Posle sjajne svirke prošle godine, kada su se Kristina Kika Jovanović i njen bend prvi put predstavili novosadskoj publici kao predgrupa grupi Negativ, KIKA se vraća u Novi Sad.
Ovoga puta KIKA će da održi samostalni celovečernji koncert u petak, 26. decembra u 21:00 čas, u Pivnici Mamurni ljudi.
Na repertoaru će se naći singlovi “More“, “Utorak“, “Pokvarila“, kao i nova pesma “Ja ću da igram“, koju bend jedva čeka da uživo predstavi publici.
Prošlogodišnji nastup ostao je upamćen po sjajnom zvuku, snažnoj energiji i izuzetnoj konekciji koju su ostvarili sa publikom.
– Jedva smo čekali da opet dođemo u Novi Sad da sviramo. Prošli put nas je publika potpuno raspametila, tako da se nadamo da će i ovog puta biti jednako dobra energija. Spremili smo ozbiljnu set listu, uvezbaniji smo nego ikada, i ja sam iskreno jako, jako uzbuđena. Mnogo se radujem ponovnom susretu – i jedva čekam da odsviramo novu pesmu koju obožavamo! – poručila je Kristina pred koncert u Novom Sadu.
Mik Ejbrahems, originalni gitarista i jedan od utemeljivača progresivne rok atrakcije Jethro Tull, preminuo je u petak, 19. decembra, u 82. godini. Vest o njegovoj smrti potvrdili su porodica i bliski prijatelji.
Ijan Anderson, frontmen i zaštitno lice grupe Jethro Tull, odao je počast svom nekadašnjem saradniku, naglasivši da je Ejbrahems bio od presudnog značaja za ranu fazu benda. Anderson je podsetio da je Jethro Tull nastao na temeljima sastava John Evan bend i McGregor’s Engine, bluz grupe koju je Ejbrahams osnovao sa bubnjarem Klajvom Bankerom. Anderson je uputio saučešće porodici, istakavši da mogu biti ponosni na Mikovu muzičku zaostavštinu.
Martin Bar, čuveni gitarista koji je nasledio Ejbrahemsa u bendu, oglasio se putem društvenih mreža. On je Ejbrahemsa nazvao svojim prijateljem i mentorom, ističući njegovu dobrotu i nesebičnost. Bar ga je opisao kao “veličanstvenog gitaristu koji je muzičkom svetu podario mnogo toga”.
Mik Ejbrahems je rođen 7. aprila 1943. godine u Lutonu. Krajem 1967. godine pridružio se sastavu John Evan bend, neposredno pre nego što će grupa promeniti ime u Jethro Tull. Svirao je na njihovom debitantskom albumu “This Was” iz 1968. godine. Taj album je ostao upamćen po zvuku koji je bio znatno bliži bluzu i džezu u poređenju sa progresivnim rokom po kojem će bend kasnije postati svetski poznat.
Uprkos uspehu prvog albuma, Ejbrahems je napustio grupu ubrzo nakon njegovog objavljivanja zbog narušenih odnosa sa Andersonom. U intervjuu za magazin Prog 2018. godine, on je objasnio da mu je smetalo što je Anderson bend doživljavao isključivo kao sopstveni projekat, ne dozvoljavajući drugima da iznesu svoje mišljenje.
Zanimljiva je anegdota o njegovom odlasku: Ejbrahems je tvrdio da je zapravo sam dao otkaz, ali da je hteo da ostane dok mu ne nađu zamenu. Međutim, na sastanku kod menadžera Terija Elisa, rečeno mu je da je otpušten jer ostatak benda više ne želi da radi sa njim. Ejbrahems je tada drsko odgovorio Elisu:
– Kako možeš da me otpustiš kad sam ja dao otkaz pre tri nedelje? – uz psovku upućenu menadžeru.
Nakon napuštanja benda, osnovao je grupu Blodwyn Pig, sa kojom je objavio dva zapažena albuma: “Ahead Rings Out” (1969) i “Getting to This” (1970). Nastupali su na nekim od najvećih festivala tog vremena, uključujući festival na ostrvu Vajt i Reading festival. Ejbrahems je sebe oduvek video prvenstveno kao bluz muzičara, ali je u svoj stil vešto tkao elemente džeza i kantri muzike, odbijajući da bude strogo žanrovski ograničen.
Tokom decenija koje su usledile, vodio je grupe Wommet i Mick Abrahams bend, povremeno okupljajući stare postave i održavajući solo karijeru. Iako je 2009. godine preživeo srčani udar koji mu je otežao kretanje, njegova strast prema muzici nije jenjavala. Nastavio je da komponuje i snima, a njegov poslednji album pod nazivom “Revived” objavljen je 2015. godine.
