Platformi veštačke inteligencije poszavljen je zadatak da napravi listu najboljih pesama svih vremena, a među prvima su, ko bi rekao, Queen, Bob Dilan Džon Lenon i Led Zeppelin.
Prvi odgovor veštačke inteligencije je bio da izbor “najboljih! pesama svih vremena može biti veoma subjektivan i zavisi od ličnih preferencija. Međutim, dao je listu 20 pesama koje su ostavile veliki utisak na muzičku industriju i kulturu, prenosi N1.
– Ovo je samo mali deo ogromnog muzičkog nasleđa, a svaki ljubitelj muzike ima svoje omiljene pesme koje bi dodao/la na listu – dodao je četbot.
1. “Bohemian Rhapsody“ – Queen
2. “Like a Rolling Stone“ – Bob Dilan
3. “Imagine“ – Džon Lenon
4. “Stairway to Heaven“ – Led Zeppelin
5. “Hey Jude“ – The Beatles
6. “Billie Jean“ – Majkl Džekson
7. “Smells Like Teen Spirit“ – Nirvana
8. “Hotel California“ – Eagles
9. “Johnny B. Goode“ – Čak Beri
10. “Boogie Wonderland“ – Earth, Wind & Fire
Na spisku najboljih pesama svih vremena su i Madonina “Like a Virgin“, “Rolling in the Deep“ Adel, “Yesterday“ Bitlsa, kao i “Purple Haze“ Džimija Hendriksa, “Wonderwall“ grupe Oasis.
Tu su i “Imagine“ u verziji grupe Queen, “Let It Be“ Bitlsa, kao i “My Generation“ grupe The Who, “Born to Run“ Brusa Springstina i “A Change Is Gonna Come“ Sema Kuka.
Multimedijalna manifestacija Freedom Art Festival pod parolom “Mir” biće održana od 21. do 27. avgusta na više lokacija u Pančevu.
Otvaranje festivala i izložbe “Strip i ilustracija” autora Boban Savić Geta, biće upriličeno 21. avgusta (19.00h) u Galeriji Doma omladine Pančevo.
Predavanje u školi crtanja “Put u središte ilustracije” vodiće upravo umetnik Boban Savić Geto, na istom mestu, a inače ulaz i učešće na svim programima su besplatni za javnost.
Utorak 22. avgust od 17 sati u Letnjoj bašti Doma omladine Pančevo je rezervisan za program “Biciklistička tura” u kome se, prema konceptu i zamisli, voze pisci Pančeva, a vođa ture je književnik Stefan Stanojević.
Istog dana od 19.00h na planu je razmena knjiga, poetski performansi i nagradna igra, u saradnji sa udruženjem “Prva ruka” u Malom klubu Doma omladine.
Narednog dana, 23. avgusta, u bioskopu je na planu projekcija filma “I kralj reče Kakva fantastična mašina” (Glavna nagrada Teen programa festivala dokumentarnog filma Beldocs), a sutradan 24. avgusta će biti odigrana predstava za decu “Šumska bajka” u produkciji putujućeg pozorišta “Meri Popins”, u Ateljeu mladih.
Istog dana će biti upriličen “Dan nauke – Magelanov oblak”: Mladi naučnici iz RCT Mihajlo Pupin i IS Petnice prikazaće svoje naučne projekte i mobilni planetarijum koji će pružiti posebno iskustvo posmatranja tajni svemira u Letnjoj bašti Doma omladine Pančevo.
U Apolo dvorani idealnoj za koncerte, 25. avgusta od 21.00h će se predstaviti omladinski bendovi iz Pančeva – Sample Tex”, Antikora i Fractura.
Na istom prostoru dan kasnije nastaviće se muzički program, kada će nastupiti bend Funk Shui iz Severne Makedonije sa predgrupom Pliš iz Beograda uz di-džej set Miozza.
Zatvaranje festivala je zakazano za 27. avgust od 15 sati kada će se realizovati otvaranje murala, čiji su autori Aleksa Pavković i Nikola Pavković, studenti Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Oni će oslikati zid gimnazije “Uroš Predić”, u ulici Vuka Karadzića.
Za sam kraj biće organizovana biciklistička tura do sela Jabuka, nadomak Pančeva, a početak trke je upravo od spomenute gimnazije “Uroš Predić”.
