Bilo da jeste ili niste konzumirali psihodelične droge, treba pogledati Netfixov dokumentarac “Have a Good Trip: Adventures in Psychedelics”.
Pored brojnih poznatih ličnosti iz sveta umetnosti, filma i muzike, u njemu govori i psihijatar koji proučava uticaj psihodeličnih droga, poput LSD-a i pečurki, na lečenje mentalnih poremećaja, kao što je depresija. Posle 40 godina, američka vlada je odobrila ova istraživanja. Usput ćete čuti, između ostalih, i iskustva Stinga i ASAP Rockyja na esidu.
– Ne mislim da su psihodelične droge odgovor na probleme našeg sveta, ali bi mogle da budu početak – započinje Sting.
Pored njega, u dokumentarcu govore čuveni guru i prosvetitelj Dapak Čopra, zvezda hipi pokreta Donovan, nekadašnji član Beastie Boysa Adam Horovic i njegova žena Kejrlin, Rozi Perez, Sara Silverman, Ben Stiler… Kako su se izjave ljudi snimale u rasponu od 11 godina, čućete i iskustva pokojne Keri Fišer i Entonija Burdena (što su dva možda i najsentimentalnija momenta u fimu).
Sve je obojeno duhovitim tonom, kako bi se razbila stigma vezana za propagandu koja se do nedavno mogla čuti o psihodelicima, a koja je uglavnom bila plastična i iskrivljena; à la “Drugs are bad mkay”. Film predstavlja prednosti i mane ovih droga, njihovu istoriju, budućnost, kulturni uticaj, kao i da li si zaista “jedno sa univerzumem” kada si na esidu.
Film je pisao i režirao Donik Keri (pisao je scenario za The Simpsons, New Girl, Parks and Recreation) i iz tog razloga ni u jednom momentu dokumentarac vas neće smoriti. Pun je sjajnih animacija, koje dočaravaju priče sagovornika – kako se, na primer, trava u dvorištu obraćala Stingu ili kako je Keri Fiđer razgovarala sa žirom.
Svoju izjavu dao je i Zak Liri, sin Timotija Lirija – doktora psihologije, nekadašnjeg šefa katedre na Harvardskom univerzitetu i najpoznatijeg zagovornik istraživanja i upotrebe psihodeličnih droga u lečenju. Timoti je dobio otkaz na Harvardu 1963. A posle više od 40 godina američka Vlada je ponovo dozvolila ova istraživanja. Zanimljivo…
Legendarna grupa Devo pokrenula je svoju liniju lične zaštitne opreme protiv korona virusa, koja uključuje i njihove popularne “energy dome” kape i ediciju vizira za lice.
Rock veterani su poznati po nošenju šarenih kapa specifičnog oblika, a sada su ih prilagodili tako da štite od virusa.
Paket uključuje plastični vizir sa Devo logom, koji je pričvršćen za njihovu “energy dome” kapu.
“Kapa je čvrsta, a prikačeni vizir je čvrst, ali ne zaboravite, u ovom slučaju ono što ne vidite, može vas srediti! Ostanite bezbedni od nevidljivih neprijatelja i neželjenih telesnih tečnosti pomoću Devo Energy Dome PPE seta za blokiranje zaraze. Vizir je za “energy dome” kapu pričvršćen uz pomoć Velcroa. Jednostavno i sigurno!”, stoji u opisu proizvoda.
U prodavnici Devo se mogu kupiti i maske za lice, a vizir se može kupiti i odvojeno od “energy dome” kape.
“Kao što znate, pandemija korona virusa odložila je sve Devo 2020 planove za koncerte. Videćemo šta će se desiti. U međuvremenu, već sada znamo da će pandemija iskomplikovati ljudske interakcije na koncertima, sportskim događajima i sličnim dešavanjima. To znači da će maske biti deo naše bliže budućnosti. Zato vam Devo nudi i klasično dizajnirane maske”, piše na webshopu benda.
