Posel punih 14 godina, Psihomodo Pop se 18. marta vraća u zagrebački klub Boogaloo, a kao posebni gosti pridružiće im se riječka supergrupa Turisti.
– “Ste dobro?” – pre tačno 14 godina Gobac i Psihomodo pitali su publiku u zagrebačkom klubu Boogaloo, na nezaboravnom koncertu na kojem su snimili svoj istoimeni live DVD. Sada se vraćaju na “mesto zločina“ da održe još jedan rock spektakl kakav mogu da prirede samo oni, bend koji i posle četiri decenije rada i dalje žari i pali na rock sceni, uvek ostajući beskompromisan i dosledan sebi.
Ko može neka dođe u subotu, 18. marta u Boogaloo da zapeva zajedno sa Psihomodom bezvremenske hitove: “Dok sam imao 16”, “Leteći odred”, “Ramona”, “Telegram Sam”, “Ja volim samo sebe”, “Nebo”, “Osjaćam se haj”, “Frida”…
Grupa Psihomodo Pop osnovana je 1983. na temeljima grupe Neron u kojoj su svirali pokojni Tigran Kalebota –Tigi (bubnjevi) i Smiljan Paradiš – Šparka (bas) i Neven Kepeski – Kepa (gitara). Grupi se priključio Davor Gobac koji je već kao trinaestogodišnjak svirao u vrlo nezgodnom zagrebačkom punk rock bendu Klinska pomora. Menjaju ime u Psihomodo Pop.
Psihomodo pop (Priča 2021)/ Photo: AleX
Posle još poneke promene u bendu, dolaska gitariste Saše Novaka – Saleta, a nešto kasnije i drugog gitariste, i pet godina kasnije objavili su debi album “Godina zmaja”.
Na holandskom rock festivalu Grote prijs of Netherland u konkurenciji od 600 bendova, ušli su u izbor od šest najboljih. Taj uspeh zapazio je i MTV, na kojem je prikazan spot engleske verzije njihovog (možda i) najvećeg hita “Ja volim samo sebe” prepevan na engleski jezik “I’m In Love With Gobac”. To je bio ujedno i prvi video spot prikazan na MTV-u s područja bivše Jugoslavije.
Uskoro su objavili album s tih festivalskih svirki “Live in Amsterdam“, a zatim krenuli na tromesečnu turneju po SSSR-u. Nastupili su kao predgrupa Ramonesima u Zagrebu i Ljubljani 1990. godine, što je verojatno bilo ostvarenje “dečačkog sna” za sve članove benda jer su svi veliki fanovi Ramonesa.
Usledili su novi albumi, mnoge nagrade i priznanja kao i brojene svirke kojima uspešno oduševljavaju publiku svih generacija i dan danas.
U svojoj bogatoj 40-godišnjoj karijeri Psihići su objavili 11 studijskih albuma, od kojih posljednji “Digitalno nebo“ 2019. godine, posvećenog preminulom prijatelju i bubnjaru Tigranu Kaleboti.
Ekipa u sastavu Davor Gobac (vokal, gitara), Vlatko Ćavar Brada (gitara, usna harmonika, back vokal), Smiljan Paradiš Šparka (gitara, back vokal), Jurij Novoselić Kuzma (saksofon, klavijature) i Tin Ostreš (bubanj) u apsolutnoj je top formi, u šta ćete moći da se uverite i sami 18. marta u Boogaloou.
Turisti/ Photo: Kristina Barišić
Kao posebni gosti iz Rijeke stižu Turisti. New wave/post-punk supergrupa sastavljena od bivših i sadašnjih članova sastava Laufer, Paraf, Let 3, Kojoti, ENI, a oni su: Iva Močibob (vokal), Bobo Grujičić (bubnjevi), Sergej Hofman (bas) i Vava Simcich (gitara), muzičarka i muzičari s dugogodišnjim iskustvom na domaćim i stranim pozornicama.
