Bluz rok bend Iz Mladenovca, Cotton Pickers započeo je saradnju s izdavaćkom kućom Menart Srbija, a tim povodom reizdato je, još uvek aktuelno, digitalno izdanje “Slaughter House Blues”, koji sada možete slušati putem ovog linka.
Cotton Pickers su prvi album, “Slaughter House Blues“ objavili još 2012. godine i na njemu se nalazi 10 pesama čiji je kompletni autor Jovan Stepić. Bend je tada vežbao u prostoru bivše klanice, pa otud i naslov albuma.
Cotton Pickers/ Photo: Mitar Mitrović
Cotton Pickers su 2004. osnovali braća Stepić, Jovan (gitara, vokal) i Ivan (bas gitara), kao i Uroš Ugrinović (bubnjevi).
Bend je tokom karijere osvojio dosta muzičkih nagrada, izdvajamo: 1.mesto na Majskoj gitarijadi u Požarevcu 2010. godine, drugo mesto na Youth nation festu, 1.mesto na 45-toj Zaječarskoj gitarijadi…
Cotton Pickers/ Photo: AleX
Cotton Pickers već duže vreme rade na svom novom albumu, drugom po redu, koji će biti objavljen za Menart tokom predstojeće jeseni.
Bend će ovoga leta svirati u okviru Jerry Ricks festivala u Opatiji, 23. avgusta, a nastupiće i na prvom Beogradskom Rok festivalu, koji će biti održan u Domu Omladine Beograda u septembru ove godine.
Na 32. izdanju Festivala evropskog filma Palić, koje će biti održano od 19. do 25. na Paliću i u Subotici, tradicionalno će biti dodeljene nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
Ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su ukrajinski reditelj Sergej Loznica u kategoriji inostranih stvaralaca i glumac Svetozar Cvetković u kategoriji domaćih stvaralaca.
Nagrade će biti lično uručene laureatima – Sergeju Loznici na svečanom otvaranju festivala 19. jula, a Svetozaru Cvetkoviću 20. jula, na Letnjoj pozornici na Paliću.
Sergej Loznica rođen je 1964. godine u gradu Baranoviči (SSSR, danas Belorusija), a odrastao je u Kijevu u Ukrajini. Diplomirao je primenjenu matematiku 1987. godine na Kijevskom politehničkom institutu. Od 1987. do 1991. radio je kao naučnik u Kijevskom institutu za kibernetiku, specijalizujući se za istraživanje veštačke inteligencije.
Godine 1997. završio je studije na Državnom institutu za kinematografiju (VGIK) u Moskvi. Sergej Loznica se bavi filmom od 1996. godine, a do sada je režirao 28 dokumentarnih filmova koji su osvojili brojne nagrade, kao i pet igranih filmova.
Njegov dugometražni igrani debi, film “Moja radost“ (2010), premijerno je prikazan u glavnoj konkurenciji festivala u Kanu. Njegovi filmovi, i igrani i dokumentarni, nagrađivani su najznačajnijim priznanjima, među kojima je FIPRESCI nagrada na Kanskom festivalu za film “U magli“ 2012. godine, nagradu za najboljeg reditelja u programu Izvestan pogled u Kanu za igrani film “Donbas“ 2018. godine.
Specijalnu nagradu žirija u okviru priznanja L’Oeil d’Or u Kanu za film “Babin Jar. Kontekst“ 2021, kao i IDFA nagradu za najbolji film za “Gospodin Landsbergis“ iste godine, pored brojnih drugih međunarodnih priznanja.
Godine 2013. Sergej Loznica osnovao je producentsku kuću ATOMS & VOID. Od 2001. godine živi u Evropi i nastavlja da radi na dokumentarnim i igranim projektima.
Svetozar Cvetković (1958) diplomirao je 1980. godine glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ognjenke Milićević. Godine 1981. priključio se ansamblu pozorišta Atelje 212 gde je bio do oktobra 2023. zaposlen kao glumac.