Svi kao jedan! Poručuju to energični celtic punk Koprivničanci – Ogenj, čiji je drugi studijski album “Si kak jen” u prodaji od 8. maja, ponovo u izdanju diskografske kuće Dancing Bear.
Album “Si kak jen” je na svim digitalnim platformama: https://lnk.to/OgenjSiKakJen
Kroz zreliji i studiozniji pristup, Ogenj su uspjeli da očuvaju svoju divlju stranu, ali i sve ono što tako dobro rade na pozornici i sve tu upakuju u jedan osvježavajući album kojim su dokazali da su se popeli stepenicu iznad, i produkcijski i svojim pristupom muzici.
Naime, Ogenj su prilikom rada na novom albumu “Si kak jen” sarađivali i s gudačkim kvartetom “Libra” koji je dodao posebnu čar baladama (“De te boli”, “Megle”, “Naj zameriti”, “Moreš ti to”) i novom albumu dao jednu ‘filmsku’ dimenziju i dubinu. Samo iz toga je već jasno da Ogenj sada promišlja i stvara na jedan još intenzivniji i drugačiji način, proširujući svoje muzičke horizonte.
– Naš Luka raspisao je aranžmane i ekipu namamio u studio, gde su se oni, po prvi put čuvši naše master snimke, stopili s nama i odveli nas u jednu novu dimenziju. Dimenziju gde s Mocartom doručkujemo, a s Dvoržkom odlazimo na počinak. I tako u krug – poručio je frontmen Ognja, Tomislav Mihac Kovačic.
Si kak jen, cover
Uz intenzitet i slojevitost novih pesama, na albumu “Si kak jen”, Ogenj nam prezentuju i jednu novu dimenziju sastava kroz nove članove benda, Bornu Ilića (bas, back vokali) i Luku Iverca (viola, harmonika). S druge strane, Ogenj su i ovoga puta ostali verni Anti Prginu-Surki, producentu s kojim su osvojili dve prestižne nagrade Porin i s kojim nastavljaju odličnu saradnju, ustupivši mu i mesto gosta na 12. pesmi – “Duša”. Surka ujedno poručuje i da su energiju koja vlada unutar ove postave pokušali da ulove u njenom najsirovijem obliku od samog početka snimanja albuma.
Nedavno objavljeni prvi najavni singl “Kaj nebi bilo”, Ogenj su izveli vokalno i plesno s Folklornim ansamblom ‘Koprivnica’, kojima se posebno zahvaljuju na hrabrosti i volji/želji da probaju nešto u potpunosti drugačije, a opet toliko isto dosadašnjem radu.
Autor tekstova je Tomislav Mihac Kovačic koji je takođe i autor muzike, osim na 14. pesmi “Deca bez mati” čiju je muziku pisao Borna Ilić, dok su za aranžmane zaslužni Borna Ilić, Luka Iverac (koji stoji i iza aranžmana za gudače), Filip Kušnjer, Denis Kuzel i Tomislav Mihac Kovačic.
Tokom poslednjeg online razgovora na kojem je Jan pejs, legendarni bubnjar grupe Deep Purple odgovarao na pitanja, postavljeno mu je i ono da li postoji ikakva šansa da bend izvede pesme “You Fool No One”, “Stormbringer” i “Burn” na koncertima.
Pejs je odgovorio:
-To nisu pesme Jana Gilana, već Dejvida Koverdejla. Imamo dovoljno Gilanovih pesama da odsviramo i zato ne možemo da odsviramo baš sve, a i pokušavati da uvedemo pesme koje nemaju veze s Janom bilo bi vrlo teško.
Gilan je snimio četiri studijska albuma sa grupom Deep Purple, a to su “Deep Purple In Rock” (1970.), “Fireball” (1971.), “Machine Head” (1972.) i “Who Do We Think You Are” (1973.) pre nego što je napustio bend i bio zamenjen od strane Koverdejla.
Dejvid Koverdejl je postao frontmen Deep Purplea krajem 1973. godine i bio je u bendu do početka 1976. godine, a pevao je na albumima “Burn”, “Stormbringer” i “Come Taste The Band”.
