Sedam godina od objavljivanja albuma “Duhovi” grupa Lira Vega predstavila je novi video singl kojim najavljuje album u dva toma i promotivne koncerte.
Singl “Velika žena“ najavljuje četvrti studijski album pod nazivom “Posledice rada I“.
Muziku, tekst i aranžman za “Veliku ženu” potpisuju članovi benda – Zoja Borovčanin i Vladimir Đorđević, dok na kontra-čineli gostuje Radeta Vulić (Popečitelji, Disciplin A Kitschme, Svemirci).
Pesma, kao i ostatak albuma, snimana je u studiju Teslino detinjstvo, za snimanje i produkciju bio je zadužen saradnik grupe Boris Mladenović, dok je mastering radio Radan Đorđević Rahmanee. Perkusije su snimane u Hill River Studiju.
Velika Zena, artwork
Spot za “Veliku ženu“ sniman je od septembra do novembra 2021. godine u prostoru Kulturnog Centra Grad u Beogradu.
Snimatelj i montažer spota bio je Nikola Vrzić, maske i inicijalna ideja – Ljudmila Stratimirović, art direkcija Pozorište šešira.
U spotu se pojavljuju Aleksandra i Ljudmila Stratimirović, kao i Olga Dimitrijević u ulozi velike žene.
Lira Vega/ Photo: Aleksandar Dragičević
Grupa Lira Vega nastala je 1998. godine kao deo alternativne pozorišne trupe “Pozorište Šešira”. Prvi album “Lira Vega” objavili su za PGP RTS 2004. godine.
Od drugog albuma “Sreća i ljubav”(Beopolis, 2008) grupa je počela da eksperimentiše sa sintisajzerima i ritam mašinama, a “Duhovi” (Lampshade, 2015) predstavljaju kraj jednog ciklusa i definisanje novog umetničkog izraza autorskog tandema Borovčanin – Đorđević.
Elektronski instumenti (Roland TR-808, Juno 60/106) domininiraju, ali su prepoznatljiva Vlacina gitara i Zojin vokal i dalje okosnice zvuka.
Novi album “Posledice rada” izlazi u istom sastavu, sačinjen je od dva dela, a čini se da minimalizam Zojinih stihova, zavodljiva igra sintova i ritam mašine, diskretne perkusije i Vlacina gitara sada zvuče i katarzično i plesno i zavodljivo i moderno u isto vreme.
Album “Posledice rada I” biće objavljen krajem novembra, a prvi promotivni koncerti održaće se sredinom decembra u Beogradu i Novom Sadu.
Pesma je dostupna na svim digitalnim platformama i bandcampu, a video možete da pogledate u nastavku…
Komisija za otkup publikacija za biblioteke Ministarstva kulture poručuje u saopštenju da “konkursna procedura za otkup publikacija nije prekršena ni u jednom svom delu” kao odgovor na jučeršnje tvrdnje iz izdavačke kuće Laguna da su otkupom č”itaocima uskraćena najbolja dela književnosti domaćih i svetskih autora”.
Kako se navodi u saopštenju Komisije Ministarstva kulture “samo je jedan izdavač od njih 200, čija su izdanja otkupljena iskazao svoje nezadovoljstvo rezultatima konkursa,.
“Izbor knjiga i izdavača, koje je Komisija za otkup publikacija odabrala, potvrđen i dodeljenim nagradama na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga, i to od strane žirija Sajma koju su činili i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti. To, pored ostalog, uverljivo govori o tome da je konkurs ispunio svoju ulogu i da je glavni kriterijum prilikom odabira knjiga bio interes čitalaca i biblioteka, a ne uskogruda povodljivost za pokušajima monopolizacije srpske kulture” navodi se u saopštenju iz Ministarstva kulture.
