, idejom i emocijom. Njegova muzika prenosi jasnu poruku, a svakom slušaocu omogućeno je da lako stvara slike, te samostalno vizuelizuje autorsku ideju na osnovu onog što sluša.

Najznačajnija dela njegovog umetničkog opusa su: Magbet koncert za violinu i orkestar, Elegija za orkestar, Idi vidi dedu! (porudžbina akademskog hora Collegium Musicum), Spring in Japan (porudžbina violiniste Nemanje Radulovića, izdata za diskografsku kuću DECCA Universal), Mesečeva kći bajka-varijacije za violončelo, orkestar i naratora (porudžbina dirigenta Liora Šambadala i orkestra Berliner Symphoniker, te violončelistkinje Maje Bogdanović, premijerno izvedena u sali Berlinske filharmonije). Sedlarovi aranžmani pojedinih kompozicija nalaze se na diskovima Nemanje Radulovića, Patrisije Petibon i Kamil Tomas u izdanju Deutsche Grammophon.

Ipak, kao istinski muzički multitasker Sedlar ističe da na isti način pristupa komponovanju umetničke i popularne muzike, pogotovo kada je reč o sadržaju i formi, napominjujući da  – nije svaka klasična kompozicija produhovljena, koliko i popularna muzika može biti daleko od simpificirane i banalne. Jedno je neosporno, Sedlar jeste vremenom kroz iskustvo, rad i usavršavanje dokazao da je za istinsko kreiranje dobre muzike neophodna – širina u pristupu kao i način na koji se elementi različitih žanrova stapaju u autentičan izraz, kao najveću vrlinu njegovog muzičkog stvaralaštva. O ovome je u jednoj izjavi za RTS imao šta da kaže i Aleksandrov prijatelj i verni saradnik, čuveni Nemanja Radulović: “Znam da je pravi prijatelj, da je veran prema ljudima i umetnosti, da se uvek se angažuje 100 posto u stvaranju muzike. Pored svih projekata na kojma smo radili ne mogu ni jedan da izdvojim jer svaki ima drugu priču koja se nastavlja u kontinuitetu. Za mene jedan od 5 najtalentovanijih ljudi na svetu. Ono što mi se dopalo je da je njegova muzika vanvremenska, možete da se pronađete u klasicimu, romantici, sa ruskim kompozitorima, on ima i nesto apsolutno autentično i to je genijalno”.

Aleksandar Sedlar daleko je od idealnog, jer kako sam kaže ima “stabilan um u svojoj rasejanosti” (Autoportrer:Portret umetnika u mladosti, RTS), on ume da kasni, ume da radi sve u poslednji minut, ume da bude oštar i direktan prema saradnicima, ponekad i previše. Ali njegov finalni proizvod neprikosnoveno je – upečatljiv i neretko – besprekoran. I to:

Kao kompozitor umetničke muzike:

Kao aranžer umetničke muzike:

Kao autor žanrovski eklektičnih kompozicija kroz koje pokazuje da je Muzika jedina i jedinstvena:

I u sferi popularnih žanrova Aleksandar Sedlar je itekako priznat i poznat. Kao gitarista, klavijaturista, aranžer i producent radio je sa najvećim imenima muzičke scene u regionu. Sedlar je posvećen i autorskoj muzici koja je lucidna i itekako upečatljiva. Kako je Headliner kuća u kojoj stanuje rok, deo muzičkog opusa Aleksandra Sedlara ide upravo u istom pravcu, poput dobrog komšije:

Kako ističe Aleksandar Sedlar  – muzika ili deluje ili ne deluje, živi se za proces, ne za rezultat. On je autentični muzički multitasker čija produktivnost je za svaku pohvalu, inventivnost nema granice, a storytelling priča priče o životu (“Idi vidi dedu”, “Sejo Sajo”, “Za kuma”,  “Mama”, “Prljave piksle”, “Pasuljčina”), o bajkovitoj ljubavi (“Mesečeva kći”, “Plačipička”) ili šta god je trenutna inspiracija ovog Čoveka od Muzike. Klasika ili rok, rok ili klasika – u ovom univerzumu postaje zaista svejedno. Jer je sve podjednako prokleto dobro. I zato i zbog svega još nedorečenog, Aleksandar Sedlar jeste  – Lice Iza Muzike.