Godine 1984. Gilan se vratio u Deep Purple za album “Perfect Strangers”, a snimio je takođe još i “The House Of Blue Light” pre nego što je još jednom napustio bend, kada ga je zamenio Džo Lin Tarner na albumu “Slaves And Masters” iz 1990. godine. Još jedan povratak Gilana u Deep Purple dogodio se 1993. godine za album “The Battle Rages On”, posle koga je ostao u bendu do današnjeg dana.
Novi album grupe Deep Purple pod nazivom “Whoosh!” izlazi 7. avgusta za earMUSIC produkciju, a album je trenutno dostupan za prednarudžbu. “Whoosh!” je 21. album grupe koji će još jednom biti u rukama producenta Boba Ezrina koji je producirao poslednja dva albuma grupe (“Now What?!” iz 2013. godine i “Infinite” iz 2017. godine), a takođe je sarađivao i sa Pink Floydom, Kissom i Alisom Kuperom.
Jedan od najboljih pop rock pevača na Ex Yu teritoriji i kanadsko srpski/bend Srčani udar objavili su novi singl i spot ’’Na pola koplja’’.
Numera je nastala u karantinskim uslovima i ojačala saradnju koju Islamović ima sa ovim bendom još od 2005. godine – šef i gitarista Udara Dean Đurković i Alen imaju za sobom nekoliko zajedničkih hitova – “30 kvadrata”, “Heroin” i “Heroj”.
– Dean je moj stari saradnik i ispostavilo se da su sve pesme koje smo radili zajedno postali hitovi, što verujem da će se desiti i sa numerom “Na pola koplja” jer je jedna od onih rock pesama koja “nosi” – tvrdi Islamović.
– “Na pola koplja” će biti na mom solo albumu koji pripremam za jesen, dok je Srčani udar objavljuje na svom albumu “Sve ili ništa” već u junu.
Na konstataciju da je ova numera mnogo rokerskija od onoga što izvodi sa Dugmetom, Alen naglašava:
– ’Moram malo više da se bavim rokom, jer vidim da neki to pokušavaju ali im baš i ne ide. Za rok moraš imati leđa, jer tu nema foliranja – fanovi nepogrešivo prepoznaju da li i koliko si dao sebe u tome. Moje je da stvaram i pevam pesme, a publika je ta koja će ih hvaliti ili kritikovati.
Zbog zabrane koncerata usled Covida-19, još uvek nije sigurno da li će Srčani udar i Islamović uživo izvoditi zajedničke hitove, što većina fanova nestrpljivo očekuje.
Novi strip baviće se fikcionalnim svetom u kojem je mit o smrti Pola Makartnija istina, a Beatlesi se u 1966. suočavaju s budućnošću bez njega, prenosi Ultimate Classic Rock magazin.
U jednoj od najstarijih teorija zavere, Pol Makartni je poginuo u automobilskoj nesreći toekom snimanja albuma “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” pa je zamenjen dvojnikom jer je slavna četvorka želela da nastavi karijeru bez priznanja istine. Pobornici ove teorije tvrde da, iako činjenice nisu nikada otkrivene, kasnije pesme Beatlesa nagoveštavaju šta se dogodilo s Makartnijem.
Strip “Paul Is Dead: When The Beatles Lost McCartney” napravili su pisac Paolo Baron i umetnik Ernesto Carboneti, a u prodaji će se naći 3. jula.
U sinopsisu stripa piše: Novembar 1966. London. Džon Lenon ne može da govori. Ne može da skine pogled s fotografije automobila u plamenu i tela Pola Makartnija u njemu. Njegov prijatelj više nije ovde, a to znači da ni Beatlesi nisu. Ali, Džon želi da sazna istinu i s Džordžom i Ringom počinje da preispituje poslednje sate Polovog života.
Zvuči zanimljivo, zar ne?