Turisti su oformljeni 2015. i do danas su u izdanju Dallas Records objavili tri studijska albuma: “Human_esque“ (2017.), “Revolución“ (2019.) i “Apneja“ (2022.).
Njihovo najnovije izdanje priznati rock kritičari proglasili su za jedan od deset najboljih albuma objavljenih prošle godine, a čuti ovu ekipu uživo, definitivno je iskustvo koje ne bi trebalo propustiti.
Pored tandema Borovčanin-Đorđević na pesmi je gostovao Vulić Radeta (đembe i kontračinela), snimanje i produkciju radio je Boris Mladenović, a mastering Radan Đorđević Rahmanee.
– Pesma “Hodam” je mračni disko koji govori o teskobi. Dočarava kišne noći kada želimo da se desi nešto veliko i značajno, a grad i beton koji ga čine ne daju mogućnost za dublje, smislenije. Sve je prozaično, jasno, očigledno a opasno… i banalno… Banalnost ne proizlazi iz unutrašnjeg osećaja vec banalne stvarnosti, zgrada, arhitekture, presamićenih ljudi. U pokušaju da sve to ne vidimo, hodamo… I tražimo znake koji su previše jasni, nema drugog i trećeg plana, želimo da dodamo novu dimenziju ili da se teskoba ugasi napuštanjem, ali smo na kraju za prostor prikovani… Ipak ovo nije pesma o osujećenju, već o traganju – kazali su Zoja Borovčanin i Vladimir Đorđević.
Lira Vega/ Photo: Aleksandra Stratimirović
Video za “Hodam” delo je stalnih saradnika benda: Aleksandra Stratimirović – kamera i svetlo, Igor Koruga – koreografija, Ljudmila Stratimirović – svetlo, Dejan Vučetić Vuča – kreator vizuala grada i animacija, Nikola Vrzić – montaža i kolor korekcija.
U spotu su plesali Igor Koruga i Zoja Borovčanin, gitaru je svirao Vladimir Đorđević.
Album “Posledice rada I” (Pop Depresija) objavljen je u novembru 2022. i to je četvrti album grupe, koja ove godine slavi 25 godina rada i postojanja.
Promocija albuma i spota biće obeležena i koncertom benda u kulturnom centru Kvaka 22 u petak, 10. marta od 21:00 časa.
Grupa U2 će 17. marta objaviti novi album “Songs of Surrender”, na kojem će se naći 40 pesama, a na njemu je gostovao i poznati hrvatski violončelista Stjepan Hauser.
Kako je Edž naveo u intervju za Rolling Stone, Hauser je svirao u izvedbi numera “Vertigo”, “Where The Streets Have No Name” i “Dirty Day”.
Stjepan je proveo u studio sa članovima grupe U2 pet dana, te je dao svoj doprinos u novim verzijama poznatih pesama.
– Na pesmi “Vertigo” je došlo do neverovatnog dvoboja između akustične gitare i violončela. Na “Dirty Day”, koju sam opet započeo na akustičnoj gitari, takođe smo dali Hauseru priliku da svira, ali ja sam na kraju ostavio većinu akustične gitare i prepustio sve violončelu – opisao je član U2-a te dodao da je pesma “Where The Streets Have No Name” na novom albumu poprimila novi oblik i karakter, a za instrumentalni uvod zaslužan je upravo Hauser, prenosi 24sata.hr.
Country legenda, devedesetogodišnji Vili Nelson objavio je svoj novi studijski album “I Don’t Know A Thing About Love”, 150. album po redu (od toga ima 72 samostalnih autorskih ploča). Ovu veliku brojku upotpunjuje i to što ga je posvetio svom prijatelju, još jednoj kultnoj ličnosti tog žanra, Harlanu Hauardu.
Vili Nelson i bend snimili su sveže interpretacije 10 pesama koje je napisao Hauard, Vilijev savremenik kome se pripisuje legendarna izreka da dobru country pesmu čine “tri akorda i istina”.