U pozorištu Atelje 212 kao i drugim scenama u zemlji ostvario je preko 70 značajnih uloga u modernom pozorišnom repetoaru sa najznačajnijim rediteljima domaće pozorišne scene. Igrao je u više od 100 dugometražnih filmova, TV serija, TV drama, koje su uglavnom producirane u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, dok su neke rađene u inostranstvu.
Radio je sa filmskim rediteljima koji su bitno uticali na profil jugoslovenske kinematografije: Dušan Makavejev (“Montenegro“, “Manifesto”, “Gorila se kupa u podne”), Živojin Pavlović (“Na putu za Katangu”, “Zadah tela”, “Dezerter”, “Država mrtvih”), Stole Popov (“Srećna Nova 49”, “Tetoviranje”), Goran Paskaljević (“Vreme čuda”, “Tango Argentino”) , Miša Radivojević (”Ni na nebu ni na zemlji”, “Buđenje iz mrtvih”, “Odbačen”, “Kako su me ukrali Nemci”), Aleksandar Petković (“Hajduk”), Goran Marković (“Turneja”, “Falsifikator”, “Mnoštvo i manjina”, “Delirijum tremens”) kao i sa nekim značajnim svetskim autorima i autorima iz tzv. okruženja – Franko Rosi (“Quo Vadis?”), Enki Bilal (“Bunker Palace Hotel”, “Tykho Moon”), Goran Rebić (“„Donau, Dunaj, Duna, Dunav, Dunarea”), Srđan Vuletić (“Ljeto u zlatnoj dolini”), Dimitri de Klerk (“You go to my head”).
Za svoj glumački rad na filmu dobio je najviša priznanja u domaćoj kinematografiji u na festivalima u Nišu, Sopotu, Novom Sadu. Dobio je nagradu, Grand Prix za najboljeg glumca na festivalu u Magdeburgu za film “Gorila se kupa u podne” 1994. kao i nagradu Critics choice Award za najboljeg glumca u Hjustonu za film “You go to my head” 2017. godine.
Dobitnik je “Sterijine nagrade za životno delo” 2025. u Novom Sadu kao i nagrade Pavle Vujisić za celokupni doprinos glumačkoj umetnosti 2024 u Nišu. Član je EFA – Evropske Filmske Akademije.
Guns N’ Roses stižu u Beograd u petak, 18. jula, gde će nastupiti na Ušću u sklopu svoje velike svetske turneje.
Koncert se s pravom opisuje kao muzički događaj decenije, s obzirom na to da će publika u Srbiji ponovo imati priliku da uživo čuje bezvremenske hitove koji su oblikovali istoriju rokenrola.
Bend koji je redefinisao pojam rokenrola 80-ih i 90-ih godina, poznat po svom divljem duhu, neponovljivoj energiji i pesmama koje su obeležile generacije, nastupiće pred beogradskom publikom u punoj snazi – predvođen legendarnim Ekslom Rouzom, uz podršku Sleša i Dafa Mekejgana.
Kao predgrupa nastupiće pioniri hip – hopa, legendarni Public Enemy.
Povodom njihovog dolaska, podsećamo na nekoliko činjenica koje pokazuju zašto Guns N’ Roses i dalje izazivaju divljenje širom sveta.
– Eksl Rouz je pevač sa najvećim vokalnim opsegom u istoriji
Prema velikom istraživanju koje je uporedilo tonske visine najpoznatijih pevača na osnovu njihovih studijskih snimaka, on je zauzeo prvo mesto sa rasponom većim od pet oktava. Najvišu notu dostigao je u pesmi “Ain’t It Fun” (1993), dok je najdublji ton zabeležen u “There Was a Time” sa albuma Chinese Democracy (2008).
– “Sweet Child O’ Mine” – pesma koje bi se Sleš rado odrekao
Iako se smatra najpoznatijim singlom benda, gitarista Sleš je u više navrata izjavio da bi voleo da ta pesma nikada nije ni nastala. Za njega je predstavljala pogrešan pravac i suprotnost onome što je želeo da Guns N’ Roses budu. Ipak, pesma je ušla u istoriju kao jedan od najprepoznatljivijih riffova svih vremena.
