Hit Ledžer je 22. januara 2008. godine pronađen mrtav u krevetu u svom stanu u Njujorku. Ležao je nag, a pored njega bili su lekovi. Pronašle su ga njegova komšinica i maserka. One su pokušale da ga reanimiraju, ali je bilo prekasno.
Prema nalazima njujorškog medicinskog instituta, glumac je umro od prekomerne doze tableta protiv bolova, za spavanje i smirenje.
Hit Ledžer/Photo: printscreen
Tokom uviđaja, na podu pored njegovog kreveta nađena je smotana novčanica od 20 dolara, ali laboratorijski testovi nisu otkrili tragove narkotika. Policija je tada navela da u stanu nisu zatečene ilegalne supstance, a da su među lekovima pronađene tablete protiv nesanice i anksioznosti.
Iako je službeni uzrok njegove smrti slučajna prekomerna doza, mnogi veruju da je australijski glumac prolazio kroz veliku psihičku borbu pošto je sagradio lik zlikovca Džokera u filmu o Betmanu.
Oni koji u svemu vole da vide tajni znak i danas vjeruju da je njegova smrt povezana sa istraživanjem tamne strane ljudskog bića u filmu “Mračni vitez”, a sam Hit Ledžer naglašavao je nekoliko puta da se teško prilagođava Džokerovoj patologiji i da je uloga isuviše iscrpljujuća. Ona ga je, tvrde teoretičari zavere, na kraju i odvela u smrt.
Da li u tome ima istine ili ne, procenite sami, ali svet je izgubio jednog od najtelentovanijih glumaca generacije. Imao je samo 28 godina.
Bane Jelić, poznati srpski rok gitarista, predstavio je spot za numeru “Orthodox Warriors” sa njegovog petog albuma “East West”.
Pomenuto izdanje objavljeno je za izdavačku kuću Take It Or Leave It Records 2015. godine i na njemu se nalazi devet instumentalnih numera.
Video za “Orthodox Warriors” rađen je na Smederevskoj kuli i na Kalemegdanu u Beogradu tokom leta 2021. godine.
Bane Jelić/ Photo: Promo
Spot govori o svetosavskim vitezovima o pravoslavnim ratnicima iz 12 veka pa i simbolično o modernim ratnicima našeg vremena.
Za snimanje je bio zadužen Vladimir Ivanović, a u spotu se pojavljuju i članovi Kraljevskog reda vitezova.
– Od kad je počela ova korona pošast pre dve godine rešio sam da spotovima oživim neke moje starije pesme. U tom nizu, od četiri do sad snimljena spota, je i ova instrumentalna numera. U planu mi je da ekranizujem još dve numere i to će najverovatnije biti na leto – rekao je Bane Jelić.
Najveći hrvatski izdavač Croatia Records obratila se javnosti posle odluke Ustavnog suda Republike Hrvatske da privatizaciju Jugotona nisu sproveli na pravilan način, već su otuđili izuzetno vrednu diskografsku imovinu i na njoj decenijama zarađivali milione. Ustavni sud odbio je žalbu Croatia Records u kojoj se tvrdilo da je ceo postupak do sada bio nepravedan.
Tako na snazi ostaje odluka Visokog upravnog suda Republike Hrvatske koji je utvrdio da je najveći hrvatski diskograf Croatia Records nepravilno privatizovao Jugoton. Sud je, kako je pisao Telegram, pravosnažnom presudom utvrdio da vrednost tih snimaka, na temelju kojih se rade novi snimci ili kompilacije, nikada nije procenjena niti je za nju Croatia Records išta platio.
Saoštenje prenosimo u celosti:
“Croatia Records kao najveći i vodeći diskograf u regiji sa 75-godišnjom tradicijom, koji u potpunosti zakonito i savjesno upravlja fonogramima iz vlastitog kataloga, osjeća potrebu obratiti se ovim priopćenjem za javnost kako bi se razjasnilo kontinuirano iznošenje pogrešnih i tendencioznih izjava od strane pojedinih medija i izvođačkih udruga’, stoji u uvodu javnog obraćanja koje prenosimo u cijelosti.
