Iako je bila najavljena kao najveća zvezda koncertnog dela Evroprajda, britanska pevačica Džesi Ver ipak neće pevati na ovoj najvećoj evropskoj LGBT manifestaciji, u subotu 17. septembra.
Organizatori su na svom Instagram nalogu saopštili da ona neće biti u mogućnosti na nastupi na Evropajdu usled nepredviđenih okolnosti.
“Džesi Ver je duboko razočarana što neće moći da nastupi za svoje fanove u Beogradu i nada se da će se uskoro vratiti”, navodi se na Instagram porofilu Beograd Prajda.
Inače, na Evroprajdu 16. i 17. septembra, nastupiće mnoga popularna muzička imena iz regiona i Evrope – Senidah, Sara Jo, Edita, Angellina, Sajsi MC, koja je i ovogodišnja kuma Prajda, Bojana Vunturišević, Ida Prester & Lollobrigida, Tam, Iva Lorens, House of Flamingo, Elektra Elite, KOIKOI, Patrick Mason, Roi Perez i drugi.
Posle nekoliko stotina nastupa i uspešnih turneja širom sveta, Queen Real Tribute, jedan od najboljih svetskih Queen tribjut bendova, nastupiće u petak, 14. oktobra u Velikoj sali Hale Pinki u Zemunu uz specijalne goste: Cosmic (UK) i direktno iz Melburna The Elton Show – C. J. Marvin, za koga je i sam Elton Džon rekao: “Ti si najbolji JA koga sam ikada čuo“.
Ovaj rock koncert svečano će posle mnogo godina ponovo otvoriti vrata čuvene Velike sale Hale Pinki u kojoj su kroz istoriju nastupala najveća svetska muzička: Status Quo, Džindžer Bejker, Uriah Heep, Rori Galager, Bili Kobham, Pako de Lusija, Demis Rusos, Džek Brus…
Malo osamdesetih, malo Fredija, rok ekstravagancija i originalnost u kombinaciji sa odličnom publikom u prostoru koji smo voleli i koji ćemo opet voleti, garantuju “kosmičko“ veče.
Queen Real Tribute/ Photo: Promo
Queen Real Tribute čine profesionalni muzičari koji su u svojim karijerama svirali sa najvećim i najpoznatijim muzičkim zvezdama sa prostora bivše Jugoslavije.
Zbog ljubavi i strasti prema muzici grupe Queen, započeli su pre 16 godina neverovatno putovanje u želji da odaju počast i sačuvaju sećanje na jedan od najvećih bendova svih vremena kao i na preminulog, neponovljivog, harizmatičnog Fredija Merkjurija.
U periodu od 2006. do 2008. godine održali su brojne koncerte širom Evrope i u kratkom roku postali jedan od najvećih Queen tribjut bendova na svetu.
Njihov kvalitet odmah je prepoznat, pa su vrlo brzo stigle i brojne ponude od promotera širom planete koje su dodatno doprinele njihovoj internacionalnoj reputaciji.
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Tokom godina svirali su koncerte od Južne Amerike do Dalekog istoka. Vrtelo se ludo i brzo – Nemačka, Austrija, Španija, Francuska, Brazil, Rusija, Kina, Južna Koreja, Estonija su samo neke od zemalja u kojima su nastupali.
Godine 2017. započeli su Queen Real Tribute Symphony turneju, nastupajući u pratnji simfonijskog orkestra i hora.
Ovaj šou doživeo je veliki uspeh, koncerti širom Balkana i Evrope bili su rasprodati, a usledila je saradnja sa simfonijskim orkestrima iz Moskve, Vladivostoka, Kine.
Pred samu pandemiju Queen Real Tribute odsvirali su turneju u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj uključujući 68 gradova za samo 70 dana.
I ne staju… jer… Show Must Go On!
Ulaznice za koncert možete da kupite po ceni od 1500 dinara na prodajnim mestima Tickets.rs kao i online na www.tickets.rs.
Na veče koncerta, na ulazu u Halu Pinki, cena ulaznice će iznositi 2000 dinara.
Poznati francuski kompozitor Žan Mišel Žar, koji je nedavno proslavio 74. rođendan, ove jeseni će predstavi svoj dvadeset drugi studijski album. Kako saznajemo, izdanje pod nazivom “Oxymore” (Sony Music/Menart) pojaviće se na tržištu 22. oktobra.
Sada je već poznato da će svaku pesmu na budućem albumu pratiti bar jedan remiks u kreaciji različitih izvođača, među njima su i Brajan Ino, Nina Krevic, Armin Van Buren.. dok će prvi singl “Brutalism”, pratiti nekoliko remiksa, a prvi je uradio Martin Gor (Depeche Mode). Još od albuma “Electronica” postoji obostrana želja za saradnjom između Žara i Gora, koja se na kraju uspešno ostvarila tek sada.
