Američki grad Čikago već je počeo da se priprema za 100. rođendan poznatog auto-puta Route 66, iako se velika godišnjica obeležava za četiri godine.
Muzej Illinois State Museum će izložbom najaviti svečanu godišnjicu, kustosi su već počeli da prikupljaju predmete vezane za istoriju jednog od najpoznatijih američkih puteva, ali to nije sve.
Osim što su u brojnim mestima, gradovima u američkim državama nedavno pokrenute inicijative ‘za oživljavanje’ starinskog duha Route 66, muzej poziva ljude da im pozajme ili doniraju memorabilija kao što su karte, znakovi, umetnička dela povezana uz nastanak i reputaciju US Highwaya 66.
Route 66/Photo: Pixabay
Route 66/Photo: Pixabay
Route 66/Photo: Pixabay
Route 66/Photo: Pixabay
Route 66/Photo: Pixabay
Route 66/Photo: Pixabay
Route 66/Photo: Pixabay
Route 66/Photo: Pixabay
Projekti u manjim gradovima i mestima su se usredsredili na otvaranje dućana, butika i raznih prodavnica, koje bi trebalo da ožive i vrate reputaciju ‘zabačenim’ delovima Glavne ulice Amerike ili, kako je još zovu ‘Mother Road’, koja počinje u gradu Čikagu, prolazi kroz više država i završava u Okrugu Los Anđeles.
Ovaj put pominje se ili je glavna tema stotine blues i rock pesama, i bio je decenijama glavna ruta američkih muzilara koju su zahvaljujući svoju muziku predstavjali celoj Americi,
Žiri NIN-ove nagrade nakon prvog kruga od 42 naslova napravio je drugi, uži izbor od 17 koji su sada u konkurenciji za najbolji roman 2021. godine, saopštili su danas organizatori.
U konkurenciji za dobitnika 68. nagrade časopisa NIN, koji će biti poznat 24. januara, sada su “Smrtni ishod atletskih povreda” Milice Vučković, “Predeo kroz koji se probijam” Boška Tomaševića, “Sampas” Ilije Ðurovića i “Ono o čemu se ne može govoriti” Elvedina Nezirovića.
Slede romani “Deca” Milene Marković, “Simptomi” Milice Snive, “Savršen antitalenat za sreću” Nebojše Milenkovića, “Španska čizma” Vladimira Kopicla, “Sluz i žuč” Nenada Rackovića, “Iz mraka” Branka Ćurčić, “Mokrinske hronike” Srđana V. Tešina i “Kako se jede nar” Bojana Babića.
U NIN-ovom spisku sačinjenom po redosledu pristizanja su i “Pogovor” Davida Albaharija, “U lancima” Nine Savčić, “Carinska ulica u Novom Sadu” Lasla Blaškovića, “Ko je ubio Gogolja?” Aleksandra Novačića, i “Popino prase” Siniše Tucića.
Žiri radi u sastavu Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i predsednik Teofil Pančić, a NIN je saopštio da su pokrovitelji nagrade “Sberbank, jedna domaća, kao i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne”
Da podsetimo, prošle godine dodela Ninove nagrade izazvala je mnogo bure u javnosti, jedan deo značajnih srpskih pisaca je bojkotovao.
Elvis Kostelo se ovog leta vraća na turneju pošto su prvo njegovi lični zdravstveni problemi, a potom i pandemija prekinuli njegove nastupe. Ali, jedna, moždai najvažnija pesma će nedostajati na njegovoj set listi.
Kostelo više neće izvoditi pesmu “Oliver’s Army”, hit iz 1979. u Velikoj Britaniji, jer sadrži reč koja može da uvredi nekog pripadnika crne rase, a u intervjuu za Telegraph zamolio je radio stanice da prestanu da je emituju.
Sporni stih u “Oliver’s Army” glasi: “When you’ve been on the murder mile, only takes one itchy trigger. One more widow, one less white nigger(Kad si na ubistvenom putu potreban je samo jedan nervozni okidač. Još jedna udovica, jedna bela crnčuga manje – eng. pr.)
Naravno, reč je Kostelovoj angažovanoj političkoj himni, inspirisamoj nemirima krajem sedamdesetih godina prošlog veka u Severnoj Irskoj, a zasniva se na susretima muzičara s mladim vojnicima koji su bili uključeni u sukob. Problematični oksimoron “white nigger” tada je označavao žargonski opis koji se koristio između dve zaraćene snage u etničko-nacionalističkom sukobu u Severnoj Irskoj u drugoj polovini 20. veka.
