Snoop Dogg, verovatno jedna od prvih asocijacija uz reč “marihuana”, na Instagramu i X-u (bivši Twitter) objavio kako ostavlja ovaj porok.
“Posle mnogo razmišljanja i razgovora s mojom porodicom, poručujem da ostavljam pušenje [marihuane]. Molim vas da u ovim trenucima poštujete moju privatnost”, objavio je Snoop u melodramatičnom tonu.
Objava je vrlo brzo postala viralna – na Instagramu je za 18 sati objavu lajkovalo više od 3,2 miliona ljudi. Poznati i nepoznati obožavaoci reagovali su na naprasnu odluku Snoop Dogga. Pouya, jedan od pionira underground rap scene Majamija, napisao je kako “sada i službeno živimo u drugom svetu”.
Zbog iznenadnosti objave, mnogi fanovi su se počeli da se pitaju jesu li Snoop Doggu hakovane društvene mreže. S druge strane, neki fanovi su napisali kako je objava Snoop Dogga i više nego očigledan znak svim drugim pušačima.
“Ako Snoop prestaje, onda je to poprilično dobra poruka drugim pušačima”, komentarisali su. Micro TDH, jedan od najpoznatijih repera Venecuele i latinskog sveta uopštee, u komentarima je zapisao kako je “nepušenje” novo pušenje. Velik broj obožavalaca čestitao je Snoopu na ovom ‘izuzetno hrabrom podvigu’.
Verovatno u svetu rapa/hip-hopa nema zvučnije i poznatije asocijacije od Snoop Dogga i marihuane. Snoop je bio proponent marihuane pre nego što se je njena upotreba pomakla prema mainstreamu.
Zbog nje je Snoop Dogg više puta u svojoj karijeri bio hapšen, a od 2015. godine nadalje krenuo je u preduzetničke vode. Tada je počeo da investira u Eaze, američki start-up koji se bavi dostavljanjem medicinskog kanabisa na kućne pragove. Iste godine osnovao je firmu koja prodaje proizvode iz kanabisa, Leafs by Snoop. Iste godine pokrenuo je i web stranicu Merry Jane, koja se bavi pretežno vestima u svetu marihuane.
Boygenius su otvorile dušu o svojim nominacijama za Grammy nagradu, šaleći se da će “morati da se bore sa Dejvom Grolom” na parkingu, nakon što su nominovani u istoj kategoriji. Dobitnici će biti objavljeni na 67. ceremoniji dodele nagrada 4. februara 2024. u Crypto.com Areni u Los Anđelesu.
Boygenius, čiji su članovi Džulin Bejker, Fibi Bridžers i Lusi Dakus, nominovane su za šest Grammy nagrada, uključujući i nagradu za album i pesmu godine za ‘The Record’, koji je NME opisao kao “instant klasik” u recenziji sa pet zvezdica. Bidžers je takođe nominovana za sedmi Grammy za svoj rad na “Ghost in the Machine” sa SZA.
U intervjuu za Billboard, pred njihovo gostovanje u emisiji Saturday Night Live sa Timoteom Šalameom, trio je razgovarao o svojim nominacijama, uključujući činjenicu da su u istoj kategoriji kao Foo Fighters u trci za najbolju rok izvedbu i najbolju rok pesmu.
Na pitanje kako se osećaju povodom toga, Bridžers je rekla “prilično sjajno”, ali je zatim šaljivo dodala “mislim da ćemo morati da se pobijemo sa Dejvom Grolom na parkingu”.
Baker se složila, rekavši “trebalo bi to da uradimo. Trebalo bi da ga izazovemo na dvoboj”, pre nego što je Dakus dodala:
– Lično sam videla koliko snažno udara po bubnjevima; ne bih se borila sa njim. Njegove ruke su nešto posebno. Ono kao, mišićav je i agresivan….