Mik Ejbrahems će ostati upamćen kao jedan od ključnih aktera britanske bluz-rok scene i čovek čiji je specifičan stil sviranja gitare postavio temelje za jedan od najznačajnijih bendova u istoriji rok muzike.
Reditelj Džejms Kameron potvrdio je snimanje novog nastavka filma “Terminator” i otkrio da u njemu neće igrati Arnold Švarceneger.
Džejms Kameron je izjavio da je vreme Arnolda Švarcenegera kao Terminatora zvanično završeno, što je izazvalo nevericu među obožavaocima franšize širom sveta. Umesto toga, želi novu generaciju likova za sledeći film u ovom serijalu.
Uoči svetske premijere filma “Avatar: Vatra i pepeo”, Kameron je izjavio da nas čeka novi nastavak kultnog filma. Za Hollywood Reporter je otkrio i da će rad na filmu početi “čim se smire strasti oko novog Avatara”.
Džejms Kameron, screenshot YouTube @CTVNews
– Postoji mnogo narativnih problema koje treba rešiti. Najveći je kako da ostanem dovoljno ispred onoga što se zaista dešava, da bi to i dalje bila naučna fantastika – rekao je reditelj, a potom potvrdio da Švarceneger neće biti deo filma i izazvao bes određenog dela javnosti.
– Mogu sa sigurnošću da kažem da on neće biti u filmu. Vreme je za novu generaciju likova. Insistirao sam da Arnold bude uključen u “Terminator: Mračna sudbina”, i to je bio sjajan završetak njegove uloge kao T-800. Potrebno je šire tumačenje Terminatora i same ideje vremenskog rata i superinteligencije. Želim da radim nove stvari koje ljudi još ne mogu ni da zamisle.
Nova Zappa Barka bila je prošle nedelje domaćin festivala beogradskih autorskih bendova Fidbox BG Rock Nigh na kojem su nastupili Budni, Vatrom u Led, Mece i Štrajkački Odbor.
Veče posvećeno rokenrolu otvorio je bend Budni. Njihova kombinacija muzike novog talasa, post panka i alternativnog roka oduševila je sve prisutne.
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Potom je publika imala zadovoljstvo da uživa u spoju izuzetnog ženskog vokala, gitarskih rifova i raskošnih klavijaturnih aranžmana u izvođenja sastava Vatrom u Led.
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Nakon njih prisutni su sa zadovoljstvom đuskali uz energični i teatralni nastup benda Mece.
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Čast da zatvori festival imao je Oi! bend Štrajkački Odbor, koji su i ovoga puta odličnom svirkom pokazali da ova vrsta muzike ne odumire.
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Fidbox promo
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Fidbox BG Rock Nigh/Photo: Marko Popović
Fidbox, kao organizator, i Zappa Barka, kao domaćin, potrudili su se da sve bude na vrhunskom nivou, čemu su doprineli svi prisutni, među kojima i legende naše muzičke scene Žika i Dragi Jelić iz YU Grupe, Srđan Marjanović, Arigo Saki i drugi.
Bend Trnje i Kamenje objavio je svoj treći singl “Dole ispod sna”, kojim donosi snažan i promišljen odgovor na egzistencijalna pitanja koja prate savremenog čoveka. Pesma se bavi dilemom da li život treba provesti u potrazi za smislom ili je on već tu – nadohvat ruke, ali često nevidljiv usled buke svakodnevice.
Muzički, “Dole ispod sna” oslanja se na energične gitarske rifove, brz i eksplozivan ritam, kao i upečatljive solaže na bas i električnoj gitari. Zvuk benda ostaje čvrsto ukorenjen u stoner rock izrazu, dok se muzika i lirika efikasno nadopunjuju, šaljući jasnu i oslobađajuću poruku – prepustite se trenutku, igrajte, skačite i smejte se.
Tekst pesme potpisuje Miloš Marjanović Deda, dok su muziku i aranžman zajednički kreirali svi članovi benda, potvrđujući kolektivni i autentični autorski pristup Trnja i Kamenja. Vizuelni identitet singla dodatno je obogaćen animacijom koju je izradila Jovana Marjanović. Snimanje, produkciju, miks i mastering radio je Uroš Milkić u Down There studiju, obezbedivši zvuk koji verno prenosi sirovu energiju i poruku benda.