Knjiga, autobus/Photo: Shutterstock
U saopštenju se dalje navodi da “iza bledo iskazane brige Lagune za javno dobro stoji isključivo loše prikriveno nezadovoljstvo količinom dodeljenog novca ovom izdavaču”
“Istine radi, Laguna je za samo prethodnih pet godina iz budžeta dobila više od 40 miliona dinara. Po svemu sudeći glavni ili čak jedini kriterijum Lagune za ocenu stručnosti komisije je količina novca dodeljena tom izdavaču. Smisao konkursa koje raspisuje Ministarstvo kulture jeste zaštita javnog interesa u ovoj složenoj i izuzetno važnoj društvenoj oblasti. Javni interes ne može biti izjednačen sa partikularnim interesom, niti trkom za profitom, koliko god da bilo koji komercijalni izdavač pretenduje da tumači i privatizuje javni interes” poručuju iz Ministarstva kulture.
Američki 20th Century Studio objavio je najnoviji trejler za predstojeći film Džejmsa Kamerona “Avatar: Put vode“ koji će se u bioskopima naći od 15. decembra.
Kao nastavak kultnog filma “Avatar” ovenčanog sa najprestižnijim nagradama u različitim kategorijama (tri Oskara, BAFTA nagrada, Zlatni globus za najbolji film) ostavrenje “Avatar: put vode” posle 13 godina vraća publiku u veličanstveni svet Pandore.
Film prikazuje porodicu Sali, koju uz Džejka i Nejtiri čine i njihova deca, prati nevolje sa kojima se oni susreću, puteve kojima prolaze kako bi sačuvali jedni druge, bitke koje vode da bi preživeli i tragedije koje su ih zadesile.
Avatar: Put vode/ Photo: Promo (20th Century Studio)
Avatar: Put vode/ Photo: Promo (20th Century Studio)
Nastavak filma oslikava Pandorin svet, kao i povratak Navi naroda čije glavne likove ponovo tumače Sem Vortington i Zoi Saldana.
Kako i sam naslov nagoveštava “Avatar: put vode” većinski je sniman pod vodom, za čije potrebe je koriščen veliki broj kamera, sa specifičnom unapređenom tehnologijom.
Kako bi što prirodnije izvela svoje uloge u takvom prostoru, glumačka ekipa koja uključuje i slavnu Sigurni Viver kao i Kejt Vinslet koja se pridružila postojećoj Avatar “porodici”, prošla je obuku ronjenja kako bi uspela da na nekoliko minuta “diše” pod vodom.
Nastavak filma trajaće puna tri sata, što je za trideset minuta više nego ostvarenje iz 2009. godine.
Rokenrol zauvek – poruka je Rock Star Festa, novog muzičkog festivala koji će na jednom mestu okupiti neke od rok zvezde regiona.
Ideja festivala je da se jednim ovakvim koncertom pokaže da je rokenrol još uvek živ i zdrav, i da i pored muzičkih trendovia koji dolaze i prolaze, pravi kvalitet uvek ostaje.
Dr. Nele Karajlić (Priča 2021)/ Photo: AleX
Divlje jagode, MTS dvorana/ Photo: AleX
Epilog (Kraguevac)/ Photo: AleX
Osvajači, MTS dvorana/ Photo: AleX
Na festivalu, koji će biti održan 24. decembra od 18:00 do 01:00 časa na Beogradskom sajmu nastupićei: Atomsko sklonište, Divlje jagode, Jurica Pađen i Aerodrom, YU grupa, Vatreni poljubac, Osvajači, Dr Nele Karajlić, Teška infdustrija i Epilog.
Kako kažu organizatori biće i gostiju iznenađenja i zato pozivaju sve istinske fanove rokenrola da 24. decembra dođu na Beogradski sajam.
Džulija Roberts otkrila je da su pokojni Martin Luter King Mlađi i njegova supruga Koreta Skot King platili bolnički račun za njeno rođenje, jer njeni roditelji nisu bili u mogućnosti.
U razgovoru sa Gejl King, zvezda filma “Erin Brockovich” objasnila je da su se njeni roditelji sprijateljili s Kingovima dok su živeli u Atlanti i vodili pozorišnu trupu.