Kada su ih novinari pitali kako se osećaju što su prvi put nominovane, Bejker je rekla:
– Ovo je nešto što u potpunosti nije moglo biti konceptualizovano. Ovo je skoro kao san. Mislile smo: ‘Jednog dana, dostići ćemo vrh’. Onda smo svirale u Vilternu u Los Anđelesu i pomislile: ‘U redu, kul, to izgleda prilično dobro i ostvarivo’. A onda smo nominovane za Grammy, i ja sam pomislila ‘To je zapravo ono čemu ljudi teže’.
Dakus je dodala da oseća da joj je potrebna “potpuno nova lista želja”, dok je Bridžers nastavila i dodala da još nismo potpuno procesuirale šta im se dešava. Nastavila je:
– Još uvek nisam imala nijednu posebnu misao o tome koliko je ovo sjajno… Ali stvarno je fenomenalno.
Bend je nedavno objavio svoj EP, ‘The Rest’, koji je NME opisao kao “zanimljiv”.
Obožavaoci kojima Tejlor Svift nikada nije dosta, moći će da saznaju više o njenom životu u biografskom stripu o američkoj pevačici.
Naime, Sviftova se pojavljuje kao deo serije Tidal Wave Comics, Female Force o “uspešnim i uticajnim ličnostima” u književnosti, zabavi, politici i drugim kategorijama.
– Ona nosi šarene hulahopke i bori se protiv korporativnih negativaca koji pokušavaju da iskoriste svoj novac da je kontrolišu. Jedina druga osoba koja odgovara tom opisu je Klark Kent… a čak ni on nije mogao da napiše ‘1989’ – dodao je on, misleći na njen album.
Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, ove godine obeležava 75 godina postojanja. U okviru jubileja, Fakultet organizuje izložbu najreprezentativnijih i najzapaženijih ostvarenja studenata FPU, u periodu od 2018. godine do danas. Izložba pod nazivom “Biti isti, biti poseban” obuhvata diplomske i master radove iz svih oblasti koje se proučavaju na Fakultetu primenjenih umetnosti. Publika će imati priliku da pogleda ukupno 43 dela, ali i da pogleda ili učestvuje u nekom od pratećih programa izložbe – projekcija animiranih filmova, radionica kaligrafije i radionica keramike.
Лазар Комосар. Програм „Неон ТВ”. Телевизијска сценографија, димензије макете_ 140 × 80 × 40 цм 2021. Сценографија • МАС Ментор_ др ум. Јелена Сопић, доцент
Nakon uspešno realizovane izložbe radova nastavnika i saradnika FPU tokom jula tekuće godine, ova izložba predstavlja drugi u nizu događaja koje Fakultet primenjenih umetnosti organizuje povodom obeležavanja jubilarnih 75 godina. Do kraja godine biće upriličena promocija nove monografije i izdanja FPU, kao i centralna svečanost na Dan Fakulteta, 27. novembra.
Iz kataloga: “(Sadržaj izložbe) čini materijal iz svih kreativnih, stručnih i naučnih polja koja se proučavaju na Fakultetu primenjenih umetnosti, rasutih u pogledu teme, medija, u pogledu pristupa stvaralaštvu i vremenskog okvira nastajanja. Svoje misli, izmaštavanja, znanja i poglede, odnosno delove svojih stvarnosti, studenti su preveli u elemente i znakove svojih disciplina – u slovo, boju, materijal, oblik, stvarajući dela koja učestvuju u repertoaru najraznolikijih ljudskih delatnosti.
Neki studenti istražuju svoju lutalačku prirodu; neke studentkinje započinju put otkrivanja korena i arhetipova ženskog principa u vlastitoj porodičnoj istoriji; pojedine studentkinje pokazuju da postoji i fragilnija krhkost od one koju smo mi poznavali i slobodnija sloboda od one koju smo mi upražnjavali; pojedini studenti uvažavaju prostor slobodnog vremena i relaksacije kako bi ga obogatili funkcionalnim rešenjima, a neke studentkinje temeljno istražuju osetljive grupe i najvažnije potrebe u odrastanju vođene idejom inkluzivnosti koja često izostaje u našem stvarnom okruženju današnjice.
