Članovi benda su posebno vezani za svoju publilu preko Drine, kojoj su i posvetili pesmu “Jedina Srpska” , povodom tridesetogodišnjice od osnivanja Republike Srpske.
– Još od nastupa na Akademiji povodom 30 godina Republike Srpske se nosimo mišlju da je došlo vreme da Sindikat ponovo nastupi u Boriku. Kockice su se konačno složile i predstojećim spektaklom ćemo istovremeno obeležiti četvrt veka našag delovanja i pola veka postojanja Sportskog centra – kažu momci iz Sindikata.
Kupovina karata biće moguća po promo ceni od 15KM od 27. decembra, a taj promo period traje do 7. januara. Karte možete nabaviti online i na svim prodajnim mestima Gigstixa u Banjaluci i Republici Srpskoj.
Bend Fade Out ekranizovao je singl “Ko smo bili mi” kao spoj kolažnih videa benda i prijatelja i najavio koncert u KC Lab u Novom Sadu, zajedno sa drugarima iz Slovenije – No Offense.
Fade Out je alternativno – garažni duo iz Arilja, koji komunicira u minimalističkoj formi bass – bubanj, mešajući alternativni zvuk sa garažnim i stoner primesama stvarajući “neprobojni zid”.
Fade Out čine braća Nikola Đukić – vokal/bas gitara i Vasilije Đukić – vokal/bubnjevi a iza sebe imaju dva video singla – “Sve, sad i odmah” i “Kako to da znam”, kao i EP izdanje. “Ko smo bili mi”, onjavljeno krajem 2022. godine, kao samostalno i nezavisno izdanje.
Najveći uspeh benda do sada je nastup na Exit festivalu 2019. godine i nastup u emisiji Bunt Rok Festival 2023. godine, gde su se plasirali u polufinale.
U planu im je snimanje novog EP izdanja, kao i ekranizacija singlova. Ove godine slave 5 godina benda i to baš na Maglenijadi, na kojoj su 2018. godine imali i prvu svirku.
Pogledajte spot za “Ko smo bili mi” koju ćete moći i uživo da čujete 20. januara u Novom Sadu;
Gitarista Endi Samers je svojevremeno prodao gitaru Gibson Les Paul američke proizvodnje iz 1959. za nekoliko stotina funti kolegi Eriku Kleptonu, ali sada ovaj instrument vredi neuporedivo više.
Jedan od osnivača grupe The Police je detaljno ispričao da žali što je prodao staru gitaru za sitnih 200 funti, da bi godinama kasnije ona vredela neverovatnih 2 miliona funti. Endi je svoju priču ispričao jutjuberu Riku Bitu.
Nakon što je Samers svojevremeno kupio jednu gitaru u prodavnici gitara u ulici Denmark u Londonu, Gibson Les Paul američke proizvodnje iz 1959. godine, kolega gitarista (ispostavilo se Erik Klepton, prim.aut) je molio da je otkupi od njega.
Svojevremeno je čuveni Erik Klepton ostao zadivljen pošto je gledao Endija kako na bini sa njegovim Les Paulom. Oduševio se i odlučio da da se “ponovi” i kupi istu takcu gitaru za 110 funti.
– Erik je otišao i uzeo (drugu gitaru). Tako da smo obojica imali Les Paul gitare – objasnio je Endi.
Ali 1966. godine dogodila se katastrofa, jer je Kleptonova nova gitara ukradena pre nego što je imao priliku da je svira sa svojim novim bendom, Blues Breakers. U vreme kada je samo šest takvih gitara bilo u Britaniji, Erik je pozvao Endija, moleći da ga otkupi njegov les Paul.
– Erikov Les Paul je ukraden, a on je znao da ja imam onaj drugi. I počeo je da me nemilosrdno zove – dodao je Endi.
– Stalno me je zvao, a ja sam rekao: “Ne želim da je prodam. Ne želim da je prodam” – prisetio se Samers i dodao:
Još u novembru, još jedna Kleptonova Gibson gitara prodata je za nešto više od milion funti u Nešvilu u Tenesiju. Ovih dana, originalni Les Paul iz 1959. koji nije u vlasništvu rok zvezde košta najmanje 300.000 funti.
