Public Image Ltd. (PiL) odlučili su da nastave s planovima za objavu svog 11. studijskog albuma i prvog albuma posle osam godina, “End of World”, posle smrti Nore Forster, supruge frontmena Džona Lajdona. Album će biti objavljen 11. avgusta, a potom sledi 38-dnevna britanska i evropska turneja.
Ranije ove godine, PiL je objavio “Hawaii”, najličnije delo koje je Lajdon ikada napisao. Pesma je ljubavno pismo Džonovoj ženi Nori, koja je nažalost preminula od Alchajmerove bolesti u sredu 5. aprila. Zamišljena, lična, ali univerzalna ljubavna pesma koja je odjeknula među mnogima od objavljivanja u januaru, prikazuje Džona ako razmišlja o njihovom dobro provedenom životu, a posebno o jednom od njihovih najsrećnijih zajedničkih trenutaka na Havajima.
– Nora je volela ovaj album, ne bi htela da ga odložimo ili promenimo bilo koji od naših planova – rekao je Lajdon ovim povodom.
– Pesma je posvećena svima koji prolaze kroz teške trenutke na životnom putu, s osobom do koje im je najviše stalo.
Bend je počeo da piše i snima “End of World” 2018. toekom turneje povodom 40. godipnjice. Bend se ponovno okupio u studiju i “došlo je do ogromne eksplozije ideja”, kaže Lajdon, dodajuči kako je reč o 13 pesama koje spadaju među najbolje koje su ikada napisali.
Najava dolazi s izdavanjem novog singla “Penge”, koji je Džon opisao kao “nešto poput srednjevjekovnog vikinškog epa”.
Iako će se serija “Stranger Things” završiti emitovanjem pete sezone, ovaj univerzum će biti dodatno proširen animiranom serijom, takođe u Netflix produkciji.
Ova popularna serija postoji od 2016, a uloge tumače Vinona Rajder, Dejvid Harbor, Fin Volfhard, Mili Bobi Braun, Gejten Mataraco, Kejleb Meklaflin, Natalija Dajer, Čarli Hiton i Noa Šnap, između ostalih.
Radnja prati stanovnike izmišljenog malog grada Hokinsa u američkoj saveznoj državi Indijani, u kome se dešavaju natprirodni događaji, a potom upoznajemo i jednu alternativnu dimenziju pod nazivom Upside Down.
Ne zna se o čemu će se raditi u animiranoj seriji, ali zna se da će ga raditi braća Dafer preko svoje produkcijske kompanije Upside Down Pictures, koju su i osnovali zarad ovakvih projekata.
– Oduvek smo sanjali o animiranoj seriji “Stranger Things” po uzoru na crtaće subotom ujutru uz koje smo odrasli, a ostvarenje ovog sna je neverovatno. Oduševljeni smo onim što su Erik Robles i njegov tim smislili, scenario i nacrti su neverovatni i jedva čekamo da podelimo više sa vama! Avantura se nastavlja”
Aleksandar Karadžić aka. Arigo Saki, nastavlja sa medijskom promocijom albuma “Da li te stvarno zanima” i posle spota za pesmu “Hoću da sam ja” koja je objavljena sredinom marta, objavio je i drugi koncertni video sa nastupa u Domu omladine 14. februara.2023 – za pesmu “Kad pomislim na tebe”.
Autori spota su Vojkan Milosavljević (režija i montaža) i Aleksandar Obradinović (kamera), tekst za pesmu je napisao naš poznati radijski voditelj Igor Brakus, a muziku potpisuje Aleksandar Karadžić (Arigo Saki).
Kompletan koncert iz Domu omladina će do kraja godine biti objavljen i kao digitalno izdanje, tako da će album “Da li te stavrno zanima” pored studijskog izdanja imati i svoju verziju uživo.
Arigo Saki Band je od izlaska albuma imao tri promotivna nastupa i to na: festivalu BARF 25.12.2022, u klubu Doma omladine Beograda 14.2.2023 i 2.4.2023 u zemunskom klubu Fest.
Za predstojeću sezonu planirano je još nekoliko koncerata u Srbiji i regionu, a bend se posebno priprema i za svoj prvi festivalski nastup na festivalu Priča u Čačku 15. juna 2023. Festival Priča koji se održava već 8 godina zaredom, ove godine će trajati od 15. -18. juna 2023, a lokacija festivala je kao i prošle godine, čuveni košarkaški teren Želovo.
