U Sprat Baru, 23. aprila u Beogradu, biće održano indie veče koje okuplja tri autorska benda sa domaće scene – novosadski Kruz Roudi, kao i beogradske bendove Bane the Kid i Uglješa.
Ovaj koncert donosi susret tri bliska, ali autorski prepoznatljiva izraza, koji se kreću u rasponu od indie roka i alternativnog popa do sirovijih, energičnijih formi.
Indie veče u Spratu, plakat
Kruz Roudi, indi-rok trio osnovan 2021. godine u Novom Sadu, kroz svoj rad introspektivno istražuje svakodnevicu i savremeno generacijsko iskustvo. Iza sebe imaju nastupe na značajnim festivalima poput EXIT-a, Arsenal Festa i Mountain Music Festivala, a šira publika ih je upoznala kroz učešće u finalu Pesme za Evroviziju 2025 sa pesmom “Sve i odmah”. Njihov zvuk karakterišu jasna autorska linija, snažna ritmička osnova i tekstovi koji balansiraju između ličnog i univerzalnog.
Domaćini večeri, Bane the Kid i Uglješa, predstavljaju deo beogradske kantautorske i indie scene koji se oslanja na spoj ličnog izraza i bendovske energije. Bane the Kid, projekat muzičara i producenta Petra Milutinovića, gradi prepoznatljiv zvuk kroz kombinaciju savremene produkcije i introspektivnih tekstova, dok Uglješa Lazarević, kantautor iz Jagodine sa tri objavljena albuma, u svom radu menja žanrove u skladu sa temama koje obrađuje, od alternativnog popa do eksperimentalnijih pristupa.
Zajednički nastup ova tri benda donosi veče autorske muzike u kojem se susreću različiti pogledi na savremeni trenutak, od anksioznosti i unutrašnjih preispitivanja do ironije i distanciranog odnosa prema svakodnevici, kroz zvuk koji ostaje neposredan i iskren.
Koncert u Sprat Baru počinje u 20 časova, a cena ulaza iznosi 1.000 dinara. Ulaz za studente besplatan uz indeks.
Grateful Dead pokrenuli su novi pretplatnički servis “Play Dead”, koji fanovima omogućava pristup ogromnoj arhivi koncertnih snimaka – uključujući i materijal koji do sada nikada nije bio dostupan na streaming platformama.
U startu, korisnicima je na raspolaganju oko 300 snimaka koncerata, dok je inicijalna ponuda otvorena sa 20 do sada neobjavljenih nastupa. Servis je razvijen u saradnji sa izdavačkim kućama Grateful Dead Productions i Rhino Entertainment, uz fokus na visok kvalitet zvuka, a neće uticati na postojeća fizička izdanja benda.
Ideja o ovakvom projektu datira još iz 2000. godine, kada su Grateful Dead prvi put sarađivali sa Bredom Serlingom, osnivačem platforme Nugs, na projektu “Project Bandwagon”, koji tada nije realizovan. Danas, zahvaljujući tehnološkom napretku – brzom internetu i razvoju mobilnih uređaja – saradnja sa Rhino-om i arhivistom benda Dejvidom Lemijem omogućila je digitalizaciju multitrack, reel-to-reel i DAT traka.
– Ovo je najveći projekat prenosa snimaka u istoriji roka, barem kada je reč o jednom bendu – izjavio je Serling.
Prema rečima Lemija, ključni razlog dugog razvoja servisa bila je kontrola kvaliteta. Procene govore da postoji oko 2.300 jedinstvenih bootleg snimaka Grateful Dead-a, a cilj projekta bio je da se oni obrade tako da zvuče bolje od višestruko presnimavanih kaseta.
– Ovo nije ‘hajde da brzo prebacimo snimke i izbacimo ih’. Minimalna rezolucija zvuka na sajtu je 24-bit/48 kHz, što je znatno iznad standarda CD-a – objasnio je Lemije.
Pored kvaliteta zvuka, “Play Dead” donosi i dodatne funkcionalnosti – selekciju koju je kurirao Lemije, mogućnost kreiranja plejlista i pregledan interfejs za lakšu navigaciju kroz obiman katalog benda. Za razliku od ranijih izdanja koja su nudila kompletne koncerte, novi servis će uključivati i delimične nastupe.
– Ovo je najbliže što možete dobiti osećaju da ste u istoj prostoriji sa bendom te večeri – rekao je Serling. – Na neki način, ovo su poslednji živi relikti tih trenutaka, a mi ih sada beležimo u vrhunskom digitalnom kvalitetu.