Nije se odlučivalo o pravima
Nasuprot natpisima koji su se pojavili u pojedinim medijima, u svim postupcima koji su se vodili, bilo pred Centrom za restrukturiranje i prodaju (CERP), i kasnije pred Upravnim sudom i Visokim upravnim sudom, nije se raspravljalo niti odlučivalo o pravima, već isključivo o magnetofonskim trakama (pokretninama) na kojima se nalaze audiozapisi. To je u rješenju CERP-a, kao i u svakoj presudi sudova, navedeno na izričit način:
“…prava koja deriviraju iz toga (fonograma) nisu predmetom ovog postupka niti je Centar nadležan glede istih.” – Rješenje CERP-a od 21. 10. 2016.
Jugoton/Croatia Records, logo
“Fonogrami su imovina koja ima veliku vrijednost za svoje vlasnike, a prava proizvođača fonograma ne utječu na postojanje fonograma odnosno fonoteke i prava koja proizlaze za proizvođača nisu predmet ovog postupka.” – presuda Upravnog suda od 9. 4. 2019.
“Valja naglasiti da je predmet ovog postupka samo utvrditi je li ta imovina bila predmet procjene u postupku pretvorbe društvenog poduzeća Jugoton, odnosno je li ušla u temeljni kapital trgovačkog društva Hrvatska naklada zvuka i slike d.d. u postupku privatizacije, a ne koja i kakva prava proizvođača fonograma, odnosno vlasnika fonograma s tih osnova proizlaze za proizvođača, odnosno za vlasnika, jer to pitanje nije predmet ovog postupka.” – presuda Visokog upravnog suda od 21. 4. 2021.
Naposljetku, nedavna presuda Ustavnog suda ne ulazi u rješavanje postupaka koje je Croatia Records vodila pred upravnim sudovima već isključivo s ustavnopravnog aspekta govori o tome jesu li Croatia Recordsu povrijeđena temeljna prava tijekom suđenja.
“Ustavni sud naglašava da je primarna zadaća redovnih sudova, a ne Ustavnog suda tumačiti i primjenjivati pravo na konkretne sudske predmete. Zadaća Ustavnog suda nije ni da se bavi pogreškama o činjenicama ili pravu koje je navodno počinio redovni sud, osim ako i u kojoj mjeri one mogu povrijediti ljudska prava i temeljne slobode zaštićene Ustavom. Ustavni sud u tom smislu ponavlja da nije njegova zadaća preuzeti ulogu viših sudova, koji su prvi pozvani rješavati probleme tumačenja domaćeg prava. Zadaća Ustavnog suda ograničena je na ispitivanje jesu li učinci tumačenja prava sudova suglasni s Ustavom s aspekta zaštite ljudskih prava i temeljnih sloboda.” – presuda Ustavnog suda Republike Hrvatske od 15. 12. 2021.
Fonogram kao pravni pojam nije postojao do 1999. godine
Pojam fonograma i prava proizvođača fonograma su u hrvatski pravni sustav uvedeni Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima od 1999. godine, stoga fonogrami nisu mogli biti dijelom privatizacije 31. 12. 1991. godine s obzirom na činjenicu da tada kao pravna kategorija nisu ni postojali.
“…odnosno da ta prava nisu bila propisana u Zakonu o autorskom pravu iz 1991. godine pa iz tog razloga nisu ni mogla biti procijenjena u vrijednost društvenog kapitala u postupku predmetne pretvorbe.” – rješenje Centra za restrukturiranje i prodaju od 2. 12. 2019.
Smatramo bitnim za istaknuti i da se odnosi umjetnika izvođača i Croatia Recordsa temelje na ugovorima koje je Croatia Records (bez obzira pod kojim je imenom i u kojem pravnom statusu djelovala) zaključila s umjetnicima izvođačima.
Slijedom navedenog jasno je da Croatia Records u potpunosti zakonito upravlja fonogramima iz vlastitog kataloga, te da nema nikakvih pravnih zapreka da nastavi ulagati značajna sredstva kako bi na najbolji mogući način nastavila prezentirati hrvatsku glazbenu baštinu i glazbu ovih prostora.
Prvo izdanje smotre nove italijanske filmske produkcije, pod nazivom “CinemaItaliaOggi Balkan”, bićeo držana od 24. do 29. januara u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1).
Na pomenutoj smotri biće predstavljeno deset najuspešnijih i najcenjenijih italijanskih filmova nastalih u poslednje tri godine.