I dok čekamo da ponovo vidimo Arika Sakija na sceni, tu je sjajan nastup iz Doma omladine i spot za ” Kad pomislim na tebe “:
Za razliku od prethodnih naslova gde su ga napadale pčele, boja svemira i loše napisani scenariji, ovaj put Nikolas Kejdž je napadač, i to kakav.
Klasična horor priča koja je objavljena još davne 1897. godine, Drakula je krenuo da užasava ljude širom Irske a kasnije i šire. Svi vampirski filmovi generalno potiču od njega, a sve je počelo sa filmom “Nosferatu” iz 1922. godine. Najpoznatiji glumac poznat po ulozi Drakule, Bela Lugoši glumio je u mnogo filmova počevši sa Drakulom iz 1931. godine.
Zašto je ovo bitno i kakve veze ima filmsko ostvarenje “Renfield” sa svime tim?
Krenućemo sa rečima Krisa Mekeja, koji je rekao da je “Renfield” – “soft reboot”.
Za razliku od običnog ributa (ponovno brendiranje franšize), soft ribut je direktan nastavak na neki filmski serijal koji zanemaruje ostale nastavke tog serijala, u ovom slučaju “Renfield” se nastavlja na “Drakulu” iz 1931. godine, ali zanemaruje “Drakulinu kći” (1936) i “Drakulinog sina” (1943).
Film je opisan kao avantura sa komičnim tonom u modernom svetu, što do sada još nije viđeno kod Drakule.
Radnja filma se događa 90 godina posle originalnog Drakule, i prati njegovog slugu Renfielda, koji pokušava da se reši veze koju ima sa Princom Tame (Nikolas Kejdž). Primoran je da radi dosta raznih poslova, kao što je dovođenja žrtava samom princu da se gosti nad njima, ali se bavi i nošenjem Gospodarevog plašta na hemijsko čišćenje. Zamislite vi kako je njemu, koji služi jednoj osobi skoro 100 godina? Manjak sunca se stvarno vidi na njegovom licu.
Renfield se, nakon što upozna Rebeku (Nora Lum, takođe poznata kao Awkwafina), zaljubi u nju te se odluči na drastičnu promenu u svom životu.
Budžet filma je vrtoglavih 86,2 miliona dolara, a to se i vidi po trejlerima. Čini se da su dobro “skinuli” originalnog glumca Drakule, a Nikolas Kejdž je i rekao da mu je san da odglumi Drakulu.
Za sve one koji su nestrpljivi, film “Renfield” stiže u bioskope 27. aprila ove godine.
U utorak, 11. aprila u 19:00 časova u UK Parobrod (Kapetan Mišina 6a) biće otvorena izložba “Saramago kroz objektiv”.
Saramago kroz objektiv je foto konkurs krenuo iz Srbije i obišao svet. Cilj konkursa, kroz foto izložbu ima za cilj da omogući povezivanje poščevih narativa i mašte njegovih čitalaca.
Učesnici su bili pozvani da kroz objektiv zabeleže svoje impresije Saramagovih dela. Svaki rad je serija koju čini od tri do šest originalnih fotografija inspirisanih delom nobelovca.
Photo: Lila Kučer
Photo: Ivajlo Jorgov
Photo: Marko Stojanović
Photo: Đung Ui Li
Na izložbi će biti predstavljena četiri prvonagrađena projekta: Ivajlo Jorgov (Bugarska- Slepilo), Đung Ui Li (Republika Koreja- Jevanđelje po Isusu Hristosu), Lila Kučer (Ukrajna- Male uspomene) i i Marko Stojanović (Srbija- Jevanđelje po Isusu Hristosu).
Izložbu će da otvori abasadorka Republike Portugala u Srbiji, Marija Viržinija Mendes da Silva Pina Lila Kučer, Đung Ui Li i Marko Stojanović prisustvovaće svečanom otvaranju, a izložba će da traje do 23. aprila.
Photo: Jelena Seničić
U sredu, 12. aprila u Umetničkoj galeriji Stara Kapetanija (Kej oslobođenja 8) u 19:00 časova je otvaranje izložbe “Mi, ljudi” Jelene Seničić.
Tema umetničkog koncepta je stolica. Prikazana kao ogledalo ljudskog karaktera, predstavlja specifičan dokaz prisustva čoveka.
U prostoru ona ostaje na svom mestu, u vremenu ona živi svoj život. Simbolizuje sliku osobenih ljudskih karaktera i poslova, ali i mesto svakog čoveka u društvu, njegovom radu ili fizičkom prostoru.