Od 22. do 24. avgusta uključen je i prateći edukativni program – Otvoreni atelje škole crtanja u Domu omladine Pančevo, gde će tokom ta tri dana od 12h do 21h biti organizovani crtanje po modelu, video projekcije i druženje mladih budućih umetnika.
Guns N’ Roses su objavili potpuno novu pesmu pod nazivom “Perhaps” što je bila tema otkako su se Sleš i Daf Mekejgen ponovo pridružili bendu 2016.
Prošle godine, bend je objavio “Hard Skool” EP, koji sadrži dve nove pesme (čije poreklo seže više od decenije unazad) – “Hard Skool” i “Absurd”, uz live verzije pesama “Don’t Cry” i “You’re Crazy”.
“Perhaps” dolazi otprilike mesec dana posle spekulacija da je nova GN’R muzika na putu kada je grupa tizovala naslove “Perhaps” i “The General” putem Instagram Story-ja na kome je neko prelistavao komade papira s naslovime pesama na njima.
Nedugo potom čuo se scenski tehničar Guns N’ Rosesa Tom Mehju kako otkriva neke detalje u videu govoreći grupi ljudi o predstojećim planovima benda.
– Znam da će bend početi da radi na novoj muzici, već imaju hrpu stvari snimljenih – rekao je tada Mehju. – Tako da će vrlo brzo biti nove muzike Guns N’ Rosesa. Zapravo, mislim svaki dan pokušavaju da izvuku singl, tako da ćete moći da čujete nešto vrlo, vrlo brzo.
Pasaž fest je nastao 2022. godine saradnjom javne institucije kulture Sterijinog pozorja i nezavisnih aktera kulturne scene – Multimedijalnog centra Led Art, ReAktora i Grafičke Mreže. U festivalski program su uključeni i ugostiteljski objekti, drugi privredni subjekti i akteri iz pasaža Zmaj Jovina 22.
Osnovni motiv nastanka festivala je potreba za revitalizacijom javnih prostora, a u ovom slučaju pasaža u kome se nalaze kulturno udruženje Multimedijlani centar Led Art i javna ustanova kulture Sterijino pozorje.
Kako vremenom uočavamo sistematično zapuštanje i disfunkcionalnost javnih prostora, ideja nam je da ovim festivalom koji uključuje vizuelnu, pozorišnu, muzičku, književnu, kao i multimedijalnu umetnost prikažemo kako jedan javni prostor (u ovom slučaju pasaž broj 22) može da se adaptira i transformiše kroz specifične umetničke forme. Ostvarujući saradnju sa drugim akterima iz kulture i kreirajući nove sadržaje i produkcije, uspostavljamo nove modele prezentovanja festivalskog programa.
Na ovaj način, umrežavanjem organizacija na području Novog Sada i šire, uspostavljajući institucionalnu i vaninstitucionalnu saradnju, težimo da ostvarimo zajedničke ciljeve i doprinesemo unapređenju kulturne politike grada. Festival smo započeli u „našem dvorištu“ sa idejom da ga u narednim godinama proširimo na ostale pasaže, ali i druge javne prostore.
PosterPasazFest_01_CMYK
Vizuelni program će činiti oslikavanje murala, kreiranje festivalske instalacije, kao i izložbe na više lokacija u okviru pasaža. Muzički program će ove godine biti eksperimentalnog karaktera, spajajući naizgled nespojivo i kombinujući različite muzičke žanrove, dok će druge izvođačke umetnosti – predstava i performans biti adaptirani u baštama ugostiteljskih objekata koji se nalaze u pasažu.
Pored ovih programa, ove godine organizujemo i seriju tribina, kao i promociju publikacija, a obzirom da je ovogodišnji slogan festivala OTVOREN ZA SVE, jedan deo festivalskog sadržaja smo posvetili i inkluzivnim umetničkim formatima.
Ideja ovogodišnjeg izdanja Pasaž Festa je da ne postoje jasno uočljive programske celine, već da se festivalu pristupi eksperimentalno, sa željom da se kroz improvizaciju i uz pomoć publike dođe do novih formi.
Želja organizatora je da se u realizaciju festivala uključi što je više umetnika/ca i aktera/ki sa ciljem umrežavanja i premišljanja javnog prostora, novih oblika prezentovanja umetničkih sadržaja i podsticanja urbane regeneracije kulturnog nasleđa.