– Ernesto i ja smo pe svega muzičari, osećamo posebnu povezanost sa muzičkim legendama – kazao je Baron za magazin Forbes. – Imao sam bend više od 20 godina, a Beatlesi su mi bili prvi muzički uzori i tako je ostalo. Urbana legenda, poznata kao “P.I.D.” je bila oduvek nešto u šta sam teško mogao da poverujem. Uvek sam joj se smejao, ali svejedno je u meni godinama pobuđivala radoznalost. Sada mogu s ljudima da podelim sva svoja istraživanja iz novina, knjiga, dokumentarnih filmova i intervjua o zaveri da je Pol mrtav. To je kao kada istražujete “hladan slučaj” i dajete o njemu vrlo lično mišljenje – zaključio je Baron.
Najpoznatija švedska grupa, legendarna ABBA, prvi put do sada objaviće Box -set svih svojih albuma na vinilu, a svaka ploča biće u različitoj boji. Izdanje bi trebalo da se nađe u prodaji tokom leta ove godine.
Materijal “ABBA: The Studio Albums” sačinjavaće svih osam izdanja sa originalnim vizualima, pa će se tako debi “Ring Ring” iz 1973. godine pojaviti u crvenoj boji. Mega singlovi “SOS” i “Mamma Mia” iz 1975. biće u srebrnoj, a poslednji album iz 1981. “The Visitor” stiže u žutoj varijanti.
ABBA box-set/Photo: amazon.com
Svi albumi biće dostupni od 3. jula, a mogu se već sad naručiti na Amazaonu za “jeftinih” 197 dolara.
Ranije ove godine, član benda Beni Anderson otkrio je da su se se on, Agneta, Ani-Frid i Bjorn vratili u studio i da snimaju nove pjesme. Najavljene su dve nove pesme – “I Still Have Faith In You” i “Don’t Shut Me Down”.
Iako su njihovu karijeru uz planetarni uspjeh i slavu obeležili i mučni razvodi članova grupe, zavisnost, alkoholizam i česte svađe, čini se da su preko svega uspeli da prežu i sa ovim izdanjem otvorili vrata novim pesmama koje fanovi širom sveta očekuju više od tri decenije.
Rajksmuzeum iz Amsterdama učinio je dostupnom najveću i do sada najdetaljniju fotografiju Rembrantovog remek-dela “Noćna straža” iz vremena Zlatnog doba holandskog baroka.
Reč je o fotografiji rezolucije 44,8 gigapiksela koja će omogućiti svim znatiželjnicima i ljubiteljima umetnosti da je uveličaju do te mere da mogu da vide tragove poteza kičicom, čak i čestice pigmenta i napukline od boje.
Fotografija će imati ključnu ulogu u višegodišnjoj “Operaciji: Noćna straža”, najvećem projektu restauracije ovog Rembrantovog dela.
– Naš tim istraživača koristi najnovije tehnologije i stalno pomera granice onoga što je do tada smatrano nemogućim. Ova fotografija biće ključni izvor informacije za istraživače, dok onlajn posetioci mogu da je koriste da bi se divili remek-delu do najkrupnijeg detalja – rekao je Tako Dibits, generalni direktor Rajksmuzeuma, prenosi Art daily.
Fotografija je nastala od 528 pojedinačnih i potom spojenih slika i omogućiće naučnicima da precizno prate sve buduće procese “starenja” dela. Operacija restauracije nastavlja se i narednih dana u još uvek praznom muzeju.
Zhe Night Watch/Photo:RIJKSMUSEUM
Ulje na platnu, dimenzija 363×437 cm, nastalo je 1642. godine i predstavlja vojničku četu u tradiciji gradske straže. Pun naziv slike je “Četa kapetana Fransa Baninka Koka”.
Čuvena je po svojoj veličini, dramatičnoj, kontrastnoj upotrebi svetlosti i senke i osećaju kretanja u nečemu što je tradicionalno smatrano za statični grupni portret.
Svaka osoba od 34 prikazane na slici, postojala je u stvarnosti i platila je umetniku po 100 guldena, pozamašnu sumu u to vreme. Međutim, Rembrant je potpuno odstupio od dotadašnje ikonografije grupnog portreta i nije im dao jednaku slikarsku važnost.