Projekat započet 2016.godine još uvek traje, jer se stalno pojavljuju nove stolice. Izložba će biti otvorena do 23. aprila.
Dejana Vučićević/ Photo: Promo
U četvrtak, 13. aprila u KvArt BWF galerija ŠTAB ( Bulevar Vudro Vilsona 12 ) u 19:00 časova je otvaranje izložbe “Srećna porodica” Dejane Vučićević.
Dejana Vučićević se opredelila za likovni govor pozorišno-filmske scene. Postavljajući u pojedinačni kadar glumce, uz odgovarajuće kostime scenografski dočarava opšta mesta događaja iz porodičnog života iz gradskog miljea.
Spoljašnji faktor vremena se proteže na kategoriju vremeplova, tako što deset scena ovekovečenih fotoaparatom, predstavljaju deset različitih vremenskih situacija, kao odgovor zbiru decenija jednog veka.
Izložba će da bude otvorena za posetioce do 24. aprila.
Više informacija o izložbama možete da pronađete na zvaničnoj stranici festivala.
Rok muzičar Branimir Džoni Štulić danas slavi 70. rođendan kao autor koji zasluženo uživa ugled i čiji status ostaje potvrđen na prostoru bivše Jugoslavije, smatraju sagovornici Tanjuga Petar Janjatović i Vlada Janković Džet.
– Dočekati 70. godina je impresivno, pogotovo u toj profesiji. Džonijev rad je odavno sumiran, nije Bog zna šta novo i kvalitetno dao u poslednje vreme. Lepo što je zaokružio tu cifru i što je još tu – rekao je autor uticajne “Ex YU Rock enciklopedije” Petar Janjatović.
Nekadašnji voditelj Radio Beograda 202 i muzičar Vlada Džet Janković je ocenio da u domaćem rokenrolu “imamo nekoliko autora koje veličamo preko svake mere, ali Džoni je jedan od retkih koji je zaslužio sve što se kaže njemu u prilog”.
Rođen u Skoplju 11. aprila 1953. godine, kao dete oficira, Štulić se sa porodicom preselio u Zagreb, gde je upisao Filozofski fakultet, koji nikad nije zavšio.
Tih godina je pisao pesme, svirao na ulici i po žurkama, bezuspešno ih pokušavao snimiti sa muzičarima koji su kasnije osnovali Film, a čak je i sam bio par nedelja član Parnog valjka koji je potom objavio njegovog “Jablana” i “Kad Miki kaže da se boji”.
Štulić se konačno pročuo na jugoslovenskoj sceni predvodeći kao autor, pevač i gitarista zagrebačku Azru, čiji je odavno legendarni prvi singl “Balkan/A šta da radim” objavljen 1979. godine, u produkciji valjkovog gitariste Huseina Hasanefendića Husa.
Kao trojka, u kojoj su bili i bubnjar Boris Lajner i basista Mišo Hrnjak, Azra se nametnula kao jedan od najvažnijih novotalasnih sastava već sa uticajnim prvencem “Azra” (1980), na kome su pesme “Marina”, “Gracija”, “Tople usne žene” i druge.
Janković se priseća da u početku za Štulića “niko nije davao pet para, a onda je odjedanput sve eksplodiralo do neverovatnih granica”. Azru je prvi put čuo tokom niza od sedam koncerata na kojima se zagrebačka scena predstavljala u Domu omladine Beograda početkom 1981. godine.
– Zvuk koji su proizvodili meni nije bio najbliži srcu. Bilo je suviše ogoljeno, primitivno u početku, posebno uživo. Međutim, kasnije kad je profunkcionisalo kako treba, to je doživelo pravu euforiju kod publike – naveo je Janković.
Tom prilikom je i upoznao Štulića koji mu je prišao i upitao da ga upozna sa gitaristom i pevačem grupe S vremena na vreme Ljubom Ninkovićem, sa kojim je Janković tada počinjao da svira u grupi Tunel.
– Ispostavilo se da je Džoni veliki Ljubin fan. Upoznao sam ga sa Ljubom, kome je rekao: ‘Najviše volim vašu pesmu ‘Sunčana strana ulice’. A Ljuba kaže: ‘Ali to nije moja pesma, to je Kokijeva i Mikijeva’ (članova S vremena na vreme). Dodao je: ‘Volim i ostale’ – nasmejao se Janković.