Pasaž Fest se ove godine održava od 31. avgusta do 2. septembra, u Zmaj Jovinoj ulici, u pasažu broj 22.
The National su objavili dva nova singla, “Space Invader” i “Alphabet City” uz vizuale, koji stižu samo četiri meseca posle izdavanja njihovog devetog studijskog albuma “First Two Pages Of Frankenstein”.
Na oba videa nalaze se fotografije Brenta Voltera-Balanrajna.
Bend je trenutno na turneji kojom promovišu novi album. Nastupili su u Madison Square Gardenu u Nujorku prošle sedmice s Peti Smit i njenim bendom pre večerašnjeg kobcerta u Torontu. U Evropi su u septembru i oktobru, i to u Londonu, Amsterdamu, Berlinu i drugim velikim evropskim gradovima, ali nigde blizu našeg regiona.
Pogledajte spotove za “Space Invader” i “Alphabet City”:
Richie Hawtin, jedna od najvećih pokretačkih sila elektronske plesne muzike nastupiće prve večeri Apgrade festivala, 15. septembra, u Luci Beograd.
Nikada zadovoljan ponavljanjem ili kopiranjem trendova, Richie Hawtin neprestano “gura” tehno u neistražene teritorije.
Kako napredovati, a ostati veran sebi i povezan sa porukom koju prenosite godinama i kako na tom putu zadržati one koji vas podržavaju – univerzalna su pitanja sa kojima se susreću svi umetnici. Richie Hawtin je među onima koji su uspeli da nađu odgovor jer čak i nakon više decenija u svetu muzike živi u trenutku, na ivici budućnosti.
Rođen u Engleskoj, sa devet godina se preselio u Kanadu. U srednjoj školi, samoprozvani “geek” bio je intrigiran tehnologijom i progresivnom kulturom, što ga je dovelo do saznanja o tehno sceni koja je bujala preko granice. Napustivši studije filma, postao je počasni član pretežne afro-američke zajednice koja je u Detroitu započela revoluciju muzičke industrije.
Kao jedan od prvih poklonika futurističkog zvuka koji su razvili Derrick May, Juan Atkins i Kevin Saunderson, počeo je da radi kao DJ u klubovima Detroita krajem 80-ih godina, i već sa 17 se etablirao kao predstavnik pokreta koji će se proširiti širom sveta. Hawtin je pokrenuo svoju izdavačku kuću Plus 8 sa 19 godina, a sa 23 godine, pod pseudonimom Plastikman, objavio je kultni album “Sheet One” – monumentalno delo koje je postavilo temelje za klupsku muziku kakvu danas poznajemo.
Iza izdavačkih kuća i projekata koji su usledili – Plus 8, MINUS Records, a odnedavno i From Our Minds nalazi se neiscrpna energija koju ulaže u sopstveni izraz, ali i povezivanje sa novim talentima. Želja za kolaboracijom je u kombinaciji sa legendarnim statusom koji uživa stvorila platformu za desetine umetnika koji predvode novi talas andergraund kulture. Na From Our Minds turneji, koju je nedavno priveo kraju sa grupom mladih tehno umetnika, demonstrirao je temelje i budućnost scene – Richie predstavlja trajektoriju žanra kao koherentnu celinu kojoj je nemoguće pronaći alternativu.
Hawtin je kroz godine samo dobijao na zamahu, svesno pomerajući granice uloge DJ-a. Njegov profil je rame uz rame sa EDM i trance zvezdama, uprkos tome što nije odustao od ideja na kojima insistira.
U okviru programa prve večeri sedmog izdanja Apgrade Festivala, pridružuju mu se vodeća palestinska tehno umetnica Sama’ Abdulhadi, Dr. Rubinstein u ekskluzivnom b2b setu sa Tijanom T, dok lokalnu scenu predstavlja Matej Rusmir.
Dosadašnja izdanja septembarskog Apgrade-a obeležili su nezaboravni setovi velikih imena scene kao što su Tale Of Us, Solomun, Laurent Garnier, Amelie Lens, Maceo Plex, Sven Väth, Dixon, Nicolas Jaar, Miss Kittin, Modeselektor i mnogi drugi. Apgrade Festival je produžetak leta i prilika da uz poslednje zrake sunca uživamo u vrhunskoj elektronskoj muzici.