– Želeo je da izbegne mehanički ujednačene kompozicije pa je od slike stvorio virtuozno delo ispunjeno pokretom i svetlošću koja izražava uzbuđenje trenutka i daje prizoru izuzetnu dramatičnost – piše Dženson u svojoj “Istoriji umetnosti”.
Upečatljivom upotrebom svetlosti i senke, Rembrant vodi oko posmatrača do tri najvažnija lika u gomili: dvojici u središtu i ženskoj osobi sa leve strane, u pozadini, koja drži vezanu mrtvu kokošku oko struka.
Self-Portrait with Beret and Turned-Up Collar (1659), National Gallery of Art/Wikipedia.org
U središtu je kapetan Frans Banink Kok, u crnoj uniformi sa crvenom lentom. Levu ruku pruža ka nama, i usput baca senku na žuti kaput poručnika Vilema van Rajtenburha.
Ženska figura u pozadini je neka vrsta maskote, pošto oko struka ima kandže kokoške, kandže koje su bile simbol udruženja pripadnika civilne straže sa slike (igra reči na holandskom).
Slika je trebalo da stoji u sali za bankete u novoizgrađenoj Većnici musketara u Amsterdamu. Neki naučnici su nagovestili da je povod za njen nastanak, kao i niz drugih, sličnih narudžbina raznih udruženja kod drugih umetnika, bio dolazak francuske kraljice Marije de Mediči 1638. Iako je ta poseta, zapravo, bila njeno bekstvo iz egzila u koji ju je oterao sin Luj XIII, kraljica je veoma svečano dočekana u Holandiji.
Nema jednoglasnog stava gde je Rembrant naslikao sliku, koju je radio između godinu i dve dana. Očigledno je bila prevelika za njegov kućni atelje. Jedni smatraju da je slikao u letnjoj kuhinji u zadnjem delu svoje kuće, drugi da je nađena u obližnjoj crkvi, dok treći misle da je nastala u samoj sali za bankete.
Zhe Night Watch/Photo:RIJKSMUSEUM
Odatle, ovo 337 kilograma teško delo premešteno je 1715. u Gradsku većnicu, zbog čega je malo “secnuto” sa sve četiri strane, kako bi stalo između dva suba. Tako su odstranjena dva lika sa leve strane, vrh luka odozgo, balustrada i ivica stepeništa. Originalne dimenzije bile su za oko 20 odsto veće: 400×500 cm.
Kada je Napoleon osvojio Holandiju, slika je premeštena u Kuću porodice Trip, gde se danas nalazi Holandska akademija nauka. Tamo je bila sve do 1885. kada je prebačena u Rajksmuzeum, čim je sagrađen. Tokom Drugog svetskog rata platno je izvađeno iz rama, urolano i sklonjeno u poseban sef za vredna umetnička dela, koji je bio sakriven u pećinama u Mastrihtu.
Većim delom svog postojanja, slika je bila prekirvena tamnom glazurom, zbog čega je odavala pogrešan utisak da prikazuje noćnu scenu (po čemu i danas nosi netačan naziv).
Kada je januara 1911. jedan obućar pokušao da je iseče nožem, iz protesta što je bez posla, taj debeli sloj laka sačuvao je sliku od veće štete. Međutim, lak je skinut tek četrdesetih godina prošlog veka.
Septembra 1975. sliku je isekao i jedan nastavnik, takođe iz protesta što ne može da nađe posao. Uspešno je restaurisana, ali i dalje su na njoj vidljivi ožiljci od ovog napada.
Zhe Night Watch/Photo:RIJKSMUSEUM
Nakon još jednog ataka na sliku, kada je odbegli pacijent iz pshijatrijske bolnice poprskao kiselinu na platno, prošlog leta je započet složen, dug i temeljan proces restauracije.
Čišćenje se odvija u javnosti, iza specijalnog stakla, uz živi prenos, sloj po sloj, pigment po pigment.