– Jednog dana Koreta je nazvala moju majku i pitala je da li njena deca mogu da se upišu u školu, jer im je bilo teško da pronađu mesto koje bi ih primilo – rekla je Roberts, govoreći o segregaciji 1960-ih.
– Moja mama je rekla: ‘Naravno, dođi’, i tako su se svi jednostavno sprijateljili i pomogli nam da izađemo iz nevolje.
Ranije je objavljeno da je član Kju Kluks Klana digao u vazduh auto tokom jedne od predstava Beti i Voltera Robertsa kao odgovor na to što je njegova ćerka Jolanda dobila ulogu u kojoj je morala da poljubi glumca tamne puti.
Novinari su tada nazvali odluku roditelja Džulije Roberts “nesvakidašnjom” jer ljudi u to vreme nisu pojmili da “mala crna deca komuniciraju s malom belom decom u školi glume”.
Romantic grunge bend Sivi objavio je spot za pesmu “Bledim“, drugi singl sa albuma “9“ (Multimedia Music) kojim najavljuje izlazak ovog izdanja i na CD-u.
– Spot praktično obeležava 20 godina postojanja benda – kazao je autor i frontmen benda Dejan Mrkalj MrKey i dodao da veruje da je univerzum uređen savršenim matematičkim pravilima kao i muzika, a da ključ za sinhronizovanje sa njegovim muzičkim univerzumom ima oblik broja 9.
Sivi/ Photo: Marko Segedinčev
– Spot svojom simbolikom ukazuje na dualnu ljudsku prirodu, muški i ženski princip, prošlost i budućnost i naravno crnu i belu spaja u sivu bezvrememsku neutralnost iz koje samo kroz oči deteta čovek može u da spozna svoju individualnost i slobodu – odjasnio je Dejan Mrkalj.
Autentičnost benda Sivi ogleda se u lirskim, poetski obojenim tekstovima, kao i u muzici, baziranoj na alternativnom rokenrolu.
Album “9“ je dostupan je na svim relevantnim muzičkim platformama, a uskoro će da bude i kao CD izdanje.
Nije retko da se delovi stihova poznatih pesma čuju i pevaju pogrešno i da tek naknadno otkrijemo o čemu se tu zapravo radi, ali teško je poverovati da najveći hit grupe Eurythmics pravi problem ljudima.
Reč je, naravno, o pesmi “Sweet Dreams (Are Made of This)”, a problematična reč je ona poslednja u zagradi. Naime, veliki broj ljudi misli da Eni Lenoks peva “Sweet dreams are made of these”, iako je pravilno “are made of this” kao što i piše u samom naslovu.
Zabuna možda dolazi iz toga što Eni Lenoks izgovara “this” tako da nalikuje reči “these” zbog njenog škotskog naglaska, a i to što se ovaj stih rimuje sa stihom “I travel the world and the seven seas”, gde se “these” bolje rimuje sa “seas”.
Sve ovo dospelo je u fokus britanske javnosti kada je ove godine takmičar u jednom kvizu pogrešno odgovorio na pitanje u kome se nalazi baš ovaj stih. I pre toga, Lenoks je rekla kako je ovo navodno stih u britanskom popu koji ljudi najčešće razumeju pogrešno, zato što neki misle da ona peva – “Sweet dreams are made of cheese”.
Kako god tumačili, podsetimo se zajedno ove sjajne pesme:
Izdavačka kuća Laguna obratila se javnosti odmah po zatvaranju ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu.
Njihovo saoptešnje prenosimo u celosti i bez izmena:
Rezultati ovogodišnjeg otkupa knjiga javnosti i izdavačima predstavljeni su neposredno pre početka Sajma knjiga. Kako ne bismo ni na koji način bacili senku na najvažniju manifestaciju koja promoviše knjigu i čitanje u našoj zemlji, osećamo se obaveznima da sada skrenemo pažnju na sraman otkup knjiga koji je završen posle mnogo problema, kašnjenja, poništavanja rada stručne komisije i vrlo upitnog odabira naslova.