– Posle saradnje sa Vinsom (Depeche Mode, Yazoo, Erasure) zamolio sam ga da pita Martina da li bi bio zainterresovan za saradnju. Martin je odmah prihvatio, ali nam se termini nisu poklopili jer je on tada radio na novom albumu Depeche Mode (2015). Ostala je nada da ćemo sarađivati u budućnosti – izjavio je tada Žar i bio u pravu, a njihovu zajedničku saradnju možete čuti ovde.
“Brutalism” je singl koji je najavio budući album, besramni tehno benger koji se sada već vrti u ikoničnom berlinskom klubu, Berghain, koji se smatra hramom tog muzičkog žanra.
– U pitanju je definitivno teža tehno numera, jer mi je namera bila da stvorim apokaliptičnu atmosferu, kao neku vrstu velikog praska tehna koji mora početi sa eksplozijom – objasnio je Žar.
Predstojeći album Žan Mišel Žara je omaž preminulom francuskom kompozitoru i kultnoj figuri u klasičnoj i elektronskoj muzici, Pjeru Anriju sa kojim je Žar nameravao da sarađuje na jednom od svojih prošlih albuma (“Electronica”).
Tokom studija, kao član pokreta Groupe de Recherche Musicales (GRM), Žar je isticao baš Anrija kao svog najvećeg uzora. Nakon Anrijeve smrti (2017) njegova udivica je Žaru dala dozvolu da koristi neke od Pjerovih materijala koji su bili namenjeni saradnji na budućem Žarovom albumu. Na taj način “Oxymore” je zamišljen kao muzičko putovanje gde kreacije Pjera Anrija stupaju u interakciju sa Žarovim svetom, napred-nazad između analognih i digitalnih zvukova.
Još jedna inspiracija albumu “Oxymore” je francuski umetnički pokret “musique concrete”, koji je kreirao poseban žanr koji koristi snimljene zvukove kao osnovu za stvaranje kompozicije.
Ovaj pokret je nastao četrdesetih godina prošlog veka i nastavio je da se razvija i menja način na koji se muzika producira. Žar ga nanovo osmišljava uz pomoć alata današnjice.
Žan Mišel Žar/ Photo: Feng Hai
Novo izdanje zamišljeno je kao studiozno muzičko delo koje će biti predstavljeno u višekanalnoj i 3D binauralnoj verziji, što je revolucionarni način na koji se muzika komponuje, miksuje i snima, gde se zvuci i teksture nalaze svuda u prostoru od 360 stepeni, kako bi se kreiralo vizuelno i zvučno iskustvo u virtuelnoj realnosti, koje se može pratiti kroz VR svet, Oxyville, vizuelnom pratiocu muzičkog albuma.
“Oxymor” je prvo komercijalno izdanje ovog tipa koji podiže budućnost muzičkog audio snimka na potpuno novi nivo u kome se autorska elektronska kompozicija prikazuje u okviru sistema sveobuhvatnog medija (imerzivni medij), odnosno kinematografskog videa u 360 stepeni u sistemu virtuelne realnosti (VR).
– Oxyville je ime virtuelnog muzičkog grada, a ideja mi je da u buduće pozivam druge umetnike da budu njegovi stanovnici, da kreiraju različite događaje i masterklas predavanja. Želim da, kao što je to u svetu gejminga, Oxyville postane sandbox za nova muzička iskustva – objašnjava Žar, kome nije strano korišćenje VR i metaversa u svojim muzičkim performansima, kakav je bio “Welcome To The Other Side”, live prenos njegovog koncerta iz virtuelnog prostora katedrale Notre Dam u Parizu.
Prema podacima kompanije Pollstar, američke publikacije koja se bavi turnejama i živim nastupima, “Welcome To The Other Side”, emitovan na novogodišnje veče 2021. privukao je rekordan broj publike – 75 miliona gledalaca širom sveta, uključujući tu televiziju, razne internete platforme i VR.
Rana verzija albuma, još tokom nastajanje, imala je svoju uspešnu probu unutar zidova Maison de la Radio in Paris, gde je grupa odabranih fanova zamoljena da zažmuri i uroni u prostor gde je audio zvuk rasprostranjen u 360 stepeni.
Ovaj neobični nastup direktno je prenošen putem društvene VR platforme i pohvaljen od strane VR eksperata kao jedan od najinovativnijih VR muzičkih nastupa ikada.