Tokom februara meseca izbor ostvarenja biće prikazan širom Srbije i regiona: u Crnogorskoj kinoteci u Podgorici, Kulturnom centru Novog Sada i u Niškom kulturnom centru.
Prokleto proleće/ Photo: Promo
Smotra “CinemaItaliaOggi Balkan” biće otvorena 24. januara u 20.00 časova projekcijom filma “Prokleto proleće“ (2020) Elize Amoruzo, koji je u proteklom periodu uspešno prikazan na devet festivala širom sveta.
U narednim danima biće prikazana komedija “Menjam sve!“ (2020) Gvida Kjeze, film “Za Kjaru“ (2021) Džonasa Karpinjana koje je dobitnik 5 nagrada na festivalima u Kanu (Label Europa Cinemas), Lisabonu (za najbolju glumicu), Sevilji (za najbolju režiju), Stokholmu (za najbolju fotografiju) i Cirihu (za najbolji međunarodni film), drama “U kavezu“ (2021) Leonarda di Kostanca prikazana na više od 15 festivala širom sveta, ostvarenje “Bangla“ (2019) Faima Buijana ovenčano nagradama David di Donatello, Zlatni Globus Italije i Festival del Cinema Europeo za najboljeg mladog reditelja, kao i nagradom sindikata italijanskih filmskih novinara za najbolju komediju godine, drama “Californie“ (2021) Alesandra Kasigolija i Kejsija Kaufmana, “Legionar“ (2021) Hleba Papoua koji je za ovaj film osvojio nagradu za najboljeg mladog reditelja festivala u Lokarnu 2021, “Predatori“ (2020) Pjetra Kastelita koji je osvojio čak četiri nagrade (David di Donatello za najboljeg mladog reditelja, nagradu sindikata italijanskih filmskih novinara za najbolju režiju mladog reditelja i najboljeg sporednog glumca, nagradu Festivala u Veneciji – Venice Horizons za najbolji scenario), “Šta će biti“ (2020) Frančeska Brunija ovenčan nagradama Zlatni Globus Italije za najbolju glavnu mušku ulogu, kao i nagradama sindikata italijanskih filmskih novinara za najbolji scenario i najbolju mušku ulogu i komedija “Doktor na jednu noć“ (2021) Gvida Kjeze.
Menjam sve/ Photo: Promo
Ovaj ambiciozni projekat, osmišljen i promovisan s ciljem da se u Srbiji i u Crnoj Gori valorizuje novi italijanski film, realizovao je Italijanski institut za kulturu u Beogradu u saradnji sa ustanovom Činečita i Jugoslovenskom kinotekom, uz podršku Ambasada Italije u Beogradu i Podgorici.
Činečita je državna ustanova čiji je glavni akcionar Ministarstvo kulture Republike Italije. U okviru ove institucije nalazi se jedan od najznačajnijih arhiva kinematografije i fotografije, Institut Luče, koji je organizacija UNESCO uvrstila u svoj registar “Pamćenje sveta“.
Subota 29. januar 18:00 – “Šta će biti” (2020), režija: Frančesko Bruni 20:30 – “Doktor na jednu noć” (2021), režija: Gvido Kjeza[/accordion]
Činečita poseduje kinoteku koja broji oko 3000 naslova sa titlovima na stranim jezicima kako bi se promovisala italijanska kultura u najvećim institutima u svetu, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije.
Od jula 2017. godine Činečita je postala nadležna i za čuvene Cinecittà Studios, koji su osnovani 1937, gde su se snimali filmovi Federika Felinija.
Pevač grupe Parni Valjak, Aleksandar Aki Rahimovski, preminuo je danas u 67. godini.
Tužna vest potvr]ena je na zvaničnoj Facebook stranici grupe, piše dnevnik.hr.
– Za malo nježnosti, na sve ću pristati, za malo nježnosti, da mogu zaspati’. Dragi prijatelji, s neopisivom tugom u srcu vam javljamo da je danas, 22.1.2022. zauvek zaspao Aki Rahimovski – piše u objavi.
“Za malo nježnosti na sve ću pristati za malo nježnosti da mogu zaspati”
Dragi prijatelji, s neopisivom tugom u srcu vam javljamo da je danas, 22.1.2022. zauvijek zaspao Aki Rahimovski.