Vilijevi i Hauardovi putevi ukrstili su se kada je Nelson potpisao za Pamper Music, gde su već bili Hauard i Henk Kohran. Iako je Vili bio jedini od trojice pisaca koji je postao poznat kao izvođač, druga dvojica pisali su country klasike sve do kasnih osamdesetih. Harlan, koji je preminuo 2002., smatra se najvećim country tekstopiscem ikada. Napisao je više od četiri hiljdae pjesama, i više od sto country hitova.
Na jednoj od njegovih zabava, Vili je odsvirao niz novih Hauardovih pesama, koje je čuo izvršni direktor Atlantic Recordsa Džeri Veksler, što je dovelo do diskografskog ugovora, pa su snimljeni “Shotgun Willie”, “Phases and Stages”, a Vilijeva karijera je doživela uspon. Ovim albumom, Vili Harlanu “vraća uslugu”.
U aprilu, na proslavi Vilijevog 90. rođendana, održaće se dvovečernji događaj “Long Story Short: Willie Nelson 90”, koncert pun zvezda koje će predstaviti Blackbird Presents.
U susret velikom solističkom koncertu grupe Eyot, povodom 15 godina njihove autentične umetničke karijere, razgovarali smo sa Dejanom Ilijićem, pijanistom, kompozitorom i liderom ovog jedinstvenog savremenog srpskog džez benda.
Kada se danas osvrnete na sve što ste postigli, a u pitanju je veoma uspešna karijera ne samo u domaćim, već i u međunarodnim okvirima, da li biste nešto drugačije, da li postoji nešto što ste priželjkivali a nije se do sada desilo, ili nešto čemu se niste nadali a desilo se?
– Postoji dosta toga u oba slučaja. Možda su snovi na početku karijere bili i veći, ali iz ove perspektive gledano, kada znamo sva pravila igre, apsolutno smo zadovoljni ostvarenim. Na primer, da smo 2013. ostali u nemačkom Neuklangu, verovatno bismo ostvarili značajniji uspeh u toj zemlji, ali sa druge strane ne bismo ostvarili saradnju sa Džimom Barom, koja nam je pored prijateljstva donela i puno poslovnih uspeha. Karijera nam je prožeta tim dualnim izborima i nikada nećemo znati šta bi bilo kad bi bilo. A možda se na kraju dođe do istog mesta, bez obzira na put. Još uvek smo tu i radimo.
Autentičnost vaše muzike, visok umetnički kvalitet i brižljivo građen odnos sa publikom su zaštitni znak grupe Eyot, koji su sigurno dobrim delom doprineli vašoj popularnosti i prepoznavanju na međunarodnoj sceni. A kako biste Vi definisali ključ uspeha vašeg benda?
– Kombinacija talenta, rada, tvrdoglave upornosti, čuvanje originalnosti, iz čega mora da proistekne kvalitet. Plus sreća. To je verovatno generalni ključ uspeha, mada nije lako doći do njega. Talenat i sreća su neophodni, ali i van našeg direktnog uticaja, a na ostalo može da se utiče.
Photo: Promo
Vaš prethodni studijski album “557799“ objavljen je u oktobru 2020. za Ropeadope, jednu od vodećih nezavisnih izdavačkih kuća u Americi, sa distribucijom širom sveta, i dobio je sjajne kritike. Da li radite na novom albumu i da li će ponovo biti u pitanju inostrani izdavač? U kom pravcu se kreću nove pesme, možemo li očekivati “klasičan” zvuk Eyota, ili će biti nekih iznenađenja?