Trnje i Kamenje/Photo: Ivan Kulezić
Naziv Trnje i Kamenje simbolizuje životni put sa svim nedaćama koje on nosi, ali i sa verom i nadom u dobro – temeljima na kojima se zasnivaju njihovi tekstovi i muzika. Bend je nastao iz drugarstva i zajedništva, a od početnog akustičnog dua razvio se u petočlanu rock lokomotivu koja za sobom ostavlja zujanje u ušima i energiju koju je nemoguće ignorisati. Iako članove povezuje sličan muzički ukus, upravo individualna autentičnost svakog od njih čini bend snažnijim i prepoznatljivim.
Na nastupima Trnje i Kamenje teži stvaranju pozitivne energije kroz zajedništvo i dobar provod, negujući rock ’n’ roll u njegovom najčistijem obliku. Kao inspiracije navode grčku stoner scenu, klasični rock, kao i brojne domaće i regionalne bendove među kojima su Sharks Snakes and Planes, KKN, Bjesovi, Burning Leaf, Larska, Organizam, Goblini, MORT i drugi.
Bend je do sada nastupao na festivalima i manifestacijama kao što su Distrikt Fest, Zemun Fest, Uskršnji Rok Maraton, KC Šabac, Kuglaš i Jugošped, deleći binu sa bendovima Rihter, Bagremov Med, Scream and Dive, Rulja Inc, Midgard, Kerber, Short Reports, Artan Lili i drugima.
Trnje i kamenje čine: Miloš Marjanović (Deda) – vokal, Ivan Kulezić (Kuler) – bas gitara i prateći vokal, Mihailo Ković (Drković) – bubanj, Mitar Tošković (Malmsteen) – gitara, Nemanja Trninić (Trna) – gitara.
Bane Jelić objavio je svoj sedmi instrumentalni album pod nazivom “Illuminations”.
Album je objavljen za Sky Entertainment i nastao je kao prateće delo za njegov novi roman “Poslednji džoker”, omogućavajući slušaocima da uživaju u muzici dok čitaju knjigu.
Bane Jelić je muzičar, gitarista, kompozitor, tekstopisac, aranžer, producent, pisac, pesnik i slikar, a poznat je po radu u grupama Viktorija, Neverne bebe, Osvajači… Svirao je sa jednim od najboljih gitarista svih vremena Stivom Vajem. Komponovao je za mnoge poznate pevače i bendove i pisao tekstove.
Bane Jelić – Illumination, cover
Izdanje “Illuminations” u CD formatu sadrži sledeće numere: 1. Via Dolorosa 2. Blooming Hearts 3. Space Joker 4. Fight For Light 5. Levitation 6. Doomsday 7. Agape 8. Diamond Cats 9. Omen 10. Blue Princess
Old school rock’n’roll bend Navigatori pozivaju publiku i medije na prazničnu promociju novog singla “Džoni Šetač”, inspirisanog viskijem Johnnie Walker, koja će se održati u Sinnerman Jazz Club-u (Trg Nikole Pašića 5, VII sprat, Beograd) u sredu, 25. decembra 2025. godine, sa početkom u 18:00 časova.
Za razliku od klasične press promocije, ovaj događaj je zamišljen kao javni nastup u punom smislu reči, gde će bend odsvirati svoj repertoar u više muzičkih blokova, a između blokova publiku očekuje i govorni deo: kratke anegdote članova benda o pesmama, nastanku singla, inspiraciji i svemu onome što Navigatori trenutno pripremaju.
Ideja je da se “Džoni Šetač” ne predstavi samo kao nova numera, već kao prava životna rokenrol priča ispričana kroz iskrenu svirku, anegdote i neposredno druženje sa publikom.
Centralni trenutak večeri biće svakako premijerno izvođenje singla “Džoni Šetač” uživo, onako kako to Navigatori i najbolje rade: sirovo i sa energijom koja se ne može preneti kroz snimak. U pitanju je pesma koja nosi sa sobom duh noći i jednog trenutka zarobljenog u vremenu, a sama promocija je koncipirana upravo tako: kao katarzična rokerska pripovetka, sa jasnim vrhuncem u premijeri novog singla.
Poseban kuriozitet ove promocije je i priča oko samog benda: Navigatori su sastavljeni od iskusnih kragujevačkih muzičara, pri čemu neki od članova imaju i preko 60 godina. Dok mnogi u tim godinama sviraju “iz hobija”, Navigatori rade punom parom i pripremaju svoj debitantski album, što ovu priču čini retkim primerom da rokenrol ne prepoznaje starosne granice – već samo upornost, strast i glad za stvaranjem nove muzike.