Aleksandar Aki Rahimovski rođen je 5. juna 1955. u Nišu, ali se ubrzo sa porodicom preselio u Skoplje. Kako mu je otac bio muzički profesor, sa sedam godina je krenuo u muzičku školu, odsek klavir i pevanje.
Kao tinejdžer bio je član nekoliko sastava od kojih su neki grupe Vakuum, Krvna braća i Tor, sa kojom je nastupio na festivalu u Zagrebu 1975. godine.
Iste godine upoznao je gitaristu i kompozitora Huseina Hasanefendića Husa i Juricu Pađena i u saradnji sa menadžerom Vladimirom Mihaljekom Mihom osnivaju prvu postavu Parnog valjka.
Knjiga “Rok pesnik Branimir Džoni Štulić” autora dr Zlatomira Gajića predstavljena je u petak u Institutu za evropske studije, a u okviru promocije održana je tribina o Štulićevom stvaralaštvu.
Promocija je realizovana uživo, ali je mogla da se prati i putem Zoom aplikacije.
Knjiga je zapravo adaptacija doktorske teze autora iz 2018. godine (o čemu je Headliner već pisao), gde je težište na poeziji umetnika kroz rok muziku. Prvo izdanje je rasprodato u tiražu od hiljadu primeraka, tako da je sada promovisano drugo izdanje.
Džoni Štulić je rođen 1953. godine u Skoplju, bio je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih kompozitora, pisaca tekstova, pevač i gitarista čuvene rok grupe Azra, koja je nastala 1977.
Važi za kontroverznog autora i jednog od najvećih mistika jugoslovenske rok scene, posebno jer se povukao sa muzičke pozornice i od početka ’90-ih godina živi u Utrehtu, u Holandiji, gde se bavi pretežno pisanjem i prevođenjem grčkih klasika.
Kako je naveo pisac, koji dolazi s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, baviti se rokenrolom na ovaj način nije bilo nimalo lako, jer se ističe i analizira rok poezija kroz tako obimnu karijeru kakvu je imao Štulić, tako da on smatra da je na neki način ovo delo pionirski poduhvat.
Zlatomir Gajić/Photo: facebook/Zlatomir Gajić
Kaže da je njegov magistarski rad bio o rok poeziji Milana Mladenovića, te da ga je profesor ohrabrio da može da piše o rokenrolu.
– Meni su prve ideje bile da doktorat bude o delima Homera ili Dantea, ali onda me je put odveo u svet Džonija Štulića – kazao je Gajić podsetio da je Zapad iznedrio veoma značajne pesnike u rokenrolu kao što su Džon Lenon, Džim Morison, Bob Dilan, Dejvid Bouvi ili Lu Rid.
– Rokenrol je bio spoj dve umetnosti, sviranja i pevanja, a umetnici su u to vreme recitovali svoju poeziju, kao što su to radili guslari. Mladi su uz rok muziku počeli da se interesuju za poeziju – primetio je Gajić, koji je knjigu o Štuliću napisao analizirajući 250 njegovih pesama.
On smatra da Štulićevi stihovi i muzika predstavljaju poseban kulturološki, muzikološki, književni, sociološki i na kraju medijski fenomen. Gajić je pomenuo i uticaj pank grupa na dela Štulića poput Sex Pistolsa, Clasha ili The Ramonesa…
Podseća da je “novi talas” u bivšoj Jugoslaviji predstavljao oslobađanje svesti, nakon smrti Josipa Broza Tita. Tada je formirana Azra, ali i drugi veliki novotalasni bendovi SFRJ.
Navodi da je Štulić ostavio dubok trag stihovima koje je stvorio u zaista velikom opusu, te da je priznat kao najuticajniji muzičar sa ovih prostora.
Kako je naveo u svojoj knjizi, pesnički tekstovi Štulića bili su posvećeni životu mladog čoveka u urbanom Zagrebu, ali su bili i univerzalni da su mogli biti locirani u bilo kom gradu bivše Jugoslavije.
Inače, prvi album koji je nazvan “Azra” izašao je 1980. godine i smatra se jednim od najjačih debija u istoriji jugoslovenskog roka, prema oceni muzičkih stručnjaka.
Samostalno i sa svojom grupom Azra Štulić je snimio 16 albuma, od kojih su mnogi prodati u tiražu većem od 100.000 primeraka, dok ukupan broj prevazilazi milion prodatih nosača zvuka.