Uprkos heterogenosti i mnogostrukosti, postoji jedna zajednička linija za radove u okviru izložbe, a to je mladalačka kultura koja istovremeno predstavlja težnju za uklapanjem i opravdavanjem očekivanja, ali i protivtežnju tome, nastojeći da preispita, izigra i izokrene preovlađujuće tendencije kako bi napravila pomak i promenu”.
Ивана Миланов. Скулптура. Полимер, 50 × 45 × 25 цм 2023. Примењено вајарство, ОАС Предметни наставник_ Марко Вукша, доцент copy
Skromni počeci obrazovanja u oblasti primenjenih umetnosti sežu još u period 19. veka. Nekoliko meseci posle osnivanja Srpske crtačke i slikarske škole Kirila Kutlika, 1895. godine, otpočela je prva organizovana nastava primenjenih umetnosti u Srbiji. Društvene okolnosti dozvoljavaju da se 1938. godine, po programu i idejama Bauhausa, osnuje Škola za primenjenu umetnost u Beogradu, koja je 1948. godine prerasla u Akademiju za primenjene umetnosti, a od 1973. godine menja naziv u Fakultet primenjenih umetnosti.
U svom višedecenijskom razvoju, kao obrazovna institucija koja spaja umetnost, nauku, inženjerstvo, dizajn kao i zaštitu umetničkog i kulturnog nasleđa, FPU se kontinuirano menja i prilagođava potrebama društva u celini, predstavljajući jedinstven fakultet sa tako dugom tradicijom i spektrom objedinjenih kreativnih i inovacionih delatnosti, primenjenih u najrazličitijim aspektima društvenog razvoja.
Ема Пехливановић. Инклузивна игра – KIUI једна даска, много могућности. Дрво (шперплоча, јасен), сунђер, мебл штоф, 96 × 50 × 27 цм 2022. Индустријски дизајн • МАС Ментор_ мр Никола Кнежевић, редовни професор
Kao akademsko središte stvaralaštva, istraživanja i inovacije, FPU danas pruža studentima obrazovanje u 16 različitih kreativnih polja, unutar 4 studijska programa – Dizajn (Industrijski dizajn, Tekstil, Unutrašnja arhitektura i dizajn nameštaja); Primenjena umetnost (Keramika, Savremeno odevanje, Scenografija, Scenski kostim, Primenjeno vajarstvo, Primenjeno slikarstvo); Vizuelne komunikacije (Animacija, Digitalni grafički mediji, Grafika i knjiga, Grafički dizajn, Fotografija), Konzervacija i restauracija (Konzervacija i restauracija Slika i umetničkih dela na papiru, Skulptura i arheoloških predmeta).
Јана Станковски. Палчица, Бал Буба. Kњига уметника, 60 × 25 цм 2021. Фотографија_ Дуња Максимовић. Графика и књига • МАС Ментор_ др ум. Оливера Батајић-Сретеновић, ванредни професор
Izložbu “Biti isti, biti poseban” možete pogledati od 24. novembra do 10. decembra 2023. godine, u Sali pod svodovima, u Konaku kneginje Ljubice.
U okviru pratećeg programa izložbe, moći ćete da pogledate izbor studentskih animiranih filmova, u bioskopu Dragan Gaga Nikolić, u UK Parobrod, u periodu od 27. novembra do 2. decembra, svakog dana u 20 časova. Ulaz na projekcije je besplatan.
Ulaz na izložbu je besplatan.
Radno vreme Konaka: Utorak, sreda, četvrtak, subota: 10-17 časova Petak: 10-18 časova Nedelja: 10-14 časova Ponedeljak: neradan dan
Legendarni finski folk/black metal bend Finntroll prvi put će gostovati u Beogradu.
Naime, 13. aprila 2024. u okviru predstojeće evropske turneje, Finntroll će sa gostima nastupati u beogradskom klubu Dorćol Platz.
Ovo će biti prvo gostovanje benda Finntroll u Srbiji. Finntroll predstavlja jedne od pionira folk-black metal žanra, nastali su u Helsinkiju 1997. godine i od tad objavili 7 studijskih izdanja. Bend (uglavnom) piše pesme na švedskom jeziku. Sastav je trenutno pod okriljem Century Media Records, a poslednje izdanje pod nazivom “Vredesvävd” objavljeno je 2020. godine.
