Kultni alternativni sastav Public Image Limited (PIL) pevača Džona Lajdona objavio je danas novi singl “Hawai” sa kojim bi da predstavljaju Irsku na predstojećoj Pesmi Evrovizije.
PIL su saopštili da će sa pesmom “Hawai” učestvovati na irskom takmičenju za odlazak na Evrosong 3. februara u okviru emisije “The Late Late Show”, a za ovu godinu najavljuju i novi album, prvi posle “What the World Needs Now…” (2015).
Grupa je poslednji album “A Moon Shaped Pool” objavila 2016. godine, dok su istoimenu svetsku turneju završili 2018.
Lajdon je stvorio “najličniji autorski komad” sa ljubavnom pesmom posvećenom svojoj supruzi Nori, sa kojom je u braku već petu deceniju.
Nora boluje od Alchajmera, a pesma podseća na jedan od njihovih najsrećnijih zajedničkih trenutaka na Havajima.
– Posvećena je svima koji prolaze kroz teška vremena na svom životnom putu. To je takođe i poruka nade da ljubav na kraju pobeđuje sve – poručio je Lajdon.
Nekadašnji pevač legendarnog pank sastava Sex Pistols je irskog porekla, odrastao je u Londonu, a od 1978. godine, sa prekidima u radu, predvodi uticajni britanski eksperimentalni postpank sastav PIL.
Na pitanje da li će 2023. prirediti nešto slično povodom dve decenije od “Hail to the Thief” (2003), Selvej je samo primetio da je “mnogo vremena prošlo od tog albuma, zar ne?”
– Koliko znam i dalje smo bend. Ako neko zna nešto drugačije, baš bi me zanimalo – rekao je Selvej tokom intervjua.
Nastavlja se tradicija održavanja Festivala zabavne i pop muzike Beogradsko proleće, koji će biti održan 22. aprila na mestu nekadašnje Dvorane Doma sindikata, današnjoj u mts Dvorani.
Poznati muzički festival, koji je posle dugog niza godina, obnovljen 2022. na mestu gde je i rođen, biće održan u organizaciji MTS dvorane.
Toni Cetinski, Beogradsko proleće 2022/ Photo: Filip Olćan (MTS dvorana promo)
Kako se očekuje, Beogradsko proleće će i ove godine probuditi veliko interesovanje neafirmisanih autora, ali i već poznatih muzičkih imena, a konkurs za prijavu kompozicija biće otvoren od 15. januara do 15. februara.
Zainteresovani mogu da konkurišu putem veb adrese prijava@beogradskoprolece.rs, a sve dodatne informacije o rađanju i istorijatu festivala, kao i o pobednicima obonovljenog festivala prošle godine dostupne su i na sajtu www.beogradskoprolece.rs
Beogradsko proleće 2022/ Photo: Filip Olćan (MTS dvorana promo)
Podsetimo, prošlogodišnji pobednik festivala glasovima publike bio je Toni Cetinski sa numerom “Čuvam ljubav”, dok su drugo i treće mesto poneli Željko Vasić sa kompozicijom “Kompanjero” i Mirza Selimović sa pesmom “Plakaćeš”.
Pre tačno 62 godine – 17. aprila 1961. godine na sceni Dvorane Doma sindikata, počeo je svoj glamurozni život tadašnji prestižni Festival zabavne muzike – Beogradsko proleće, koji je smatra se bio pandan tadašnjem Opatijskom festivalu, kao i Italijanskom festivalu u San Remu.
Beogradsko proleće 2022/ Photo: Filip Olćan (MTS dvorana promo)
Treći album pod nazivom “Elektroizvorika” mlada domaće kantautorke Tamare Ristić – Kezz, povešće vas kroz nasleđe i podsetiti na ono što niste ni znali da ste zaboravili.
Na novom izdanju nalazi se devet izvornih pesama u savremenim aranžmanima od elektronske i klupske, do eksperimentalne muzike.
Pored srpskih, tu je splet romskih pesama, zatim po jedna bugarska, makedonska, albanska i bosanska sevdalinka.
Tamara Ristić Kezz/ Photo: Dragan Ristić
Album je Tamara snimila i producirala sama, dok je za master zvuka bio zadužen BlackBird Sound Matering studio iz Ljubljane.