Ovog 1. januara Džoni Štulić je iznenadio svoje poklonike na Youtubu trostrukim albumom “Splet” sa 28 pesama, što je prvi album nakon albuma “Blasé” iz 1997. godine.
Autor je u svojoj knjizi naveo poetske uticaje hrvatskog umetnika, gde spadaju Bitlsi na početku karijere, zatim Bob Dilan, Džim Morison…
Gajić kaže da je Džoni Štulić stvarao lirsku poeziju, u kojoj je dominirao pesimizam, ali da su takođe prisutni umetnikova ljutnja, mržnja, tuga, seta, čežnja, nemir, melanholija, bol, pobuna, strah ili rezigniranost.
Kao pesme koje nose donekle notu pobune i sete pisac je naveo “Kurvini sinovi”, “Uvijek ista priča”, “Pametni i knjiški ljudi”, “Jablan”, izdvojio je i jedan tematski opus sa socijalnim i misaonim pesmama poput “Kad fazani lete” i “Anđeli”, ali i segment balkanologije koji predstavlja kultna pesma “Balkan”.
U knjizi je izdvojena i tema društven-političke stvarnosti u pesmama “Prokleto ljut”, “Pavel”, “ ”68”, “Užas je moja furka”.
– Zanimljivo je u njegovom književnom stvaralaštvu da je i u ljubavnoj poeziji nalazio način da progovori o svetu danas i da kritikuje društvo – kaže Gajić i pominje pesmu “Žena drugog sistema” sa debi albuma Azre.
Pominje i da je Štulićeva definicija nepravde bila da je to “najblaži oblik besmisla i destrukcije”, a je tema sadržana u većini tekstova.
Inače, Gajić je rekao da je sa Džnijem Štuiće imao samo jedan kratak kontakt i to preko istaknutog publiciste Petra Pece Popovića, te da mu je on izričito rekao da može da piše o njemu, ali ne i da objavljuje njegove pesme, jer će ga u suprotnom tužiti za autorska prava.
Konstatuje zato da je teško bilo pisato o autoru koji ne voli i ne želi da se o njemu piše na taj način, niti da ga bilo ko analizira. On je, dodaje Gajić, veoma kritičan prema kritičarima njegovog rada, te otkriva da trenutno radi na novoj knjizi za Službeni glasnik, koji je izdao i knjigu o Štuliću. To će biti knjiga o Milanu Mladenoviću, odnosno magistarski rad koji će morati da proširi i time se, kaže Gajić, sada intenzivno bavi.
– Mladenović je za mene još teži poduhvat, toliko toga ima u njegovoj rok poeziji i time mi je ogroman izazov. Nadam se da će knjiga izaći kroz nekoliko meseci – poručio je Gajić.
Iako verovatno niko nikada i nije pomislio da bi maratonsko gledanje serija moglo biti bilo šta drugo osim štetno, pojavila se studija koja dokazuje da je gledanje više od četiri sata TV sadržaja dnevno stvarno štetno za zdravlje i povećava mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka koji mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema ili čak smrti.
Stanje poznato kao tromboembolizam izazivaju krvni ugrušci koji se formiraju u venama, a najčešći oblik je duboka venska tromboza koja izaziva oticanje i bol iako mnogi ni ne osete simptome. Te blokade mogu da oštete vene, pogotovo ako se ne tretiraju na vreme, a to može dovesti do komplikacija kao što su hronična bol, oticanje i čirevi. Ako se dogodi da se odvoje i začepe, arterije u plućima mogu da izazovu komplikacije opasne za život.
Zat nije iznenađenje ni ako ste “pacijent” koji provede 10 sati pred TV-om, gledajući celu sezonu neke serije. Tokom istraživanja analizirano je oko 130.000 učesnika starijih od 40 godina kojima nije dijagnostifikovana tromboza na početku istraživanja. Zdravlje im je praćeno tokom nekoliko godina (ponekad i 20), a odgovarali su i na pitanja vezana za životne navike, između ostalog i za gledanje TV-a.
Više od 1.000 osoba završilo je s dijagnozom duboke venske tromboze u jednom trenutku istraživanja. Oni koji se uklapaju u kriterij dužeg gledanja su oni koji su proveli tri ili više sata dnevno gledajući TV i kod njih je ustanovljena 35% veća šansa da razviju trombozu od onih koji TV gledaju retko.