Vest dolazi u trenutku kada se najavljuje više događaja posvećenih bendu, uključujući i projekte vezane za gitaristu Boba Vira. Džon Mejer, koji je svirao sa njim u sastavu Dead & Company, pokrenuo je nedeljnu slušačku emisiju posvećenu Grateful Dead-u na Sirius XM-u, dok je glumica Kloi Ševinji započela rad na filmu o zajednici fanova poznatoj kao Deadheads.
Kidalica je napolju i nestrpljivo vas čeka. Prvoj, ujedno najkraćoj pesmi – “Buđenje” – se baš žuri i pitanje je da li se iz košmara neko može istinski probuditi.
“Kidalica” navodi na preispitivanje, ali ne tako lako na pokret ili promenu. Nakon bronzanih noći, tu je novo jutro. “Učim da hodam” je krik nakon prihvatanja tuđeg prisustva kao nužnost. “Candy” i “Šapat u mislima” povezuje bas linija na samom početku i održava ritam, ali i nepristajanje na rasplet u datim okolnostima. Do razrešenja dolazimo sami i pribrani, a do “Uspavanke” još uvek ima vremena.
Đorđe Jakovljević, frontmen benda, govori o Kidalici:
– Bend Kidalica nastaje nakon perioda buđenja, promene životnih navika. Ideje koje su u njemu prisutne zapravo dolaze iz ranijeg stanja u kom je moj život bio znatno haotičniji i uzburkaniji. Faza razrešenja i smirivanja dešava se u momentu kada sam se preselio u Beograd, a posebno kada se bend realizovao i dobio konkretan oblik. Tada stvari počinju da se slažu, ali ideje iz ranijeg perioda se ne gase, već se načinju ponovo u nešto stabilnijem kontekstu. Zato ceo EP mogu da okarakterišem kao razrešenje. Dolazi iz haosa, ali se prevodi u strukturisan, promišljen i psihički stabilniji izraz.
Kidalica – EP artwork: Aleksandar Lazar
Bend Kidalica je stara, do sada neostvarena želja. Prvobitno zabeležena elektronikom kao Kidalica Project, a kasnije je kroz različite faze i postave razrađivao i prenosio te ideje kroz gitarsku muziku. Osnovan je u Smederevu, a svoj trenutni oblik dobija u Beogradu, gde okuplja članove benda Nothing Sacred i konačno se 2025. definiše kao bend. Prvi mini album/EP donosi 6 pesama.
Bend čine: Đorđe Jakovljević (gitara/vokal), Marjan Terzić (bubnjevi) i Ivan Cvetković (bas).
Beogradski bend Supersonik, koji od samog pojavljivanja privlači pažnju javnosti i prati ga veo misterije – pre svega zbog činjenice da glavni vokal nastupa pod maskom – predstavio je svoj debitantski autorski studijski album “Iznad horizonta” (PGP RTS, 2026.)
Muziku grupe Supersonik odlikuje spoj popa, roka i bluza, uz savremen autorski pristup koji kombinuje emotivnu izražajnost, introspektivne tekstove i modernu produkciju. Album “Iznad horizonta” je rezultat zajedničkog rada muzičara različitih iskustava i generacija, uz ideju da se kroz spoj različitih senzibiliteta kreira savremen ali i prepoznatljiv autorski izraz.
Bend Supersonik novi glas domace scene/Photo: PGP RTS promo
Direktor PGP RTS-a Vladimir Graić istakao je na medijskoj promociji ovog izdanja, važnost ovakvog muzičkog projekta i prvi utisak koji je imao kada je čuo materijal:
– Kada sam dobio ovaj album i preslušao ga, znao sam da imamo nešto što je jako dobro. Raduje nas uvek i kada nam se ukaže poverenje da damo vetar u leđa novim muzičarima, što smo i učinili objavom debi albuma ove grupe, a čućete i sami. Supersonik itekako jeste novi glas domaće scene.
Supersonik promocija albuma Iznad horizonta/Photo: PGP RTS promo
Lider benda, Karlo Astrahan istakao je da Supersonik vidi kao lični umetnički projekat, čijem kvalitetu su značajan doprinos dali dokazani i iskusnii saradnici. Posebno Oliver Jovanović, koji je, kako je naglasio “imao ključnu ulogu u usmeravanju rada benda”. Govoreći o identitetu benda Supersonik, Astrahan je naveo da se grupa zasniva na spoju različitih generacija, gde se mladalačka energija i iskustvo dopunjuju i zajedno oblikuju prepoznatljiv zvuk ali i poetiku, blisku različitim generacijama. Takođe, naglasio da je autorskom timu bio cilj “da stvore savremen i originalan album, koji donosi svežinu u izrazu i drugačiji pristup domaćoj muzičkoj sceni.”