A osnivač Fleetvood Maca, Piter Grin, “izračunao” je da će Kleptonova ukradena gitara koštati još više.
– Taj Erikov Les Paul bi sada koštao 50 miliona funti – rekao je Nevilu Martenu svojevremeno, piše Daily Star.
Poslednjih dana kruže informacije da će Beer Fest napustiti Beograd, pa se ekipa koja stoji iza najvećeg pivskog festivala u regionu sada i zvanično obratila javnosti.
– Beer Fest je manifestacija od značaja za grad Beograd, koja svake godine, više od dve decenje, privlači na stotine hiljada posetilaca iz zemlje i inostranstva. Kao svojevrstan brend grada, festival će ostati u prestonici, i ove godine će se održati na tradicionalnoj lokaciji – na Ušću od 20. do 23. juna – saopštili su organizatori iz Skymusica.
Ova vest će sigurno obradovati sve one koji su već počeli da broje dane do jednog od najvećih muzičko-pivskog događaja u regionu, ali to nije sve.
Beer Fest je spreman da proširi svoje granice i ponudi nešto posebno svojim vernim posetiocima i iz drugh gradova Srbije, pa će tako festival, osim u Beogradu, svoje izdanje imati i u Čačku.
Svi detalji uskoro će biti poznati i biće objavljeni na IG straniciBelgrade Beer Festa i na zvaničnom sajtu festivala.
U okviru manifestacije Beogradska zima, Grad Beograd i Dom omladine Beograda 29. i 30. decembra organizuju besplatan koncertni program na platou ispred Galerije Kuće legata u Knez Mihailovoj ulici.
Na koncertima mladih talenata i legendarnih muzičara sa domaće scene, svi sugrađani i gosti prestonice, moći će da prisustvuju nezaboravnom prednovogodišnjem užitku uz najlepše džez i bluz melodije.
Standardi i evergin kompozicije, nova autorska muzika, vokalni i instrumentalni sastavi, mlađi i iskusni umetnici – raznovrsnost i obilje dobrog zvuka, za najlepšu prazničnu čaroliju.
Photo: Promo
Petak, 29. decembar – Beogradske džez vibracije
12:00 – 12:30 – Nikola Šašković Trio. Velika nada domaćeg klavirskog džeza.
12:45 – 13:15 – Božo Vasović Kvartet. Izuzetno talentovani mladi džez gitarista sa specijalnim programom.
14:15 – 14:45 – Bojan Cvetković Kvartet. Sjajni mladi pijanista koji oličava budućnost džez scene.
15:00 – 15:30 – Viktor Tumbas Trio. Naš najtalentovaniji mladi džez vokalista.
15:45 – 16:15 – Irena Blagojević. Savremeno džez pevanje u kompozicijama jedne od naših najboljih džez i soul autorki.
16:30 – 17:00 – Beti Đorđević. Džez standardi u izvođenju domaće džez dive, pevačice koja je na domaću scenu prva unela emociju pravog džez-soul zvuka.
Irena Blagojević/ Photo: Promo
Beti Đorđevič, Kombank dvorana/Photo: AleX
Subota, 30. decembar – Beogradski bluz specijal
12:00 – 12:30 – Aleksandar Đukić & Bojan Vulin. Najbolji duo tumača bluz tradicije na našim prostorima, koji uvodi zanimljivu edukaciju u muziku.
12:45 – 13:15 – Nikola Inić Inke. Nov, nekonvencionalan pristup bluzu u formatu “one man show“.
13:30 – 14:00 – Pera Joe. Legenda beogradske bluz scene i najbolji usni harmonikaš na domaćoj sceni.
14:15 – 14:45 – Loup Garou. Originalan domaći sastav, koji u svom izrazu spaja razne tradicije Lujzijane.
15:00 – 15:30 – Cotton Pickers. Sjajan električni hard-bluz trio iz Mladenovca, najbolji bluz podmladak.
15:45 – 16:15 – Nenad Zlatanović: Vanserijski bluz pevač, jedan od najboljih koji trenutno deluju na beogradskoj sceni.