Oxymore, album cover
– “Oxymore” je pokušaj da se ilustruju i istraže novi načini povezivanja tehnologije i muzike. Današnje tehnologije nam omogućavaju da kompoziciju istražujemo u spatial audiju, što otvara potpuno nova iskustva u kreativnom procesu za nas muzičare, a nudi doživljaj prirodnijeg i fizičkijeg načina slušanja zvuka. U stvarnom životu, naše audio polje je 360 stepeni, a novim albumom osećam da je stereo miks sam po sebi dobio na širini. Uveren sam da će se u budućnosti tako komponovati i proizvoditi muzika. Ovoj je ogroman emotivni skok za svakog slušaoca, kao kada smo sa mono zvuka prešli na stereo – izjavio je Žan Mišel Žar.
Album će biti objavljen 22. oktobra za Sony Music, a osim na digitalnom formatu (i u binauralnoj verziji), pojaviće se na CD, kao i na LP formatu.
Seljačka Buna je nadaleko čuven asambl poljoprivrednika, donosioci agrometalne pobune još od 2005. godine, ovog puta sa novim materijalom, novom energijom ali i starim hitovima; uvek žestokim i beskompromisnim nastupom koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim!
– Ponesite korsete, martinke i starke zelene pa da svedočimo svi jednoj odličnoj boemskoj raspadiji! Vidimo se – poručila je u svom stilu ekupa Seljačke Bune.
Sanitarium, Wind Rock Fest 2022/ Photo: AleX
Sanitarium je metal bend iz Beograda osnovan 2016. godine. Članovi benda su: Žile, Narke, Paja, Vik i Peca.
Ono što opisuje Sanitarium je neograničena količina energije koju ostavljaju na bini i kontakt sa publikom. Na scenu izlaze kostimirani, sa svojim alter-ego likovima gde svako ima svoju ulogu.
Pobednici su mnogih festivala od kojih se izdvajaju: 6. Bunt Rok Festival, Zaječarska Gitarijada, Rokerijada, Bass Player Festival, Majska Gitarijada, Mobil Music Fest…
Početak svirke zakazan je za 21:00 čas, a cena ulaznice iznosiće 300 dinara.
Ulaznice će biti i u pretprodaji po ceni od 200 dinara AKC Fuzz i Birtiji kod Dušana (broj je ograničen na 100).
Srbija odozgo, National Geographic/Photo: Ivana Karić
Neverovatni snimci iz vazduha, odvešće nas u magičan let iznad Subotice, Specijalnog rezervata “Zasavica”, drevne tvrđave Golubac, modernog Beograda na vodi, pa iznad Zlatibora i spomen-kompleksa “Kadinjača”, sve do “prstonice paprike”, sela Donja Lokošnica…
Na brodu Aquastar Maxim, uz krstarenje jednim od najlepših predela Srbije – Dunavom, od drevne tvrđave Golubac do Tekelije, u prisustvu velikog broja novinara, održana je ekskluzivna pretpremijera emisije o Srbiji, koja otvara četvrtu sezonu serijala “Evropa odozgo”, koju će kanal National Geographic premijerno emitovati 18. septembra u 22.00.
Dokumentarac kanala National Geographic – “Evropa odozgo”, nas je kroz dosadašnje tri sezone vodio na neverovatna putovanja širom starog kontinenta, od Grčke i Turske na jugu, pa do večnim snegom i ledom okovanih nepreglednih prostranstava Skandinavije. Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji leteli smo iznad Holandije, Portugala, Francuske, Nemačke, a sada će ceo svet videti kako je naša zemlja veličanstvena kada je kamere snimaju iz vazduha, jer će epizoda posvećena Srbiji biti prikazana širom planete.
Za sada su tu ekskluzivnu priliku imali srpski mediji, krstareći onim delom gde je Dunav najširi – pored drevne tvrđave Golubac, delom krajolika čarobne lepote koji je producentima National Geographica bio zanimljiv da ga za večnost zabeleže “odozgo” u emisiji koja će otkriti mnogo toga o bogatoj kulturi naše zemlje, prirodnim lepotama koje oduzimaju dah i savremenim inženjerskim dostignućima Srbije.
Srbija odozgo, National Geographic/Photo: Ivana Karić
Na konferenciji za medije održanoj upravo tu, u potpalublju broda, novinari su mogli da razgovaraju sa učesnicima tima koji je radio na serijalu “Evropa odozgo”, snimateljima ove specijalne emisije, onima koji su i producentima National Geographic, vrlo “strogim” u odabiru saradnika, bili najbolji i najsigurniji – Draganom Glišovićem i Draganom Trifunovićem (dron operateri).
– Snimanje je počelo avgusta prošle godine i zajedno smo sa National Geographic i rediteljem emisije Ivanom Lazićem, prošli kroz našu zemlju u potrazi za najlepšim tačkama. National Geographic ima svoje standarde koje je trebalo zadovoljiti u pogledu opreme, odnosno modela drona koji je beležio predivne kadrove koje ste upravo videli u emisiji, dok nam je reditelj Lazić davao upute kako bi ti kadrovi trebalo da izgledaju – objasnio je Dragan Glišović, a njegov kolega Dragan Trifunović se nadovezao da je to u ovom slučaju bilo “problematičnije nego što je to slučaj inače kada National Geographic snima, zbog svetske pandemije”:
– Zbog korone nisu mogli da pošalju svoju ekipu, ali su produkciju uradili najbolje, a mi smo radili ono što bi njihovi producenti i direktor fotografije uradili. Bavimo se dugo ovim poslom i videli smo već Srbiju iz ovog ugla, ali nam je drago da će je sada i ceo svet videti.