Unionisti i lojalisti, koji su uglavnom protestanti i smatraju se Britancima, zalagali su se za ostanak Severne Irske u Ujedinjenom Kraljevstvu. Irski nacionalisti i republikanci, koji su uglavnom Irci katolici, bili su se za ujedinjenje Severne Irske s Republikom Irskom. Glavni učesnici sukoba bile su republikanske i lojalističke paravojske, britanske bezbednosne snage i politički aktivisti i političari.
– Da sam danas napisao tu pesmu, možda bih dvaput razmislio o tome – rekao je Elvis Kostelo za Telegraph i dodao: – Tako su zvali mog dedu u britanskoj vojsci – to je istorijska činjenica – ali ljudi danas čuju tu reč kao zvono za uzbunu i optužuju me za nešto što mi nije bila namera.
Pesma se dugo puštala bez cenzure u britanskom etru sve do 2013. godine, nakon čega je ta reč bila redovno cenzurisana “bipom”. BBC je potom primio žalbe nekih slušalaca koji su bili “užasnuti tim činom koji je razvodnio antiratnu poruku pesme”.
Kostelo se složio da “bip” na toj reči “samo pogoršava situaciju”, rekao je za Telegraph, “jer radio stanice to tada ističu u prvi plan”.
Muzičar je dodao da je čak za prethodnu turneju napisao novi stih za pesmu, koji se fokusirao na cenzuru, ali je odlučio da povuče pesmu u budućnosti i poručio da bi radio stanice trebalo da urade isto.
Kostelo se tako pridružio rastućoj grupi muzilara koji su povukli pesme s “uvredljivim” materijalom. The Rolling Stones su s repertoara izbacili „Brown Sugar”, u kojoj se spominje pijaca robova gde se nude mlade crnkinje kao seksualno roblje, a grupa Paramore je takođe povukla u penziju svoju verovatno najpoznatiju pjesmu “Misery Business”, delom zato što sadrži stihove koji drugu ženu nazivaju “kurvom”.
Nove dve epizode megapopularne i kritički prihvaćene HBO serije “Euforija” ruše sve rekorde gledanosti na ovom streaming servisu u Americi.
U samo 24 sata od objavljivanja, prva epizoda druge sezone serije pregledana je više od 2,4 miliona puta, čime je postala najgledanija epizoda neke serije na HBO MAX platformi otkako je platforma dostupna gledaocima u SAD.
Streaming servis objavio je da je prva epizoda druge sezone čak sedam puta gledanija od prve sezone serije koja je objavljena 2019. godine na platformama HBO GO i HBO NOW. Streaming servis HBO MAX dostupan je od marta prošle godine u SAD.
Kroz osam epizoda prve sezone serije pratili smo priču Ru, sedamnaestogodišnje devojke koja je zavisna od narkotika, a koju glumi Zendaja. Ali, njen odnos sa drogom bio je samo deo ove provokativne tinejdžerske serije, koja je brzo postala hit širom sveta, ne samo zahvaljujući odličnoj glumačkoj postavi, a i glumi, već i saundtreku sa Bili Ajliš, Migosom, Dodžom Ket i Lizo i pesmama koje su se savršeno uklopile u seriju.
Euphoria/Photo: printscreen
Lične priče petoro likova oslikavaju živote mladih ljudi koji pokušavaju da se snađu u novoj društvenoj klimi upoznajući sebe, svoju seksualnosti i boreći se sa bolestima zavisnosti i netradicionalnim roditeljima koji su ih prepustili sami sebi.
Serija je donela i nagradu Emmy glavnoj glumici: Zendaja je 21. septembra 2020. godine osvojila Emi za najbolju žensku ulogu u dramskoj seriji. Time je postala najmlađa osoba kojoj je ovo ikada pošlo za rukom i tek druga crna žena koja je osvojila nagradu u ovoj kategoriji.
Mnoge provokativne scene bile su previše za osetljive oči roditelja širom sveta: pisale su se peticije da se serija ukine, a ipak, HBO je odlučio da je obnovi za drugu sezonu.
Euphoria/Photo: printscreen
Prve dve epizode nove sezone koje su sada dostupne na HBO GO streaming platformi pokazuju da se serija mnogo razvila od obične tinejdž drame. U novim epizodama ima toliko mnogo seksa, sveopšte golotinje i uznemirujućeg nasilja da pojedini kritičari i američki mediji navode da je serija negledljiva za one sa slabim stomakom. Likovi međusobno maltretiraju, psihički i fizički uništavaju jedni druge do trenutka kada je gledaocima potreban bromazepam za smirenje.