– Naš sledeći album će izdati PGP – RTS. Plan je da to se to desi krajem oktobra u vreme Beogradskog džez festivala. PGP je naš najveći izdavač, uveren sam da možemo na pravi način da iskoristimo njihove kapacitete, ali i da album ostvari veliki uspeh na međunarodnoj sceni. Ja sam kao klinac izdao dve ploče za PGP, 1990. i 1992. godine, ovo je za mene simbolični povratak. Radimo nove kompozicije i sve do sada zvuči odlično. Kao i uvek, pokušaćemo da dodamo nove elemente u izraz, čuvajući osnovu Eyot zvuka. Takođe, PGP nam ostavlja mogućnost da album izdamo i u Americi. Ipak, ja bih voleo da to ostane apsolutno domaće izdanje sa distribucijom širom sveta koju možemo dobiti u saradnji sa Ropeadope. To je plan.
Dejan Ilijić/ Photo: privatna arhiva
Jedan ste od naših koncertno najaktivnijih džez bendova u inostranstvu, ali u Srbiji vas možemo čuti samo kada za to ima nekog povoda – novi album, obeležavanje jubileja… Ne spadate u bendove koji sviraju često na “domaćem terenu”, posebno ne u klupskim prostorima. Zašto je tako?
– Iako tako izgleda, jer pravimo velike pauze između koncerata u istom gradu, kada pogledam domaći spisak gradova u kojima smo svirali, to i nije tako loše. Svirali smo širom zemlje. Prvenstveno su to bili džez festivali ili kulturne manifestacije, centri kulture, itd. U klubovima smo retko svirali. Tehnički i finansijski uslovi svakako figuriraju. Suma sumarum, kad je naša zemlja u pitanju, svirali smo na glavnim festivalima, uživo na RTS-u, bili smo maltene u svim kulturnim radio i TV emisijama i na neki način ostvarili maksimum. Ali postoji i ovo: ostavljamo prostora publici da se uželi. Kad se nakupi ta energija koncert uvek bude poseban.
Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije dodelilo vam je GODUM nagradu za najbolji džez sastav godine 2022. Šta za vas znači ovo priznanje, posebno jer dolazi od kolega?
– Zato je ta nagrada izuzetna. Drago nam je da su nas kolege prihvatile i priznale EYOT kao bend, ali i naš trud i muzičko nasleđe. Na kraju krajeva, borimo se na istoj strani i trudimo se da publici pružimo alternativni izbor većini toga što nas okružuje, u muzičkom smislu. Dakle, i u društvenom smislu. Ovo je takođe i prva nagrada za nas u Srbiji, baš smo zadovoljni što smo je dobili.
Eyot / Photo: Tudor Bartaš
Poslednjih nekoliko godina aktivni ste i kao solo pijanista, a dodatno ste se školovali i u domenu filmske muzike. Recite nam nešto više o tom segmentu vaše karijere.
– Zapravo sam uporedo sa EYOT karijerom razvijao i solo karijeru, ali laganijim tempom. Do sada sam objavio 6 albuma, i biće ih još, nema kraja stvaralaštvu. Filmskom muzikom se aktivno bavim od 2006, ali sam 2021. godine rešio da se usavršim, pa sam upisao specijalizaciju za kompoziciju i orkestraciju na Berkliju koju završavam za mesec dana. Uspeo sam i da osvojim stipendiju koja je poprilično olakšala transakciju. Ta moja odluka dalje znači da sam se pokrenuo na raznim mestima gde se bez muzike ne može, pa sam aktivan i u pozorištu, pišem dela za gudače, simfonijski orkestar. Zvuči kao mnogo posla, ali ja baš uživam u toj oblasti, sviđa mi se da učim nove stvari, a imam i ambicije neke, reklo bi se.
Kao muzičar koji se bavi pedagoškim radom, ali ima i dugo, bogato iskustvo na sceni kao autor, izvođač, delom i menadžer sopstvenog benda, možete li dati neki savet mlađim kolegama? Šta je ono najvažnije da bi se ostvario uspeh i opstalo na sceni, pored talenta?