Srbija odozgo, National Geographic/Photo: Ivana Karić
Snimatelji ove zadivljujuće emisije o Srbiji otkrili su i da su neke lokacije snimljene za dan, na neke su morali da se vraćaju, jer im ili vremenski uslovi nisu išli na ruku, ili su čekali da životnje poput beloglavih supova dođu na željeno odredište, ali na kraju su ova magična mesta njihovim kamerama zabeležena baš onako kako bi to uradio bilo koji vrhunski snimatelji na svetu.
Glišović kao najzanimljiviju priču izdvaja onu o Bogojavljenju i plivanju mlade devojke – policajke za “časni Krst”, dok je na njegovog kolegu Trifunovića Slobodan iz Zasavice koji je tamo, kako Dragan reče, “napravio čudo”, ostavio najjači utisak.
Svako će posle ove epizode o “Srbiji odozgo” imati svoju omiljenu priču ili kadar, mada je zaista teško izdvojiti najbolji, jer su svi apsolutno čarobni, ali je najvažnije što će od 18. septembra čitav svet videti svu raskoš Srbije, u bojama proleća, leta, jeseni i zime, i čuti priče “običnih” ljudi koje će ih ostaviti bez daha.
Četvrta sezona “Evrope odozgo” nudi spektakularan pogled i na najznačajnije kulturne i geografske znamenitosti Bugarske, Rumunije, Škotske, Danske i Belgije, pružajući gledaocima zadivljujuću vizuelnu avanturu s kraja na kraj našeg kontinenta.
Ne propustite – 18. septembra u 22.00 na National Geographic – Srbija odozgo:
Džon Lenon i Mark Čepman/Photo: Paul Goresh/rarehistoricalphotos.com
Marku Čepmanu ubici Džona Lenona, dvanaesti je put odbijen zahteva za puštaanje na uslovnu slobodu.
Čepman (67) je upucao Lenona na ulazu u stan muzičara u njujorku u decembru 1980. godine. Lenon i Joko Ono vraćali su se u zgradu na Upper West Sideu posle snimanja. Lenon je potpisao autogram Čepmanu ranije istog dana.
Čepman se pojavio pred komisijom za uslovnu slobodu krajem prošlog meseca, prema Državnom odelenju za kaznene zatvore i nadzor zajednice, javlja Billboard. Zvaničnici zatvora u Njujorku rekli su da mu je ponovno odbijen zajteva za uslovnu slobodu. Čepman bi sledeći pout trebalo da se pojavi pred komisijom u februaru 2024. godine.
Ubica se neuspešno žalio u avgustu 2020., a zatim je morao da čeka još dve godine pre nego što je stekao pravo na drugo saslušanje. Transkripti Čepmanovog poslednjeg razgovora s odborom još nisu dostupni. Međutim, na prethodnom ročištu opisao je svoje postupke kao “vredne prezira” i rekao da se “ne bi žalio” kad bi ostao u zatvoru do kraja života.
Photo: Pinterest.com
U to je vreme Čepman je objasnio da je ubistvom Lenona “tražio sopstvenu slavu”.
– Ubio sam ga… jer je bio vrlo, vrlo, vrlo poznat i to je jedini razlog – rekao je. – Vrlo sebično.
Izložba slika i crteža Dejane Nešović “Word up” biće otvorena 19. septembra u ponedeljak, 19:00 časova u SKCNS Fabrici.
Postavka će moći da se pogleda do 30. septembra, svakog radnog dana, od 09:00 do 19:00 časova.
U svom stvaralačkom opusu Dejana Nešović se bavi likovno-istraživačkim radom. Poseban akcenat stavlja na sam proces i uz niz intervencija i eksperimenata pronalazi rešenja koja joj omogućavaju da što vernije prikaže svoju realnost. Njena realnost je ritmična, slojevita, multiplicirana.
Dejana Nešović, izložba Word up
Dejana Nešović diplomirala je na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, na odseku slikarstvo, a od 2001. godine je članica Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine.
Osnovala je Udruženje građana “Studio Mano“, koje radi u sklopu edukativnog programa za decu “Deca i muzej“, u MSUV u Novom Sadu od 2008. godine.
Aktivno izlaže od 1997. godine u zemlji i inostranstvu (Austrija, Nemačka, Italija, Slovenija….). U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu izlagala je samostalno 2011. godine.