Finntroll, plakat
Kao podrška na beogradskom koncertu nastupiće folk metal bendovi Metsatöll iz Estonije i Suotana iz Finske.
Ulaznice za ovaj koncert su dostupne za kupovinu putem Gigstix i Ticketscloud tiket servisa.
Cene ulaznica: Early Bird – 2.000 dinara (do 17. decembra) Pretprodaja – 2.300 dinara Na ulazu – 2.600 dinara
Velikan pop rok muzike Dejvid Bouvi važio je za perfekcionistu koji je bio veoma kritičan prvo prema sebi, ali i drugima. Bouvijev opus je veoma različit od faze do faze kroz koju je umetnik prolazio.
Malo se zna i o tome da je “kameleon rokenrola” kako su ga često zvali, bio i strastveni kolekcionar ploča, ali jedan žanr muzike posebno nije voleo –vestern (kantri) muziku. Njegova glad za uspehom proizašla iz želje da se odmakne od bede i siromaštva kakvo je viđao u detinjstvu.
– Gledao sam oko sebe siromašne ljude, deca su išla u školu u cipelama koje su se raspadale. Tada sam se zarekao da nikada neću biti gladan niti na “pogrešnom” kraju društvene lestvice.
Iako je među kolegama imao velike prijatelje poput Mika Džegera, Tine Tarner ili Dejvida Gilmura (sa kojima je i sarađivao), manje je poznato da se sa nekim kolegama iz sveta šou biznisa nije dobro slagao i to nije krio.
Prvi na spisku osoba koje Bouvi nije voleo je Eksl Rouz, peveč grupe Guns N Roses. Sa njim je “za dlaku” izbegao i tuču. Naime, gitarista Sleš, otkrio je kasnije u svojoj autobuiografiji šta je bio povod žestokog konflikta. Eksl i Bouvi svađali su se oko ćerke jednog od članova grupe Everlly Brothers, Erin Everli, koja je bila tadašnja devojka Eksla i kasnije njegova prva supruga. Ona je glumila i u nekoliko kultnih video spotova grupe, kada su bili na vrhuncu popularnosti.
Eksl Rouz/Photo: YouTube printscreen
Jedne noći, 1989. godine, Bouvije otišao da gleda „Ganse” u dvorani „Kethaus”, zajedno sa Olom Hadson, Slešovom majkom, sa kojom je godinama ranije sarađivao u poslovima na izradi omota.
Aksl Rouz je tokom tog nastupa počeo da otvoreno vređa Bouvija i to pred publikom, i ovaj je brže bolje otišao sa tog događaja. Niko tada nije znao da je pevač Gansa bio besan jer je navodno Bouvi pre toga udario njegovu devojku Erin Everli. To se dogodilo istog dana, dok su Gansi snimali video za spot “It s so easy”. Očevici kažu da je Bouvi tada bio u pripitom stanju.
Vlasnik kluba CAthousetvrdio je prema pisanju tadašnjih medija, kako je video Eksla kako juri Bouvija kroz klub sa namerom da ga pretuče, pri čemu je vikao ” Ubiću te, mršavko”.
Elton Džon je bio još jedna značajna ličnost za koju Bouvi “nije imao vremena”, uprkos tome što su obojica zajedno sa drugim rok zvezdama zajedno posećivali gej klubove kada su bili mlađi.
Elton Džon/Photo: YouTube screenshot
Govoreći za Rolling Stone magazin 1976. godine, Bouvi je priznao da je Eltona Džona nazvao “Liberačeom, simboličnom kraljicom roka”, što je povredilo Eltona.
– Jedno vreme smo bili zaista dobri prijatelji. Nekada smo se družili sa Markom Bolanom, išli u gej klubove, ali mislim da smo se jednostavno udaljili tokom vremena.
Dodao je: – Dejvid i ja nismo bili najbolji prijatelji pred kraj.
Uvrede koje je Bouvi uputio na račun Eltona Džona nisu tu prestale. Takođe je prokomentarisao:
– Smatram sebe odgovornim za potpuno novu školu pretenzija — oni znaju ko su. Zar ne, Eltone?
