Hit film o hipicima u doba rata u Vijetnamu snimljen je pre 44 godine, ali njegova misija je potpuno ispunjena – poruka o miru i fenomenalna muzika žive i danas.

Akom nekim slučajem, niste pogledali ovo remek delo Miloša Formana iz 1979. ili, ako jeste, a želite da osvežite svoje usponmene na njega, ovoj je tekst za vas.

Jer “Kosa” uopšte nije običan film…

Ukratko, sadržaj filma je jednostavan i, na prvi pogled, vrlo prozaičan. A nije.

Dakle, Klod, mladi farmer iz Oklahome, oličenje je patriotizma i vere u Boga. Dolazi u Njujork kako bi se priključio vojsci i otišao u Vijetnam. U Central parku upoznaje grupu hipikaa koja ga uvodi u svet slobode i droge, i zaljubljuje se u bogatašicu Šilu. Polako ali sigurno, Klod počinje da gubi veru u sve što je do sada smatrao ispravnim.

Uloge tumače Trit Vilijams, Džon Sevidž, Beverli D’Anđelo, Eni Golden, Dorsi Rajt, Don Dejkus i drugi.

Ali, postoji i nekoliko stvari o kojima se manje zna.

Donu Dejkusu ovo je bila prva i jedina uloga na filmu. Gitarista i tekstopisac otišao je na audiciju da bi pravio društvo svom prijatelju koji je želeo ulogu, ali čim ga je Forman ugledao, znao je da je pronašao svog filmskog Vufa.

Miloš Forman hteo je da Kloda igra Bred Durif (“Gospodari prstenova 2”, “Let iznad kukavijčeg gnezda”, “Dina”), dok reditelj na svom sajtu navodi da su na audiciji bili i Madona i Brus Springstin.

Reditelj navodi da je “zbog lenjosti” nekada zvao glumce u svoju kuću, umesto da se nalazio sa njima u studiju. Jednog dana, došao je mršavi mladić sa gitarom i rekao da je došao “na neku audiciju”.

“Pitao sam ga da li zna za mjuzikl ‘Kosa’, rekao mi je da zna i da mu se ne dopada. Pitao sam ga zašto je došao, a on mi odgovorio da mu je agent tako naredio. Kada sam ga pitao da li bi mi nešto odsvirao, rekao je da baš i ne bi. Pozdravili smo se i otišao je. Zvao se Brus Springstin”, napisao je Forman.

Razuzdanog hipika hteo je da glumi i scenarista Džerom Rani, ali je uloga otišla u ruke Trita Vilijamsa koji je bio 16 godina mlađi od njega.

Zanimljivo je da tokom pesme “The flesh failures/Let the sunshine in” u trećoj strofi, dok Berger peva, prateći vokali pevaju citate iz “Romea i Julije”, iz Romeovog govora pre nego što ispije otrov. Poslednja rečenica je iz “Hamleta” – “the rest is silence”.

Ima nekoliko grešaka u filmu, između ostalog, dok su Šila i Stiv u kolima, njena kosa je ravna, a kada im se pridruži Berger, odjednom je kovrdžava.

Hadova kosa je potpuno suva nakon plivanja u jezeru…

Godišnje doba “Kose” nije baš najjasnije, jer se, naročito u scenama u Central parku, može po drveću i biljkama videti da je čas proleće, čas leto, čas jesen.

Autori originalnog mjuzikla bili su, najblaže rečeno, nezadovoljni Formanovom adaptacijom.

“Film nije uhvatio suštinu hipi pokreta, već ih je predstavio kao uvrnute čudake bez ikakve veze sa mirovnim pokretom. Bilo kakva veza između filma iz 1979. i originalnog mjuzikla, ako se izuzmu imena likova i neke pesme, nama izmiče”, saopštili su Džerom Renji i Džejms Rado, koji su zajedno sa kompozitorom Galtom Mekdermotom napravili mjuzikl “Kosa”.

Što se njih tiče, filmska adaptacija njihovog mjuzikla još uvek nije snimljena.

Iz filma su izostavljana pesme “The bed”, “Dead end”, “Oh great power of God”, “I believe in love”, “Going down”, dok su “Air”, “My conviction”, “Abie Baby”, “Frank Mills” i “What a piece of work is man” snimljene, ali na kraju nisu iskorišćene u filmu jer se smatralo da bi usporile radnju. Ipak, mogu se pronaći na verzijama saundtreka objavljenim pre 1990. godine.

“Somebody to love” je jedina pesma napisana samo za potrebe filma, pošto je u mjuziklu nema. Takođe, delovi originalnih pesama su “isečeni”, prekomponovani, ubrzani, a dok se u mjuziklu koristio džez sastav, saundtrek filma snimio je ogroman orkestar kako bi duvači i gudači dali pesmama neophodnu dramsku snagu.

Zaplet je značajno izmenjen za potrebe filma. U originalnoj “Kosi”, Klod je deo “Plemena” koje deli stan u Njujorku, i on zajedno sa njima uživa u slobodnoj ljubavi i boemskom načinu života, iako na kraju ode u Vijetnam. Šila je vatrena feministkinja, takođe članica “Plemena” i voli i Kloda i Bergera, koji sa Klodom deli nedoumice oko odlaska u vojsku i rat. Takođe, njih dvojica se ljube u jednoj od scena.