– Naš put je jasan, nije neka misterija. Pored opisanog sa početka intervjua, potrebna je i ludačka strast prema stvaranju i deljenju stvorenog. Ali je potrebna i spremnost da se izložite javnosti, znači i raznolikim, utemeljenim i manje utemeljenim mišljenjima, savetima, očekivanjima, i u svoj toj “buci” ipak strastveno verovati, braniti i zadržati svoju viziju. Potrebno je želeti da spoznate i biznis stranu muzičkog sveta, koja uopšte nije romantična. Sopstvene granice, ali i ograničenja. Kao i to da naš pasoš često, zapravo, može da znači “super ste, ALI” i ne dozvolite da zbog toga izgubite želju da ponovo (i ponovo) pokušavate. Verujem da svako mora da nađe svoj ključ, jer imamo različite prioritete, različite živote.
Eyot/ Photo: Tudor Bartaš
Kako vidite Eyot za narednih 15 godina?
– Bilo bi lepo da za 15 godina još uvek budemo aktivni kao bend. Da krenemo za sada od novog albuma, verujem da će on, kao i svaki do sada, odrediti vreme trajanja karijere. Voleo bih da snimimo nešto sa simfonijskim orkestrom, možda i big bendom. Da kupimo kuće na moru i pecamo do kasno u noć. Uz povremene turneje.
Prethodni album Eyota koncertno je promovisan 2021. u Domu omladine, za koji ste izjavili da je verovatno vaš omiljeni koncertni prostor – zašto volite da svirate u DOB-u i šta pripremate za rođendanski nastup 10. marta ove godine?
– Pored 15 godina benda, možemo da proslavimo i 10 godina od našeg prvog nastupa na Beogradskom džez festivalu, koji nam je doneo puno toga. Kao i 10 godina albuma “DRIFTERS“. U Domu omladine se osećamo kao kod kuće, naročito u Velikoj sali. Svaki nastup do sada je bio vrlo emotivan i buran, uz sjajne reakcije publike. To su jedinstvena iskustva i osećanja koja ostaju u nama. Ništa manje ne očekujem ni ovoga puta. Kada decibelaža u stomaku koja dolazi od publike krene da se pojačava.. to treba doživeti” Svesni smo sreće što iznova dobijamo priliku da proživimo tu buru. Kao i publika od nas. To je svakako jedna od suština bavljenja ovim, nazovi, poslom. Još uvek sklapamo set listu, ali pokušaćemo da odsviramo i nekoliko kompozicija koje sviramo vrlo retko u poslednje vreme.
Koncert će biti održan 10. marta od 20:00 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda, a ulaznice su u prodaji putem Ticket Vision mreže i onlajn, po ceni od 1500 dinara.
Objavljena na izdanju “Extended Single” 2022, pjsma “Farewell My Friend” govori o prijateljstvu, rastancima, velikim snovima i ponovnim sastancima. Ovo je, takođe, video spot u kome se prvi put mogu videti članovi Detroit Groove Ganga.
Snimci od kojih je napravljen spot nastali su u periodu od 2017. do 2023. godine, a montirao ih je audio-vizuelni umetnik Žan-Marsel Žerar.
– Sve je tu – od žicanja DJ-a da u klubu čujemo kako svira naša stvar do snimanja ploče, druženja na probama, vožnje na svirku i jahanja dupina. Katarza u tri akorda. Slike koje bendu puno znače ili sitnice koje se pamte a teško ih je ispričati. Idejno začeta kao pjesma o odlasku, za vrijeme Electric Danovog bivanja u Torontu i Detroitu, pjesma govori i o povratku, sjećanju, nostalgiji, snovima, vjenčanjima i svađama s dragim osobama koje nestaju kada se jednoga dana ponovo sretnemo i zasviramo uz pivo u najdražem baru – kažu iz zagrebačkog benda.
Muzički kolektiv Mr.Lee & IvaneSky iza kojeg stoje životni i muzički partneri Ivanka Mazurkijević i Damir Martinović Mrle konačno će se, i to u punom live sastavu, predstaviti i beogradskoj publici, a u sklopu Kontakt muzičke konferencije, showcasea i festivala.