Ulaznice za Apgrade festival dostupne su na cooltix.rs i prodajnim mestima Gigs Tixa i Ticket Visiona, po cenama od 1.790 RSD za petak, 1.590 RSD za subotu i 2.590 RSD za festivalske komplete.
Pojedini rok muzičari i bendovi već decenijama ne silaze sa vrhova top lista, mnogi ih gledaju kao bogove, ali istina je da ni oni nisu nepogrešivi.
Bez obzira na to koliko je bend u prošlosti bio uspešan ili ne, nikad nije sigurno da će sledeći album dostići visine koje su prethodno dotakli. Ponekad jednostavno sve krene naopako.
Uz bendove kao što su The Doors, Metallica i Duran Duran sledi 10 najgorih albuma koje su ikada napravili najveći bendovi.
Queen + Pol Rodžers – The Cosmos Rocks (2008)
Posle smrti frontmena Fredija Merkjurija 1991, grupa Queen je najavila da će se ponovno okupiti na turneji sa bivšim pevačem grupe Bad Company, Polom Rodžersom. Saradnja je na kraju dovela do nove ploče, ali prilično dosadan “The Cosmos Rocks” nije uspeo da dođe ni blizu vrha top lista.
Guns N’ Roses – Chinese Democracy (2008)
Sniman u 15 različitih studija u razdoblju od 10 godina po ceni većoj od 13 miliona dolara, Chinese Democracy je najskuplji rok album ikada snimljen, što samo pokazuje da se novcem ne može kupiti kvalitet.
Aerosmith – Draw The Line (1977)
Aerosmith su u rok superzvezdu katapultirali albumi “Toys in the Attic” iz 1975. i “Rocks” iz 1976, ali do sledeće godine bend je ispao iz forme. Frontmen Stiven Tajler više je pažnje obraćao na drogu i alkohol, nego na uspeh benda.
Kada je njihov kultni frontmen Džim Morison umro u Parizu 1971. godine, preostala tri člana suočila su se s teškom odlukom da li bi trebalo da nastave bez njega. Samo tri meseca kasnije objavili su album koji nije uspeo. I sami su vrlo brzo priznali da je ovaj album promašaj.
Black Sabbath – Forbidden (1995)
Kada je neko u izdavačkoj kući Black Sabbatha predložio da bend sarađuje sa reperom Ice-T-jem, odgovor je bio: “Ko je on, dovraga?”
Ne samo da je Ice-T završio nastupajući na “Forbiddenu”, nego je njegov kolega iz benda Body Count Ernie C doveden da bude producent za ploču. Njegov stil nikada nije odgovarao bendu, i napravljen je totalni promašaj.
Van Halen – Van Halen III (1998)
Van Halen je objavio samo jedan album sa pevačem Gerijem Čeroneom, a vi ga samo preslušajte da biste saznali zašto. Bilo je toliko loše da nisu izdali drugu ploču 14 godina. Najstroža kritika došla je od originalnog pevača benda Dejvida Li Rota, koji je rekao da pesma “How Many Say I”, koju je otpevao Edi Van Hejlen zvuči kao “mačka koju polivaju vrelom vodom”.
The Who – It’s Hard (1982)
The Who su jedan od najvećih britanskih rok bendova ikada, ali do 1982. su bili na izmaku snaga. Kultni bubnjar Kit Mun umro je četiri godine ranije, a preostali članovi nisu bili sigurni da li žele dalje da snimaju. Nakon što su objavili uglavnom neukusnu ploču “It’s Hard”, nisu snimili jedan album naredne 24 godine.
Mora da se u to vreme činilo kao dobra ideja: izuzetno uspešan bend koji odaje počast svojim omiljenim izvođačima i pesmama. Rezultat je bio album koji je 2006. godine časopis Q proglasio najgorim svih vremena. Ceo album je često ismejavan, ali i definitivno jedan od najlošijih.
Metallica – St. Anger (2003)
Ponekad je bendu petljanje sa formulom koja ih je proslavila upravo ono što im treba za postizanje novih visina. U drugim slučajevima, to ipak ne ispadne baš tako dobro. Metallica i njihov dosadni “St. Anger” patio je od preterane upotrebe tihog zvuka doboša, potpunog nedostatka gitarskih solaža, i najgore od svega, niza ispraznih, predugih pesama.
Led Zeppelin – Presence (1976)
Kraj 1975. bio je težak period za Led Zeppelin. Pevač Robert Plant još uvek se oporavljao nakon što je teško povređen u saobraćajnoj nesreći, pa je njihova turneja otkazana i umesto toga bili su u studiju.