PGP RTS objavio je debi album benda Supersonik pod nazivom Iznad horizonta
Autor i tekstopisac Dragan Vukašinović govorio je o kreativnom procesu i želji da se stvori autentičan zvuk:
– Karlo i ja smo hteli da napravimo album koji će biti beskompromisno nov, da ima svoju svežinu i originalnost. Posvećeno smo radili i nadamo se da smo u tome uspeli.
Album “Iznad horizonta” benda Supersonik čini devet pesama, koje kombinuju elemente popa, roka i bluza, uz izraženu emotivnu i tematsku raznovrsnost. Među njima se izdvaja numera “Mučan dan”, koja donosi introspektivniji i mračniji ton u odnosu na ostatak muzičkog materijala ovekovečenog na ovom albumu.
Glavni vokal Supersonika je Despot Kiš/Photo: PGP RTS promo
Bend Supersonik čine Despot Kiš (vokal), Aleksandar Petrović (gitara), Uroš Ratković (bas gitara), Vanja Seneši (bubnjevi) i Dušan Vasiljević (gitara). U širem autorskom i produkcionom timu, važnu ulogu imaju i Karlo Astrahan- osnivač grupe i jedan od ključnih kreativnih autora, kao i muzički producent Oliver Jovanović koji je, prema navodima članova, benda značajno doprineo usmeravanju i razvoju muzičkog projekta “Iznad horizonta”.
Supersonik promocija albuma Iznad horizonta/Photo: PGP RTS promo
Bend planira objavljivanje pratećih spotova za pesme sa svog debi albuma, čime će dodatno predstaviti svoj muzički i autorski umetnički identitet.
Do tada, album možete poslušati na svim vodećim striming platformama za distribuciju muzike, kao i na Youtube kanalu PGP RTS-a
Takođe, članovi Supersonika najavljuju i nastupe na predstojećim domaćim muzičkim festivalima, gde će biti u prilici da se predstave široj publici i da grade svoju poziciju na muzičkoj sceni.
Iron Maiden konačno će biti primljen u Rock and Roll Hall of Fame, ali članovi benda neće prisustvovati sopstvenoj ceremoniji prijema.
Bend je u četvrtak potvrdio da će preskočiti događaj 2026. godine zbog ranije zakazanih obaveza. Naime, legendarni britanski sastav će u tom periodu biti na turneji povodom 50 godina postojanja, sa koncertima u Australiji, koje neće otkazivati niti pomerati.
– Kao što su najpažljiviji već primetili, bend će biti na turneji u Australiji u vreme novembarskog datuma ceremonije prijema u Rock and Roll Hall of Fame u Los Anđelesu – izjavio je menadžer benda Rod Smolvud za Billboard. – Prilikom prihvatanja priznanja, Iron Maiden je jasno stavio do znanja da su fanovi uvek na prvom mestu i da će koncerti, naravno, biti održani.
Iron Maiden ima zakazane nastupe u Australiji i Novom Zelandu upravo tokom nedelje kada se održava ceremonija – 14. novembra u Peacock Theateru u Los Anđelesu.
– Želimo da uverimo sve fanove u Australaiji da će datumi u Australiji i Novom Zelandu ostati nepromenjeni – dodao je Smolvud.
Bend, koji je već član Metal Hall of Fame, konačno ulazi u Rock and Roll Hall of Fame nakon 21 godine od sticanja uslova za nominaciju. Među ovogodišnjim primljenima nalaze se i Fil Kolins, Bili Ajdol, Oasis, Šade, Wu-Tang Clan, Joy Division / New Order, kao i pokojni Luter Vandros. Nagradu za rani uticaj dobijaju Selija Kruz, Fela Kuti, Kvin Latifa, Gram Parsons i MC Lyte.
Uslov za ulazak u Rock and Roll Hall of Fame je da prođe 25 godina od prvog komercijalnog izdanja, uz dodatne kriterijume poput uticaja i značaja za razvoj rok muzike — pojma koji je vremenom proširen i na druge žanrove.
O nominacijama je glasalo više od 1.200 umetnika, istoričara i profesionalaca iz muzičke industrije.