– Obradila sam pesme koje inače volim da pevam ili za mene imaju neki poseban značaj. Recimo, kroz traku “Maro” se prožimaju motivi iz Mokranjčeve II rukoveti, koje povezujem sa mojim prvim nastupima, kada sam bila solistkinja u dečjem horu i pevala upravo deonicu “Maro Resavkinjo”. Interesantno je i da neke od pesama nisam birala sama, nego su proizvod saradnji sa drugim umetnicima. Naime, “Aj, čija frula” je nastala za potrebe projekta “Beisfjord Remembrance” umetnika Marsila Anđelov Al-Mahamid koji živi i stvara u Norveškoj i “Ajde Jano” za projekat i film “Dosta, dosta – genug, genug” berlinske umetnice Julie Novacek – izjavila je Tamara.
Rasel Benks, profesor emeritus na Univerzitetu Prinston, nagrađivani američki pisac poznat po romanima “Na ivici razuma” i “Slatka sutrašnjica”, preminuo je u 82. godini od kancera, rekao je Dan Halpern za AP, a prenosi Guardian.
Njegove gore pomenute knjige adaptirane su u filmove kasnih 1990-ih – “Slatka sutrašnjica” u režiji Atoma Egojana sa Ijanom Holmom u glavnoj ulozi, i “Na ivici razuma” reditelja Pola Šredera, koja je Džejmsu Koburnu donela Oskara za najboljeg sporednog glumca.
Benks je bio Pulicerov finalista za ovaj roman 1999. godine, a bio je i 13 godina ranije za “Continental Drift”.
Novija dela Rasela Benksa uključuju zbirku priča “A Permanent Member of the Family” i roman “Foregone” iz 2021. godine.
Četiri uhapšena hrvatska bračna para, (mađu kojima su Zoran Subošić- gitarista Hladnog piva i njegova supruga) koji se sumnjiče za pokušaj nezakonitog usvajanja dece, biće sutra izvedeni pred sud u Zambiji, kada će se izjasniti o krivici.
Njihovi advokati traže da im se im se omogući da se brane sa slobode, piše zagrebački Jutarnji list.
Bračni parovi Magić, Kraljević, Subošić i Perišić usvojili su četvoro dece starosti od godinu i tri meseca do tri godine, a uhapšeni su 7. decembra u Zambiji na putu za Hrvatsku.
Sud Zambije sumnjiči ih za falsifikovanje dokumentacije, odnosno pokušaj krijumčarenja dece.
Stvar komplikuje činjenica da je direktor Doma za decu u Kongu, koji je učestvovao u izboru i procesu usvajanja, u bekstvu, potvrdio je listu izvor u Ministarstvu spoljnih poslova.
Hrvatski parovi, koji se nalaze u zatvoru, sutra bi trebalo da budu izvedeni pred sud u zambijskom gradiću nedaleko od granice s DR Kongom, u kojem su uhapšeni, kada bi trebalo da se izjasne o krivici.
Hladno pivo, Zoran Subošić (Exit 2021)/ Photo: AleX
Elvis Prisli i Dejvid Bouvi su bili savremenici i istinske muzičke legende, ali nažalost, nikada nisu imali zajedničku pesmu, mada je malo nedostajalo da do toga dođe.
Pre nekoliko godina kantri zvezda Dvajt Jokam je otkrio da je Elvis tražio od Bouvija da mu bude producent na jednom albumu.
U izjavi američkom listu Orange County Register, Jokam je rekao da mu je Dejvid šest meseci pre Elvisove smrti u avgustu 1977. rekao da ga je Prisli zvao telefonom i zamolio ga da producira njegov sledeći album.
– Razlog je što je Elvis čuo Bouvijevu pesmu “Golden Years”, i pomislio sam: “O moj Bože, tragedija je što on to nikada nije uspeo”. Nisam mogao da zamislim Dejvida Bouvija 1977. godine da producira Elvisov album. Bilo bi fantastično. To mora je jedna od najvećih tragedija u istoriji pop muzike što se to nije desilo, jedna od najvećih propuštenih prilika – rekao je Jokam.
Bouvi je bio veliki Elvisov obožavalac i imao je enciklopedijsko znanje o karijeri kralja okenrola. Plus, njih dvojica su delili i rođendan – 8. januar.