Prema njegovim rečima, Štulič je muzički u početku bio vrlo slično orijentisan kao i Ninković i S vremena na vreme, ali je svoj izraz tražio na drugačiji način što je “ponekad bilo malo rogobatno, ali mnogo češće dobro”.
Azra je krenula sa rafalnim ispaljivanjem pesama i albuma – uz dvostruke vinile “Sunčana strana ulice” (1981) i “Filigranski pločnici” (1982), objavljen je i trostruki živi “Ravno do dna” (1982), na kome je bilo i nekoliko novih stvari.
Za album snimljen u kultnom zagrebačkom klubu “Kulušić”, na nedavnoj promocija svoje autobiografske knjige “Azrini svjedoci”, Leiner je rekao da je “bila ludnica, neverovatna energija”.
– Mi smo kao trojica jahača apokalipse. Jurilo se iz pesme u pesmu, kao brzi voz. I to se osetilo na snimku. Puno bolje i energičnije su zvučale te pesme uživo nego u studiju – naveo je Leiner.
Štulić sam, bez trajno otišlog Hrnjaka i privremeno Leinera, objavljuje opori Azrin album “Kad fazani lete” (1983), a nakon povratka bubnjara u postavu i slično intonirano “Krivo srastanje” (1984).
– Ljudi koji su pratili njegov rad gotovo unisono su svi skloni ranim albumima Azre i delu pesama koje je pod svojim imenom potpisivao do raspada zemlje. Posle toga nema Bog zna šta da se izdvoji – smatra Janjatović.
Nepredvidivi Štulić se sredinom osamdesetih otisnuo u Holandiju gde je snimio i objavio na engleskom jeziku nezapaženi album “It Ain’t Like In the Movies At All”.
– To smo jako nadobudni krenuli, Džoni misleći da će osvojiti svet. A to je više izgledalo kao ‘Mirko i Slavko’ – pazi metak! Vani su neke druge relacije i odnosi – rekao je Leiner.
Sa Leinerom i gitaristom Aerodroma Jurom Pađenom u novoj postavi Azre, Štulić se vratio u Jugoslaviju albumom “Između krajnosti” (1987) i potom čak četvorostrukom živom pločom “Zadovoljština” (1988).
– Više nismo bili miljenici kritičara, koji su nas sasekli. To je Džoni teško primio. I nije se više toliko prodavalo, nisu bile pune dvorane. Krizirali smo. Trebalo je da stanemo na loptu. Počele su interne svađe… Džoni i ja smo se počupali i više nisam bio u Azri – naveo je Leiner.
Janjatović se prisetio intervjua sa Štulićem, kog je radio krajem osamdesetih za muzički časopis Rok, kada je muzičara pitao kako vidi položaj Azre.
– Rekao je: ‘Pa vidi, stvar je veoma jasna. Na prvom mestu su Bitlsi, na drugom Azra, a onda deset mesta praznih’. Ja sam bio u fazonu sad će da napravi neki geg. Ne, on je bio ozbiljan – rekao je Janjatović.
Odbacivši naziv Azra, i bez Leinera, Štulić je sa Pađenom snimio pod svojim imenom albume “Balkanska rapsodija” (1989) i “Balegari ne vjeruju sreći” (1990).
– Posebno je bila interesantna poslednja postava kad je imao jaku ekipu iza sebe, kad je Pađen svirao gitaru. To je bio baš evropski bend, nije bilo zezanje – ocenjuje Janković.
Prema njegovim rečima, Štulić je “uvek bio čovek na svoju ruku, imao je neke svoje načine i viđenja”.
– Neke jednostavne stvari je pravio komplikovanima, neke komplikovane jednostavnim, što nije bilo efektno svaki put kako treba. Ali pošto je stvorio veliko ime, sve mu se praštalo – naveo je Janković.
Sa početkom ratova na prostoru bivše Jugoslavije Štulić se iz Holandije javljao albumima “Sevdah za Polu Horvat” (1995) i “Anali” (1995), i neočekivano ponovo pod Azrinim imenom dvostrukim “Blase” (1997).
Uprkos brojnim ponudama, posle poslednje turneje Azre 1990. godine, koja je kasnije delom dokumentovana živim albumima iz Banja Luke i Mostara, Štulić se više nije vratio koncertima.
Živi već nekoliko decenija u Houtenu odakle se javlja poslednjih godina sa pesmama i albumima snimljenim u kućnim uslovima i objavljenim na YouTube kanalu.