Pročitajte kompletan autorski tekst Branimira Džonija Štulića za portal Ravno do dna, povodom vinilnog reizdanja kultnog albuma “Ravno do dna”, koje je objavila Croatia Records i time izazvala reakciju legendarnog frontmena Azre.
Otkako dvije novine istovremeno priskoče u pomoć Babozvijercu (24sata i Večernji list), i budući me stalno prozivaju, kušaću svoj odgovor sažeti, ali prvenstveno ću uzvratiti na laži Večernjakovog glazbenog kritičara Hrvoja Horvata, koje on nesmiljeno prosipa, evo, ima tome već skoro dva desetljeća. Radi se o članku od 11.9. 2022, pod naslovom ‘Johnny je ljut’, odnosno ‘Štuliću je unaprijed uplaćeno 60 tisuća kuna za reizdanje ‘Ravno do dna.” Horvatovi izvodi iz teksta su boldovani.
– Nije tajna da je sredinom osamdesetih Štulić prvi put otišao u Nizozemsku jer je, među ostalim, ostao porezni dužnik za veliki financijski prihod od serije albuma. Tek kad mu je Jugoton isplatio avanse za iduće albume, podmirio je dio duga i nastavio s karijerom sve dok 1990. nije otišao, čini se zauvijek.
Baš me zanima što je to “među ostalim,” međutim, moj “poreski dug” je nastao tako da su mi s najvećim zadovoljstvom rashode, to jest troškove, zaračunali kao prihode. Primjerice, digao sam 50 tisuća pristiglih maraka i platio snimanje dva albuma, Kad fazani lete i Krivo srastanje, pošto Jugoton, kao nacionalizirano poduzeće, nije mogao zakonski poslovati u inozemstvu; Jugoton mi je taj goli trošak snimanja povratio, odnosno refundirao, no kako je sve išlo preko mojeg žiro–računa, ispalo je da sam te godine, ’83., dobio 100 tisuća. K tome, nisu mi uvažili ni ono što je zakonski postojalo u svezi s time, naime, da se piscima ili skladateljima prihod dijeli na tri godine – ono vrijeme za koje su djelo stvarali. Nije se, dakle, radilo o velikom financijskom prihodu od serije albuma (budući mi je Jugoton isplatio samo 10 posto od mojih zarađenih šestomjesečnih prinadležnosti, otuđivši mi preostalih 90%, a poslije toga roka i čitavih 100%), već o čistoj izopačenosti koja je potrajala sve do današnjeg dana, što će se iz potonjeg i vidjeti. Taj “porez” je podmiren i otplaćen ’87. u cijelosti i s kamatama – sa 30 tisuća albuma Između krajnosti, što znači da se radilo o 300 000 maraka (današnjih evra), riječju, na mojih zarađenih 50 000 maraka, platio sam šestorostruki porez od zarađenog. Jugoton mi nikad nije isplatio nikakav avans za nijedan album, a kamoli za iduće albume – jedini avans sam digao s proljeća ’81. za kupnju instrumenata (dotada sam posuđivao bubnjeve i bas pojačalo ritam sekciji), radilo se o desetak tisuća maraka (uz kamatu od 12%), što sam otplatio s tada nadolazećom prvom nakladom Sunčane strane ulice, koja je iznosila barem 10 tisuća, što znači da se radilo o 200 000 tisuća maraka (naravno, Jugoton se napravio lud, pobrkavši uvrh glave tisuću primjeraka za otplatu avansa s čitavom prvom nakladom). Znate li računati, i razumijete li uopće štokavski, zaključite i sami, pošto je Hrvoje Horvat postavljen i plaćen da iznosi lažne stvari.
Kako je moguće da mi se obračunavaju tantijemi od ZAMPA, kad sam ZAMP tvrdi da to nije slučaj, pošto nisam њihov član? Tko tu laže? Dogovorite se već jednom!
…Mnogi ne znaju kako funkcionira izdavaštvo, pa i ono diskografsko, ili obračun autorskih prava od ZAMP-a. Primjerice, već tridesetak godina Štuliću se obračunavaju tantijemi (novac) od emitiranja njegovih pjesama na radijima i televizijama u Hrvatskoj – kojih je godinama sve manje – ali on taj novac ne dobiva. Uzrok tome je prilično nevjerojatan, a to je sam Štulić. Naime, ako već ne podnosi odnose s Hrvatskom ili drugim postjugoslavenskim zemljama, Štulić se mogao prijaviti u Nizozemsku GEMA-u, agenciju za zaštitu autorskih prava, koja bi automatizmom prikupljala i preuzimala novac od ZAMP-a od autorskih prava za emitiranje njegovih pjesama i prodaju CD-ova u Hrvatskoj…
Kako je moguće da mi se obračunavaju tantijemi od ZAMPA, kad sam ZAMP tvrdi da to nije slučaj, pošto nisam њihov član? Tko tu laže? Dogovorite se već jednom! Što se tiče GEME (Buma/Stemra), meni nije moguće biti njihov član, jer dotična agencija zbog nekog razloga ne prima one koji imaju svoj kopirajt, kao što je moj slučaj. Izvidno je, mislim, da i Hrvoje Horvat spada među tê mnoge koji ne znaju, ali tim bjesomučnije laprdaju.
