Zrenjaninski punk rock bend Madresi predstavio je 12. novembra spot za numeru “Pesma o tebi”.
Scenario i režiju potpisuje Kristina Bojanić, asistent režije je Ana Malušić, a u spotu igraju: Nađa Ostojić, Nebojša Balaž, Andrea Poša, Andrija Poša, Ana Malušić, Miloš Đorđević, Igor Blanuša, Ognjen Rodić, Andrea Radojčić, Nenad Ivanić i Vladimir Maksimović.
– Uvek kada snimamo spotove dobro se zabavljamo, istražujemo i otkrivamo nove stvari, pa je tako bilo i na snimanju spota za pesmu “Pesma o tebi” koja se nalazi na našem albumu “Prodajem emocije” (Miner Records), ali i na kompilaciji “Rock and roll nije mrtav, a kamoli punk” (Miner Records). Tu praksu nameravamo da nastavimo i ubuduće, kako sa novim singlovima, tako i sa pesmama sa ranijih albuma za koje smatramo da bi bilo interesanto njihove priče ispričati u formi kratkog filma” – reko nam je Vladimir Maksimović frontmen benda Madresi.
Frontmen grupe The Who Rodžer Daltri je u nedavnom intervjuu opisao Rolling Stones kao “osrednji pab bend”.
Njegovi komentari nadovezali su se na tvrdnje Pola Makartnija, koji je ponovo pokrenuo “fajt” Beatlesa i Stonesa kada je grupu Mika Džegera nazvao “cover bendom“, što je dovelo do Džegerovog odgovora tokom koncerta kako ta razliku o Beatlesa njegov bend i dalje svira stadionske turneje.
U razgovoru sa Coda Collection, Daltri je izneo svoje stavove, rekavši:
– Mik Džeger, moraš da mu skineš kapu. On je rokenrol izvođač broj jedan – a onda je nastavio je kroz smeh: – Ali kao bend, da ste ispred paba i da ste neke večeri čuli tu muziku iz tog paba, pomislili biste: “Pa, to je osrednji pab bend!”.
Na drugom mestu u intervjuu, Daltri je otkrio svoju zavist prema Robertu Plantu, čije se iskustvo sa Led Zeppelin veoma razlikovalo od Daltrijevog sopstvenog iskustva sa The Who.
– Uspeo sam da dobijem najkražu slamku od svih pevača u svim bendovima – rekao je. – Nema sola! Čije pesme su sve sami tekstovi… Robert Plant – Persi, kako ga zovemo – je moj veoma dobar prijatelj, i mi se šalimo na tu temu. Rekao je da možeš da odeš i pročitaš knjigu kada Džimi Pejdž počne da solira na gitari ili Bonam krene solo na bubnjevima. I odjednom sam pomislio: ‘Pitam se kako bi bilo biti u takvom bendu!’.
Daltri je takođe rekao da je “mrzitelj interneta”, objašnjavajući:
– Nikada nisam mislio da će iz toga proizaći nešto dobro, i još uvek ne mislim da je od toga proizašlo ništa dobro. Mislim da ako ne budemo pažljivi, to je verovatno kraj naše civilizacije.
Izgleda da nema kraja iznenađenjima kada je reč o udovici Đorđa Balaševića i njenom odnosu prema nasleđu slavnog umjetnika.
Naime, kako prnosi Luftika, nakon što je zabranila rad Balašević Tribute Benda i naložilaa skidanje svih snimaka posvećenih njenom pokojnom suprugu – od videa sa ispraćaja na Keju u Novom Sadu do epizode “Državnog posla” u čast voljenog kantautora – Olivera Balašević je sa svog Instagram profila poskidala sve zajedničke fotografije sa Đoletom, piše NSHronika.
Nakon svega nije potpuno jasno da li se udovica Đorđa Balaševića odriče nasleđa svog preminulog supruga ili pokušava da naplati svako njegovo pominjanje?
Naime, kako pišu mediji u regionu Olivera je od vlasnika restorana “Kućerda na lakat” tražila materijalnu nadoknadu jer je to “izraz” koji je Balašević “lansirao” u svojoj pesmi “Namćor”.
