Švedski indi rok sastav Mando Diao nastupiće u Beogradu 23. juna u okviru koncerata Garden Sessions u Botaničkoj bašti Jevremovac, saopštili su organizatori iz Centra beogradskih festivala.
Jedan od najatraktivnijih letnjih događaja već nekoliko godina unazad u Beogradu jesu koncerti, koji se odvijaju pod nazivom Garden Sessions.
Mando Diao, Hala sportova/Photo/AleX
U autentičnom ambijentu Botaničke bašte Jevremovac i ovog leta, četvrtu godinu zaredom, pred beogradskom publikom nastupiće vrhunska muzička imena.
Bend je poznat po klasičnom rokenrol zvuku, a od 2002. godine objavili su 11 studijskih albuma, koji su prodati u više miliona primeraka širom sveta.
Karijeru su počeli crpeći inspiraciju iz ritma i bluza, kao i muzike Beatlesa, Rolling Stonesa i Kinksa.
Održali su do sada više od 1.500 koncerata u tridesetak zemalja i učestvovali na velikim festivalima širom sveta, među kojima je daleke 2009. godine bio i novosadski Exit.
Muzičar Toni Montano preminuo je danas u 62. godini, potvrđeno je beogradskim medijima.
Kako Kurir saznaje, upućena patrola na licu mesta zatekla Snežanu Miljković, sestru od strica preminulog Velibora Miljkovića, poznatijeg pod umetničkim imenom Toni Montano, koja je izjavila da im se nije javljao na telefon i da nije otvarao vrata stana. Angažovali su bravara koji je otvorio stan, gde je u fotelji zatečeno beživotno telo Velibora. Na lice mesta izašla ekipa Hitne pomoći koja je konstatovala smrt. Uviđajna ekipa izvršila uviđaj i zapečatila stan. Nema tragova nasilne smrti.
Da podsetimo, Miljković je započeo karijeru kao pevač u pank rok bendu Radost Evrope, koji je formiran 1979. godine. Kroz bend je prošao veliki broj muzičara, uključujući Dimeta Todorova koji je kasnije bio član Partibrejkersa i Slobodana Loku Neškovića koji je kasnio bio član benda Urbana gerila. Bend je imao probe i uglavnom nastupao u beogradskom Studentskom kulturnom centru, a uglavnom su izvodili pesme pank rok grupe Ramones, ali i svoje.
Bend je prestao sa radom 1985. godine, a deo materijala našao se na Miljkovićevom debitantskom albumu, koji je počeo solu karijeru nakon raspuštanja benda. Toni Montano je 2012. godine okupio grupu beogradskih muzičara, kako bi krenuo na povratničku turneju.
2019. godine, ooznato ime beogradske punk i novotalasne scene ’80-tih, Velibor Miljković, Bora Grbavi iliti jednostavno Toni Montano, odlučio je, 37 godina od prvog diskografskog pojavljivanja, da ponovo svojim neponovljivim “nadrkanim” stavom uskomeša duhove “drevnog” rokenrol Balkana provokativnom kompilacijom “Neću da budem šljam!” u izdanju Take It Or Leave It Recordsa.
Slovenačka grupe Mehanika objavila je pre nekoliko dana svoj prvenac, numeru “Generator”, za koju je snimljen spot.
Mehanika je sveža, a vrlo iskusna ekipa muzičara iz Ljubljane – power trio, koji zajedno radi od 1. januara ove godine.
Sviraju prog rock, metal, alternativni pop…. a bend čine Boštjan Meh (vokal, bas gitara), Damjan Kuzmijak (kitara) i Klemen Markelj (bubnjevi).
Mehanika logo
Klemen Markelj je izuzetan bubnjar, učitelj bubnja, a spisak muzičara sa kojima je suradjivao je impresivan. Sarađuje i sa muzičarima iz više od 30 zemalja širom sveta, a u njegovom nekonvencionalan beat najbolje možete da se uverite – kada čujete bend Mehanika.
Boštjan Meh je posle dugih godina kao pevač i frontmen poznatih slovenačkih grupa opet u svojoj omiljenoj ulozi – basiste i pevača. Radi ono u čemu je najbolji.
Damjan Kuzmijak ima dugu kilometražu u najpoznatijim slovenačkim grupama, session je gitarista a njegove ideje prožimaju i dopunjuju izvorne skice koje bend kreira.