16:30 – 17:00 – Di Luna Blues Band. Legende domaćeg bluza, bend koji je pre više od 40 godina začeo bluz na ovim prostorima.
Dragan Marković Mare (Dom omladine Beograda)/ Photo: AleX
Tongue Tied Twin iz Švajcarske nastupiće u petak. 5. januara u Svilajncu u klubu Brik u okviru novog projekta “Nikad se ne predaj, Nikad ne Odustaj“ udruženja Rođen negde dole.
Podrška gostujućem muzičaru biće PersoN (Goran Stojanović), početak svirke zakazan je za 21:00 čas, a ulaz je donacija (preporučeno 300 dinara ).
Tongue Tied Twin (Kristijan Buehlmann) će pre Svilajnca svirati i u Beogradu (28. decembra), Požarevcu (1. januara) i Zaječaru (4. januara).
Photo: Promo
Twin, nomad i bluz muzičar iz Ciriha, istovremeno svira bas bubanj, gitaru, kontra činelu i usnu harmoniku.
Sa svojim neobičnim gitarama ručne izrade od jedne i više žica, karakterističnog sirovog zvuk uz originalni scenski nastup i vatrenom energijom, dospeo je na listu najboljih one man bendova sveta i ušao u enciklopediju o fenomenu “One Man Bandova”.
Tongue Tied Twin obišao je bine širom Evrope i održao više od 600 koncerata bluza i “prljavog” rokenrola.
Do sada je objavio dva singla, dva i dva studijska izdanja: “Travel Alone” (2013, Noisegames records) i “Revolution” (2018, Noisegames records).
PersoN je Goran Stojanović, koji je povratnik iz Francuske. Svirao je u brojnim bendovima, među kojima je najpoznatiji blues/rock sastav Touchez Pas Au Grisbi iz Pariza.
Pevač Džon Robert Koker, u svetu poznat kao Džo Koker, rođen je 20. maja 1944. godine u Šefildu, u engleskoj pokrajini Jorkšir kao mlađi sin službenika Harolda Kokera i domaćice Madž. Nadimak je dobio od svojih vršnjaka još u ranom detinjstvu jer je obožavao da provodi vreme igrajući društvenu igru Kauboj Džo.
Koker je odrastao pod muzičkim uticajem Reja Čarlsa i Loni Donegena, a prvo pevačko iskustvo stekao je sa svega 12 godina kada ga je stariji brat Viktor pozvao na binu tokom nastupa svoje grupe.
– Muzika je za mene oduvek bila jedini smisao života, uvek sam se najbolje osećao kada stanem pred mikrofon i zajedno sa publikom zapevam neku pesmu. Ljudi su srećni kada pevaju, a onda to osećanje prenesu i na mene bez obzira na to kako sam se osećao neposredno pre nego što sam stao ispred njih – pričao je Koker.
Karijeru relativno neuspešnog pop pevača započeo je još kao tinejdžer pod pseudonimom Vens Arnold. Sa svojom pratećim bendom bio je predgrupa poznatim sastavima iz prve polovine šezdesetih godina, a u svom rodnom gradu Šefildu redovno je nastupao pre Roling Stounsa. Njegov prvi singl bio je obrada poznate pesme Beatlesa “I’ll Cry Instead”, a upravo ona je nagoveštavala veličinu Kokerovog potencijala.
– Šezdesete su bile veoma interesantne godine i svašta se dešavalo. Ljudi su nekako bili poletni i uživali su u svakom danu. Imali su velike planove i maštanja, a to sa sobom nosi neviđeni optimizam. Činilo mi se da je u vazduhu svakom iznad glave visilo ispisano velikim slovima: Sve je moguće ako to želimo. Bio sam siguran da bih uspeo u svakom poslu, a tako je bilo i sa devojkama. Bile su to godine slobodne ljubavi – istakao je Koker, o čijem se privatnom životu gotovo ništa ne zna.