Bouvi je takođe govorio da je prvobitno želeo da njegovu pesmu “Golden Years” izvede baš Elvis. Takođe, Elvisova pesma pod nazivom ‘”Black Star’, koja decenijama nije bila objavljena nakon što je snimljena 1960. godine – proglašena je kao moguća inspiracija za Bouvijev oproštajni album istog imena, piše smoothradio.com.
“Weird World”, je nedavno objavljena knjiga autorskih fotografija našeg eminentnog vizuelnog umetnika Vuka Vidora.
U pitanju su analogne fotografije snimane foto-aparatom koje je Vidor tokom godina sakupljao i objedinio u ovu autentičnu vizuelnu knjigu u kojoj preispituje stvarnost savremenog momenta i digitalno filtriranih veštačkih slika i prizora sveta i ljudi u njemu.
Objašnjavajući razlog nastanka ove jedinstvene kolekcije Vuk Vidor je rekao da je fotografija oduvek bila deo njegovog života i umetničke prakse.
Photo: Vuk Vidor
– Pre pametnih telefona, nošenje foto-aparata podrazumevalo je posvećeniji pristup fotografiji. Fotografija je način da se fiksira vreme i stvore uspomene, ona je pomagalo za moj rad na slikama, crtežima ili instalacijama – rekao je Vidor i dodao: – Fotografije u knjizi prikazuju poznate ili nepoznate ljude, autoportrete, mesta iz celog sveta i stvaraju čudnu kolekciju fragmentiranih trenutaka i uspomena pre vremena kad su svi postali fotografi i počeli da dokumentuju i izlažu svoje živote na internetu. Ova kolekcija se u početku zasnivala na odbačenim fotografijama koje su foto-laboratorije smatrale “lošim“ a koje, kada se ukomponuju, stvaraju čudne vizuelne sekvence neuravnoteženih trenutaka i detalja. Postavljanjem u rasporedu levo-desno, otvara se dijalog i započinju moguće priče između njih.
Vuk Vidor je jedan od najprominentnijih vizuelnih umetnika sa naših prostora. Živi i radi na relaciji Srbija – Francuska.
Njegovi radovi su angažovani, neretko bremeniti istorijskim referencama, a njegova vizija umetnosti je često kontroverzna.
Tongue Tied Twin, švajcarski one man bend svirao je u Svilajncu u baru BRIK. TTT je ovo bio sedmi nastup u ovom malom gradiću, a poslednji je bio pre tri godine.
Kristijan Bulman, srpski zet i brat, čovek koji ušao u enciklopediju o fenomenu “One Man” bendova, obišao je bine širom Evrope i održao više od 500 koncerata.
Propovednik je bluza i prljavog rokenrola. Svake godine kada dođe u posetu tazbinu, odradi nekoliko svirki po Srbiji, a Svilajnac mu je jedna od omiljenih destincija.
U prepunom baru BRIK, TTT prošlonedeljnim je koncertom prevazišao sve svoje ranije svirke. Izvodio je svoje autorske pesme, istovremeno svirajući gitaru, bas bubanj, kontra činelu i usnu harmoniku.
Koncert je otvorio vatrom koja se prelivala po vratu njegove neobične gitare, dok on svira slajd i peva, “We Got a Fire”, izazivajući ovacije prisutne publike.
Sirovi zvuk gitare mešavina delta bluza sa pankom, vulkanska energija koja izbija tokom njegovog performansa nikoga nije ostavila ravnodušnim.
Svirao je svoje najbolje pesme uz jednu obradu Partibrejkersa, ubedivši na taj način prisutne da se dobro snalazi i sa srpskim jezikom.
Tongue Tied Twin je u isto vreme i šoumen, zabavljač, performer i vrsan muzičar. Pokazao je (inastupom dokazao) kako se može velikim i predanim radom talenat dovesti do savršenstva.
Usavršio je stil sviranja na gitarama ručne izrade od jedne i više žica uz originalan scenski Nastup i tako “overio” sebi mesto na listi najboljih One Man bendova sveta.
Sa dva brejka tokom svirke uz dva bisa svirao je više sat vremena, priuštivši prisutnima jednu od najboljih svirki u Svilajncu.
Jedan od najiščekivanijih televizijskih projekata ove godine, danska serija o kriminalnom podzemlju Kopenhagena, premijeru je imao u Veneciji ove godine.