– Ili, kako o svim tim pravnim zavrzlamama naširoko piše u mojoj knjizi “Štulić: biografija”. Kad je 2010. Želimir Babogredac iz Croatia Recordsa bio kod Štulića, pitao ga je: “Što bi ti zapravo htio, što možemo odmah riješiti?”. Štulić je na kompjutorskom monitoru imao upaljenu web stranicu Croatia Recordsa, na kojoj je Azra bila prva po abecedi i rekao mu: “Neću da budem tu”. Babogredac je telefonski nazvao Croatia Records i u roku od nekoliko minuta, po brzom postupku, svi Azrini CD-ovi nestali su s web stranice, a ubrzo zatim i iz trgovina, “da ne ostane ni pomen na ljepotu”, parfraziramo li Štulićevu pjesmu.
Hrvoje Horvat, odnosno Srboje Srbić, se očigledno ponosi svojim neautoriziranim drekom satkanim od laži, kao i Babogredac, pošto ništa od navedenog nije istina. Babošugavac je za tih sedam–osam minuta provedenih kod mene uspio samo reći da nemaju para (jer sam od njega odmah zatražio 15 miliona), da bi potom zasjevši promucao: “Zar ja neću moći s Đonijem jednog dana ispiti kafu?” Našto sam ja, kao s puškom, na njega nanišanio, te se on trznuo i na svjetlost dana izletio.
– (Babogredac kaže) Imao sam i taj broj računa njegove supruge na koji su mu prije uplaćivani honorari, pitao sam i je li taj broj još aktualan…
Rekoh da je Babomutavac za svoje posjete samo dvije navedene gorepomenute prosto proširene rečenice u mome društvu beknuo – sve ostalo je svojom prljavom maštom izmislio i hračkom okitio. Meni je Jugoton do rata uplaćivao prinadležnosti na štednu knjižicu Zagrebačke banke – zadnjih tisuću i po maraka sam digao (preko posrednika) ’91. Poslije toga mi nikad ništa nije uplaćeno, a kamoli honorari na račun moje supruge, što je izvidno iz Krorekovog dokumenta iz ’98., kojeg sam predočio negdje na netu (a koji mi je stigao na istu adresu na kojoj me je i Babosmrdljivac posjetio, iako je dotični u istom dahu izjavio da oni niti ne znaju za moju adresu), i gdje lijepo piše da je moj broj njima nepoznat i da sam stranac (radilo se o ispisu, to jest obračunu mojih autorskih honorara – pošto su izvođački tada odavno prestali, te ih nisu obračunavali – u iznosu od dvije tisuće maraka za prodaju silnih izdanja od ’94. do ’98., međutim, uz rukom pisanu začkoljicu da taj iznos mogu primiti samo ako potpišem da ću s njima raditi, što i Babogmaz potvrdi, kad izjavi, po tom svom neuspješnom posjetu, da mogu svoje honorare dobiti samo ako se u ZAMP učlanim). Babokužnjak zasigurno ima ispise od tih prijašnjih uplaćivanja na račun moje supruge, pa ga pozivam da ih javnosti predoči i svoje tlapnje pismenim dokazima podboči, ako samo zato da se poslije 37 godina braka na miru razvedem, boga ti.
Moja roba, moj dućan, kome neću tom ne dam, to su čuveni stihovi Mice Trofrtaljke, no ja ću još jednom podsjetiti i ponoviti da Krorek (ili Jugoton) odavno nemaju nikakva prava s mojim raspolagati, a kamoli išta izdavati.
…Nova priča pojavila se i sada nakon reizdanja vinila “Ravno do dna”. Štulić tvrdi da Želimir Babogredac nije bio snimatelj koncerta u Kulušiću kako je navedeno na omotnici, da je ton-majstor bio Mladen Škalec. Koji je, nota bene, također naveden kao ton-majstor, što je i bio, te je u režijskim kolima sjedio ispred Kulušića i kontrolirao zvuk iz dvorane. Ali je formalni snimatelj sjedio za miks-pultom u Kulušiću i tehnički kontrolirao proces. Tadašnja tonska oprema, uključujući Soundcraft miks-pult, bili su iz studija Rokoko Želimira Babogredca, kao i na prijašnjem dijelu turneje te godine. Konkretno, zvuk je iz miks-pulta iz dvorane za kojim je sjedio Babogredac išao u tonska kola, da bi kasnije, prije miksanja albuma, Škalec i Babogredac provjeravali je li sve tehnički zabilježeno kako treba. Drugim riječima, biti snimatelj nije bilo glamurozno zanimanje nego tehnička nužnost koju Štulić danas negira, kao već godinama i puno drugih stvari.