Najveća izmena originalne priče tiče se odlaska članova “Plemena” u rat. U mjuziklu, Klod dobrovoljno odlazi u vojsku i pojavljuje se na kraju kao duh, dok su Forman i njegovi saradnici odlučili da Berger na dan zameni Kloda u vojsci, i da to bude dan kada njegova jedinica iznenada odlazi u Vijetnam.

Mada, bilo je znatnih izmena i u samom mjuziklu, čija je premijera bila na of-Brodveju 1967. godine. U originalnom scenariju, Klod je bio vanzemaljac koji želi da postane režiser, a kasnije su ga producenti “vratili” u ljudski oblik. Takođe, originalna verzija nije imala nijednu scenu golotinje, dok je predstava na Brodvej stigla godinu dana nakon premijere sa više scena potpune golotinje.

Predstava je izazvala burne reakcije, kako u svetu politike, tako i u svetu pozorišta. Organizatori nagrada Toni uveravali su producente da će biti uzeti u razmatranje za nagrade 1968, ali su onda iznenada promenili datum do kog su predstave mogle da se kandiduju, i time ih ostavili bez nominacija. Takođe, pitanje je da li bi predstava ikada ugledala Brodvej da se nije dopala biznismenu Majklu Batleru, koji je iskoristio političke i porodične veze da je producira.

Kasnije verzije “Kose” u raznim državama razlikovale su se po količini golotinje. Francuska verzija bila je ubedljivo najviše golišava, Švajcarci su čak na početku predstave ulazili goli među publiku, dok su Nemci gole scene igrali iza belog platna na kom je pisalo “Cenzurisano”. Ideja producenata, bez obzira na državu, nije bila da golotinjom privuče publiku, već da prikaže da društvo više osuđuje prikazivanje golog ljudskog tela, nego odlazak u besmisleni rat i ubijanje.

Mjuzikl je sadržao tridesetak pesama, što je bio svojevrsni rekord jer su do tada takve predstave na Brodveju imale najviše deset pesama, a obično samo oko šest. Međutim, reakcije na muziku su bile veoma podeljene. Džon Fogerti iz grupe Creedence Clearwater Revival izjavio je svojevremeno da pesme iz “Kose” zvuče kao “razvodnjena muzika”, uticajni kompozitor i dirigent Leonard Bernštajn nije želeo da učestvuje u projektu jer je pesme nazvao “spiskovima za kupovinu”, dok je slavni Beatles Džon Lenon svojevremeno izjavio da je muzika iz “Kose” dosadna i da ne poznaje nikoga ko se bavi muzikom, kome se dopala.

Forman je uspeo maestralno da dočara neke od moćnih scena koje se tiču ljubavi, prijateljstva, porodice, ali i gubitka.

Jedna od najsimpatičnijih scena je kada Berger odlazi kod svojih roditelja da ih moli za novac da izbavi ostale iz zatvora. Razočarani otac besno govori svom sinu da će mu dati novac kada se ošiša, izbija svađa, a na kraju Berger (kao i svako) može da računa na svoju mamu da ga izbavi jednostavnom, tihom rečenicom – “koliko ti treba”?

Potpuno novo značenje rečenici, i naslovu filma “Upoznaj njene roditelje”, daje scena u kojoj hipiji upadaju na zabavu Šiline bogate familije. Kada Šillina mama kaže Bergeru “baš imate petlje, mladiću”, on joj odgovori pesmom “I got life” u kojoj nabraja sve što on ima, sve nematerijalno, što baca u senku sve što uštogljeni gosti zabave zapravo nemaju.

Jedna od tema filma je i rasizam u Americi, nažalost i danas prisutan svuda kao i krajem sedamdesetih, a pesma “Colored spade” nabraja sva grozna pogrdna imena kojima se nazivaju Afroamerikanci.

Siromaštvo je obrađeno u pesmi “I’m black/Ain’t got no”. Dobro, i efekti LSD-a…

I za sam kraj, najbolju scenu pogibije u kojoj zapravo ništa nije ni prikazano, već sve počiva na mračnoj slutnji koja vodi u neizbežno – odlazak u rat i kultna pesma “Let the sunshine in”. Pripremite maramice.

Gde je danas ekipa iz “Kose”?

Najuspešniju karijeru nakon Formanovog filma napravio je Džon Sevidž, koji je i pre “Kose” bio poznat, najviše zahvaljujući filmu “Lovac na jelene”.

Trit Vilijams, koji je tragično stradao pre nekoliko dana u saobrađajnoj nesreći, igrao je u gomili filmova i TV serija, tri puta je nominovan za Zlatni globus, dva puta za nagrade Udruženja glumaca (SAG) i jednom za Emmy.

Beverli D’Anđelo nastavila je da glumi lepotice u filmovima i serijama, i jednom bila nominovana za Zlatni globus. Eni Golden, koja je igrala Džini, glumila je između ostalog u filmu “Dvanaest majmuna”, kao i u hit seriji “Narandžasta je nova crna”.

Don Dejkus nestao je “sa mape” i u filmu i u muzici, Dorsi Rajt koji je igrao Hada snimio je šačicu filmova i serija, kao i u treš hororu “Vampiri bajkeri”