A možda je najpouzdanije upoznavanje sa Mehanikom – preslušati singl “Generator”:
Za uvod u leto i koncertnu sezonu Buč Kesidi objavljuju novi album “Uživo sa stadiona Tašmajdan” snimljen na njihovom najvećem samostalnom koncertu na beogradskom stadionu Tašmajdan pred 10.000 fanova.
Novi live album i koncertni film dostupni su od petka, 24. maja, na svim streaming servisima, a dan ranije od 20:00 na YouTube kanalu benda gde je upravo objavljen premijerni uvid u album uz live izvedbu pesme “Curimo po asfaltu”.
Serija koncerata koja je počela trijumfalnim nastupima u rasprodanom novosadskom Spensu i na zagrebačkom stadionu Šalata, kulminirala je najvećim solo koncertom koji je održan 16. septembra 2023. na beogradskom stadionu Tašmajdan.
Kao prvi regionalni bend novije rock generacije kojem je pošlo za rukom rasprodati najveći stadion u centru Beograda, Buč Kesidi su koncertom na Tašmajdanu obeležili vrhunac regionalne turneje “Skupi snagu”. Sada će to zauvek ostati zabeleženo za muzičku istoriju kroz live album koji je uklopio sve hitove s prvog i drugog albuma, kao i poslednja tri singla koja će se naći na novom studijskom albumu.
Zoran Zarubica, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Levoruki rock dvojac iz Pančeva publiku je na koncertu uveo u euforiju kojoj se ona prepustila od samog početka. Toekom dva sata Luka i Zoran su izveli 20 pesama, a svaka je donosila posebno uzbuđenje i gromoglasnu reakciju publike.
Koncert na rasprodanom Tašmajdanu pokazao je da dvojac Buč Kesidi, Luka Racić i Zoran Zarubica, imaju zrelost svetskih superstarova iako za sebe kažu da su tek počeli.
Buć Kesidi – Uživo sa stadiona Tašmajdan, cover
Najveći solo koncert dosadašnje karijere Buč Kesidija objavljen je u saradnji s PGP RTS, dok produkciju potpisuje Milan Bjelica. Za omot je korištena fotografija Vedrana Metelka, a dizajn potpisuje Ana Žunić.
Album “Uživo sa stadiona Tašmajdan”uvodi Buč Kesidi u novu seriju letnjih nastupa po regionu, a već ovog vikenda bend se penje na glavnu pozornicu Sea Star Festivala u Umagu gde će kao headlineri nastupiti 24. maja, dok u Skoplje stižu 5. jula na Stadion Na Arm. Bit će to prilika da se čuje najbolje od benda, kao i neke nove pesme koje je bend proteklih meseci stvarao u svom studiju.
Luka Racić, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Buč Kesidi “Uživo sa stadiona Tašmajdan” Datum objave albuma: 24. maj 2024.
Set lista/spisak pesama: 1. Intro 2. Euforija 3. Laž 4. Kafe aparat 5. Trebaš mi 6. Draga? 7. Čekam te 8. Subota 9. Skupi snagu 10. Stani!!! Stani!!! 11. Pola pet 12. Kasno je 13. TIHO 14. Uragan 15. Curimo po asfaltu 16. Nema ljubavi u klubu 17. Nedelja ujutru 18. Idemo do hodnika 19. Nebitna (…ne mogu da) 20. Đuskanje ne pomaže
Unuka Elvisa Prislija, glumica Rajli Kio, pokušava da zaustavi zaplenu nad Gracelandom, kućom pokojnog pevača koja se nalazi u Memfisu, u američkoj državi Tenesi.
Elvisova unuka Rajli (34) je vlasnica slavnog imanja i tužbom osporava prodaju i tvrdi da je to “prevara”, a prodaja je zakazana u četvrtak.
Njena majka i Elvisova ćerka Liza Mari Prisli nasledila je imanje nakon Elvisove smrti 1977. godine, a otvoreno je za javnost kao muzej 1982.
Liza Mari navodno je 2018. uzela kredit od 3,8 miliona dolara koristeći Graceland kao hipoteku. Sada kompanija od koje je dobila kredit tvrdi da 54-godišnjakinja nije vratila novac pre nego što je umrla u januaru prošle godine.
Rajli Kio podnela je tužbu protiv kompanije i tvrdi da njena majka nikada nije pozajmila novac od njih, a dokumenti koji navodno pokazuju suprotno “su lažni”. Ona tvrdi i da je potpis njene majke falsifikovan.
