Zvuk gitare Bate Kostića bio je i ostao trenutno prepoznatljiv, po plemenitom tonu koji je bez problema korespondirao sa najubedljivijim zvucima ne samo na jugoslovenskoj i, kasnije, srpskoj nego i svetskoj sceni, kao i po izrazitom rafinmanu i krajnje individualnom stilu koji nikada nije skliznuo u banalnost i egzibiciju.

Iako je ostao najpoznatiji po saradnji sa YU grupom tokom zlatnog perioda ovog benda (priključio im se 1971) nije zabravljena činjenica da je bio deo jednog od prvih rokenrol bendova sa ovih prostora – reč je o Terusima iz Tuzle, osnovanim 1964 – kao ni da se, iz pravih razloga, uvek nalazio među vrhunskim, odabranim instrumentalistima, bilo da je reč o koncertu “Kongres jugoslovenskih rock majstora”, pripadajućoj turneji ili, konačno, antologijskom dvostrukom albumu “Kongres rock majstora” (1975). Početkom novog milenijuma bio je član benda Rock Stars i super grupe Rock misija.

“Rock” je, očigledno bio termin koji ga je pratio tokom kompletne karijere i, pri susretu sa njegovim najnovijim ostvarenjem “Staro gvožđe” objavljenim pod imenom Bata Kostić Company, potpuno je jasno zbog čega.

Ovaj po svemu izuzetni gitarista pripada onoj najređoj grupi muzičara koja uživa bezrezervno uvažavanje drugih muzičara. U bilo kojoj umetnosti, teško je dobiti ozbiljniji kompliment.

Kao i svi ljudi svesni svojih istinskih vrednosti, on se nikada nije gurao u prve redove, iz prostog razloga što mu to nije bilo potrebno. Ko je želeo i umeo da čuje, a takvih nije bilo malo, čuo je sve što treba i zahvaljujući tome bio je nepogrešivo prepoznavan kao umetnik koji u svakom trenutku ima šta da kaže. Pre svega profesionalni muzičar, a tek onda potencijalna ili stvarna rock zvezda.

Krug njegovih poštovalaca nikada nije bio preterano širok – mnogi njegovi “učenici” prolazili su mnogo bolje na tržištu – ali je svako ko je imao sluha i sreće da mu prupada znao zašto je tu. U pravoj meri dostojanstva, bez narcisoidnosti i pripadajuće nametljivosti, crpeći potvrdu svojih vrednosti iznutra, a ne iz povratne reakcije, on je dosledno ostajao na pravom putu, pri čemu javnosti – dakle, svakome od nas – nikada nije uskraćivana prilika da mu se na tom putu pridruži.

“Staro gvožđe”, album realizovan pod pouzdanom producentskom palicom Miroslava Cvetkovića Cveleta i objavljen na uglednoj etiketi Jugoton najnovija je takva prilika. Najmanje što možemo da učinimo je da je na najbolji mogući način iskoristimo.