Iako veza između gledanja TV-a i stvaranja ugrušaka može da postoji i kod onih koji se bave sportom, to ne znači da aktivnost ne pomaže. Redovne vežbe svakako smanjuju rizik, a onima koji duže gledaju TV u jednom položaju preporučuju se kraće pauze i da ustanu i istegnu se svakih 30 minuta.
Dakle, kad sledeći put rešite da provedete ceo vikend u krevetu uz svoju omiljenu seriju… razmislite još jednom.
Producent Beatlesa Džordž Martin potpisao je ugovor s legendarnim rock bendom na njihovim počecima više zbog toga što su bili simpatični nego zbog njihove muzike, otkrio je jednom prilikom, a njegov sin je snimak objavio na Twitteru.
Džordž Martin, koji je preminuo u martu 2016. pomogao je lansiranje grupe do globalnog uspeha 1960-ih i nazvan je “petim Beatleom”.
– Bilo ih je četiri i rekao sam ‘ko su oni? Šta su oni?’ – rekao je legendarni producent svojoj unuci u videu koji je objavio njegov sin Gil Martin, takođe producent.
Džordž Martin sreo je Beatlese u Londonu dok su članovi grupe iz Liverpoola tražili mesto pod Suncem – pre nego što su postali najpoznatija četvorka na svetu.
– Kad sam poslušao što su radili, bilo je dobro, ali nije bilo briljantno – prisetio se u snimljenom razgovoru.
– Ali magija je došla kad sam počeo da ih upoznajem, jer su bili strašno dobri ljudi – nastavio je.
– Bili su zabavni, bili vrlo pametni, rekli su sve lepe stvari, bili su vrsta ljudi s kojima ste se voleli da se družite – detaljno se prisetio Martin u video zapisu.
– Tako sam pomislio – ‘dobro, ako ja osećam ovo prema njima, i drugi ljudi će to osećati, pa bi stoga trebalo da budu prilično popularni.
Rođen 1926. u severnom Londonu, Džordž Martin, sin stolara, smatra se, igrao je ključnu ulogu u lansiranju Beatlesa. Imao je ključni uticaj na grupu u narednim godinama, od njihovog prvog albuma “Please Please Me” do “Abbey Road”.Samo poslednji album grupe, “Let it be” 1970., producirao je neko drugi, a radilo se o Filu Spektoru.
Džordž Martin proglašen je vitezom 1996. godine.
Pogledajte ovaj neverovatni snimak ratgovora dede i unuke:
I don’t normally share anything personal but this my dad from a while back explaining to my daughter he signed the Beatles. Ordinary people do extraordinary things. Great decisions are made for the simplest reasons. “I figured if I like them this much other people might too” ❤️ pic.twitter.com/j4bf96b4zS
Brus Dikinson otkrio je jednu stvar koju je njegov bend Iron Maiden odlučio da uradi tokom svojih nastupa uživo 2022. godine i tvrdi da će okoreli fanovi “verovatno voleti” ono što će raditi. On se, međutim, ljuti na neke Iron Maiden danove koji dolaze na koncerte samo da bi čuli najveće hitove benda.
Iron Maiden se priprema da uzdrma svoje fanove tokom turneje “Legacy Of The Beas”t 2022. godine . Kao što znate, turneja bi trebalo da počne u maju, beogradski koncert zakazan je za 24. maj u Areni, a bend želi da odsvira dugu listu pesama koje su favoriti obožavalaca.
Tokom nedavnog pojavljivanja u podkastu Talk Is Jericho, Bruse Dikinson je detaljno opisao šta planiraju da urade tokom turneje. Pojašnjavajući činjenicu o setlisti nastupa, Dikinson je dao komentare koji bi mogli da iznenade fanove. Prema njegovim rečima, Iron Maiden planira da svirao kompletan album “Senjutsu” što će obradovati najveće fanove benda.
– Plan koji imamo – to zapravo i nije tajna; Mislim da su svi drugi pričali o tome – nadam se, razgovarali smo o tome da ceo album ‘Senjutsu’ počnemo i završimo – rekao je Dikinson i dadao.