Iron Maiden je ranije bio nominovan dva puta, ali se godinama smatrao jednim od najvećih “previda” ove institucije. Bend je osnovan 1975. godine i prodao je više od 100 miliona ploča, uz klasike poput “Run to the Hills”, “The Trooper”, “2 Minutes to Midnight” i “The Number of the Beast”.
Pravo na nominaciju stekli su još 2005. godine, 25 godina nakon objavljivanja debitantskog albuma iz 1980. Među članovima koji će biti primljeni nalaze se Klajv Bur, Pol Di’Ano, Brus Dikinson, Janik Gers, Stiv Heris, Niko Mekbrejn, Dejv Marej, Adrijan Smit, Denis Stratton i Blejz Bejli.
Ovo nije prvi put da neko od nagrađenih izostane sa ceremonije. Pol Rodžers iz benda Bad Company, Meg Vajt iz The White Stripes, kao i pevač “The Twist” Čabi Čeker, nisu prisustvovali prošlogodišnjoj ceremoniji – Čeker je, poput Iron Maidena, imao ranije zakazan nastup.
Digitalna platforma Anna’s Archive izgubila je sudski spor protiv Spotify i velikih diskografskih kuća, a presuda bi mogla imati ozbiljne posledice po način na koji se tretira digitalno “arhiviranje” sadržaja na internetu.
Sud je naložio ukupnu odštetu od 322 miliona dolara, od čega bi Spotify trebalo da dobije 300 miliona, dok ostatak pripada diskografskim gigantima poput Universal Music Group, Sony Music Entertainment i Warner Music Group.
Presuda se odnosi na masovno kršenje autorskih prava nakon što je platforma, prema navodima iz tužbe, prikupila oko 86 miliona muzičkih fajlova – praktično većinu komercijalnog kataloga dostupnog na Spotifyju – sa planom da ih distribuira putem BitTorrent mreže.
Šta je zapravo “scraping”?
Ključni element slučaja je takozvani “scraping” – automatizovano prikupljanje podataka sa internet platformi pomoću softverskih alata. U ovom slučaju, Anna’s Archive koristila je programe koji oponašaju ponašanje korisnika, masovno preuzimaju sadržaj i zaobilaze tehničke i pravne zaštite servisa.
Takva praksa podrazumeva slanje velikog broja zahteva serverima, preuzimanje sadržaja i njegovu dalju obradu ili distribuciju — često bez saglasnosti vlasnika prava.
Anna’s Archive, Spotify, ilustracija
Od “slobodne biblioteke” do optužbi za pirateriju
Anna’s Archive funkcioniše kao tzv. “shadow library” — pretraživač i agregator piratskih digitalnih arhiva koji ne skladišti sadržaj direktno, već indeksira i povezuje korisnike sa fajlovima dostupnim na drugim lokacijama.
Platforma je pokrenuta 2022. godine nakon gašenja Z-Library, a povezuje baze poput Sci-Hub i Library Genesis.
Autori projekta ga opisuju kao pokušaj stvaranja “najveće otvorene biblioteke u istoriji”, sa ciljem da se katalogizuje sve dostupno znanje i omogući slobodan pristup sadržaju iza paywalla. U kontekstu muzike, taj pristup se uklapa u širu ideju očuvanja digitalne kulture u eri streaminga, gde korisnici zapravo ne poseduju sadržaj koji slušaju.
Granica između aktivizma i kršenja zakona
Slučaj otvara staro, ali sve aktuelnije pitanje: gde se završava ideja slobodnog pristupa kulturi, a počinje organizovano digitalno piratstvo.
Dok se Anna’s Archive pozicionira kao arhiv znanja, muzička industrija ga vidi kao sistematsko kršenje autorskih prava – stav koji je sada potvrđen i sudskom presudom.
Važan detalj je da dosuđena odšteta ne ide direktno izvođačima, već nosiocima prava – Spotifyju i diskografskim kućama. Koliki deo tog novca bi eventualno mogao da završi kod samih autora zavisi od njihovih ugovora, a dodatnu neizvesnost unosi činjenica da su kreatori Anna’s Archivea anonimni, pa je pitanje da li će presuđeni iznos uopšte biti naplaćen.
Prvi album novosadskog pop kantautora Nebojše Neba Brkića – “Snoplje”, objavljen je u izdanju izdavačke kuće Fidbox na svim digitalnim platformama.