U svakom slučaju, Olivera je pre nekoliko dana na Instagram postavila svoj novi status, posvećen njenoj novoj knjizi “Planeta dvorište” i objasnila zbog čega je na korice stavila i svoje devojačko prezime – Savić.
Zvezda “50 nijansi” Dakota Džonson progovorila je javno o svojoj poznatoj baki Tipi Hedren i kako joj je Alfred Hičkok uništio karijeru, jer nije želela da spava sa njim.
Njena ispovest u okviru jednog podkasta ubrzo je postala i jedna od glavnih tema razgovora, pošto do sada nije bilo poznato to koliko je filmska diva delila poslovne priče s porodicom.
– Ona je uvek bila iskrena, hrabra, verovala je u sebe i stajala iza svake svoje reči. A Hičkok, on je uništio njenu karijeru, jer nije htela da spava s njim. To je bio teror, šta je on radio. I nikad mu se nije skretala pažnja – tvrdi Džonsonova u podkastu Awards Chatter, ali ovo nije baš prvi put da se ova priča čuje u javnosti.
Naime, Tipi je u svojim memoarima koje je objavila 2016. pisala o tome kako ju je Hičkok napastvovao za vreme snimanja filmova “Ptice” i “Marni”.
– Nije bitno u kojoj si branši, nedopustivo je da se ovako nešto dešava. Posebno mi je teško da pričam na ovu temu jer je u pitanju moja baka. Neko je iskoristio ženu koja je moja baka… Ona je i prema meni i mojoj mami uvek bila sjajna. Uvek nas je savetovala da neke stvari ne prihvatamo, ma ko da je u pitanju i ne bi birala reči. I još uvek je prava filmska diva – nastavila je Dakota.
Tipi je u svojim memoarima, inače, opisivala kako bi vozač reditelja obilazio oko njene kuće, kako je tražio od nje da ga dodiruje, a jednom je čak i na silu pokušao da je poljubi na zadnjem sedištu limuzine.
O napastvovanju je, sa druge strane, dugo ćutala jer termini poput se*sualno uznemiravanje, napastvovanje, uhođenje… “nisu postojali ranih šezdesetih”.
“Da bi umetnost postojala ili bilo kakva vrsta estetske aktivnosti, neophodan je određeni fiziološki preduslov – intoksikacija”.
Sa ovom Ničeovom izjavom sigurno bi se složili a uz to i nazdravili mnogi umetnici – Bukovski viskijem, Edgar Alan Po konjakom, Ficdžerald džinom, Hemingvej mohitom ili rumom (u zavisnosti od faze). Dalje nabrajanje imena bi bilo podugačko, što potvrđuje da je veza zavisnosti i kreativnosti stereotip koliko i koncept “ludog genija”, piše Psiho brlog.
Kroz istoriju se supstanca menjala. Da krenemo od opijuma koji je krajem XIX veka bio lako dostupan i korišćen za podsticanje kreativne inspiracije (Lord Bajron, Čarls Dikens, Džon Kits, Modiljani, Persi Šeli…), preko „Kluba ljubitelja hašiša“ u Parizu, koji je osnovala elitna grupa francuskih umetnika uključujući Bodlera, Balzaka, Aleksandra Dimu, Flobera. Ovi francuski umetnici su se jednom mesečno sastajali kako bi proučavali uticaj droge na kreativnost. Međutim, da li su zaista došli do bilo kakvih realnih otkrića, javnosti nije poznato.
Čarls Bukovski/Photo. wikipedia.org
Početkom XX veka umetnici se okreću alkoholu, posebno američki pisci poput Edgara Alana Poa, Džeka Londona, Foknera, Hemingveja, Trumana Kapotea, Keruaka, Šoa. Od svih američkih pisaca koji su dobili Nobelovu nagradu, 70 odsto su bili alkoholičari. Poznati glumci alkoholičari su recimo Baster Kiton, Hamfri Bogart, Elizabet Tejlor, a od danas aktuelnih, Robert Dauni Džunior.
U drugoj polovini XX veka, kada na scenu stupaciju džez i rok muzičari, deluje da ulogu muze preuzimaju različite vrste droga, dok se alkoholizam dalje povezuje najviše sa pisanjem. Ta asocijacija je evidentna i u nekim novijim filmovima gde glavni junaci – pisci, jednom rukom kucaju a drugom drže flašu viskija (“Secret Window” ili “Black Butterfly”).