Ekipa priprema ekskluzivni nastup u Anti Shop Elektropioniru 23. marta u 20:00 časova.
Po svom jedinstvenom kreativnom art pristupu Mr.Lee & IvaneSky bez sumnje zaslužuju mesto na svetskoj sceni, što su uostalom i prepoznali u krovnoj evropskoj asocijaciji nezavisnih izdavača Impala, kada su ih prošle godine uvrstili na listu 100 nezavisnih evropskih izvođača čije karijere treba pratiti.
Muzička eklektika, brilijantno prekrajanje i spajanje žanrova u stvaranju i izvođenju muzike, Mrletove zvučne instalacije i pionirski muzički patenti koji savršeno funkcionišu i van okvira samih predstava kojih su takođe deo, kao i njihova prateća muzička reprezentacija koja bi bez problema mogla da zasvira na bilo kojoj od svetskih scena.
Mrle i Ivanka su već dugo prisutni na muzičkoj sceni: Mrle pre svega kao pokretačka snaga Leta3, a pre toga i član kultnog riječkog benda Termiti, a Ivanka kao pevačica i lice omiljene artpop grupe Stampedo.
Ivanesky/ Photo: Romano Grozić
Priča je počela njihovim angažmanom na soundtracku filma “Sonja i bik” (2012), a već godinu kasnije potpisali su soundtrack još jednog hit filma “Kauboji” (2013).
Zvanično rođenje Mr.Lee & IvaneSky rezultiralo je hvaljenim debi albumom “Colors” (2016), posle kojeg je usledio “Sailor” (2019) i “I’m Alive” (2021) kao i aktuelni “Magelli”, izdanje koje vešto spaja muziku i teatar, ovog puta u čast jednog od najcenjenijh reditelja ovih prostora, Paola Magellija, sa kojim na nizu predstava sarađuju više od decenije.
Mr.Lee & IvaneSky sa svakim albumom, nastupom uživo i videom koji objave pomeraju granice i koriste različite umetničke forme.
U svom umetničkom izražaju kombinuju različite stilove: od atmosferične pozorišne i filmske muzike, kabarea i jazza do eksperimentalnog rocka, electro, pop-punk i klasične muzike kao i inovativnih zvukova stvorenih od novih neobičnih instrumenata koje Mrle kreira ponekad samo da bi dobio jedan specifičan zvuk ili ton za određenu pesmu kao što je bio njegov projekat snimanja zvuka svog rodnog grada Rijeke (2020, Evropska prestolnica kulture), za njihov album i projekt “Sailor”.
Mr.Lee&Ivanesky/ Photo: Romano Grozić
Godine 2021. godine Mr.Lee & IvaneSky objavili su svoj treći studijski album “I’m Alive”, inspirisan muzikom koju su kreirali za avangardnu predstavu modernog plesnog teatra Žaka Valente i Trafik produkcije zamišljenu kao posveta Michaelu Clarkeu i punk buntu.
Ovaj album dobio je pohvale kritike i cele kulturne scene. Vodeći singl i spot “Hello, How Low” javnosti su predstavili i novi Mrletov alter ego – DJ Demiana, koji je oživeo kako bi predstavio svoj kreatorski elektronski izražaj. Spot za “Hello, How Low” režirao je Saša Hess, slavni slovenački fotograf i reditelj, sa kojim su Mr.Lee & IvaneSky već ostvarili zapažene spotove “A Good Actor”, “Sailor” i “Gundruck”.
Iste godine osim što su objavili novi album i nekoliko revolucionarnih videospotova, Mr.Lee & IvaneSky predstavljali su Hrvatsku na međunarodnom projektu Art’s Birthday/ Rođendan umetnosti, projektom “0Sailor”, i kreirali muziku za pozorišnu predstavu “Ja sam ona koja nisam” Paola Magellija, objavljenog pod potpisom Ivanka i Mrle, što je ujedno i dovelo do objave spomenutog izdanja “Magelli” koje je izašlo i na vinilu.