Svestan da je prevazišao lokalni bend s kojim je u početku svirao, Džo Koker je sredinom šezdesetih formirao novu grupu The Grease Band, u kojoj su svirali vrsni muzičari kao što su klavijaturista Tomi Ejir, bas gitarista Alan Spener, gitarista Henri Mekuloh i klavijaturista Kris Stejton koji je postao nezamenljivi Kokerov saradnik. The Grease Band je objavio singl “Marjorine” koji je postao hit, a zatim su izdali singl s obradom čuvene pesme Beatlesa “With a Little Help from My Friends”, na kojoj je solo gitaru svirao legendarni Džimi Pejdž iz grupe Led Zeppelin. Ta numera je postala veliki hit, a neposredno nakon toga objavili su i prvi album.
Na ploči su pored Krisa Stejtona, između ostalih svirali klavijaturista Stivi Vinvud, gitaristi Džimi Pejdž i Albert Li. Ploču su pored naslovne pesme obeležile numere “Feelin’ Alright” grupe Traffic i dve obrade Boba Dilana – “Just Like a Woman” i “I Shall Be Released”. Drugi album Gris benda izašao je iste godine pod nazivom “Joe Cocker” sa poznatim gostujućim muzičarima, bubnjarem Brusom Rolendom, gitaristom Klarensom Vajtom, klavijaturistom Lionom Raselom i pevačicama Ritom Kulidž i Boni Bramlet.
Hitovi su postali obrade Beatlesa “Let it Be”, “Something” i “She Came in Through the Bathroom Window”, a pesma Liona Rasela “Delta Lady” koja je posvećena Riti Kulidž, postala je jedan od najvećih hitova čitave Kokerove karijere. Te iste 1969. godine, Koker je sa svojim pratećim bendom nastupio na legendarnom festivalu Woodstock i postao svetska zvezda.
Nakon toga odlučio je da nastupa pod svojim imenom, a uz sebe je zadržao samo Krisa Stejtona, dok Grease Band nastavio svojim putem kao bluz-rok sastav.
– Iako se to ne planira, uvek dođe dan kada svako krene nekim drugim putem. Mi smo se razišli, ali smo ostali u kontaktu i oduvek smo podržavali jedni druge. Znali smo se od samog početka svesni koliko je hleb koji jedemo gorak i buđav. Verujte, to nije lako zaboraviti. Rasli smo zajedno, ali za sve je bilo bolje da u budućnost odemo na dve različite strane – objasnio je Koker razloge zbog kojih se raspao bend s kojim je stekao svetsku slavu. Sa novim pratećim sastavom pod upravom Krisa Stejtona i Liona Rasela u kojem je svirao i čuveni saksofonista Bobi Kijs, Koker 1970. godine odlazi na svetsku turneju, sa koje je objavljen jedan od najuzbudljivijih koncertnih albuma u istoriji roka – Mad Dogs & Englishmen.
Uprkos brojnim ljubavima u prvim momačkim danima, Džo je 1963. godine započeo emotivnu vezu sa svojom komšinicom Ajlin Vebster koja mu je bila prva zakonita supruga. Njih dvoje su zajedno proveli trinaest godina, nakon čega su se rastali i 1976. prošli kroz veoma težak razvod.
– Postoji nekoliko faza u životima dvoje ljudi: prvo se zaljubljuju, potom se zavole i vreme kada sve emocije nestanu. Nijedna od njih nije laka, ali svaka se da preživeti. Nekada poželim da se nikada nisam zaljubio, a onda shvatim kako ne bih mogao da živim, a da nisam imao za koga i zbog čega – rekao je legendarni pevač, ali nikada nije eksplicitno govorio o razlozima razvoda, iako se nezvanično spominjala njegova zavisnost od droge i alkohola koja je bila naročito izražena tokom sedamdesetih godina prošlog veka.
Nakon što je na australijskoj turneji bio priveden u policiju zbog posedovanja marihuane, Džo Koker je napravio trogodišnju pauzu u karijeri i tek tada počeo sa objavljivanjem kvalitetnih albuma. Tokom 1973. godine objavio je “Something to Say” na kome se nalazila obrada pesme “Midnight Rider” poznatog američkog sastava Allman Brothers Band, 1974. na tržištu se pojavio album “I Can Stand a Little Rain” na kojem je svirao i poznati klavijaturista Niki Hopkins, 1975. godine izlazi album “Jamaica Say You Will” koji je snimljen na Jamajci uz pomoć poznatih rege muzičara i legendarnog gitariste Erika Kleptona, a 1978. album “Luxury You Can Afford” raspametio je publiku širom zemaljske kugle.