Da li je alkohol zaista magični rastvor koji podstiče kreativne sposobnosti, ili je u pitanju placebo efekat, samoispunjavajuće proročanstvo, ili naprosto zabluda?
Profesor Torston Norlander, profesor medicinske psihologije na Karolinska Institutu, sažeo je dosadašnja saznanja i rezultate istraživanja na ovu temu. Naime, zaključak je da umereno konzumiranje alkohola oštećuje i ometa pripremnu fazu, fazu iluminacije (“aha” doživljaj) i fazu verifikacije (kada se proverava da li je rešenje do kojeg se došlo zaista ispravno). Ove faze kreativnog procesa zasnovane su na sekundarnim procesima. Prema psihoanalitičkoj teoriji, sekundarni procesi su oni kognitivni procesi koji zavise od kontakta sa realnošću, a to su pamćenje, učenje, mišljenje… U tom smislu, očekivano je da umerene doze alkohola koče kreativnost tako što ometaju svesne procese – koncentraciju, istraživanje, planiranje, iniciranje i procenu rada.
Alkohol, kreativnost, pisac/Photo: shutterstock
Sa druge strane, umereno pijanstvo podstične aktivnosti koje su zasnovane na primarnim procesima, što je zapravo kreativna faza inkubacije/sazrevanja – period kada ne mislimo svesno o problemu niti ulažemo bilo kakav napor – puštamo nesvesne procese da odrade svoje. Primarni procesi, recimo, stoje u osnovi rada sna, i ne zavise od realnosti. U skladu sa izrekom “in vino veritas” ispada da nas alkohol povezuje sa dubljim aspektima naše psihe.
Psihoanalitičar Ernst Kris, koji je umetnost predstavio kroz koncept “regresije u službi ega”, verovao je da se kreativni procesi sastoje od dve faze – inspiracije koja stvara sadržaj dela, i elaboracije čiji je cilj da prevede delo u formu koja može biti iskomunicirana sa drugima, što i jeste suština umetnosti. U skladu sa Norlanderovim zaključcima, alkohol podstiče fazu inspiracije kojom dominiraju nesvesni procesi, dok koči fazu elaboracije u čijoj pozadini stoje ključni svesni procesi.
Za procenu uticaja alkohola na kreativnost često se koristi Test udaljenih asocijacija (Remote Associates Test). Tako je jedan tim istraživača zadao ovaj test u dve grupe ispitanika, koji su konzumirali i koji nisu konzumirali alkohol. Zadatak je bio da od tri ponuđene reči smisle četvrtu koja ih neočekivano povezuje. Recimo, “stado”, “vuk” i “runo” a jedan od tačnih odgovora bi bio “ovca”.
Istraživači su došli do nalaza da su ispitanici koji su pili alkohol brže rešavali ovaj problem i nudili više kreativnih rešenja. Objašnjenje je jednim delom u tome što im je alkohol omogućio da o informacijama razmišljaju na jedan nov, difuzan i neobičan način, podstičući spontane kreativne procese nasuprot kontrolisanim (opet, svesnim).
Ernest Hemingvej/Photo: facebook@ErnestHemingwayAuthor
Rezultati ipak nisu dovoljni da se zaključi da alkohol podstiče kreativnost, posebno imajući u vidu da su ispitanici konzumirali umerene doze alkohola (i to piva). Kako i sami istraživači kažu, testirali su “šta se dešava kada su ljudi pripiti – a ne kada se napiju”. Ipak, pažnja i planiranje, sposobnosti koje opadaju pod umerenim dejstvom alkohola, izgleda da omogućavaju da brže dođemo do inovativnih rešenja. Previše alkohola ipak šteti produktivnosti, ali čaša vina uz radni zadatak može biti od pomoći.
Mnogobrojna istraživanja potvrđuju efekat placeba – tačnije, da reakcija ispitanika na piće za koje veruju da je alkoholno odgovara unapred određenim očekivanjima. Ispitanici koji nisu znali da zapravo piju bezalkoholno pivo, precenjivali su svoje kreativno postignuće. Alkohol dakle može biti razlog i što umetnik gubi test realnosti i ne ume da iskomunicira svoje delo na pravi način.