– Počeci benda nisu bili glamurozni
Tokom prve turneje, poznate kao “Hell Tour”, bendu se pokvario auto usred Kalifornije. Članovi su stopirali čak 40 sati do Sijetla, sa gitarama u rukama, spavali na klupama i svirali na pozajmljenoj opremi. Uprkos svemu, nisu odustajali.
– Živeli su zajedno u stanu koji su nazvali Hell House
U prvim godinama postojanja, članovi benda delili su mali stan u Los Anđelesu, koji je ubrzo postao legendaran zbog konstantnih žurki, alkohola, devojaka i kreativnog haosa. Upravo tamo su nastajale pesme koje su kasnije postale deo albuma “Appetite for Destruction” – najprodavanijeg debitantskog albuma u istoriji američke diskografije.
– Naziv benda je nastao spajanjem dva prethodna
Guns N’ Roses su formirani 1985. godine spajanjem dva lokalna sastava: Hollywood Rose i L.A. Guns. Zanimljivo je da je Eksl u jednom trenutku razmatrao da bend nazove Heads of Amazon ili čak AIDS, ali je, srećom, prevagnulo ime koje je danas jedan od najpoznatijih brendova u istoriji roka.
Ulaznice za koncert godine i dalje se mogu nabaviti putem sajta efinity.rs,besplatne aplikacije eFinity, u TC Rajićeva (I sprat), na blagajnama Sava Centra, Beogradske Arene i Doma omladine Beograda, kao i na više od 1000 Moj kiosk objekata širom zemlje.
Studio Paramount Pictures objavio je prvi zvanični trejler za novu verziju adaptacije distopijskog romana “Trkač”, koji je Stiven King napisao još 1982. godine.
Radnja filma je smeštena u distopijsku budućnost u Americi, gde se emituje popularna emisija pod nazivom “The Running Man” (Trkač).
Priča prati Bena, koji se pridružuje emisiji u kojoj takmičari, kojima je dozvoljeno da idu bilo gde u svetu, postaju mete “lovaca” angažovanih da ih ubiju. Ben postaje meta svih i mora da učini sve što je u njegovoj moći da bi preživeo trideset dana.
“Milioni love. Jedan trči. Svi gledaju”, piše u trejleru za film.
U filmu takođe glume Džoš Brolin, Majkl Sera, Kolman Domingo, Kejti O’Brajan, Li Pejs, Vilijam H. Mejsi, Šon Hejs, Džejmi Loson, Dejvid Zajas i druge zvezde.
Mnogi ljudi su već upoznati sa adaptacijom Kingovog čuvenog romana. Knjiga je prvi put adaptirana u film 1987. godine, a glavnu ulogu igra Arnold Švarceneger. Iako je film stekao slavu, Stiven King ga je kritikovao zbog promena napravljenih u filmu koje, kako pokazuje trejler novog filma, neće biti ponovljene.
U verziji sa Švarcenegerom, protagonista je prikazan potpuno drugačije nego u romanu. Švarcenegerov Ben je bivši policajac koji je završio u zatvoru zbog nepoštovanja naređenja, a njegova jedina nada da izađe je pobeda u emisiji.
Nova verzija sa Glenom Pauelom pažljivije prati događaje iz romana, u kojem je Ben prikazan kao običan porodični čovek koji se prijavljuje za učešće u emisiji kako bi obezbedio bolju budućnost svojoj siromašnoj porodici.
Iako je filmska verzija iz 1987. godine stekla slavu, mnogi fanovi Kingovog romana su srećni što će nova filmska verzija pratiti radnju romana. Za samo jedan dan od objavljivanja, trejler je pregledan više od sedam miliona puta samo na Jutjub kanalu Paramaunt Pikčers i dobio je brojne pozitivne komentare.
“I dalje mi se jako sviđa film sa Arnoldom, ali mi je drago što ovaj jasno više prati knjigu”, “Nisam to očekivao, ali mi se Glen Pauel kao Ben za sada jako sviđa”, “Mislim da možemo biti zadovoljni kako sve izgleda do sada”, “Trejler izgleda odlično i veoma je sličan radnji knjige, odobravam!”, “Veoma sam radoznao da vidim kako će sve izgledati, ali za sada deluje odlično”, “Sviđa mi se što ovog puta više prate pravu radnju romana, jedva čekam”, neki su od komentara.