Navigatori su osnovani 2021. godine u Kragujevcu, a njihov zvuk donosi duh old school rock’n’roll sa uticajima bluza, hard rocka i klasičnog roka. Bend čine Zoran Novokmet (gitara), Slobodan Milosavljević (bas), Dejan Živković Žika (vokal) i Dejan Lazarević Živac (bubanj).
Postoje glasovi koji se ne slušaju samo ušima, već celim bićem. Glasovi koji nose boje, emocije i dubinu, koji umeju da te podignu, razoružaju i uteše.
Takav je glas Ivane Peters, jedne od najposebnijih umetnica na ovim prostorima. Pevačica, muzičarka, kompozitorka, tekstopisac i kantautorka. Virtuoz koji svaku notu pretvara u priču, svaki stih u iskrenu ispovest.
Znate je kao Ivanu Tap, kao Ivanu Negativ, a 22. decembra u BitefArtCafe klubu vam se predstavlja onakva kakva zaista jeste – Ivana Peters, sa svojim novim, ličnim i autorskim projektom “Moja stvar”.
Ivana Peters, plakat
“Moja stvar” je putovanje kroz zvuke i emocije, kroz pesme koje Ivana voli, koje je stvarala, i koje su stvarale nju.
To je večе u kojem će publika zajedno sa njom kročiti kroz različite svetove muzike, od sirovog roka do nežnih balada, od poznatih hitova do novih, neotkrivenih priča.
Na ovom koncertu Ivana će prvi put predstaviti i deo svog novog albuma “Moja stvar”, koji uskoro izlazi. Nekoliko pesama biće izvedeno premijerno, ekskluzivno za publiku BitefArtCafe kluba.
Posle fantastičnog koncerta 2. decembra u BitefArtCafe klubu, vraćaš se ponovo 22.12. – šta je publika tada donela na scenu, a šta im sada spremaš? – Publika je 2. decembra donela neverovatnu toplinu, onu vrstu energije koja te digne iznad svega što si želeo da pružiš. Bila je to razmena koja me je emotivno potpuno razoružala. Posle prve pesme dobila sam lupanje srca koje me je zaustavilo na tren, neka čudna trema koja je posle eksplodirala u nalet adrenalina. 22. decembar će doneti neke male promene, malo ćemo doraditi neke aranžmane, a razmatramo i da neke pesme promenimo. To je prednost ovog projekta što stalno može da se menja i tako fluidan svaki koncert je drugačiji.
Kako se osećaš što prvi put javno predstavljaš “Moju stvar” pred beogradskom publikom u tako intimnoj atmosferi? – Uzbuđeno i ranjivo u isto vreme. “Moja stvar” je ličan kreativni prostor, nešto što u sebi sadrži melodije i reči koje su nastale i pre više od 10 godina i činjenica da ga predstavljam baš u Beogradu, u klubu koji ima dušu, daje mi osećaj da radim nešto važno za sebe. Kao da govorim glasom koji je godinama čekao.
Ivana Peters/Photo: Danica Trajković
“Prevara je bol” snažno je odjeknula. Kada publika može da očekuje sledeće pesme? – Veoma brzo. Dobar deo pesama je završen i njih izvodimo u BitefArtCafe-u, a postoje i pesme koje već dišu , razvijaju se i samo čekaju pravi trenutak. Ideja sa ovim projektom je da upravo ne predstavimo publici sve pesme odjednom bar ne u digitalnom svetu, ali zato već mogu da ih čuju i osete uživo. Uskoro će biti objavljen treći singl sa albuma, samo da se dogovorimo koja će to biti pesma. To su te slatke muke, a možda damo i publici da odluči.
Koliko se kreativno razlikuje današnja Ivana od Ivane iz vremena Tap 011 i Negativa? Šta si želela da kažeš novim pesmama što ranije nisi? – Razlikujem se mnogo – i kao žena i kao umetnica. Dok sam bila u Tapu tu kreativno u smislu stvaranja muzike i reči jako sam malo doprinosila , jer moj fokus je bio na interpretaciji pesama. Sa Negativom to je bio pravi kreativni proces gde sam davala sebe, jer sve reči su moje a muziku neku sam stvarala sama, a neku smo zajeno pravili. Sada je ovo nastavak na tu priču samo ja još zrelija i sa svim ožiljcima koje ti život ostavlja. Posebno ova poslednja godina je dosta utacala na teme i način izražavanja u pesmama. Naravno da to ne znači da sam sad skroz sama , imam sjajne saradnike koji me znaju, razumeju i prenose moju emociju u predivne reči.