Podrazumeva se da buđenje kreativnosti i rušenje kreativne blokade, nisu jedini razlozi iz kojih se umetnici okreću flaši. Život umetnika zahteva izolaciju, beg od svakodnevnice, izolaciju od stresa, što neminovno dovodi i do usamljenosti i traženja podrške na dnu čaše.
Hemingvej je verovao da većina američkih pisaca postaju alkoholičari zbog ambivalencije prema sopstvenoj umetnosti. Naime, sa jedne strane žele da kroz svoj rad dosegnu besmrtnost i postanu veliki umetnici, dok sa druge žele da se obogate i postanu poznati. Iako ne vidim zašto ove dve strane ne bi išle ruku pod ruku, činjenica je da alkoholizam s početka XX veka koincidira sa mogućnošću da pisac stekne veliko bogatstvo i slavu. Stres i teret slave mogu ih voditi ka zavisnosti.
Bili Holidej/ Photo: youtube.com printscreen
Da veza alkoholizma i umetnosti nije romantična koliko ponekad deluje svedoče mnogobrojni slučajevi kada je zavisnost oduzela kreativnu inspiraciju a na kraju i život. Džekson Polok, američki slikar koji se pred kraj života potpuno predao alkoholizmu, poginuo je u saobraćajnoj nesreći kada je pod dejstvom alkohola skrenuo sa puta i udario u drvo. Bili Holidej je preminula od ciroze jetre, Ejmi Vajnhaus od trovanja alkoholom.
A da nije ni sve tako crno, svedoči podugačka lista umetnika koji nisu niti su ikada bili zavisnici, a kreativne inspiracije im ipak ne nedostaje. Alkohol nije niti nužan niti neophodan uslov kreativnosti. A i nije više toliko ni moderan.
Grupa Fear Factory sprema se da objavi novu pjesmu, ali s novim pevačem pošto je Barton C. Bel napustio grupu. Bend takođe kreće na turneju po Severnoj Americi pod nazivom “Rise of The Machine” koja će trajati 37 dana.
Turneju će započeti koncertom u Portlandu 21. febrzaea, a završiti 3. aprila 2022. godine u San Francisku.
Dino Kazares, gitarista Fear Factory, uskoro će objaviti ime novog pevača benda, ali za sada se to drži u tajnosti. Jedino što je rekao jeste da je novi pevač “po zvuku i stilu” sličan Belu i da zvuk benda neće biti mnogo različit od ranijih albuma benda.
Gitarista benda Twisted Sister Džej Džej Frenč govorio je za Ultimate Guitar o nekim od giganata roka svih vremena, uključujući Black Sabbath, Džimija Hendriksa, Pink Floyd i druge.
Džej Džej promoviše novu knjigu pod nazivom “Twisted Business: We’re Not Gonna Take It Anymore”.
Thanks to everyone who has purchased TWISTED BUSINESS and sent their positive feedback. Please leave a review on @…
Na pitanje: “Delio si binu sa Ozijem – kako je bilo raditi s nekim poput Ozija uživo, i da li misliš da je njegov životni stil išao u njegovu korist?“, Džej Džej je odgovorio:
– Pa, pretpostavljam da bi pitanje bilo – da li mislim da su bili dobri, za početak?
– Ako ćete me pitati da li mislim da su oni kao umetnici bili dobri, to je sasvim drugo pitanje, jer ne mislim da je većina umetnika koje sam ikada video dobra.
– To je samo moje lično viđenje toga, i neću da ulazim u detalje. Ali hajde da samo to kažemo, hm… pogledajte: ja sam hipi iz 60-ih.
– Dakle, očigledno, pošto sam video Led Zeppelin, Rolling Stonese, Džimija Hendriksa – sve te umetnike na vrhuncu svojih karijera kada su verovatno svi žuveli u spidu, partijali,l opijali se… I u većoj ili manjoj meri, bili su dobri i loši.
– Mislim, sa Džimijem Hendriksom ponekad imaš dobar šou, a ponekad imaš loš koncert – samo je zavisilo od toga koliko je bio sjeban od LSD-a.