Na svoje premijerno predstavljanje u Beogradu, u sklopu Kontakt muzičke konferencije, showcasea i festivala, 23. marta u Anti Shop Elektropioniru, Mr.Lee & IvaneSky dolaze u punom live sastavu u formatu prave supergrupe.
Uz Mrleta na basu, loopovima, semplovima i zvučnim instalacijama i Ivanku Mazurkijević na vokalu, tu su još i Dražen Baljak (Let 3) i Vlado Simcich Vava (Turisti, Paraf, ex-Laufer) na gitarama, kao i Ivan Bojčić (Let 3) na bubnjevima. Kao poseban gost pojaviće se i Zoran Prodanović Prlja, vokal Leta 3 u njihovom zajedničkom singlu “Tvoje su misli Eiffelov toranj”.
Ulaznice su u prodaji na Ticket Vision prodajnim mestima, kao i na tickets.rs po pretprodajnoj ceni od 1.200 dinara.
Džoni Dep, kako stvari stoje, vraća se na staze stare slave. Ovog puta, finansijski se obogatio za samo pet dana od prodaje ograničenih izdanja printova Boba Marlija, pisca Hantera S. Tompsona, Hita Ledžera i Rivera Finiksa, piše Daily Mail.
Drugu izložbu iz svoje kolekcije pod nazivom “Prijatelji i heroji” pustio je u prodaju u Velikoj Britaniji u Galeriji Castle Fine Art, prenosi 24sata.hr.
Kako se navodi, Džoni je u posljednjih sedam meseci od svojih slika zaradio devet miliona funti.
– Godinama sam se zaista strogo držao samo svakodnevnog posla u filmskom biznisu iako sam uvek imao potrebu da pobegnem praznom komadu papira, bilo da se radilo o pisanju, crtanju ili oslikavanju praznog platna – rekao je Dep i dodao:
– Uhvatiti se u koštac s nečim prvi put bez ikakve ideje o tome što ću započeti i što će to biti duboko je ispunjavajuće. Dirljivo je videti da ljudi koji prvi put vide stvari koje sam napravio reaguju tako pozitivno – naveo je glumac.
Tog 7. marta 1983 godina, po prvi put je 12-inčna singl ploča “Blue Monday” benda New Order našla put do svojih slušalaca, upitala ih prvim stihom “How does it feel” i 40 godina kasnije postala najprodavaniji singl svih vremena.
Nekim muzičarima je bilo suđeno da sviraju u velikim bendovima. Na ovaj ili onaj način bi savladali prepreke i ljudske tragedije. Nakon samoubistva Ijana Kurtisa i razilaženja benda Joy Division, Bernard Samner, Piter Huk i Stiven Moris su krenuli od početka. Promenili su zvuk, i od mračnog post panka krenuli su putem elektronskog zvuka i klubova. Nastao je New Order noseći sa sobom sve ono što je donosilo vreme new wave zvuka.
Singl “Ceremony” kao i album “Movement” su pokazali pravac u kom će bend krenuti, ali pesma koja će obeležiti njihove početke, a ispostaviće se i celu karijeru, predstavlja kako će to kritičari sa BBC2 radija jednom reći “ključnu vezu između diskoteke sedamdesetih i dens/haus buma koji je uzeo maha krajem osamdesetih”.
New Order – Blue Monday
Pesma je sint pop i alternativna dens himna koja je crpila inspiraciju iz svega onoga što je dolazilo pre njih, ali i udarala temelj na ono šta će doći posle. Dizajneri i neki od vodećih ljudi Factory Recordsa iz Mančestera, za koji je album izašao, su rešili da naprave specifičan omot ploče koji će podsećati na flopi disk, na kom ne piše ni ime benda ni pesme, već je sve putem kodova sve obeleženo.