Elton Džon je kasnije na kraju u javnosti oprostio Bouviju, iako se nikada nisu lično pomirili, a Bouvijeve komentare pripisao je njegovoj zavisnosti od kokaina koja je, kažu, dostizala svoj zenit tokom 1976. godine.
Nedavno istraživanje objavljeno u Psychological Science otkrilo je fenomen nazvan “AI hiperrealizam”. Naime, većina ljudi smatra lica generisana veštačkom inteligencijom (AI) stvarnijim od fotografija pravih ljudi. Tim istraživača sa prestižnih svetskih univerziteta sproveo je niz eksperimenata da bi istražio ovaj fenomen.
U prvom eksperimentu, 124 učesnika je bilo izloženo mešavini AI generisanih i stvarnih fotografija lica bele rase. Rezultati su pokazali da je 66% AI lica identifikovano kao prava, u poređenju sa 51% stvarnih lica. Ova razlika nije bila primećena kod lica drugih rasa. Otkriće sugeriše da AI generisana lica poseduju određene karakteristike koje ih čine privlačnijim ili “prosečnijim” za posmatrače.
Drugi eksperiment, koji je obuhvatio 610 učesnika, fokusirao se na ključne atribute koji razlikuju AI i ljudska lica. Istraživači su zaključili da faktori poput proporcionalnosti i poznatosti doprinose pogrešnom verovanju da su AI lica stvarna.
Nalazi studije izazivaju zabrinutost o mogućoj prevari ili krađi identiteta, s obzirom da ljudi teško razlikuju AI od stvarnih lica. Ipak, istraživači veruju da će se društvo prilagoditi ovim izazovima, slično kako se prilagodilo drugim tehnološkim promenama.
Ova studija naglašava rastuću važnost razumevanja interakcije između ljudi i napredne veštačke inteligencije u našem sve digitalnijem svetu.
Robert Patison nedavno je dizajnirao svoju prvu sofu, a kada su ga pitali o najgorem komadu nameštaja koji je ikada posedovao, dao je odgovor koji niko nije očekivao.
– Nekada sam imao samo jedan komad nameštaja. Šest meseci sam imao samo čamac na naduvavanje koji mi je služio kao kauč, krevet i sto za hranu. Jako sam ga voleo, ali je izazvao mnogo problema s leđima – priznao je.
Čini se da Patison nema dlake na jeziku jer je otvoreno priznao da dugo nije vodio računa o ličnoj higijeni, zbog čega je imao velike probleme tokom snimanja ‘”Sumrak sage” koja ga je proslavila.
– Često nosim kapu/šešir jer imam toliko ostataka s*anja u kosi od godina i godina taloženja, nisam je prao i nisam imao nikakvog smisla za ličnu higijenu. Čak i danas se ne snalazim sa situacijama u kojima bi trebalo da budem seksi dečko ili šta već, i doslovno pitam ljude u studiju da skinu perut s mene – rekao je Robert i dodao kako se tek u zrelijim godinama odlučio da se ozbiljno posveti negovanju i hidrataciji, što smatra drastičnom životnom promenom.
Knjiga “Please Kill Me: necenzurisana usmena istorija panka” u izdanju kuće Mascom pojaviće se uskoro pred domaćim čitaocima.
Lu Rid, Igi Pop, The Ramones (Di Di Ramone, Džoj Ramone), Endi Vorhol, Nico, Rej Manzarek, Peti Smit, Malkolm Meklaren i mnogi drugi legendarni (ali i zaboravljeni) likovi njujorške scene iz vremena rađanja panka u ovoj knjizi – prozvanoj Biblijom panka – svedoče o burnoj i revolucionarnoj epohi previranja čiji su bili inicijatori i akteri.