Uz tek poneki telefonski intervju novinarima, ili ljutitim saopštenjima u kojima se razračunava sa bivšim članovima Leinerom i Pađenom ili diskografskom kućom Jugoton, današnjim Croatia Recordsom.
Janjatović smatra da je na Štulićev 70. rođendan “sigurno, jasno da se neće koncertno vraćati i pitanje oko njegovog povratka na scenu odavno je deplasirano”.
– Džoni je jedanput odgovarajući na pitanje oko povratka rekao: ‘Znam kako bi to izgledalo. Kad bi došao svi bi se oduševili, a trećeg dana bi bili: Još si tu? Kad ćeš da odeš?’ – naveo je Janjatović.
Što se tiče Štulićevog uticaja, ugleda i statusa na prostoru bivše Jugoslavije, Janjatović ističe da je tu “zacementirao svoje mesto i tu nekih velikih kolebanja ili promena nema”.
– Naravno da je ušao u mit, da ovo njegovo izbivanje iz javnosti tome doprinosi, ali ključna stvar je što je napravio toliko bitnih pesma u prvoj polovini osamdesetih – istakao je Janjatović.
Štulićev kult se održao i posle prestanka sviračkih aktivnosti, a do pre 15 godina mogao je da zalepi jedan plakat na Terazijama i da napuni Marakanu, smatra Janković
– Sada ne može ništa slično. Sada bi bilo interesantno – došli bi ljudi, ali za nove generacije to nije njihov muzika. Danas svi slušaju sve, što znači da niko ne sluša ništa. Danas nikome ništa ne znači. Znači bend je aktuelan dok im traje jedan, dva hita. To je svetski patent – smatra Janković.
Prema njegovim rečima, na prostoru bivše Jugoslavije teško da će se ponovo stvaralački pojaviti neki novi Štulić, Bora Đorđević, Drago Mlinarec ili Momčilo Bajagić Bajaga, jer su sada u muzici samo “igrači za jedno poluvreme”.
– Štulić je čovek koji je pokušavao da sublimiše rok i narodnjake. Snimio je od Radoslava Graića ‘Mito bekrijo’. Ko bi rekao na početku Azre da će to da snimi rekao bi mu da je lud. A snimio je jer je smatrao da tako treba – podsetio je Janković.
Istakavši da je “Štulić u srcu bio Jugosloven”, Janković je dodao da je posle nestanka njegove domovine zapao u autorski ćorsokak, i da mu se potom dešavalo u “milion pesama poneka dobra, ali sve ostale prosečne”.
– Jednostavno, sve mu se okrenulo naopako – zaključio je Janković.
Grupa Mortal Kombat održaće koncert u subotu, 15. aprila na B Ranchu Bukovik u Aranđelovcu u okviru zagrevanja za Roll and blues Festival.
Gosti na koncertu biće mladi hevi metal sastav Ascend.
Mortal Kombat je metal/punk bend koji je na domaćoj sceni prisutan već više od deset godina. Uz jaku bazu fanova širom regiona, tvrdim zvukom i direktnim tekstovima na satiričan način iznose oštru kritiku modernog društva.
Moto Fest 2022 – Mortal Kombat/Photo: AleX
Odrastajući na tvrdoj underground muzici devedesetih, zbog deficita domaćih bendova u tom žanru, 2009. oformili su bend koji su i sami želeli da slušaju.
Već prve pesme “zakotrljale” su im zavidnu brojku pogleda na YouTubeu i od tada su korak po korak, po svojim pravilima, gradili put prema vrhu alternativne scene.
Za 14 godina postojanja objavili su četiri studijska albuma i jedano live izdanje.
Posljednje izdanje “Decenija”, po rečima benda je “žanrovski jako šaren i šizofren, od brzih metal rifova do rokenrol balada“.
Uz dosad najkvalitetniju produkciju, album je i pomicanje prema ozbiljnijoj tematici, uz blagi odmak od humora u odnosu na ranija izdanja. Dostupan je za besplatan download na zvaničnoj stranici benda.
Ascend, Gitarijada 2022/ Photo: AleX
Ascend je nastao početkom 2021. godine, a članovi su iz Aranđelovca i Beograda.
Promocija albuma “9“ grupe Sivi biće održana u utorak, 18. aprila u Multimedia Music Record Store (Sremska 2).
Na promociji će govoriti direktor diskografske kuće Multimedia Music Rodoljub Stojanović, frontmen benda Sivi Dejan Mrkalj i pisac i kritičar Ivan Ivačković.