Zbog načina štampe takvih omota, kao i svakavih suludih ugovora koje je potpisivao vlasnik izdavačke kuće, čuveni Toni Vilson, sama kuća nije zarađivala od prodaje albuma, već je svakim novim kupljenim primerkom gubila po 5 penija. Kasnijim doštampavanjima i regulisanjima, finansijska situacija se okrenula u korist benda koliko toliko, ali ne i za Factory records, kojima će ova loša poslovna odluka udariti temelje bankrota koji će uslediti nekih desetak godina kasnije. Ali to je neka druga priča.
Bez obzira na sve, “Blue Monday” je postao najprodavaniji 12-inčni singl svih vremena. Originalna ploča je prodata u 700.000 primeraka, a ukupno je prodato 1,2 miliona kopija u raznim formatima,
Sama pesma je nastala kao odgovor na ljutnju publike što bend nikad ne svira bis. Osnovna ideja je bila da naprave disko hit koji bi služio tome da, kad se završi koncert, neko bi se samo popeo na binu, pustio publici pesmu i time označio konačni kraj svirke. Međutim, vremenom im se cela stvar i previše svidela, počeli su da je sviraju, a pesma je već 40 godina na set listi benda upravo na bisu. Pesma je, kako su i sami momci iz benda navodili, bila veoma zahtevna za sviranje, zbog raznih nasnimljenih zvukova, semplova i promene ritma.
Otvoreno su pričali o tome gde i šta ukrali za pesmu. Termin krađa najviše korsiti basista Piter Huk, koji otvoreno priča da je “maznuo” bas liniju iz muzike Enio Morikonea za film “Za dolar više”, kao i da je deo pesme “skinut” iz pesme “Our love” Done Samer.
Pesma se originalno nije našla na njihovom drugom albumu koji je izašao iste godine, “Power, Corruption & Lies”, ali za američko tržište, pesma je kasnije dodavana. Pesma će potom provesti više desetina nedelja na vrhovima top lista širom sveta, dobiti milion svojih remiksa, obrada. Čak je i bend snimao dve nove verzije pesme, 1988. i 1995. godine.
Ipak, i dan danas ako se zateknete na podijumu u klubu i krene prepoznatvlji ritam bas bubnja koji ubrzava, nakon kog kreću sintovi i Samnerov glas koji nas pita “kako se osećamo kad ga tako tretiramo”, teško je da ćete ostati imuni na ples koji sledi.
Posle prve zbirke priča “Dogodovštine jednog Džonija”, koja je osvojila srca mališana, omiljeni glumac Nikola Đuričko odlučio je da obraduje najmlađe čitaoce i vrati se u svet maštovitog dečaka koji obožava da priča priče.
Džoni je napisao sve svoje dogodovštine, pa ćete, uz one dobro poznate, u knjizi “Konačno sve dogodovštine jednog Džonija” pronaći i 15 novih priča.
Nova zbirka kratkih humorističnih priča nastala iz mašte izvanrednog Đurička, baš kao i prethodna, ima jedan jedini cilj – da na dečjim licima izmami široke osmehe.
Konačno sve dogodovštine jednog Džonija
Džoni ima pune džepove dogodovština. Uglavnom je veseo, pokoji put tužan, retko ljut i pomalo zaljubljen. Ponekad leti u oblacima, pa pomeša prošlost, sadašnjost i budućnost. Džoni ne govori uvek istinu, ali veruje da su njegove priče istinitije od najvećih istina.
Džonijeve duhovite i zabavne priče namenjene su kako mlađim, tako i starijim školarcima, a za galeriju fantastičnih komičnih likova i ovoga puta bio je zadužen čuveni ilustrator Tihomir Čelanović.
Književni prvenac Nikole Đurička – “Dogodovštine jednog Džonija” – doneo mu je Nagradu za najbolju knjigu u oblasti dečje književnosti na Sajmu knjiga u Novom Sadu 2019. godine.