Dva festivala koja su bila ranije najavljena za početak jula, Bašta Fest i Beogradski rok festival, odložena su za kasniji period, a Filmski susreti u Nišu neće se održati ove godine.
U slučaju Bašta festa, organizatori su i pre objave o odlaganju govorili da se organizacija odvija u teškim uslovima i da je sve neizvesno.
Rekli su da, uprkos teškim društveno-političkim okolnostima, žele da podrže mlade autore i prenesu snažnu poruku publici, ali su na kraju ipak odustali.
“U novonastalim okolnostima od 28. i 29. juna, smatramo da je nemoguće nastaviti sa daljom organizacijom i samim održavanjem festivala dok učesnici naših programa bivaju hapšeni i povređivani na ulicama”, naveli su osnivači festivala Maja Šuša i Jovan Jelisavčić.
Sa druge strane, Beogradski rok festival je novouspostavljeni festival koji je trebalo po prvi put da se održi u Domu omladine Beograd, takođe za vikend pred nama.
U saopštenju javnosti, organizatori su rekli da “zbog objektivnih okolnosti koje se nisu mogle predvideti” festival odlažu za 19. i 20. septembar ove godine.
Ostali festivali koji su zakazani za ove i naredne dane nisu otkazani, a među njima su Sofest, Somborski filmski festival, Jazz in the Garden i Festival francuskog filma.
Međutim, Filmski susreti u Nišu, koji se tradicionalno održavaju u avgustu, ove godine su otkazani zbog, kako kažu organizatori, trenutne političke i društvene situacije u zemlji.
“Ne želimo da Festival koji je 59 godina bio svetionik kulture filmske umetnosti i mesto slavljenja života, postane instrument u pokušaju stvaranja privida da su društvene okolnosti normalne. Jer one to nisu, i ne mogu biti dok se po ulicama gaze, prebijaju i hapse deca, studenti i njihovi profesori”.
Iako nije izvesno da brojne druge najavljene manifestacije koje slede neće pomeriti svoje programe, ovo je prvi put posle nekoliko meseci da je došlo do ovakvih otkazivanja.
Prethodno je to bio slučaj kada je FEST pomeren sa februara na septembar, uz ne tako jasno obrazloženje, ali uz pretpostavku mnogih da su razlog studentski protesti.
Još jedna od velikih manifestacija koja je pretrpela sličnu sudbinu bila je 72. Martovski festival, koji je takođe dobio nove datume na jesen, krajem septembra i početkom oktobra.
FEST Belgrade International film festival
Od ta dva odlaganja do danas desilo se puno toga na polju studentskih protesta, od akcija širom Srbije, do pešačenja i vožnje bicikala Evropom, sa kulminacijom na Vidovdan.
Trenutno su aktuelne građanske neposlušnosti u vidu blokada i barikada, usled toga dolazi do čestog sukoba sa policijom, a zbog čega mnogi smatraju da “normalnog” održavanja festivala ne treba ni da bude.
Ostaje da pratimo da li će još neki od najavljenih letnjih događaja biti odložen.
Šabački pank bend Goblini objavio je novu pesmu “Idemo do kraja”, za koju su spot uradili studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.
“Veliko hvala studentima FDU na realizaciji spota, kao i ostalim studentima što su nam pokazali da postoji nada za bolje sutra”, naveo je bend na svojim društvenim mrežama.
“Pametni mladi svi u blokadi, svako selo i svaki grad, opcija nije odustati sada, svi do kraja dok ne svane dan. Boriš se za svoj grad, boriš se za svoj san – Idemo do kraja”, poručili su Goblini u novoj pesmi.