Početkom osamdesetih u velikom stilu pojavio se sa jednim drugačijim muzičkim izrazom koji je publika s odobravanjem dočekala, a na svetsku muzičku scenu na mesto broj jedan dospeo je sa numerom “Up Where We Belong” koju je, između ostalog, proslavio i film “Oficir i džentlmen”. Nastavio je da ređa hitove, a na svetskim top-listama mesecima su se nalazile numere “Unchain’ My Heart”, “You Can Leave Your Hat On”, “You Are So Beautiful”…
– Poroci su zeznuta stvar. Čovek najteže životne bitke vodi sa samim sobom i to uopšte nije lako. Nikada ne znate koji će vas demon napasti kada se suočavate sa njima – rekao je Koker skoro deceniju kasnije kada su droga i alkohol pouzdano bili njegova davna prošlost.
Dve godine posle razvoda od prve supruge, Džo se preselio u Santa Barbaru na ranč koji je bio u vlasništvu Džejn Fonde. Mesto koje je izabrao za život, uspeo je da dobije zahvaljujući budućoj supruzi Pam Bejker. Oni se tada nisu poznavali, a ona je bila njegov veliki fan. Naime, Pam je ubedila Džejn Fondu da mu iznajmi njen ranč. Nedaleko odatle nalazio se letnji kamp gde je Pam bila upravnik i čim ju je ugledao, slavni pevač nije mogao da skine pogled s nje. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, a venčali su se tek 11. oktobra 1987. kada su brakom poželeli da ozvaniče svoju vezu.
– Pam je najdivnija žena koju sam ikada upoznao i siguran sam da bih bez nje bio izgubljen čovek. Ona me drži čvrsto na zemlji i ne dozvoljava da me bilo šta ponese. To je jedna hrabra žena koja se čvršće sukobljava sa mojim problemima od mene samog – rekao je tada Koker, a nedostatak dece u njegovom životu objašnjavao je činjenicom kako sigurno ne bi mogao da uskladi očinstvo i karijeru.
– Brak je komplikovana institucija koja ima svoje uspone i padove. Nije lako izboriti se sa svim što nosi, a iza Pam i mene je mnogo toga. Sigurno bih bio najsrećniji čovek na svetu da imamo decu, ali nikada ne bih uspeo da uskladim roditeljstvo i karijeru. Ko zna ko bi sve trpeo, a to bi me veoma rastužilo – istakao je umetnik 2004. godina za britansko izdanje magazina People. Ipak, uprkos tom nedostatku u životu, Koker za sebe u skoro svakom intervjuu govorio da je ostvaren čovek zbog voljene Pam koja ga je decenijama pratila u stopu.
Legendarni muzičar, koji je u svojoj dugoj karijeri nastupao i pred publikom u Srbiji, poslednji pu 2011. pred 12.000 ljudi u Areni, preminuo je u svom domu u Koloradu u 71. godini od raka pluća 22. decembra 2014. godine.
Kad je reč o Oskaru za međunarodni film, kandidat Srbije “Što se bore misli moje” reditelja Milorada Milinkoviča nije se našao na spisku. Da podsetimo, i ove godine domači izbor kandidata za Oskara nije prošao bez kontroverzi i priča da je Milinkovićev film odabran po “političkoj liniji”, a da je Srbiju trebalo da predstavljaju “Heroji Halijarda” ili “Čuvari formule”.