Moja roba, moj dućan, kome neću tom ne dam, to su čuveni stihovi Mice Trofrtaljke, no ja ću još jednom podsjetiti i ponoviti da Krorek (ili Jugoton) odavno nemaju nikakva prava s mojim raspolagati, a kamoli išta izdavati (autorski su ugovori bili na šest mjeseci, a izvođački papiri su vrijedili u slučaju uspjeha pet godina – uspjeh je značilo imati ekskluzivan ugovor koji ja nikad nisam imao, dapače, isključivo sam ja u ime sastava, kao i pojedinačno, s Jugotonom tipske ugovore obje vrste potpisivao, pošto sam ja Azra, ostali su bili najamni radnici). Babogredac se dokopao Kroreka upokojivši prvo Đorđa Novkovića s kojim (i nekolicinom drugih) otkupi Krorek (a koji je bio daleko najveće ime među њima); onda se riješio Ivice Sladića Brade (kojeg je mrzio i kao posrednog svjedoka i kao onoga koji ga je k meni kao zadnju rupu na svirali doveo (da ozvučava od rujna do prosinca ’81.); i pošto je na raspolaganju imao moja otuđena i zamrznuta sredstva, platio je umir Škaleca kod њegove kćeri, kao i dobivanje mojih plaćenih mastera koje sam pohranio kod Mladena, da bi se time proglasio ne samo snimateljem koncerta (jer kako bi to mogao kraj živog Škaleca) nego i da je on Azra, jer publika je dolazila u Kulušić njega vidjeti i čuti (namjerno rabi za 24sata riječi u množini, sebe u Azru ubacivši i bezmalo me nadomjestivši, davši za tu priliku svoju sliku s Framusom da među moje dvije stoji, istina, bez naočara je, ali u istoj pozi kao i ja prije četrdeset godina, doduše tada s Gibsonom na fotki). Stoga njegove čudovišne laži potvrđuju ovo iznad ustvrđeno, otkako se uklapaju u izneseno. Naravno, nije on sâm niti jedini, svi su kao žitki izmet povezani u toj kanalizacijsko–septičkoj jami.
No režijska su kola u kojima je Mladen Škalec sjedio bila poput spejs–šatla spram babogredačkih taljiga. Babopadavac, uhvaćen u laži, sad priču mijenja – nije to više da je sa mnom na miks išao, već da je kasnije, prije miksanja albuma, sa Škalecom provjeravao je li sve zabilježeno kako treba (zvuk u dvorani nije imao nikakve veze sa zvukom u režiji, pošto su to odvojeni kanali, i svaki je za tonskim stolom, radeći na golom zvuku istom obojici koji je dopirao s pozornice, bio zadužen za svoje, otuda Baboprasac ništa sa snimanjem nije imao, a kamoli da bi uz Škaleca zabilježeno provjeravao, jer što bi onda Mladen kao inžinjer radio, kad Babodrekavac do 2010., kad je u Krorek zasjeo, nije uopće postojao). To je otprilike kao da šljaker u gumenim čizmama, a ne u skafanderu, popravlja spejs–šatl u svemiru, moguće, ali samo po doma, uz čašicu, otkako sam ja taj spejs–šatl i napravio i vozio, i, štoviše, kao producent, pa i božji blagajnik, svemu tome svjedočio. Hrvoje Horvat bi trebao znati da se kuća gradi po nacrtima arhitekta, a ne slučajnih prolaznika; kao i da se karta čita, a seljak pita; kad se već proslavi i potkoži dvjema rasprodanim izdanjima biografije Želimira Isprdka, kao i CD–om s najvećim hitovima dotičnog šibicarskog lažnoavarskog krvnika.
Peca Popović/ Photo: Zoran Lazarević Laki (Arsenal fest)
Napustio nas je Kornelije Bata Kovač, a o muzičkoj legendi, o tome kakav je privatno bio, i o najvećim hitovima jugoslovenske pop i rok scene, danas je na televiziji K1 govorio rok novinar Petar Peca Popović.
Poznati novinar najpre se osvrnuo na činjenicu da su, nažalost, Batu mnogi otkrili tek sada, kada ga više nema.