U nekim trenucima gledaocima je teško da poveruju da glavni likovi u seriji imaju tek sedamnaest godina. Njihovi privatni životi su isprepletani nizom afera da običan odlazak na kuglanje u nekim od scena deluje kao da na trenutak gledate potpuno drugu seriju.
Nove epizode gotovo svakom sekundom provociraju gledaoce i stvaraju blagi osećaj nelagodnosti zbog onoga što se dešava. Posebnu pažnju, pored Ru koja pati od zavisnosti od narkotika i Džuls, transrodne depresivne tinejdžerke, privlače i Nejt Džejkobs, bogati beli strejt mladić koji živi u iščašenim porodičnim odnosima i svoju agresivnu patologiju koju ima sa rođenim ocem prenosi na svoje partnerke. Ne treba zaboraviti ni Ket koja manjak samopouzdanja i nezadovoljstva svojim fizičkim izgledom nadomešćuje skidajući se strancima na internetu.
“Krcko Oraščić” u Narodnom pozorištu, “Slavna Florens” u Ateljeu 212, gostovanje Rumunske nacionalne opere iz Temišvara sa operom “Toska” u Madlenianumu, samo su neki od velikih naslova koji su otkazani zbog korona virusa.
Novogodišnje praznovanje uzelo je danak pa su usled bolesti otkazane predstave u pozorištima u Srbiji. U nacionalnom teatru 10. januaraije odigran komad „Vuci i ovce“, ista situacija je i sa baletom „Krcko Oraščić“ koji je bio zakazan za 11. a neće biti na repertoaru ni 15. januara.
Atelje 212 je otkazao predstavu „Slavna Florens“ 14. januara, a pomereno je i gostovanje Narodnog pozorišta Užice sa komadom „Perpleks“ Marijusa fon Majenburga na Sceni Mira Trailović koje je bilo na repertoaru 17. januara.
Jugoslovensko dramsko pozorište otkazalo je 8. januara predstavu “Lorencačo”, a ostale predstave za sada idu po planu, te se 15. januara očekuje premijera “Alisa u zemlji strahova” reditelja Aleksandra Popovskog koja je već jednom odložena.
Pozorište “Boško Buha” 12. januara neće biti u prilici da odigra komad “Bokeški d-mol”, dok se repertoar za decu odvija po planu. Teatar “Vuk” je otkazao 15. januara predstavu “Idiot”.
Opera i teatar Madlenianum otkazao je gostovanje Rumunske nacionalne opere iz Temišvara sa operom “Toska” koje je bilo predviđeno za 12. januar, a razlog je pogoršanje epidemiološke situacije u Rumuniji i pooštravanja mera njihove Vlade, kao i zbog izvesnog broja članova ansambla koji su bolesni. Takođe, zbog bolesti glumca otkazan je 15. januara kabare “Halo Beograd”.
U Novom Sadu sutra će, 13. januara, svečano biti otvorena godina titule Evropske prestonica kulture i to u okviru programskog luka Doček, sa kojim su Novosađani i njihovi gosti zaplovili u 2022. godinu. Kao jedinstvena proslava u Evropi, Doček spaja dve umetnosti, dva pisma, dve nove godine, dva dana, dva računanja vremena, pa će tako Doček 7530 doneti svojevrsnu proslavu koja pomera granice i staviti Novi Sad u centar evropskog kulturnog života.