Majli Sajrus predstavila je nedavno singl “Every Girl You’ve Ever Loved”, nostalgičnu disko-pop pesmu nadahnutu zvukom osamdesetih. I dok je muzički deo pohvaljen zbog Majlinog prepoznatljivog vokala i neočekivanih naracija Naomi Kembel, najveću pažnju izazvao je prateći spot koji je objavljen 30. juna.
U videu, Sajrus i Kembel postepeno skidaju odeću, ostavljajući na sebi čipkaste bodije i najlonke, dok poziraju sa prkosnim samopouzdanjem. Dok su jedni spot nazvali manifestom ženske slobode i snage, drugi su ga ocenili kao čist marketinški šok.
Posebno je kritikovana Naomi Kembel, koja puni 55 godina – neki su je optužili da “očajnički pokušava da ostane u trendu”, dok su drugi tvrdili da ovakav imidž “nije primeren njenim godinama”.
Majli Sajrus i Naomi Kembel – Every Girl You’ve Ever Loved, creenshot
Ipak, mnogi fanovi su je branili, ističući da Naomi i dalje ostavlja bez daha svojom figurom i stavom. Oni je vide kao večnu ikonu koja pomera granice i nadmašuje mlađe koleginice.
Spot je izazvao i širu debatu o tome da li ovakva estetika zapravo unazađuje feminističke vrednosti. Kritičari su ga optužili za seksualizaciju ženskog tela, tvrdeći da “feminizam ide korak unazad” kad se slavne žene same svode na objekte.
Novi singl deo je konceptualnog albuma “Something Beautiful”, koji Majli najavljuje i u filmskoj verziji, kombinujući modu, muziku i film u ambiciozan umetnički projekat.
Majkl Madsen, glumac koji je ostavio dubok trag u Holivudu kroz brojne uloge od 1980-ih godina, preminuo je u 67. godini, saopštila je njegova publicistkinja Liz Rodrigez.
Rodrigez je za CNN potvrdila da je Madsen doživeo srčani udar i da je pronađen bez znakova života u svom domu u Malibuu u četvrtak ujutru.
“Majkl Madsen bio je jedan od najslavnijih holivudskih glumaca i mnogo će nam nedostajati”, naveli su u zajedničkoj izjavi njegovi menadžeri Suzan Feris i Ron Smit iz Bohemia Entertainment, zajedno sa Rodrigez.
“Reservoir Dogs” and “Kill Bill” actor Michael Madsen has died at 67 years old.
His managers released the following statement: “In the last two years Michael Madsen has been doing some incredible work with independent film including upcoming feature films ‘Resurrection Road,’… pic.twitter.com/MhtxRLikvU
Portparol policije Los Anđelesa, narednik Hauregi, potvrdio je za CNN da su pripadnici šerifove službe jutros izašli na poziv u Madsenovu kuću, gde su zatekli telo bez znakova života.
– Pripadnici policije su pronašli osobu bez svesti u njenom domu. Vatrogasna služba Los Anđeles okruga stigla je na lice mesta i proglasila smrt u 8:25 sati po lokalnom vremenu. Ne postoje indicije o nasilju, smrt je najverovatnije nastupila prirodnim putem – izjavio je narednik Hauregi.
Majkl Madsen bio je plodan i cenjen dramski glumac, najpoznatiji po ulogama u filmovima Kventina Tarantina, uključujući “Ulični psi”, “Bilo jednom u Holivudu” i serijalu “Kil Bil”.
Koncert legendarnog Morisija biće održan 8. jula u Donjem gradu, a poznata je i satnica ovog spektakla na Kalemegdanu.
Satnica: – Vrata za publiku se otvaraju u 18:30 časova – Koncert počinje u 21:00 čas
Popularni Moz se posle više od 10 godina vraća u Beograd, da vernu publiku raznih generacija ponovo obraduje neprolaznim hitovima, što iz perioda kultnih The Smithsa, što iz solo karijere: “How Soon Is Now?”, “Everyday Is Like Sunday”, “Irish Blood, English Heart”, “The Loop”, “Last Night I Dreamt That Somebody Loved Me”…
Morisi, plakat/ Photo: Promo (via Long Play)
– Pozornica je za mene mesto slobode, u stvarnom životu je ne doživljavam mnogo – kazao je Morisi i dodao: – Boravak na sceni mi je omiljeni deo turneje. Tu imate sve pod kontrolom, do određene mere možete da radite šta želite. Scena mi je svetinja. Kad siđem sa nje, preumoran sam ali se osećam sjajno jer znam da se desilo nešto veliko.