Milorad Milinković_foto Filip Olćan
U svakom slučaju, u kategoriji “međunarodni film” u konkurenciji sledeća ostva renja – “Bastarden” (Nikolaj Arsel, Danska), “Fallen Leaves” (Aki Kaurismeki, Finska), “Io Capitano” (Mateo Garone, Italija), “Perfect Days” (Vim Venders, Japan), “La sociedad de la nieve” (Huan Bajona, Španija), “Amerikatsi” (Mikael Gorjian, Jermenija), “The Monk and the Gun” (Pavo Dorđi, Butan), “La Passion de Dodin Bouffant” (Tan An Hung, Francuska), “Das Lehrerzimmer” (Ilker Čatak, Njemačka), “Godland” (Hlinur Palmason, Island), “Totem” (Lila Aviljes, Meksiko), “The Mother of All Lies” (Asma el Mudir, Maroko), “Four Daughters” (Huter ben Hanija, Tunis), “20 Days in Mariupol” (Mstislav Černov, Ukrajina) i “The Zone of Interest” (Džonatan Glejzer, Velika Britanija).
The following films have landed on the Oscars shortlist in the International Feature category:
Armenia, “Amerikatsi” Bhutan, “The Monk and the Gun” Denmark, “The Promised Land” Finland, “Fallen Leaves” France, “The Taste of Things” Germany, “The Teachers’ Lounge” Iceland,… pic.twitter.com/2ALmmhZX4d
Donekle je iznenađujuće što je otpao novi film Nuri Bilge Džejlana “About Dry Grasses” (Turska), a nije prošlo ni najnovije ostvarenje Radu Žudea “Do not expect too much from the end of the world” (Rumunija).
Kada je reč o dokumentarcima, na shortlisti su sledeća ostvarenja – “American Symphony”, “Apolonia, Apolonia”, “Beyond Utopia”, “Bobi Wine: The People’s President”, “Desperate Souls, Dark City and the Legend of Midnight Cowboy”, “The Eternal Memory”, “Four Daughters”, “Going to Mars: The Nikki Giovanni Project”, “In the Rearview”, “Stamped from the Beginning”, “Still: A Michael J. Fox Movie”, “A Still Small Voice”, “32 Sounds”, “To Kill a Tiger” i “20 Days in Mariupol”.
Slovenačka grupa Joker Out donosi božićni poklon iznenađenja za završetak ove neverovatne 2023. godine – album i koncertni film “Live From Arena Stožice” snimljen na njihovom prelomnom koncertu održanom u najvećoj dvorani u Ljubljani pred više od 12.000 obožavalaca.
Album će biti dostupan na svim striming platformama u petak, 22. decembra 2023. godine, a ekskluzivni koncertni film, koji je režirao njihov dugogodišnji saradnik Mark Pirc, na jokeroutband.com na zahtev 1. januara 2024.
Prvi live album Joker Out je dokument neverovatnog uspeha petorice mladića iz Ljubljane koji su, nakon što su osvojili Sloveniju, za samo godinu dana potpuno zaludeli svet. Njihova najveća noć je namerno objavljena na kraju sezone kako bi bend mogao da zahvali svim fanovima na ogromnoj podršci.
– Nastup u Areni za nas je bio podjednako ili možda čak i važniji od nastupa na Evroviziji. Sve u 2023. je izgrađeno ka toj predstavi, za nju smo se psihički pripremali cele godine. Obuzeo nas je neopisiv zanos kada smo izašli na binu i videli 12.000 ljudi koji su bili tu samo za nas. Bila nam je čast da za njih damo dušu na sceni, a i oni su se izlili kroz glasne žice. Njihovi glasovi će zauvek odjekivati u našim srcima – poručili su iz grupe Joker Out povodom izlaska albuma.
Nastup u Stožicama, koji je bio rasprodat nedelju dana unapred, trajao je dva sata i u njemu su Kris, Bojan, Jan, Jure i Nace dali sve od sebe, znajući da su postali najmlađi bend koji je napunio ovu salu. Već u uvodnim numerama “Sunni Side Of London” i “Gola” bilo je jasno da im je pao kamen sa srca jer je sve počelo. “Stožice, jesi li stvarno tu?“, upitao je Bojan i odmah izmerio “puls“ publike – Ljubljana je proizvela buku od 127,9 dB i sela na vrh liste najglasnijih navijača Joker Out! Usledio je furiozni set – “Bele sanje”, “Plastik”, “Proti tok”, “Dopamine”, “Padam”, “Demons” i “Katrina”, kao i “A sem ti sajol” i “Omamljeno” pojačane za “mesingani” deo.