– Gledajte Pink Floid sa Sidom Baretom – ako je on bio sjeban na acidu, niste dobili dobar koncert. Ako ste videli Grateful Dead i svi su bili na acidu – Grateful Dead su bili zabavni ako su se svi saplitali u isto vreme, sve dok su se saplitali u isto vreme.
– Dakle, ne mogu da kažem da droge definitivno uništavaju sposobnost svakog umetnika da održi sjajnu predstavu. Reći ću ipak ovo: verujem da je posvećenost koju umetnik ima publici svetinja.
– Naplaćujem vam novac da dođete da me vidite. Dugujem vam najbolje što mogu. Zvuči nekako staromodno, zar ne, ali ja 100% verujem u to.
– Plaćate dobre pare da dođete da me vidite, dovedete nekoga sa sobom verovatno, vozite se do mesta događaja, date novac za benzin, za putarinu, za kartu, platite bebisiterku ili tako nešto, i to je moja odgovornost da vam kao umetnik pruži 100% sebe za tu noć.
– Jer, ako popušim te noći kada me vidiš, nema veze što sam svake druge večeri super. Upropastio sam ti 100% te noći.
– Mi, kao bend, nikada nismo želeli da bilo koje veče bude manje od savršenog. To je odgovornost koju je imao Twisted Sister. Dakle, nije me briga šta drugi bendovi rade ili ne.
– Nije me briga da li oni misle na isti način o svojim fanovima – baš me nije briga. Tako smo se osećali i tako smo uvek delovali.
Na pitanje da li je ikada imao priliku da vidi Black Sabbath uživo tokom 70-ih, Džej Džej je odgovorio:
– Ne, jer ono što se desilo bilo je – moje koncertne obaveze su postale prevelike. Moji redovni odlasci na koncerte su se završili 1972. , kada je osnovan Twisted Sister, tako da nisam mogao da izađem i vidim previše bendova kada radim pet-šest dana u nedelji.
– Dakle, od 1967. godine, kada sam gledao The Who i Cream na rok reviji sa 10 drugih grupa – pa sve do 1972. kada sam gledao Bouvija u Radio City Music Hallu – video sam sve. Milion puta.
– Zeppelin kao predgrupa, i Rod Stjuart, i Džef Bek, i, znate… Cream, Rolling Stones, i Džimi Hendriks, i Dženis Džoplin, i Grateful Dead – video sam ove bendove mnogo puta.
– Kada smo počeli da radimo, bilo je teže izaći i videti bendove. Međutim, otišao sam da vidim KISS ’76. u Nasau Koloseumu i bili su neverovatno odlični.
– Gledao sam Van Halena kako otvara Sabbath sa Ozijem i mislio sam da su oduvali Sabbath sa bine. Potpuno su ih oduvali sa bine – mislim, mnogo volim Black Sabbath, ali Van Halen je bio gladniji te noći – bili su tamo da se dokažu.
– Ozi nije napravio sjajan šou, a Di je bolji frontmen od njega. Mislim da je Di Snajder najbolji frontmen u celom poslu, pa kada uporedim Dija – on je bolji od svih njih, a sve sam video njih, i sve sam ih čuo.
– I nema nikoga – stajao sam rame uz rame sa Di Snajderom – nema nikoga profesionalnijeg, nema boljeg zabavljača od Dija.
– Nema boljeg pevača od njega; jednostavno ne postoji bolji. Dakle, sve što sam iznosio protiv Dija – čak i tada sam govorio rekao: ‘Ovaj tip je najbolji’.
– Dakle, bio sam razmažen u tom pogledu. Sada, ako mi kažete, recimo, Rob Halford, sada, to je druga priča. Jer sa Robom imate posla sa nekim ko ima specifične glasovne mogućnosti.
– Dok je Ozi – znate, Ozi je proizvod svog imidža i muzike benda, ali ne možete mi reći da je njegovo pevanje posebno vredno pažnje.
– Mislim, ne morate da budete veliki pevač da biste bili uspešni – Lu Rid je jedan od mojih omiljenih pevača i očigledno nije rođeni pevač. Nil Jang nije rođeni pevač.