Autor muzike i tekstova svih četrnaest pesama je Nebo Brkić, a muzičku produkciju potpisuje Adnan Danilo Hadžikadunić.
Prvi singl sa ovog izdanja, “Moji heroji”, nalazi se i na nedavno objavljenoj kompilaciji “Nove srpske rock snage”.
Nebo Brkić – cover (foto Raco Paparaco, dizajn Branislava Stefanović)
Pesma je posvećena generaciji fudbalera novosadske Vojvodine koja je 1989. godine postala šampion tadašnje SFRJ. O svom albumu prvencu Nebo Brkić kaže:
– Teško je biti stožer, dok ne navikneš. Celog veka neko se na tebe naslanja, a sam znaš kako je slatko kad se ti imaš na koga nasloniti. Sad kada taj pritisak više nemam, ostale su mi moje pesme, ja se oslanjam na njih, a one na mene. Pesme iz tri faze, iz tri opusa: inspirisane pop-rok muzikom osamdesetih, mojom Vojvodinom gde sam rođen i krajiškom kulturom odakle je moje poreklo. Da ne bi bile “grane na vetru” povezujem ta tri snopa i naslanjam ih na sebe, njihovog stožera. I kroz scile i haridbe idemo zajedno, ako prođem ja prošle su i one, ako prođu pesme, proćiću i ja. Jedna je nit koja ih veže, a to je ljubav.
U RTS Klubu otvorena je izložba koncertnih fotografija u okviru autorskog projekta Jelene Balević i Danice Trajković.
Izložba “Klečeći kadar”, na čijem otvaranju je se okupio impozatan broj publike, istražuje specifičnu poziciju koncertnih fotografa i fotografkinja – fizički zahtevnu, često marginalizovanu, ali istovremeno vizuelno i simbolički snažnu. Perspektiva iz koje nastaju ovi kadrovi briše granicu između scene i publike, otkrivajući skrivene slojeve scenskog iskustva. U širem kontekstu, naziv izložbe funkcioniše kao metafora kulture na kolenima…
Izložba Klećeči kadar, otvaranje/Photo: Andreja Ignjatović
Na izložbi je predsatvljeno 88 radova autora i autorki iz Srbije (Bor, Kruševac, Niš, Užice, Požarevac, Zaječar, Valjevo, Brus, Smederevo, Novi Sad i Beograd), kao i nekolicina iz regiona i inostranstva – Severne Makedonije, Hrvatske i SAD, a među kojima su već poznati i priznati Stanisłav Milojković, Brian Rašić, Wood RS, Anamarija Vartabedijan, Branislav Brkić, Zoran Mojsin, Imre Szabó, Vukica Mikača, Igor Mandić, Danko Strahinić, Aleksandra Ignjatović, Vera Miljković, Duško Vukić, El Gvojos i drugi.
Izložba Klećeči kadar, otvaranje/Photo: Andreja Ignjatović
Koncertna fotografija razvijala se paralelno sa pojavom popularne muzike 20. veka, balansirajući između dokumenta i autorske interpretacije, beležeći ne samo spektakl već i efemerne, intimne trenutke koji čine srž živog nastupa. Njena dokumentarna vrednost je osobena i značajna; ona je svedok vremena i specifičnog dela kulturne scene, te tumač delovanja njenih aktera. Istovremeno, koncertna fotografija, posledično, ima važnu promotivnu funkciju; oblikuje vizuelni identitet izvođača, reklamira efemerni događaj, promoviše muzičku scenu itd.
Izložba Klećeči kadar, otvaranje/Photo: Andreja Ignjatović
Tematski okvir koncertne fotografije usko je vezan za prikaz muzike kao vizuelno neuhvatljive pojave — paradoks u kojem leži njen najveći izazov, da nevidljivo učini vidljivim. Njena kompleksnost zasniva se na sveobuhvatnosti i kontinuiranom nastojanju da se na najbolji način vizualizuje zvuk, predstavi ambijent — mesto (enterijer, svetlo, scenografija, atmosfera itd), izvođači (performeri, publika), osobeni trenutak u vremenu i, naravno, emocija. Ovakva slojevitost specifična je još samo za pozorišnu umetnost i film, kod kojih je olakšavajuća okolnost postojanje formalnog vremenskog okvira, jer toleriše pogreške, korekcije i razvoj radnje. Kod fotografije čin beleženja sveden je na jedan jedini, neponovljiv, gotovo sakralan trenutak u čijoj krhkosti leži njena specifičnost — kadar je svesna, lična odluka, refleks i svedočanstvo nekog već nestalog momenta…
Izložba će biti otvorena za posetioce u prostoru RTS Kluba (zgrada Radio Beograda, ulaz iz Svetogorske) do 28. aprila 2026.