Naussany Investments, kompanija koja tvrdi da je dala kredit, još se nije oglasila o tužbi.
Rajli je nasledila vilu i veliki deo Prislijeve ostavštine nakon što joj je umrla majka Liza Mari. Proglašena je jedinim upraviteljem imovine nakon pravnog spora sa svojom bakom, Elvisovom bivšom suprugom, Prisilom Prisli (78).
Elvis, Liza Mari i sin Lize Mari – Bendžamin sahranjeni su u Gracelandu. Prisila je prošle godine rekla da joj je želja da bude sahranjena pored Elvisa na imanju.
Elvis Presley Enterprises, koji upravlja Gracelandom i imovinom Elvisa Prislija, tvrdi da do kredita nikada nije došlo i da Liza Mari nikada nije dala svoj potpis.
“Elvis Presley Enterprises može da potvrdi da su ove tvrdnje lažne. Ne postoji izvršenje i protivtužba je podnesena kako bi se zaustavila prevara”, navela je kompanija u saopštenju.
Elvis je 1957. kupio Graceland i u njemu živeo do smrti dve decenije kasnije. Početkom 1980-ih kompleks od 14 hektara otvoren je za javnost kao tematski park muzičke istorije. Godišnje ga poseti više od 600.000 ljudi.
Usled planirane istočno-evropske turneje brodvejske produkcije mjuzikla “Čikago”, izvođenja ove kultne predstave Pozorišta na Terazijama u narednom periodu biće pauzirana.
Po završetku ove turneje, u planu je da se “Čikago” vrati na redovan repertoar pozorišta. Mjuzikl “Čikago” biće izveden 5, 25. i 26. juna nakon čega će uslediti najavljena pauza.
“Čikago”, sa dve ravnopravne glumačke podele, premijerno je izveden 19. i 20. oktobra 2006. godine. Ova predstava je uspela da za samo osam meseci od premijere obeleži svoje 50. izvođenje, što je vrlo retka pojava u pozorišnoj praksi. Mesečni intenzitet igranja nije mogao da odgovori svim zainteresovanima koji su u redovima strpljivo čekali da kupe svoju ulaznicu po izlasku novog repertoara. Statistika kaže da je do sada bilo više od 160.000 posetilaca.
Mjuzikl Čikago/Photo: Dalibor Tonković promo
U istoj sezoni kada je premijerno izveden, ovaj mjuzikl upisao se kao prvi u zvaničnom programu najznačajnijeg pozorišnog festivala u zemlji – Sterijinog pozorja (2007). Predstava je ocenjena kao istorijski događaj na Pozorju, a bilo je i mišljenja da je “Čikago” srušio tradiciju i najavio transformaciju festivala.
Mjuzikl “Čikago” nastao je na osnovu istoimenog novinskog teksta reporterke Čikago tribjuna Morin Dalas Votkins na temelju kog je kasnije nastao dramski komad čija je premijera bila na Brodveju 1926. godine. Pravu slavu, zapravo, “Čikago” (premijerno izveden na Brodveju 1975. godine), doživeo je tek 1996., kada je prema originalnoj Fosijevoj produkciji, ponovo izašao pred publiku. Druga je najduže izvođena predstava u istoriji Brodveja.
Mjuzikl “Čikago”, kao druga velika premijera po povratku na matičnu scenu 2005. godine najavio je i prekretnicu u repertoarskoj politici jedinog muzičkog pozorišta u regionu. Pored brojnih gostovanja u zemlji i inostranstvu, uključujući planirana junska igranja u ovoj sezoni, ova predstava biće izvedena 329. puta.
Jutarnji program, pop/rock bend iz Pančeva objavio je svoj prvi album pod nazivom “Vremenska prognoza”.
Na albumu je devet pesama koje su snimljene u Future nature saund studiju u Pančevu.
Bend Jutarnji program postoji od 2021. godine. Bend čini pet članova koje spaja ljubav prema muzici novog talasa: Luka Stevanović (gitara), Marko Jovanović (klavijature), Mirjana Velić (vokal), Dimitrije Despotivski (bas) i Uroš Andjelevski (bubnjevi).
Bend je nastupao kao predgrupa velikim bendovima poput Električnog Orgazma, Kerbera i Dr Neleta Karajlića. Bendovi koji su uticali ja rad Jutarnjeg Programa su Ekv, Električni Orgazam, Videosex, Oktobar 1864, Nikola Vranjković (ex Block out) i mnogi drugi, a ono što rade opisauju ovako:
“Pored svih novih pravaca i novih mešavina zvukova uleti neki tako izvorni batica koji razbija rime i lomi publiku na pola kao Mojsije more, spreman da doživi milion poraza i jedan uspeh… ili možda samo jedan običan pop bend”.