– Ali Rob Halford ili Roni Dio – to je druga stvar. Ovi momci su izuzetni vokali, i ne moraju previše da se muće oko toga. Oni jednostavno mogu da rade ono što im je Bog dao, znate.
– Dakle, ja ću kvalifikovati svoju izjavu – kada se to odnosi na takve momke – jer, mislim da je Rob spektakularan, i oduvek sam tako mislio – i mislim, da je Roni bio spektakularan.
Makartni kaže da je poslednji razgovor o pečenju hleba bio jednostavna tema koja predstavlja mnogo više.
– Nazvao sam Džona dok sam pekao hleb i bio sam prilično dobar u tome – rekao je. – Pa kad sam čuo da Džon to isto radi, bilo je sjajno. Mogli smo samo da razgovaramo o nečemu tako običnom. Bili smo dva tipa koji pričaju o hlebu: Pa, ne znam. Ostavljaš li testo preko noći da se digne ili koja je tvoja metoda? – rekao je Makartni.
– I bilo je jako lepo i bilo mi je tako drago što smo se vratili u onu vezu koju smo imali dok smo bili deca. Toliko smo dugo živeli jedan drugom u džepu da je bilo sjajno vratiti se tome – rekao je Makartni.
Lenon je ubijen u Njujorku ispred stambene zgrade na Upper West Sideu na Manhetnu u kojoj je živeo. Vraćao se kući u noći 8. decembra 1980. kada ga je ubio Mark Dejvid Čepman.
Tejlor Svift/Press Photo_credit Universal Music Serbia
Posle izdanja “Fearless (Taylor’s Version)”, koje je po svom izlasku odmah zauzelo prvo mesto na Billboard top listi, Tejlor Svift predstavila je “Red (Taylor’s Version)”.
Reč je o dugoočekivanom reizdanju njenog četvrtog studijskog albuma “Red”. Deluxe verzija (re)izdanja donosi 30 pesama, među kojima su poznati hitovi “We Are Never Ever Getting Back Together”, “I Knew You Were Trouble” i “22”, ali i potpuno nove numere iz njenog trezora pesama.
– Ovo je prvi put da čujete svih 30 pesama koje sam napisala za originalno izdanje. Muzički i tekstualno ovaj album predstavlja osobu slomljenog srca, polomljeni mozaik različitih osećanja koja su se na kraju uklopila u jednu celinu – kaže autorka o albumu.
Na izdanju je ugostila fenomenalne muzičare, među kojima su Ger Lajtbodi, Fibi Bridžers, Ed Širan i Kris Stejplton, sa kojim je snimila impeesivnu verziju numere “I Bet You Think About Me”.
Ovo reizdanje je samo nastavak niza uzastopnih muzičkih uspeha koji su počeli 2020. godine u kojoj je Tejlor objavila čak dva nova albuma – “Folklore” i “Evermore”. Uz album, na njenom zvaničnom YouTube kanalu je prikazan kratki film pod nazivom “All Too Well: The Short Film”.
Izdanje „Red (Taylor’s Version)“ je u Srbiji dostupno na servisima Spotify, Apple Music, Deezer, Tidal i YouTube Music, kao i širom sveta u svim digitalnim prodavnicama: https://umrs.lnk.to/RedTaylorsVersion
Nemački industrijal metalci Rammstein proveli su leto 2021. pišući pesme i snimajući album.
Sada, prema potpuno novom intervjuu koji je gitarista benda Ričard Z. Kruspe dao za Spot On News, bend planira da objavi svoj sledeći album pre nego što se svetska turneja nastavi 2022. godine.
O planovima za objavljivanje predstojećeg albuma benda, Kruspe je rekao:
– Očekujemo da album bude objavljen sledeće godine, pre turneje.
Rammstein bi trebalo da započne evropski deo turneje benda15. maja 2022. u Pragu, u Češkoj. Stadionska turneja po Severnoj Americi počeće 21. avgusta u Montrealu i završiće se 4. oktobra u Meksiko Sitiju.
Pogledajte ovde raspored kompletne turneje i odličite se… Ulaznica još ima za, nama relativno najbliže, drugi koncert u Pragu i za Torino,