Gledajući unazad, odmor u krevetu je možda bio bolja opcija.
U svetu filma i bioskopa trendovi se stalno menjaju, a na njih nisu otporni ni Indijana Džons ni Itan Hant, pa tako novi nastavci serijala “Nemoguća misija” i “Indijana Džons” nisu zaradili onoliko koliko su autori očekivali.
“Indijana Džons i artefakt sudbine” i “Nemoguća misija: Odmazda – Prvi deo” igrali su na kartu nostalgije i prepoznatljivih imena, ali čini se da su veliki budžeti bili preveliko opterećenje.
Prvi film, na repertoaru od kraja juna, zaradio je 375 miliona dolara posle šest nedelja, a drugi, koji je premijeru imao u julu, zaradio je 523 miliona posle pet nedelja, što u trenutnoj situaciji uopte nije loše.
Međutim, problem nastaje kada se uzme u obzir da su i jedan i drugi koštali oko 300 miliona tokom produkcije i da je na marketing trošeno još oko 100 miliona dolara, tako da ove zarade uopšte nisu na nivou očekivanih.
Indiana Jones and the Dial of Destiny
Da nije bilo korone, veruje se da bi ovi filmovi manje koštali i više zaradili, ali veruje se da će oni privući dodatnu pažnju kada dođu na striming servise.
Deo zarade van prodaje karata obično se ne objavi javno, tako na studijima ostaje da svedu račune i vide da li su dolaskom na striming servise zaradili i novac povećanjem zainteresovanosti za prethodne filmove iz serijala.
Ti filmovi su pak zaradili odlične pare studijima, ali to je zato što oni nisu odlagani niti pravljeni u kovid i post-kovid eri.
Trenutni štrajk scenarista i glumaca takođe utiče na stanje u Holivudu, tako da će mnogi filmovi koji su sada u produkciji biti još skuplji nego što je planirano i samim tim, teško zaraditi projektovani novac.
Izuzeci, naravno postoje, pa su tako “Openhajmer”, “Barbi” i “Super Mario braća: Film” najveći pobednici na blagajnama.
To je jako čudno i jedinstveno ime za rok bend da mora da postoji neka priča iza tog izbora.
Dugogodišnji fanovi Weezera su razmišljali o tome otkako se bend prvi put pojavio na rok sceni tokom devedesetih. I tokom tog vremena, bilo je naznaka i pokazatelja o poreklu imena benda.
Ali pravi odgovor je potvrđen javno tek kasnije od strane Rivers Kuoma iz Weezera.
Hajde da se vratimo u prošlost. Idemo sve do ranih dana dial-up interneta, kada su slušaoci koji su pretraživali “Kako je Weezer dobio ime?” obično nailazili na jedan od dva odgovora: da je to bio nadimak iz detinjstva za Kuoma zato što je imao astmu i “šištao”, ili da je proizašlo iz lika Wheezera iz serijala “Mali švaleri” (The Little Rascals), koji je tumačio dečko Bobi Hačins u komičnim skečevima sredinom 20. veka — ili neka kombinacija ta dva.
Dakle, da li je neki od ovih odgovora tačan?
Ime benda Weezer je odluka doneta u poslednjem trenutku, što je možda uticalo na to zašto je Kuomo izabrao ono što je izgledalo kao lična oznaka za grupu – ako je to bio njegov nadimak iz detinjstva.
Na kraju krajeva, Kuomo se prvo preselio u Los Anđeles iz Konetikata sa glam metal bendom zvanim Avant Garde – što, priznajmo, jeste prilično obično ime benda i uopšte nije lično.
Ali dok je nastojao da rezerviše nastupe u Los Anđelesu 1992, Kuomo je navodno agentu za rezervacije dao ime Weezer, neposredno pre nego što je njegov tada novi bend trebalo da otvori nastup za grupu Kijanu Rivsa, Dogstar, u jednom klubu. To je na kraju postao Weezerov prvi nastup.
Ali kako su Kuomo i njegova grupa — koja je tada uključivala sadašnjeg bubnjara Patrika Vilsona sa bivšim članovima Metom Šarpom i Džejsonom Kroprom — došli do tog imena?