Biblioteke su za mnoge jedini dodir sa knjigom i zbog toga je odgovornost onih koji se bave otkupom knjiga velika.
Upravo završen otkup velika je sramota našeg društva i onih koji se bave kulturom jer su čitaocima uskratili najbolja dela književnosti domaćih i svetskih autora.
Postavlja se pitanje čime je motivisano poništavanje rada stručne komisije. Kako to da biblioteke ne znaju koje knjige su izabrane i ko je birao umesto njih? Da li su prekršene zakonske procedure?
Zbog čega su čitaoci ostali uskraćeni za dela najčitanijih svetskih pisaca – Fredrika Bakmana, čije su knjige svake godine najčitanije u sistemu Biblioteke grada Beograda, zatim najuglednije kanadske književnice Margaret Atvud, francuskog akademika Amina Malufa, jednog od najzanimljivijih savremenih španskih pisaca Manuela Vilasa? Da li knjige pulicerovaca Džona Čivera i Kolsona Vajtheda nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zašto su izostavljeni romani vrhunske savremene književnosti autora poput Džonatana Litela, Guzelj Jahine, Džumpe Lahiri, Antonija Skuratija i Džona Irvinga? Da li knjige nobelovaca Žozea Saramaga, Marija Vargasa Ljose, Petera Handkea nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zbog čega godinama najčitanija dela srpskih pisaca kao što su Momo Kapor, Đorđe Lebović, Bojan Ljubenović neće stići do čitalaca koji su ih iščekivali? Izgleda da nam ni obrazovanje mladih naraštaja nije važno čim su izostavljena najveća imena srpske književnosti za decu Dušana Radovića, Igora Kolarova, Gradimira Stojkovića.
Ali posledice za društvo, za izdavače, za čitaoce mnogo su pogubnije.
Koja je svrha biblioteka ako ne da ponudi najkvalitetnije knjige?
Šta će motivisati čitaoce da svrate u biblioteku?
Sajam knjiga 2015./Photo: Laguna
Nestručna komisija malo poznata javnosti i u najmanju ruku sumnjivi kriterijumi na ovaj način nanose i veliku štetu ugroženoj izdavačkoj delatnosti. Na koji način i do kada pojedine institucije mogu grubo da krše pravila i procedure koje značajno utiču na javni interes?
Mnogo je pitanja na koja neko treba da pruži odgovor.
Prenosimo i obraćanje javnosti akademika Mira Vuksanovića:
SKANDALOZNI OTKUP KNJIGA
Četiri puta u protekla tri dana obraćao sam se u kabinet Ministarstva kulture i nisam dobio nikakav odgovor. Posle toga sam ih obavestio da sam prinuđen da pošaljem svoje saopštenje za javnost.
Ovogodišnji otkup knjiga za biblioteke u Srbiji razlikuje se od svih prethodnih po skandaloznom postupku. Iz postupka je isključena stručna komisija koja je svoj posao završila u julu ove godine. Naslovi odabranih knjiga zvanično su ponuđeni svim bibliotekama koje su u sistemu otkupa. Biblioteke su svoj izbor uputile Ministarstvu pre kraja jula 2022. godine. Posle toga ministarka Gojković imenuje drugu komisiju za književnost i prevođenje, kako se zvanično zove. U toj petočlanoj komisiji su ministarkini saradnici: savetnica, pomoćnik i šef kabineta. Dosad nije poznato da se pomenuta gospoda naročito istakla u književnim poslovima, a s njima su još Bogi i Milan kao evet-efendije. Ta petočlana komisija je poništila predlog stručne komisije. Iz daljeg postupka su isključene biblioteke i ministarka je donela rešenje. Taj besprimerni posao je završen pred Sajam knjiga kada su svi koji se bave knjigom zauzeti. Autore i izdavače inače niko ne pita osim onih koji se pitaju.