Ivana Peters/Photo: Danica Trajković
Šta te je inspirisalo da zakoračiš potpuno samostalno u novi muzički pravac? Da li je ovo najličnija faza tvoje karijere? – Ideja je postojala, ali onda su se pojavili ljudi koji su me gurnuli u jedan proces koji, kad je počeo, više nije mogao da se zaustavi. Ne mogu da kažem da sam sama u tome, ali da, ovde sam sve ja i ovde je najveći akcenat na glasu i na tome šta sve može da se uradi sa glasom. Tako da ovo jeste izuzetno lično, jer ovo je moja stvar.
Šta ti znači BitefArtCafe i kako utiče na tvoj nastup? – To je klub koji je deo moje muzičke istorije. Ima posebnu energiju, publika je blizu, vidiš oči, osmehe, suze i to menja sve. Tu si ogoljen, ali i podržan. Zbog toga volim da tamo nastupam, jer svaki put osećam direktnu vezu sa publikom, kao da smo zajedno u toj pesmi a ne da samo ja pevam za njih.
Kako bi opisala trenutak u svom životu sada — kao žena, umetnica i majka? Šta te pokreće? – Nalazim se u fazi u kojoj biram mir. U privatnom životu ova godina je bila godina velikih promena , to mi je dalo više slobodnog vremena, ali i gomilu emocija koje sam morala da naučim da kanališem, sada više uživam u kreativnim stvarima u vremenu sa bliskim ljudima i naravno mojim divnim ljubimcima.
Ivana Peters/Photo: Danica Trajković
Publika te vidi kao jednu od najautentičnijih umetnica. Šta je za tebe autentičnost u muzici? – Autentičnost je hrabrost – da budeš svoj, čak i kada to nije najlakše. I da onda kada te ljudi kritikuju ili im se ne sviđa nešto što ste uradili, znate da je to vaše i da ste uradili ono što vi želiti i iza čega stojite, a sigurna sam da će neko u tome videti nešto što mu znači. Jer kada je iskreno onda je i autentično a glas imam da mogu sve, dopuštam da pokaže i ranjivost i hrabrost , tugu i sreću.
Šta je najlepše, a šta najteže u tome što se ponovo otkrivaš i predstavljaš publici u novom, ličnijem obliku? – Najlepše je Sloboda, osećaj da govoriš svojim jezikom. Najteže je upravo ta izloženost, jer kada si iskren, otkrivaš delove sebe koje si možda čuvao, ali kada godinama daješ sebe kroz note i reči onda to postane i jedini način da se nosis sa životom. Izloženost je cena svake prave umetnosti, i ja je prihvatam. Nije mi teško, srećna sam i ovo je moja stvar.
Vidimo se 22. decembra od 22h u klubu BitefArtCafe – biće to koncert srca, glas duše i jedno iskreno, moćno putovanje kroz muziku.
Godine 2009. Nik Kejv objavio je roman “The Death of Bunny Munro”, mračno duhovitu priču o prodavcu opsednutom seksom.
Po izlasku knjige, Kejv i njegov dugogodišnji saradnik Voren Elis komponovali su muziku za audio-knjigu. Sada je “The Death of Bunny Munro” adaptiran u TV seriju, a Kejv i Elis su za nju uradili potpuno drugačiji soundtrack.
Iza nove britanske TV adaptacije stoji Met Smit, poznat po ulogama u serijama “House Of The Dragon” i “Doctor Who”. Smit je ujedno glavni glumac i izvršni producent projekta, koji nastaje u produkciji Sky Studios.
Nick Cave – The Death Of Bunny Munro, cover
Nik Kejv često potpisuje muziku za filmove i serije. Trenutno je nominovan za Golden Globe i nalazi se na užem izboru za Oskara za pesmu “Train Dreams”, koja se čuje na odjavnoj špici istoimenog filma. Kejv i Voren Elis zajedno su uradili brojne filmske muzike, među kojima je i biografski film o Ejmi Vajnhaus iz 2024. godine, “Back To Black”.
Estetika koju donose u “The Death of Bunny Munro” dobro je poznata: spora i razvučena, s naglaskom na tugaljive gudače, uglavnom instrumentalna. Ipak, postoji barem jedna numera s vokalima – minut duga pesma “Bunny Munro”.
Artida je objavila novi video spot za pesmu “Daj mi ruku”.
Pesma govori o trenutku kada emocije nadjačaju razum i kada se, uprkos svemu, bira još jedna prilika.
Objavljena u vreme praznika, pesma nosi poruku oprosta, podsećajući da je smirivanje tenzija i prihvatanja “druge strane” često prvi korak prema boljem sutra.