Preslušajte album “Vremenska prognoza” na ovom linku.
Tokom intervjua s Metom Morganom u njegovom podcastu, Noel Galager je izjavio da je zainteresovan za to da se Oasis ponovno okupe.
Ali, postoji ‘caka’, želi da se ponovno okupe, i to u kao hologrami. Ovu ideju Noel je dobio nakon što je video ABBA hologram show u Švedskoj, pa je rekao:
– Ako bi neko radio Oasis hologram show, javite mi se. Bio bih zainteresovan za to.
Met ga je ubrzo upitao ne misli li da publika ne bi dobila potpuni doživljaj, na šta je on odgovorio da publika ionako ne vidi bend u meri u kojoj bi htela. Njegov brat, Liam Galager, s kojim je napravio Oasis, još se nije oglasio s mišljenjem oko ove teme.
Bend Oasis bio je jedan od vodećih snaga britanskog pokreta britpopa, a vrhunac karijere doživjeli su u devedesetima i stekli slavu albumima kao što su “Definitely Maybe” i “What’s The Story? Morning Glory”.
Kako stvari stoje Organizacija muzičkih autora Srbije posluje stabilno, tako da autori koje štite mogu da budu zadovoljni.
Naplata koja stiže od digitalnih servisa se munjevito povećava. Prihodi od klasičnih servisa emitovanja ostaju isti kao i ranije. Domaći autori muzike mogu da se raduju svemu tome, jer će sa većom naplatom, oni najuspešniji imati i veće prihode.
O svemu tome nam priča direktor Sokoja Dejan Manojlović.
– Sokoj nastavlja sa podizanjem prihoda. Prihod je u vreme kada je ovaj menadžment preuzeo rukovođenje bio nekih milijardu i trista miliona, sada je dve milijarde i trista miliona. Najznačajnija povećanja napravljena su u segmentu digitalnih servisa. Takođe došlo je i do povećanja u segmentima javnog saopštavanja i javnog izvodjenja. Svesni smo da je internet medij gde se sve više kreira i emituje muzika. Okrenuli smo se ka takvoj budućnosti, kako bi naši autori bili maksimalno zaštićeni. U Sokoju je u proteklih nekoliko godina napravljena dobra organizacija koja rezultuje rekordnom naplatom koja se povećava iz godine u godinu. Digitalna naplata je povećana 1275 posto u odnosu na 2018. godinu. Te godine je prihod od digitalnih servisa bio devet miliona, a sada je 129 miliona. Ta tendencija rasta će se nastaviti i sledećih godina Da bismo podigli prihode morali smo da zaključimo ugovore sa svim digitalnim servisima. Od ugovora koje imamo sa Jutjubom i Dizerom, sada već dobro prihodujemo. Uključeni su i drugi digitalni servisi, kao što su Spotify, Tidal itd. Takođe će se podizati prihodi od društvenih mreža na kojima se emituje muzika kao što su Tik Tok, Instagram, Fejsbuk. Sa ovim velikim svetskim digitalnim kompanijama pregovarali smo oko dve godine, jer je Sokoj srazmerno veličini teritorije ipak mali pregovarač – kaže Manojlović i dodaje:
– Mislim da smo uspeli da izborimo maksimalno dobre uslove za Sokoj. Sa organizacijom „Mint“ koja radi za Švajcarsku srodnu organizaciju kao što je Sokoj, napravili smo ugovor da ona radi za nas naplatu od velikih svetskih digitalnih servisa. U saradnji sa njima imamo velikih rast prihoda. Tarife naše organizacije su pri svemu tome godinama iste. Sa istim cenama da tako kažem mi pravimo sve bolje rezultate. Broj članova Sokoja, a to su kompozitori, tekstopisci i arandžeri, je trenutno prešao 14000 i on se takođe povećava. Stare tehnologije, ploče, kasete ili CD, danas su potpuno prevazidjeni. Prihodi koje imamo od takozvanih mehaničkih prava, ploča, kaseta ili CD-ova su potpuno pali. Nekada su mehanička prava bila jednako velika kao i mala prava – priča Manojlović.