[accordion title=’Besplatno testiranje za posetioce na dve lokacije’]
Katedrala centar/foto Novi Sad -EPK V.Veličković
Za sve posetioce koji nemaju zeleni sertifikat, antigenski ili PCR test, biće obezbeđena dva punkta za besplatno testiranje 13. januara i to na dve lokacije: – U centru Novog Sada, na Trgu Slobode 13. januara od 12 do 23 časa – U prostoru Gradske koncertne dvorane (Bulevar Cara Lazara 67) 13. januara od 12 do 23 časa [/accordion]
Centralni događaj svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture zakazan je za 13. januar kada će u 20 sati 22 minuta biti izvedena proslava “Zeniteum :: 2022” reditelja Dragana Živadinova, na jednom od glavnih gradskih bulevara, ispred Banovine, koja će kroz umetnost slaviti velika imena srpske nauke – Milevu Marić Anštajn i Milutina Milankovića. Publika će svečano otvaranje moći da prati i u prenosu uživo na drugom programu Radio televizije Srbije i prvom programu Radio televizije Vojvodine, kao i na sajtu novisad2022.rs
Ceremonija proglašenja Novog Sada kulturnom prestonicom biće održana u Srpskom narodnom pozorištu, a gledaoci će moći da je prate isključivo putem malih ekrana, u direktnom prenosu na drugom programu Radio-televizije Srbije i prvom programu Radio-televizije Vojvodine od 18 časova, kao i na sajtu novisad2022.rs
Zeniteum foto NSEPK V. Veličković
Svečano otvaranje obeležiće i velika nesvakidašnja izložba „Vreme i vaseljena” u holu Studija M od 18 sati, kao i koncerti na nekoliko lokacija u gradu.
Svi programi na svečanom otvaranju Evropske prestonice kulture prilagođeni su epidemiološkim merama, stoga su od samog početka kapaciteti bili veoma ograničeni na planiranim koncertima, prilikom prodaje ulaznica, a uz to, radi bezbedne i odgovorne organizacije, Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” preuzima inicijativu za dodatne mere i pooštravanje kontrole njihovih poštovanja. Fondacija je stoga kao prvu meru dala preporuku da se odloži 60 odsto koncerta, dok će pojačane mere kontrole biti na onim koncertima koju su direktno u produkciji Fondacije. Potom na koncertima koji će biti realizovani, kapaciteti su do 50 odsto, na pojedinim će biti i manji, a zajedno sa ulaznicom, biće neophodno da posetioci prilože zeleni sertifikat ili antigenski test ne stariji od 48 sati ili PCR test ne stariji od 72 sata.
U skladu sa aktuelnim epidemiološkim merama, na samom događaju neophodno je nošenje maski i održavanje distance.
Koncert Bilje Krstić i Bistrik orkestra koji je bio planiran za 13. januar u Sali NIS-a, odložen je, zbog bolesti pevačice, ali je planiran tokom godine u okviru programa Evropske prestonice kulture.
Detaljne informacije o Dočeku možete pronaći sajtu docekns.rs
[infobox title=’Zagrevanje na otvorenom počinje već večeras ‘]
Love Hunters/ Photo: AleX
Zagrevanje za svečani dan biće več večeras, kada će nastupiti 12 novosadskih bendova na šest lokacija na otvorenom širom grada koji počinju od 17 i 18 sati. Novosađani i njihovi gosti imaće priliku da slušaju sastav Gift, pa potom Josip A Lisac kod Riblje pijace, Love Hunters i UV bend u prolazu kod Bulevar Books-a i DDOR-a, kvartet Dragon’s Fuel i grupu Šinobusi u Hotelu Vojvodina, u Poštanskoj ulici pank rok bend Zbogom Brus Li, a nakon njih Stefan i akustični Killo Killo Banda i Klo klo u podzemnom prolazu kod Pošte, kao i Atheist Rap i Plavi ptičić u Zmaj Jovinoj ulici (kod Telenora). Večeras će u 19 sati u galeriji SULUV biti otvorena i izložba “People of My City” litvanske fotografkinje Ramone Pigagajte kao proizvod saradnje dve Evropske prestonice kulture – Novog Sada i Kaunasa koji zajedno sa Ešom nose tu titulu u ovoj godini.[/infobox]
Ceremonija dodele Oskara ponovo će, prvi put od 2018. godine, imati domaćina, a svečanost će kao što je i tradicija biti održana u pozorištu Dolby, saopštila je američka televizijska mreža NBC.
Iako su druge dodele nagrada odložene zbog porasta broja zaraženih korona virusom, ovogodišnja dodela Oskara, nagrada američke Akademije filmskih umetnosti i nauke, zakazana je za 27. mart u Los Anđelesu, prenosi Reuters.
Kako je saopšteno, ceremonija će imati domaćina, ali još nije poznato ko će to biti. ABC je naglasio da će dodela ponovo biti održana u pozoristu Dolby u Holivudu, nakon što je prošle godine održana u Junion stanici, glavnoj železničkoj stanici u Los Anđelesu, u prisustvu manjeg broja nominovanih i gostiju zbog pandemije korona virusa.
Kanadski glumac i zvezda “Matrixa” Kijanu Rivs (57) preuzeće glavnu ulogu u seriji “Đavo u belom gradu”, a šuška producentski deo posla će najverovatnije preuzeti Leonardo Dikaprio (47).