Nakon dolaska interneta, koji je uzrokovao prebrz protok informacija, ali i dolaskom novih generacija kojima je ekran bitniji od papira, važnost štampanih medija je značajno opala.
Dva stara fanzinaša su ipak odlučila da daju šansu tradicionalnom mediju. Posle 10 godina i čak 20 brojeva, čini se da su i dokazali kako to i te kako ima smisla – potražnja za medijem u kojem ne dominira senzacionalizam i jurnjava za novim vestima očigledno postoji, i oni uspevaju da se održe.
Igor Todorović, autor mnogih knjiga na temu panka i fudbala, i Nemanja Bošković, jedan od urednika nekadašnjeg fanzina Last Breath (koji je u 8 brojeva, u periodu od 2005. do 2010. uspeo da okupi 30 ljudi iz bivših jugoslovenskih republika), celu priču pokrenuli su slučajno, 2016. godine. Bez prevelikih ambicija, priča se kotrljala, a saradnici su se uključivali. Tako danas imamo štampan fanzin koji je postao ozbiljno štivo za svakog ko iole prati hardcore punk scenu. Svaki broj ispunjen je intervjuima, kolumnama, recenzijama izdanja i fanzina/knjiga, a naslovnu stranu svaki put radi različit autor.
DJ TOURDEMON 69 by Mihajlo Zoric
Iako je motiv rada, što bi se reklo, old school, materijal ovog fanzina je uvek na visokom nivou. Njihov fanzinački staž i decenije provedene na sceni čine da svaki članak obiluje potpunim informacijama, a svaki intervjuisani bend, izdavač, fanzin ili pojedinac bude predstavljen na najbolji mogući način. U vremenima poprilične površnosti, oni nude fanzin koji odskače i celoj priči daje smisao.
Poslednji broj, štampan na 104 strane, sadrži intervju sa Majakom (mlađi bend iz Beograda kojem je upravo ovaj fanzin objavio i ploču), sve popularnijim Home Frontom, te fanzinom Artcore koji ove godine slavi 40 godina postojanja. Stranice krase i bendovi iz Hrvatske s nedavno objavljenim izdanjima – Dead Dog Summer i Plastika. No, kako ovaj fanzin krasi sveobuhvatnost i jak ex-YU pečat, zastupljeni su i Boiling Point (kolektiv iz Kumanova zadužen za koncerte u tom malom makedonskom gradu), ali i Popik, čija je ekipa aktivno uključena u sam fanzin. Za naslovnu jubilarnog broja zaslužan je Leo iz Goblina, nekada iz benda Džukele.
Naslovna 20 by Leo Fon Punkerstein
Sa promocijom fanzina krenulo se krajem prošlog meseca. Nakon Novog Sada i Beograda, priča je odjeknula i u Sarajevu, gde su Statico i Vršnjačko nasilje kao predstavnici iz Srbije svirali sa Popikom. Za 18. april zakazano je Smederevo, s nastupom bendova Vršnjačko nasilje iz Novog Sada i Reflection iz Gornjeg Milanovca.
Vršnjačko Nasilje by Mihajlo Zorič
Pored fanzina, ova ekipa stoji iza dve kompilacije — jedne s bendovima iz ex-Jugoslavije i druge s bendovima iz Beograda, među kojima su i Nevena i Majak (koji su upravo objavili prvu ploču). Pored izdanja na kompakt disku, objavili su i LP starog novosadskog benda NOSPEEDLIMIT, kao i album benda Statico iz Beograda. Za mesec dana izlazi i 7″ benda Krime iz Holandije, a za kraj godine planirano je zvanično reizdanje beogradskog hardcore klasika iz 90-ih – benda Dead Ideas i njihovog albuma “Where to?”.
Out of the Darkness je svakako priča koja je odskočila i koja dokazuje da se uz dosta truda i angažovanosti više ljudi jedna zdrava priča u današnjim vremenima može izgurati.
Intervju sa jednim od osnivača, Igorom Todorovićem, vodio je Sava Savić:
Kako je fanzin nastao, ko ga je pokrenuo i sa kojom idejom?