Nisu trubači bili jedini gosti benda koji je na scenu izveo Matića Kovačiča i Martina Jurkoviča, dvojicu bivših članova sa kojima su izveli pesmu “Kot srce“, nakon čega su usledile “Leptirice“, “Vse kar vem“ i “Barve oceana“ za kraj prvog sata koncerta. “Ngvot”, “Vem da greš“ i “Ne bi smel“ bili su završni trio glavnog dela koncerta, koji je nastavljen nakon zaglušujućih povika i poziva na bis koji čine “Ona”, “Tokio”, “Umazane”, “Misli” i emotivni “Novi talas” za koji su, po običaju, svi seli, okupljeni na kraju piste.
Ako je publika osetila da nešto nedostaje, Joker Out ih je ispravio na samom kraju. Obučeni u evrovizijske kostime, zakucali su “Carpe Diem” kao veličanstveni završetak najveće večeri u karijeri ovih izuzetnih mladih muzičara.
Joker Out, Arsenal fest 2023/Photo: AleX
Joker Out u Stožicama vizuelno je postavio novi standard na slovenačkoj muzičkoj sceni neverovatnom svetlosnom, LED i pirotehničkom predstavom. Inspiracija za režiju ovog dela emisije rezultat je četiri godine bliske saradnje benda i tima Studio 7.
Album “Live From Arena Stožice” uvešće fanove benda u 2024. godinu za koju su već planirane velike stvari. Od marta do sredine aprila, Joker Out će igrati svoju sledeću veliku evropsku turneju. Nova serija nastupa, ovoga puta pod nazivom “Vidimo se uskoro”, obuhvatiće 13 zemalja, među kojima su po prvi put Francuska, Belgija i Italija, i 21 koncert u nekim od svetskih kultnih sala, poput londonskog O2 Shepherd’s Bush Empire ili akademiji u Mančesteru. Uz ove nastupe, već su počele i potvrde festivalskih koncerata, pa je već najavljeno da će Jokeri stići na festivale EXIT (10-14. jul, Novi Sad) i Siget (7-12. avgust, Budimpešta).
U2 je izveo svoju obradu pesme “Christmas (Baby Please Come Home)” Darlin Lav po prvi put u poslednjih 36 godina tokom prošlog vikenda u Las Vegasu u dvorani Sphere.
Poslednji put su izveli ovu pesmu u decembru 1987. zatvarajući turneju “Joshua Tree” na Sun Devil Stadionu u TAmpi. Iako su nastupi sa tog koncerta bili deo hibridnog live/studio albuma “Rattle and Hum”, njihova verzija pesme “Christmas (Baby Please Come Home)” nije bila uključena.
Međutim, objavili su video snimljen u novembru 1987. u Assembly Centru u Baton Ružu, pre njihovog koncerta te večeri. Takođe je objavljen u decembru 1987. na dobrotvornom kompilacijskim albumom “A Very Special Christmas”.
Pesmu su ponovo odsvirali u Vegasu i, prema setlist.fm, vežbali su je tokom tonske probe tog dana, ali nisu je uključili u zvaničnu listu pesama. U oktobru su U2 najavili produženje svoje rezidencije u dvorani Sphere, dodajući 11 dodatnih datuma. Ranije ovog meseca su najavili još četiri završna datuma.
Niz koncerata počeo je 29. septembra i prvobitno je trebalo da se završi 16. decembra, ali je produžen do 18. februara. Dodatni datumi su 23. i 24. februar, i 1. i 2. mart, čime se ukupan broj koncerata popeo na 40.
U recenziji otvaranja ove dvorane, NME je opisao događaj kao nešto što “zaista oduzima dah”, dodajući da je “ovo tek početak sjajne rezidencije koja će samo nastaviti da cveta svake noći u ovom sljaštećem gradu”.
Prošle nedelje je bend podelio i video izvođenja pesme “The Fly” tokom boravka u Las Vegasu.