Noir triler serija “Copenhagen Cowboy” juče je osvanula na Netflixu, a u svih 6 epizoda publika može čuti jezike balkanskih naroda. Redatelj je inspirativno vrelo za ovu priču pronašao u onom što je proslavilo Emira Kusturicu, a to su primitivizam bivših jugoslavenskih prostora, politički nekorektna “ciganija” i ostali stereotipi o gastarbajterima koji su se u inostranstvu odlučili da se bave poslovima s one strane zakona, ocenjuje Index. hr.
Copenhagen Cowboy/Netflix promo
Psovke samo na jeziku jugoslavenskih naroda zvuče onako kako zvuče jer ne postoje sočne danske reči za polne organe ili pogrdno izražavanje bludnih radnji. Na IMDb-ju pod rubrikom jezik stoji da je serija snimljena na danskom, japanskom i engleskom jeziku iako je ono što se nekad zvalo srpsko-hrvatski jezik zapravo dominantno.
Tajanstvena Miu (Angela Bundalovic) je mlada žena dečačkog izgleda, koja poseduje moći, ali ne zna ništa o sebi osim da je prodata kad je imala samo 8 godina.
Copenhagen Cowboy/Netflix promo
Zovu je “novčićem sreće” jer navodno donosi sreću i upravo ju je kupila sujeverna žena iz Paraćina, koja u Kopenhagenu s bratom drži podzemni bordel. U tom paklu, koji je vođen po principima matrijarhata, od nehumanog, životinjskog seksa više ima samo nasilja, koji je neka vrsta fetiša i poslednjeg utočišta u svetu bez smisla, navodi u svojoj kritici Index.
Rosella (Dragana Milutinović) iz Paraćina očajnički želi da zatrudni i obećava Miu dati 10.000 evra. Od prvobitne oduševljenosti i komfora u kičastoj kući (zavese, paravani, albanska zastava na zidu), Miu uskoro biva izbačena u podrum, u kojem spavaju prostitutke – jugoslavensko seksualno roblje. Rosella nije uspela da zatrudni i rezignirana je.
Copenhagen Cowboy/Netflix promo
Uskoro dolazi trenutak bega. Miu navlači plavu trenirku i poput danske verzije Ume Thurman iz Kill Billa kreće na put iz albanskog podzemnog bordela preko kineskog restorana (u kojem se svinje hrane leševima kriminalaca likvidiranih u mafijaškim obračunima) pa sve do imanja bezobrazno bogatih sadista, koji poseduju najveću klanicu svinja u gradu.
Njihov sin u svinjcu davi žene i siše im krv (kao, uostalom, i njegovi preci).
Miu uskoro dolazi i do Miroslava (Zlatko Burić), đavoljeg advokata koji u kopenhagenskoj ispraznoj svakodnevici takođe traži sreću. On radi loše, njegovi koferi su ispunjeni kokainom, a nada se dobrom. Miu želi da se osveti na mestu gde ljudi žive onako kako ih vode instinkti. Smrti se ređaju jedna za drugom, a preživljavaju samo oni koji imaju najizraženije nagone.
Copenhagen Cowboy/Netflix promo
Ima li kauboja u Kopenhagenu?
Atmosfera je depresivna, a zvuk sintesajzera će vam dati dodatnu notu izgubljenosti. Ako poznajete rad danskih “zločestih dečaka” iza kamere (među kojima je najslavniji Lars von Trier), znate da vas očekuju beznađe i otuđenost, kao i dugi kadrovi u kojima se govori malo ili nimalo.
Međutim, ono čega ima najviše je ironija, koja počinje od samog naslova serije.
Zanimljivo je da u Danskoj egzistira puno glumaca čije poreklo vodi do ex-jugoslavenskih prostora. Uz Angelu Bundalović i Draganu Milutinović, u seriji igraju još neki glumci s područja bivše Jugoslavije, a znamo da je Danica Čurčić (Netflixova serija Chestnut Man, hrvatski film Murina) jedna od najvećih tamošnjih zvezda.
Paradoksalno, sve se to uklapa u ono o čemu govori Copenhagen Cowboy. Evropa gubi identitet jer su samo stranci oni koji donose svežu, uzavrelu krv, a nisu ništa manje zločesti od domaćih, plavokosih vampira.
Kako god, Copenhagen Cowboy je jedinstveno jugoslovensko iskustvo na Netflixu, zaključuje Index u svom komentaru.