Kijanu je radio na projektu više od 10 godina, a Leonardo je otkupio prava za snimanje 2010. godine i trebalo je da se u jednoj fazi pojavi u glavnoj ulozi.
Serija je zasnovana na uspešnom romanu Erika Larsona iz 2003. godine “Đavo u belom gradu”. Knjiga, a samim tim i serijal, prati istinitu priču o arhitekti Svetske izložbe, Danijelu H. Burnamu, jednom od umova koji je dizajnirao i konstruisao Svetsku izložbu u Čikagu 1893. godine. Dok Burnham gradi, Holms, koji je doktor i serijski ubica, brutalno ubija žene.
Ovu misteriju režiraće američki reditelj Martin Skorseze (79), a verovatno će funkcionisati bolje od filma jer radnja prati dve paralelne priče.
Spekuliše se da će Kijanu Rivs preuzeti ulogu serijskog ubice Henrija H. Holmsa, dok će Leonardo Di Kaprio preuzeti producentski deo posla.
Podsetimo, Rivs je nedavno donirao 70 odsto prihoda od prvog Matrix filma stručnjacima za istraživanje lekova za leukemiju, a to je pozamašan iznos s obzirom na to da je na celom filmu zaradio 35 miliona dolara.
Novinar, urednik Insajder televizije, Igor Karanov preminuo je utorak uveče u Beogradu, saopštio je Insajder.
Kako prenose mediji, Karanov je preminuo u 49 godini od srca, a iza sebe je ostavio troje dece.
“Iznenadni i prerani odlazak Karanova za Insajder televiziju je veliki gubitak, ne samo zbog činjenice da je bio riznica znanja i lepote reči, već i zbog toga što nas je napustio čovek koji je plenio dušom”, navodi se u saopštenju.
Sreća i ponos koje je Igor iskazivao zbog pokretanja Insajder televizije i žar sa kojim je radio na razvoju sadržaja, za sve ljude Insajder televizije, predstavljaju zavet da istrajemo u ostvarenju ciljeva koje smo zajedno sa Igorom postavili, ističe Insajder.
“Emisija “Priča o priči” koju je uređivao i vodio bila je tek jedna od priča koje smo od leta prošle godine počeli da gradimo zajedno”, naveo je Insajder.
Navedeno je da je “i to kratko vreme bilo dovoljno da osvoji srca i onih kolega koje su do tada znale samo njegov bogati novinarski opus”.
Karanov je talenat i posvećenost iskazivao više od dve decenije kroz novinarski rad u različitim medijima – od novosadskog „Dnevnika“, „Blica“ dnevnog lista „Nova“, preko magazina „Svet“ ,“Puls“, „Profil“, „Ekskluziv“ „Gloria“, „Playboy“,“Hello!“, „ELLE“, „Story“, do portala Puls online i web – sajta IGN Adria.
Mnogi su voleli i njegov blog koji je pisao na fejsbuk strani AllMe, a kao spoljni saradnik pisao i radio intervjue za brojne časopise, podsetio je Insajder..
Za “Vek bez ikog”, jednu od svoje tri knjige poezije Karanov je dobio “Matićev šal”, a objavio je i roman “Dnevnik jednog vladara”.
Dok sam pisao, mislio sam da je televizija ladovina. Kakva greška… Uglavnom, na TV Insajder je emitovana moja prva emisija i mogu samo da kažem da sam preživeo.
Beogradska promocija knjige Duška Antonića “Kako (ni)je propao rokenrol u Srbiji” biće održana u sredu, 12. januara u 18:00 časova u Akademiji 28.
Pored autora na promociji će da govori i Branimir Bane Lokner, Branko Rogošić i Aleksandar Petrović (Aca Seltik) – četvorka koja je na neki način odgovorna za ideju o nastanku ove knjige kroz organizaciju zajedničkih tribina “Za spas rokenrola u Srbiji”.
Prva promocija knjige održana je pre Nove godine u Novom Sadu, a sledeća je zakazana za 18. januar u Vrnjačkoj Banji.
Duško Antonić je autor i organizator Izložbe “Počeci rokenrola u Beogradu”, sa Danilom Štrpcem napisao je i uredio knjigu “YU 100 – najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike”, a za “Rock Express” objavio “Nostalgične priče o pločama”. Ovo je njegova treća knjiga iz sfere rok-kulture.