– I svi mi cenimo da je to nešto što će najverniji fanovi verovatno voleti a drugi ljudi će reći, “Hmmm, neću to da gledam’. Dakle, odgovor je da treba da sviramo na manjim mestima tako da se ulaznice rasprodaju samo vašim najvernijim fanovima. Jer to je muzička stvar – to je muzička stvar…
Brus ne krije da je ljut na neke obožavaoce Iron Maidena koji očekuju da gledaju bend samo dok svira svoje najveće hitove. Dikinson se prilično iznervirao kada je govorio o činjenici da je njegov bend razbesneo fanove tako što ih je primorao da sede dok su predstavljali četrnaesti studijski album “A Matter Of Life And Death”, na turneji 2006. godine.
– Niko ne mora da kupie kartu – rekao je on. – Ako ne želite da dođete i vidite nas kako sviramo ceo novi album uživo, ne kupujte kartu. Sve je jasno. To će biti ono što ćemo uraditi. Dakle, s obzirom na to, nemojte se žaliti da mo uradili ono što smo rekli da ćemo uraditi.
Kasnije u razgovoru, Dikinson je razjasnio šta fanovi Iron Maiden treba da urade pre nastupa 2022. Rekavši da fanovi treba da znaju prve tri pesme sa albuma “Senjutsu”.
– Na turneji ‘Legacy Of The Beast’, svi su ljudi platili svoj novac da vide šou ‘Legacy Of The Beast’, sa Spitfajerima, bacačima plamena i Ikarusom i svime što ide uz to – otkriva on. – I oni će sve to dobiti. Ali prve tri pesme će verovatno biti prve tri pesme sa albuma. ‘The Writing On The Wall’ već znaju, tako da svi treba da znaju prve tri pesme. A ja mislim da je naslovna pesma ‘Senjutsu’ tako dobra uvodna pesma – tako dramatična.
Brus Dikinson ipak kaže da veoma poštuje fanove svog benda. Još u septembru 2021. za njih rekao da su kao šperploča, koja svake godine dobija novi sloj. Tokom intervjua, takođe je rekao da se Iron Maiden dotiče ljude iz generacije u generaciju.
– Ne mogu da govorim u ime svakog pojedinačnog obožavaoca Iron Maidena, očigledno, i ne mogu da zamislim šta svaki od njih pojedinačno misli i kakve nijanse dobijaju iz onoga što radimo – kaže Dikinson . – Jer mislim da ljudi dobijaju različite stvari iz različitih delova onoga što radimo. Dakle, neki fanovi će se zaista uključiti u neke delove. Neke od ritmičkih stvari koje radimo, neki ljudi će biti veliki fanovi toga; neki ljudi će biti veliki obožavaoci Adrijanove gitare; neki ljudi će biti ludi za vokalom i zato će pratiti neke moje solo stvari. Imate razne nijanse mišljenja, ali svi se okupljaju oko centralnog jezgra, a to je – ‘Da, to je Iron Maiden, glupane’. To je to.
Arnold Švarceneger (74) doživeo je tešku saobraćajnu nesreću, njegov terenac se prevrnuo na drugi automobil, a žena, vozač drugog automobila, je teško povređena.
Glumac je bio u automobilu sa sinom Patrikom, a nesreća se dogodila jer je glumac skrenuo levo, dok je strelica za skretanje levo još uvek bila crvena.
Glumac je upravljao terencem Yukon SUV kada se sudario sa crvenim Priusom. Njegov terenac je počeo da se prevrće i završio na vrhu Prijusa, a zatim nastavio da se kotrlja prema parkiranom Porše Kajenu, piše TMZ.
– Izgledalo je kao scena iz filma. Sudar je bio dovoljno intenzivan da su se na Yukonu aktivirali vazdušni jastuci – rekao je svedok.
Jedan od svedoka kaže da je Prius krenuo ka Bulevaru Sunset, a da je Arnold bio u Sunsetu i skrenuo levo u suprotnom smeru kada je došlo do sudara.
Policijski izvori kažu da veruju da je Arnold kriv za nesreću. Kažu da je skrenuo levo, iako je strelica još uvek bila crvena.
– Žena koja je vozila Prius je povređena. Mnogo krvari iz glave. Rečeno nam je da ju je Hitna pomoć odvezla u bolnicu – rekli su ljudi koji su bili na mestu nesreće.
Arnold je dobro i duboko je zabrinut za povređenu ženu i kaže da želi da je lično obiđe.