Album “9” drugi je studijski album grupe Sivi i najavljen je 2021. godine video singlom za pesmu “Iznad promene”.
U tom periodu Sivi su snimili još tri pesme u studiju 308 u Zemunu. Rade Bogdanović (The Blak) finalizirao je miks za poslednje tri numere na albumu u Dreatime Sounds u Sidneju.
Sivi/ Photo: Marko Segedinčev
Posle objavljivanja digitalnog izdanja albuma koji je dostupan na svim relevantnim muzičkim platformama, usledio je drugi video singl za pesmu “Bledim” koja simbolično zaokružuje jedan period rada Sivih.
Poetika tonova i numerološka simbolika je konačno je objavljena u obliku fitičkog izdanja, albumom “9” (Multimedia Music). Sivi nastavljaju gde su stali pre devet godina kad je izašao prvi album pod nazivom “7”.
– Pripremili smo i novi video singl “Volim tvoj svet” – kazao je Dejan Mrkalj, autor i frontmen benda i dodao: – Spot je urađen u crno-beloj tehnici kao i komletan dizajn i omot albuma. Maska mačke u novom spotu simbolizuje jedan od devet života kroz koje je kao autor prolazio stvarajući ovaj album. Da bi ste opstali na domaćoj muzičkoj sceni potrebno je mnogo snage i upornosti koja dolazi iz čiste ljubavi prema muzici a izaći iz anonimnosti i doći do šire publike za jednog umetnika je posebna priča.
100 plus bend je akustični duet koji najčešće nastupa u sastavu Đorđe Marković (vokal) i Boban Krsmanović (gitara), ali po potrebi često gostuju muzičari na drugim instrumentima.
Zaštitni znak benda je to što njegovi članovi, kao i gosti na drugim instrumentima imaju više od 100 kg, pa odatle i ime – 100 plus.
Prva autorska pesma “Neko kao ti” snimljena je u studiju Krik, a spot u Školi baleta “Razigrano stopalo”.
Record Store Day (RSD) biće održan u subotu, 22. aprila od 12 do 18 časova u Čumićevom sokačetu u organizaciji izdavačke kuće Mascom i Paralel – Beogradskog festivala subkulture.
Nastao sa ciljem da proslavi i javnosti predstavi veliki broj nezavisnih prodavnica širom sveta Dan prodavnica ploča se obeležava svake treće subote u aprilu. RSD je svojevrsan praznik muzike jer se tog dana u gradovima širom sveta organizuju koncerti, susreti sa umetnicima, organizuju se berze ploča.
RSD_vizual
Kao specifična proslava muzike, ploča i pop kulture i ovogodišnji Dan prodavnice ploča sedmi put za redom obeležiće besplatan program pod vedrim ispred Mascomstore radnje u Čumiću. Tri koncerta uživo, velika berza ploča i specijalni deo “poznati puštaju ploče” biće održani u centralnom delu Čumićevog sokačeta.
Ritam Nereda, Novo doba
Ekskluzivitet ovog događaja predstavljaju i specijalna Record Store Day izdanja na vinilu. Oficijalni organizatori događaja prepoznali su Mascom kao strateškog partnera iz Srbije pa je ova kuća pripremila dva posebna RSD izdanja.
To će biti povratnički album “Novo doba” legendarnog novosadskog benda Ritam nereda. Istog dana, Mascom će objaviti i album “Roots” Nemanje Radulovića na vinilu.
Nemanja Radulović, Roots
Ovogodišnju RSD ekskluzivu predstavlja i vest da je ambasador za 2023. godinu Nemanja Kojić Kojot, frontmen sastava Eyesburn, koji će, nakon duže pauze, nastupiti i uživo pred publikom u Čumiću.
Pored dugo očekivanog nastupa doajena scene Eyesburn u kompletnom sastavu, koncerte će održati i Keni nije mrtav, aktuelna mlada tročlana gitarska atrakcija, kao i novosadski sastav Nemi pesnik.
Kada je reč o programu “poznati puštaju ploče” svoju omiljenu ploču će zavrteti, između ostalih, i Bane Sunshine, Vuča (ex Darkvud Dub), Miloš Vlalukin, Stefan Arsenijević, Branko Rosić, Katarina Epštajn, Oblakoder, Mali Iv, Ana Kalaba i još brojna lica naše muzičke i kulturne scene.
Na velikoj berzi ploča na otvorenom učestvuju kolekcionari iz cele Srbije, sa svojim najboljim i raritetnim izdanjima.
