Američki drone metal bend iz Sijetla sunn O))) je u oktobru prošle godine, u okviru evropske turneje Shoshin (初心), održao nezaboravan koncert u klubu Dragstor u Beogradu, a s obzirom na to da Shoshin na japanskom znači nešto kao “um početnika”, to je naglasilo povratak korenima benda.
Gotovo 30 godina, sunn O))) – Stiven Omajli i Greg Anderson (Stephen O’Malley i Greg Anderson ) – pomeraju granice teške muzike i balansiraju između avangarde i roka, a kako bi stvorili stil koji je odmah prepoznatljiv kao njihov.
Sada su vratili sa svojim prvim albumom novog materijala od hvaljenog izdanja “Pyroclasts” iz 2019. Njihov deseti, eponimni album – ujedno i prvi za novu izdavačku kuću Sub Pop – pokazuje majstorstvo dua u radu sa vremenom i prostorom, svetlom i tamom, kao i njihovu spremnost da razvijaju svoj prepoznatljiv zvuk u hrabre nove forme.
U svom prvom intervjuu za srpske medije Stiven Omajli govori o duhu, dugovečnosti i strasti prema muzici, ali i otkriva da ne postoji “pravi način” za doživljaj njihove muzike.
Posle skoro tri decenije na sceni, sunn O))) i dalje više deluju kao bend koji gradi sopstveni zvučni prostor nego kao bend koji piše pesme. Da li sebe danas vidite pre svega kao muzičare, arhitekte zvuka ili nešto treće?
– Ako su to jedine tri opcije, rekao bih — nešto treće. Višestruki izbor, zar ne? (smeh)
Novi album je vaš prvi za Sub Pop. Šta za vas znači ulazak u katalog izdavačke kuće sa tako snažnom istorijom, ali veoma drugačijom mitologijom od one koju ste gradili sa Southern Lordom?
– Mislim da zapravo postoji mnogo zajedničkog – duh, dugovečnost, strast prema muzici, ali i hrabrost da se radi sa različitim vrstama muzike. Sub Pop je imao veliki uticaj, ne samo na Southern Lord već i na druge izdavačke kuće sa kojima smo radili, poput Ideologic Organ. To je jedna od klasičnih nezavisnih etiketa, uz Dischord, Touch and Go, Earache – mislim na stari Earache. Velika je čast biti deo toga.
Američki drone metal bend sunn O))) objavio eponimni album sa samo šest pesama, ali sa 80 minuta muzike
Naslov “sunn O)))” deluje kao neka vrsta samopreimenovanja. Zašto sada i zašto album koji nosi ime benda baš u ovom trenutku?
– Zašto da ne?
Vaša muzika se često opisuje kao izrazito fizičko iskustvo. Šta vam je važnije – ono što publika čuje ili ono što zvuk radi telu kada stojite ispred pojačala?
– Najvažnije mi je da ljudi koji su prisutni dožive nešto smisleno.
U vremenu kada se muzika sve više konzumira u kratkim, fragmentisanim formatima, Sunn O))) zahtevaju vreme, strpljenje i potpuno uranjanje. Da li je sporost danas postala oblik otpora?
– Možda je strpljenje oblik otpora. Nereaktivnost takođe. To su veoma moćne veštine koje mogu rešiti mnoge površne probleme, posebno kada je reč o nasilju i agresiji.
Vaši nastupi imaju gotovo ritualni karakter, ali nikada ne deluju teatralno. Gde povlačite granicu između rituala, performansa i čistog zvučnog uticaja?
– Iskreno, ne razmišljam o povlačenju granica između tih stvari. Dopada mi se subjektivnost tog pitanja.
Vaša muzika se često opisuje kroz težinu, ali mnogo ređe kroz lepotu. Da li vam je važno da u toj masi zvuka postoji i osećaj svetlosti, a ne samo tame?
– Lično se ne zadržavam na metaforama tame kada govorim o muzici. Smatram da je ona mnogo složenija i spektralnija. Ako uopšte možemo dotaći lepotu kroz bilo šta, onda to nije samo privilegija nego i odgovornost.
Sarađivali ste sa umetnicima iz veoma različitih svetova, od eksperimentalne i metal scene do Skota Vokera. Šta neko mora da poseduje da bi ušao u univerzum sunn O)))?
– Ne postoji ulaznica za to.
Posle svega što ste pomerili u ideji teške muzike, šta vas danas još može iznenaditi u zvuku gitare?
– Odlično pitanje. Sa svakim nastupom mi je sve uzbudljivije da sviram taj instrument. Čudno je, jer je gitara zapravo veoma primitivan instrument.
Naravno, postoje brojni dodatni elementi – efekti, različita pojačala, lampe, elektronika i svi delovi kola – ali sama svirka je jednostavno ogromno zadovoljstvo.
Ne smatram sebe naročito talentovanim muzičarem ili kompozitorom, ali zaista volim da sviram muziku. A svirati muziku sa drugim ljudima je najbolje od svega.
Ljudi koji vas prvi put gledaju uživo često ne znaju da li treba da stoje mirno, klimaju glavom ili jednostavno izdrže koncert. Kako biste objasnili “pravi” način da se doživi sunn O)))?
– Ne postoji pravi način. Samo doživite iskustvo na svoj način.
Koliko vam je važno da publika razume ono što radite, a koliko je dovoljno da to jednostavno oseti, čak i bez objašnjenja?
– Mislim da muzika ima toliko mogućnosti koje prevazilaze ono što možemo da objasnimo da ne bi trebalo uvek da pokušavamo sve da definišemo jezikom, logikom ili razumom. Ponekad je dovoljno samo osetiti iskustvo.
Vaši koncerti su glasni do granice fizičke izdržljivosti. Da li ste ikada pomislili: “U redu, ovo je možda previše” – ili je upravo to poenta?
– Nikada nisam pomislio tako.
A.S.I. za HL