“Please Kill Me” je nekonvencionalno, šokantno, drsko i – budimo do kraja iskreni – pogano, ali znalački ukomponovano štivo o grupi ljudi koja je na učmalost i dekadenciju američke kulture osrednjosti odreagovala burno i rušilački. Bunt, koji je cela generacija osećala prema establišmentu, iznedrio je revolucionarni (ne samo muzički) pokret koji nam je poznat kao pank, a koji je predvodila galerija iščašenih, ekscentričnih, često skandaloznih, ali iznad svega autentičnih i talentovanih likova: muzičara, pesnika, vizuelnih umetnika, stripadžija, “običnih uličara”…
U knjizi koja će se uskoro pojaviti pred domaćim čitaocima, oni svedoče o periodu istorije koju su sami stvarali, a njihova svedočanstva su – kao i oni sami – sirova i surova, neumoljivo iskrena, često čak i kontradiktorna, ali svakako beskrajno interesantna i duhovita.
Please Kill Me, cover
Osim što će promeniti shvatanje panka, rokenrola i muzike uopšte, ova knjiga će zasigurno promeniti i doživljaj usmenog svedočenja kao književnog žanra. Modernizujući usmenu tradiciju, ova knjiga iz korena redefiniše pripovedanje kao takvo.
Kao što je sam pank bio revolucionaran, tako je – u svojoj narativnoj metodi – i ova knjiga o njemu. “Please Kill Me” će vas možda naterati da pustite suzu za izgubljenim pesnicima i promašenim likovima, ali će vas zasigurno i nasmejati. Ona je iskreno, detaljno, necenzurisano i znalački vođeno usmeno svedočanstvo jedne genijalne generacije o sebi samoj.
Bez primesa istorijskog autorevizionizma i potrebe da glorifikuje pank kao muzički pravac, ova knjiga pruža najintimniji mogući literarni uvid u sjaj i bedu jednog prošlog vremena čije su posledice transgeneracijske. Kao takvo, ovo izdanje je neprocenjivo štivo za pripadnike pank generacije, ali nas ne bi iznenadilo da vidimo kako postaje kultna među današnjim šesnaestogodišnjacima… Jer, Biblija panka je knjiga o buntu, a on je pogonsko gorivo svakog novog naraštaja… I koji je to trenutak bolji za revoluciju od ovoga sada!?
Autori knjige su Legs Meknil i Džilijan Mekejn. Meknil je jedan od autora knjige “The Other Hollywood: The Uncensored Oral History of the Porn Film Industry”. Bio je “dežurni panker” časopisa Punk, viši urednik u Spinu i redovno piše za onlajn izdanje časopisa Vice. Mekejn je bila programska koordinatorka i članica odbora projekta “Poezija u Crkvi Svetog”. Autorka je dve knjige poezije: “Tilt” i “Religion”.
Do 1. decembra svi zainteresovani knjigu mogu da poruče, po 20% nižoj ceni u pretprodaji, u online shopu na mascom.rs i uz besplatnu dostavu.
Nik Kejv, Lana Del Rej, Meti Heli i drugi snimili su obrade pesama iz perioda Drugog svetskog rata za službeni soundtrack serije “The New Look”.
Serija koja će premijeru imati na Apple TV+ 14. februara prati Kristijana Diora, Koko Šanel i modnu industriju u Parizu tokom Drugog svetskog rata. Glume Mejsi Vilijams, Džon Malkovič, Žilijet Binoš, Ben Mendelson i Emili Mortimer.
Prema Deadlineu, “The New Look” može da se pohvali “imerzivnim i savremenim soundtrackom” koji je producirao Džek Antonof koji je prethodno radio s Del Rej, Helijevim bendom The 1975 i Tejlor Svift. Sadržaće nove verzije pesama iz prve polovine 20. veka koje su snimili Florens Velč iz Florence + The Machine, Beabadoobee, Perfume Genius i Antonofov bend Bleachers.
“The New Look” je napisao, producirao i režirao Tod A. Kesler. Lorenzo di Bonaventura i Mark Baker su izvršni producenti predstojeće serije, a s službeni sinopsis glasi: “Smešten za vreme nacističke okupacije Pariza u Drugom svetskom ratu, “The New Look” fokusira se na ključni trenutak u 20. veku kada je francuski grad vratio svet u život kroz svoju modnu ikonu Kristijana Diora”.