– Fanzin se desio spontano, bez nekog posebnog plana i ideje. Grupa drugara pokrenula je istoimeni sajt nekoliko godina ranije. Pozvali su me da im se priključim te sam im često slao izveštaje sa svirki i festivala kojima sam prisustvovao, kao i recenzije nekih novih izdanja. S obzirom na to da me nikada nije privlačila online ni muzika, ni fotografija niti web fanzini i portali već sam oduvek cenio i voleo fizička izdanja tako sam i došao na ideju da se uradi prvi broj fanzina. Ekipa se već tada izmenila, ostali smo Nemanja i ja. Nismo tada sebi zacrtali nikakav cilj. Niti smo planirali da fanzin traje deset godina i dogura do 20. broja. Takođe, ni sada ne možemo sa sigurnošću reći koliko će ih još izaći, jer ovo je pre svega hobi koji zahteva dosta ulaganja, pre svega vremena, živaca i novca. Od početka smo imali ekipu saradnika sa raznih strana, ali se u poslednje vreme iskristalisalo desetak redovnih saradnika ili pre punopravnih članova ekipe koji pišu recenzije, kolumne, rade intervjue…
Kako je i zbog čega dolazilo do personalnih promena i ko su danas “nosioci” fanzina?
– Nemanja i ja nismo bili u ekipi koja je pokrenula sajt, u početku smo bili samo saradnici. Porodične i poslovne obaveze te opadanje interesovanja kod pojedinaca uslovilo je da nas dvojica ostanemo jedini iz te neke, da kažem, rane ekipe koja je i pokrenula štampani fanzin 2016. godine. Ako bi trebalo da nabrojim sve ljude koji su ikada pisali za fanzin bilo bi ih možda i trocifren broj. Pomenuću stalne saradnike. Marko Korać već dugi niz godina piše recenzije, kolumne, radi intervjue. Đole Ilić, Daško, Mače, Sonja, Žare, Vojkan, Gajo… su, takođe, redovni saradnici. Mimu i Sharana, duet iz Sarajeva smatramo punopravnim članovima ekipe. Ako krenem dalje da nabrajam, mnoge ću zaboraviti. Mislim da u svakom broju imamo bar neku fotku koju su ufotkali Lea Bodor, Mihajlo Zorić odnosno Jahvo Joža te su i oni deo OOTD. Poslednja tri broja prelomila je, grafički oblikovala i pripremila za štampu Mina Galić, pre nje to je radila Ivana. Tu su i distributeri, Sumoggu iz Rijeke, Dirty Old iz Zagreba, Hardcorner iz Beograda, Rebuild i Idiotski internat iz Novog Sada. Sarajlije takođe u poslednje vreme trebuju veću količinu za ekipu iz BiH. Takođe, veoma bitni u celom lancu su i ljudi koji fanzine redovno nose preko granice da bi se ubrazlo slanje i uštedelo na poštarini, poput Daškove mame i sestre odnosno Krune. Njih troje mi prvi padaju na pamet. Sve u svemu mreža je veoma razgranata i raznovrsna.
POPIK by Mihaela M
Da li ste očekivali takvu popularnost i uspeh, kako u Srbiji, tako i u regionu?
– Ne bih ja rekao da je ovo neka popularnost, jer fanzin štampamo od početka u 300 primeraka od kojih se gotovo polovina podeli. Pomak bi bio da smo uspeli da podignemo tiraž. Ali, jednostavno, uspeh je to što trajemo deset godina. Recimo, prethodni broj još uvek imamo na stanju. Zbog nekog kvara u štampariji izašao je desetak dana posle roka i promašio To Be Punk kada je planirano bilo da bude promocija. Ovaj broj pratile su četiri koncertne promocije te i ne čudi što ga gotovo više i nema sem po distribucijama.
Zbog čega sve veći akcenat stavljate na domaće i regionalne bendove, ne zapostavljajući, naravno, ni inostranu scenu?
– Do svake informacije dolazi se putem interneta vrlo lako. Čak ih je i previše. U vreme kada je pitanje da li štampani fanzin uopšte ima smisla raditi, logičnije nam je da pišemo o novim bendovima, izdanjima i dešavanjima iz komšiluka nego o nekom bendu iz, recimo, Portugala. Bitnije je da imamo recenziju sastava Dead Dog Summer ili Vršnjačko nasilje nego novog albuma Home Front. Dosta ljudi iz regiona se i povezalo zahvaljujući ovom fanzinu što smatram nekim malim uspehom.
Da li se i sa kakvim tehničkim problemima susrećete od ideje do realizacije?