Ispostavilo se da je zaista u pitanju bio nadimak koji je Kuomo dobio od svog oca, nekadašnjeg džez bubnjara, a kasnije episkopskog biskupa, Frenka Kuoma. I zaista je bio po liku iz serijala “Mali švaleri”.
– Tako me je tata zvao kad sam bio jako mali – rekao je Kuomo u podkastu Konana O’Brajana u oktobru 2022, kako je Far Out kasnije preneo.
Ali vođa Weezera se nije detaljno izjasnio o bilo čemu što se odnosi na dečju astmu.
– Ne znam zašto me je tako zvao. Pitao sam ga, ‘Zašto si me zvao Weezer?’ I rekao je da je to bilo po detetu iz serijala “Mali švaleri” – postojao je lik po imenu Weezer. Tako da sam rekao, ‘Zašto baš po njemu?’ A on je rekao: ‘On je kul’.
Iako je relativno kratko vreme proveo u bendu, pokojni frontmen i gitarista grupe Pink Floyd Sid Baret ostavio je neizrecivo nasleđe rokenrol muzici.
Kako piše Far Out magazin, grupa je još u ranom periodu postala jedan od najuzbudljivijih psihodeličnih bendova na sceni, a Sidove prostrane kompozicije savršeno su oscilirale između opojnih tendencija hipi pokreta i njene tamnije strane koja je, usled brojnih uticaja, počela da se ispoljava.
Priča o Sidu Baretu je dobro poznata. Bio je na čelu Pink Floyda u momentu kada je bend isplivao na scenu, ali je zbog problema sa mentalnim zdravljem – koje se pripisuje biološkim faktorima i ekstenzivnoj zloupotrebi droga, napustio grupu 1968. U tom trenutku, Pink Floyd je imao objavljena samo dva albuma, “The Piper at the Gates of Dawn” iz 1967. i “A Saucerful of Secrets”, koji je usledio naredne godine.
Po napuštanju grupe, njegovo mentalno stanje strmoglavo opada. Uprkos tome, Baret 1970. objavljuje par kultnih solo albuma, između ostalih i “The Madcap Laughs” i “Barrett”. Albumi su ugledali svetlost dana uz pomoć njegovih starih prijatelja i kolega iz Floyda, Dejvida Gilmura i Rodžera Votersa. Nedugo nakon objavljivanja ploča, Baret se povukao iz javnog života, ostajući samotnjak sve do svoje smrti 2006. Preminuo je sa 60 godina.
Ipak, muzička genijalnost Sida Bareta ostaje neprikosnovena. Uprkos životnoj tragediji i težini pada on postaje jedno od mitskih bića rok muzike, a među najznačajnije Baretove kompozicije ubraja se “Jugband Blues”, poslednja pesma koju je napisao za Pink Floyd.
U vreme pisanja pesme, krajem 1967. godine, Baretovo mentalno stanje se naglo pogoršalo, pa se “Jugband Blues” smatra muzičkim oličenjem njegove šizofrenije. Pesma je objavljena na drugom albumu Pink Floyda, “A Saucerful of Secrets”, 1968. To je bio njegov jedini doprinos albumu, i poslednji objavljeni rad sa grupom. Navodno, menadžment Bareta i Floyda je želeo da pesma bude objavljena kao singl, ali su ostali članovi benda i producent Norman Smit, uložili veto.
Jedan od menadžera Pink Floyda, Piter Džener se, u biografiji Roba Čepmena – “Syd Barrett: A Very Irregular Head”, osvrnuo na pesmu “Jugband Blues”.
On je opisao Baretov poslednji doprinos bendu, kao i još dve druge pesme koje je napisao otprilike u isto vreme, “Scream Thy Last Scream” i “Vegetable Man”, kao “zadivljujuće”.
Praveći poređenje tih pesama sa pesmom “Bike” i “The Scarecrow” sa albuma “The Piper at the Gates of Dawn”, on je kazao:
– Pomisliš – ma, dobro, super su one, ali ipak su ove pesme moćno uznemirujuća umetnost. Ne bih želeo da bilo ko zađe toliko u ludilo kao Sid, ali, ako već odeš toliko daleko, barem stvori ovako veliku umetnost”.
Kako prenosti Far Out magazin, Džener je “Jugband Blues” nazvao “izvanrednim ostvarenjem, krajnjom samodijagnozom stanja šizofrenije, i portretom nervnog sloma”.