– Koliko dugo se ćutalo dok nije umro? Dok je bio na vrhuncu svojih stvaralačkih sposobnosti i saradnje sa raznim ljudima svakodnevno je bio u medijima. A poslednjih 15 godina njegovo mesto su preuzeli šarlatani, u medijima pa i u muzici. I onda kada umre, odjedanput ga otkrijemo – rekao je Popović i dodao:
– To je sudbina petorice koji su umrli u poslednjih 17 meseci u Beogradu od korone. Pet pionira koji su zadužili beogradsku i jugoslovensku scenu. Umro je Branko Marušić Čutura, najstariji beogradski roker; Miloš Sekulić koji je osnovao Iskre; Zoran Simjanović koji je osnovao Siluete i Elipse; umro je Vojkan Borisavljević koji je zadužio muzičku scenu i sada je otišao i Bata Kovač. Na beogradskoj sceni od pionira ostala su samo još dva ili tri aktera. To je ta nepravda. To nije gubitak za Beograd i za ovo što se zove region, to je gubitak za naš zajednički emotivni zavičaj, gde smo zahvaljujući toj muzici prihvatili neke vrline, neka osećanja prepoznali, otkrili prijateljstva i upoznali neke talentovane ljude koji su nam određivali život.
Peca Popović prisetio se i prvog puta kada je upoznao Kornelija Batu Kovača.
– Ja se sećam dana kada sam ga upoznao. Bio je kraj septembra 1966. Vojkan i Prele su me pozvali u tadašnji Atelje 212 koji se nalazio u zgradi „Borbe“ na osnivanje časopisa Gong. Bili su tu i Zlatko Golubović, Tamara Šarić… Bio sam učenik Desete beogradske gimnazije i na radijatoru u hodniku je sedeo vojnik koji nam je pričao kako planira da se bavi muzikom i planira da snimi jedan sving i pucketao je prstima. Pevao nam je i kazao da mu je plan da se vrati u Sarajevo, a njegov govor nije bio bosanski i to me je čudilo. Onda je kazao da će se jednog dana doseliti u Beograd i oženiti Beograđanku. Posle sam ga video kada su svirali Indeksi u Vodicama, neposredno pre nego se 1968. preselio u Beograd. Tužno je što od te postave Korni grupe, kada je zaista došao u Beograd i osnovao bend, više niko nije živ. Tako je ta priča o beogradskoj supergrupi prestala da postoji – kazao je Popović.
Peca Popović danas je kazao i da je Bata Kovač “rasturio” Zlatne dečake i Elipse i napravio prvu jugoslovensku supergrupu.
– To znači od različitih grupa napraviti novu. Korni grupa je promenila scenu i bila prva koja je svirala svoj repertoar. Do tada su svi pevali Stonse i Bitlse. Bata je doneo svoju muzičku civilizaciju i bio prvi koji se nosio sa problemom avangardnog i komercijalnog. Mi smo znali da mu zameramo, jer se neke pesme nisu uklapale, bili smo začuđeni. Delovalo nam je kao da na bananu kalemite šljivu, ali on je prepoznavao vrednost. Bata je video i šta sve Zdravko može i napravio mu veliku karijeru.
Peca Popović kazao je da je sa Kornelijem Batom Kovačem bio u automobilu kojim su išli na sahranu Davorina Popovića.
– Dok smo se spuštali od Bembaše ka Sarajevu – svi smo plakali. Bata je bio mnogo pažljiv. Ustao bi svaki put kada bi neka ženska osoba prolazila pored njega. Dolazio je uvek na svaku promociju na koju su ga zvali. On je spajao rokenrol i lepo vaspitanje. Za mene lično je najvažnije ono što je napravio u Španiji, kada su izbili sukobi na prostoru bivše Jugoslavije. Napravio je ploču “Balkan” i odrekao se prihoda i sav novac uputio deci koja su u ratu postradala. Bata je bio primer dobrog čoveka. Verovao u ono što je bilo važno – rekao je Peca Popović.
Avala Moćni Toranj Fest od 16. do 18. septembra je trodnevni događaj na platou Avalskog tornja i ima za cilj da okupi porodice, ljubitelje muzike, kao i sve koji žele da se dobro zabave u prirodi. Tokom tri dana festivala, publici će se predstaviti vrsni muzičari, zabavljači i mnogi drugi.
Za najmlađe je posebno interesantna ROCK radionica/vežbaonica za decu, gde će najmlađi posetioci dobiti priliku da se upoznaju sa svim čarima ovog muzičkog pravca.
Avala Moćni Toranj Fest, plakat
Tokom celog poslednjeg dana očekuje se najviše mališana, a garancija da će se dobro zabaviti je i neponovljivi Peđolino. Ulaz na festival je besplatan, program u petak i subotu počinje od 13 časova, dok je u nedelju predviđen za 14.
U slučaju lošeg vremena, organizatori će blagovremeno obavestiti posetioce o eventualnoj promeni satnice. Festival se organizuje uz pomoć Grada Beograda, Emisione Tehnologije i Ministarstva Kulture i Informisanja.