– Prvi tehnički problem koji mi pada na pamet je taj što smo i Nemanja i ja potpuno nepismeni kada je reč o grafičkom dizajnu. Znam šta želimo ali ne znamo da uradimo te za svaku objavu na mrežama uglavnom on cima druge ljude da urade vizuale. Fali nam dakle ljudi, pre svega mlađih, koji bi se bavili sajtom, mrežama, izradom vizuala. Moram reci i da iako smo bacili akcenat na ex-yu scenu, ipak fanzin nikako da okupi ekipu stalnih saradnika iz ostalih ex-yu republika. Na primer, interesovanje iz Makedonije je skoro nikakvo, iako guramo i imena iz Makedonije. Kod Hrvata je uvek sve na nekoj gurci… jbg. Voleli bismo da ovo bude ex-yu glasilo, pa da sledeće promocije budu u Zagrebu i Skopju.
Statico by Mihajlo Zorić
Postoji li podela na onlajn publiku i onu koja više gotivi štampano izdanje.
– Mlađa publika nema vremena ni strpljenja da pročita ništa duže od tri skraćene reči. Pokušavamo godinama da ih animiramo da se uključe na bilo koji način u rad fanzina, ali to jednostavno za 99 posto njih nije način komunikacije. Nepoznato im je. Kao što ni većina njih ne kupuje niti vrednuje fizička muzička izdanja već muziku slušaju preko Spotify, Bandcamp i ne znam ni ja kojih platformi. Želja mi je da se u sam rad fanzina uključi više mlađeg sveta, kojeg definitivno u poslednjih nekoliko godina ima na svirkama, samim tim bi se i čitalačka publika podmladila.
Reflection by Mihajlo Zorić
Na koji način je obeležen jubilej i kakvi su planovi za budućnost?
– Organizovali smo uz pomoć prijatelja četiri koncertne promocije. U Novom Sadu je krajem marta održana u CK13, pa naredni dan u Beogradu u Kvaci za čiju organizaciju su bili zaduženi drugari iz Statica. Prvog vikenda aprila druženje je bilo u Sarajevu zahvaljujući ekipi iz Nema više gospode u Sarajevu i ISK. Ostaje još Smederevo za 18. april uz pomoć ljudi oko Breaking the Silence. Na svim ovim koncertima nastupili su bendovi koji su promovisali nova fizička izdanja, Statico, Reflection, Majak, Vršnjačko nasilje i Popik, svi oni imaju, neki debi, neki novi LP, neki kasetu a neki i CD. Na beogradskoj i novosadskoj promociji pre, za vreme i posle bendova muziku sa gramofona je vrteo Aca, nekadašnji pevač bendova Hitman, Definite Choice i Nagön čime je doprineo da kulturu ploča približimo mladjima. Konkretnih planova nemamo, sem da guramo dalje dok nas bude držalo!
Još jedna osvežavajuća i izuzetno zarazna pesma stiže nam od GRAAI, mlade pevačice iz Južne Afrike, inspirisane čuvenom bajkom Alisa u zemlji čuda.
Ova mlada muzička nada nedavno je objavila svoj novi singl “Tea with Alice”, koji je inspirisan upravo ovom bezvremenskom pričom. U pitanju je njen četvrti singl, a ujedno i prvi na kojem se pojavljuje kao kantautorka, donoseći lični pečat kroz tekst i atmosferu pesme.
Govoreći o inspiraciji, GRAAI kaže:
– Alisa u zemlji čuda je oduvek bila moja omiljena priča. Često sebe zamišljam kao Alisu i to me je inspirisalo da kroz tekst unesem deo svoje ličnosti u tu priču. Verujem da će se pesma dopasti i ljubiteljima muzike i fanovima ove kultne bajke.
GRAAI, promo
Pesmu karakteriše prepoznatljiv afrički melos, kroz koji GRAAI donosi deo svoje kulture i muzičkog identiteta.
– Želela sam da kroz ovu pesmu prenesem ritam svoje zemlje publici van Afrike – dodaje ona. – Nadam se da će slušaoci prepoznati i ceniti taj deo mog izraza.
GRAAI je u kratkom roku privukla veliku pažnju u svojoj zemlji, naročito nakon uspeha prethodnog singla “Ain’t Sick of This Party”, koji se brzo našao pri vrhu top-lista.
Pesmom “Tea with Alice”, GRAAI nastavlja da osvaja publiku širom sveta, kombinujući priču, emociju i upečatljiv melodični izraz – i jasno pokazuje da je pred njom uzbudljiv muzički put.