Gradski sajam knjiga/ Photo: Ana Batrićević
Drastičan je primer kako su sklonili moja Sabrana dela iako je praksa da se takva izdanja otkupljuju za sve biblioteke. Tako je stručna komisija i postupila. Sve biblioteke su od Ministarstva dobile takvo zvanično obaveštenje. A onda vidovita činovnička komisija naslov mojih knjiga u ministarkinom rešenju vidljivom na sajtu piše velikim slovima da bi se bolje videlo da su umesto 171 komplet uzeli 31 komplet u devet knjiga. To znači da su kaznili mog izdavača i uzeli mu novčanu vrednost koliko košta 1.260 knjiga. Mene su javno uvredili jer su kao stručni kabinet utvrdili da knjige srpskog akademika ne treba da idu u srpske biblioteke.
No da isključim svoj slučaj iako su jedino moju zvezdicu kod naslova protumačili kao da je reč o nepriznatom izdanju, a ne kao znak kako je kod svih ostalih naslova sa zvezdicom u rešenju koje ima problem za sve.
Ovde je reč o bahatoj samovolji i neukosti koja vređa Ministarstvo kulture, zdravu pamet, biblioteke, izdavače i pisce knjiga. Onaj ministar koji u odnosu prema knjizi stvori haos koji liči na gužvu na autobuskoj stanici prvo što treba da učini jeste da kaže, javno, da nije više ministar kulture. Nadam se da smo u demokratskom napretku došli do tog trenutka i da je red da kultura u tome prednjači.
Uz reči pune hvale poznatog muzičkog kritičara Baneta Loknera, koje svakako prijaju, Srđan Popov i njegov bend su poletno izneli kompozicije sa albuma “Swing 011”, energično i u jednom dahu. Počeli su, naravno, sa zvanično prvim singlom, “Devojko mala”, a nastavili sa “Na morskome plavom žalu”, “Biondinom” i “Stoj Džoni”, na koje su se nadovezale “Čamac na Tisi”, “Marina”, “Stari kontrabas”, “Život je maskenbal”, “O kakav mesec” i “Majestic Melody”, uz razigrani zvuk gitara i saksofona.
Za kraj bend je odao počast i posvetu nedavno preminulom Džeriju Li Luisu, jednom od začetnika rokenrol žanra, kompozicijom “Whole Lotta Shakin’ Going On”. Srđan Popov nas je na trenutak, muzikom i atmosferom, preneo u neko lepše, romantičnije i sigurnije vreme. Do sledeće prilike…
Glavna urednica mreže Russia Today Margarita Simonjan tvrdi da je gledajući televizijsku seriju “Prijatelji”, još dok je bila dete naučila da postoji “nepremostivi jaz” između Istoka i Zapada.
Glavna urednica mreže Russia Today, koju finansira Kremlj, u nedelju je takođe opravdala invaziju na Ukrajinu kao rat “o našem pravu da odgajamo svoju decu da budu kao mi, a ne oni.”
Pre trideset godina Simonjan, koja je trenutno pod sankcijama Zapada, bila je u SAD putem programa školske razmene. Isprva joj se činilo kako su dve nacionalnosti vrlo slične, ali ubrzo pošto je pogledala epizodu serije “Friends” kaže kako je shvatila da postoji jasna razlika između SAD i njene Rusije.
– Stvari su tada tek isplivale na površinu s prvim ključanjem tog kipućeg ultraliberalnog narativa. Tragovi su bili mali, teško ih je bilo primetiti. Morali ste jako da pazite da biste to primetili u TV seriji “Prijatelji” iz 1994. koja je verovatno najpopularnija američka TV serija svih vremena i personifikacija američke kulture – kazala je Simonjan.
I sam Putin je nedavno izjavio kako je rat bitka protiv zapadnih interpretacija slobode i tolerancije.
State Russian TV blames Friends TV series for the start of, as they put it “boiling ultra-liberal borshcht”. pic.twitter.com/P9vDy45k5o