Dejan Manojlović, direktor Sokoja/Photo: Sokoj promo
U proteklih godinu dana renovirana je zgrada Sokoja, urađeno je dosta na obnavljanju informacionog centra, radi se na novom softveru koji bi za par godina trebalo da učini raspodelu tantijema još transparentnijom i tačnijom.
– U momentu kada generišemo dobre prihode, bili smo u prilici da uložimo potrebna sredsva u rekonstrukciju zgrade, softvera i info centra. Ova zgrada je predhodno bila rekonstruisana pre 40 godina, tako da smo morali i za njenu rekonstrukciju da odvojimo sredstva. Sada je sve to urađeno i završeno na najbolji način. Takođe smo uradili deo informacionog poslovanja koji se odnosi na finansije i naplatu. Sledi rekonstrukcija softvera koja se odnosi na sektor za dokumentaciju i raspodelu. Sav novac koji smo izdvojili za ulaganja u razvoj Sokoja, nikako ne utiče na prihode naših autora. Na ovaj način mi radimo na tome da autori budu zadovoljni radom svoje organizacije i da prihoduju više novca. Završen je portal za monitoring, kako bi naši autori bili permanetno obavešteni, gde i kada se izvode njihova dela. Želimo da svojim nasledicima kad nam se završe mandati ostavimo ozbiljnu, stabilnu i respektabilnu instituciju – kaže Manojlović.
Fond za kulturna davanja je takodje značajna kategorija u okviru organizacije muzičkih autora Srbije.
– Fond iz koga se dodeljuju sredstva za nove projekte naših članova, bilo da su to koncerti, novi studijski albumi ili druge značajne publikacije, raste takođe svake godine. Mi praktično pomažemo domaće autore muzike i ohrabrujemo ih da urade svoja nova dela, koja nisu komercijalna. Ponosni smo na broj ostvarenja koje smo pomogli da nastanu, bilo da je reč o klasičnoj, džez ili pop muzici. Mi ne možemo sa novcem da se takmičimo sa Ministarstvom kulture koje takođe pomaže muzičke umetnike. Bilo bi lepo kada bi postojalo još fondova koji bi podsticali ozbiljno muzičko stvaralaštvo – dodaje Manojlović.
Glumac Itan Houk osvrnuo se na to da se nedavno neočekivano pojavio u spotu za pesmu “Fortnight” Tejlor Svift i rekao da bi to moglo da uiče na njegovu glumačku karijeru i nasleđe.
U emisiji ”The Jess Cagle Show” s Džulijom Kaningem, zvezda filma ”Pre svitanja” (53) otkrila je kako je došlo do toga da glumi u spotu s Džošom Čarlsom, kolegom glumcem s kojim je nastupio u filmu ”Društvo mrtvih pesnika”.
– Postoji neka vrsta emocionalne veze koju je Tejlor Svift pokušavala da pruži obožavaocima u vezi s njenim albumom ‘The Tortured Poets Department’ i ‘Društvom mrtvih pesnika’. Ona je na neki način odala počast tom filmu pa je zamolila nas stare pse da dođemo i to pokažemo – rekao je Houk.
Voditeljka se zatim osvrnula na to kako je njegova epizodna uloga u tom muzičkom spotu postala “vrhunac njegove karijere”.
– Smešno je što to kažeš jer sam mislio, dok sam leteo u avionu na snimanje, toliko sam naporno radio u životu i imam osećaj da će nastup u tom spotu biti zapisan u mom nekrologu. OK, možda ću dobiti još nekoliko reči – rekao je.
Houk je potom dodao kako bi njegov nekrolog mogao da izgleda.
– ‘Možda ga poznajete kao lekara u spotu ‘Fortnight’, ali učinio je i neke druge stvari u svom životu’ – našalio se glumac.
Houk je nedavno otkrio da su on i Čarls pre izlaska spota “Fortnight” morali da kriju da su glumili u njemu.
– Ne možete da zamislize kako je to kada hodaš na aerodromu s prijateljem kojeg poznaješ 35 godina i gledaš sve te mlade ljude u trenerkama s fotkama Tejlor Svift i svim tim stvarima s njene turneje koje nose fanovi, a mi znamo nešto što ih zanima. Ali mi idemo sami da upoznamo kraljicu – rekao je Hawke i priznao da nije mogao da kaže ni svojim ćerkama tinejdžerkama da će glumiti u muzičkom spotu pop zvezde jer je “potpisao ugovor o tajnosti”.