Photo: Promo (via Long Play)
U cilju očuvanja bezbednosti i prijatne atmosfere tokom događaja, posetiocima nije dozvoljeno unošenje mesa, oružja (uključujući pištolje, noževe, eksplozive, vatromet, lance za novčanike, kaiševe ili nakit sa šiljcima), laserskih pokazivača, svetlećih štapića i baterijskih lampi.
Takođe, zabranjeno je unošenje hrane i pića, limenki i staklene ambalaže, kao i video kamera, profesionalne foto-opreme i audio uređaja za snimanje. Ulazak sa rančevima, velikim torbama, iPad uređajima, selfie štapovima i velikim transparentima takođe nije dozvoljen.
Organizatori apeluju na sve posetioce da poštuju navedena pravila radi sigurnosti i uživanja svih prisutnih.
Photo: Promo (via Long Play)
Važno saopštenje o saobraćaju
Na dan koncerta, saobraćaj u okolini Kalemegdana biće privremeno obustavljen. Zbog očekivane gužve i ograničenog pristupa, organizatori apeluju na posetioce da izbegavaju dolazak privatnim automobilima.
Preporučuje se korišćenje javnog prevoza i dolazak peške kako bi se izbegla zadržavanja i omogućio nesmetan protok publike ka koncertnom prostoru.
Ulaznice za beogradski koncert Morisija 8. jula u Donjem gradu na Kalemegdanu, u organizaciji producentske kuće Long Play, prodaju se munjevitom brzinom. Za fan pit, već su rasprodate, pa je svakako preporuka da požurite po ulaznice za parter i VIP koje su još u prodaji.
Ulaznica za parter košta 4.900, a za mesto u VIP sektoru 12.000 dinara. Ulaznice mogu da se nabave na svim prodajnim mestima i na sajtu Tickets.rs.
Psihodelični rock AI bend The Velvet Sundown pojavio se doslovno niotkuda i već je sakupio više od pola miliona mesečnih slušalaca na Spotifyju, objavio dva albuma za 15 dana, a treći stiže već 14. jula.
Super uspeh, ali – bend nije stvaran. Svi članovi, a to su Gejb Farou, Leni Vest, Milo Rains i Orion “Rio” Del Mar, potpuno su izmišljeni.
Njihove fotografije i izgledaju kao AI-generisani vizuali, njihova biografija je poetična, ali ne daje autentičnost, a digitalni trag članova izvan društvenih mreža gotovo ne postoji. A i opis benda na Spotifyju je očigledno pisan u ChatGPT-u (korištenje produžene crtice, npr) .
Najstreamovanija pesma im je “Dust on the Wind”, koja se približava brojci od 500.000 preslušavanja. Albumi su dostupni na svim glavnim streaming servisima, uključujući i Apple Music i Deezer, gde čak postoji napomena da su neke pesme možda stvorene korištenjem vešttačke inteligencije.
The Velvet Sundown, AI generisana fotografija
Kako su uopšte došli do te brojke? Slušaoci su komentirali kako su došli do pesama preko “discovery” preporuka unutar Spotify sistema.
Spotify službeno ne dozvoljava botove, ali ne zahteva oznaku za AI-muziku. Bendovi poput ovog sve više otvaraju pitanja o transparentnosti, autentičnosti i prihodima stvarnih muzičara.
I dok jedni zaziru od veštačke inteligencije (AI) u muzici, drugi je odobravaju – Grimes, Björn Ulvaeus (ABBA), pa čak i Timbaland već su eksperimentisali s ovakvom tehnologijom.
Da li je The Velvet Sundown samo kreativni eksperiment ili početak nove ere u kojoj više nećemo znati ko (ili šta) stoji iza muzike koju slušamo?