Pošto je oduvek bila izložena u javnosti, čak i oni koji je najbolje poznaju imaju štošta da nauče sada kada je ovako izdvojena i eksponirana za detaljnu analizu.
Tako Dibits kaže da, iako radi u muzeju 17 godina, nikada do sada, na primer, nije video sam vrh slike.
– Mnogo je još nepoznanica. Recimo, znamo veoma malo o tome kako je Rembrant stvarao “Noćnu stražu” – poručio je on.
Majka mu je umrla dok je bio veoma malie, oca su ubile ustaše u Jasenovcu, živeo je kao beskućnik i boem, radio svakakve poslove, između ostalog i kao grobar. Družio se sa najvećim srpskim i evropskim umetnicima i ostavio za sobom upečatljiv stvaralački opus iako nikada nije izašao iz književnog andergraunda. Upoznajte MIladina Kovačevića, poznatijeg pod pseudonimom Jakov Grobarov (1938-2013).
Ima ljudi koje krasi status gradske legende. Ovo zvanje po pravilu se odnosi na ljude koji su u društvu bili omiljeni i popularni. Kada bi postojala neka hijerarhija ikoničnih Beograđana, pesnik Jaša Grobarov bi nesumnjivo bio u samom vrhu, a po broju urbanih legendi i anegdota koje su ga pratile verovatno neprikosnoven.
Rođen u Mostaru 1938. godine kao Miladin Kovačević, još kao sasvim mali ostao je bez majke, a tokom rata i bez oca. Prepušten sam sebi, nakon završene srednje škole, živeo je kao skitnica i lutalica, da bi ga pedesetih godina u Beograd doveo tada još uvek mladi i neafirmisani pisac i slikar Momo Kapor. Radeći svašta, između ostalog i kao grobar u Beogradu, počeo je da piše stihove. Ubrzo je otkrio Klub mladih pisaca, a zatim i Klub književnika u čijoj će kafani je postao dominantna figura tokom nekoliko decenija. Zahvaljujući jednom od najranijih stihova ”ja – kob, groba rob” nastao je njegov pseudonim – Jakov Grobarov, pod kojim je ostao poznat i danas.
Jakov Grobarov/Photo: YouTube printscreen
Brojne kolege književnici, isticali su veliki pesnički talenat i potencijal Jaše Grobarova, ali njegov karakter bio je takav da je oduvek bio i ostao, danas bi se reklo, andreground pesnik. Bio je veliki “pajtos” sa Momom Kaporom, Bogdanom Tirnanićem, Tomom Zdravkovićem, Zoranom Radmilovićem i drugim čuvenim beogradskim boemima. Poznat kao čovek koji je doslovno i isključivo radio samo ono što je želeo, nije mario za konvencionalnosti, stalan posao, stan i primanja. Kada su se Matija Bećković, Duško Radović, Brana Crnčević i Skender Kulenović angažovali da mu pronađu posao i “završili” sve kako bi Jaša postao urednik poezije u “Prosveti”, jednoj od najvećih izdavačkih kuća u tadašnoj Jugoslaviji – Jaša već prvog dana nije došao na posao.
Uživao je i iskrene simpatije Ive Andrića, a anegdota vezana za nobelovca glasi ovako: njih dvojica su se jednog petka sreli kod Narodnog pozorišta. Andrić ga sa radošću obavesti da je upravo kod sekretarice u Udruženju književnika ostavio kovertu sa novcem koji bi trebalo da reši sve Jašine finansijske probleme. Nakon rastanka, Jaša ushićen odluči da u to ime počasti društvo u Klubu književnika i, kako to već biva, zakasni da kovertu preuzme u toku radnog vremena. Ni sam ne znajući o kolikoj sumi se radi, ali računajući da mora biti velika, Jaša je čekajući ponedeljak tokom čitavog vikenda šenlučio, čašćavao “na crtu”, obećavao pozajmice, vraćao stare dugove… Došao je i ponedeljak, Jaša je došao po svoj novac – i u koverti otkrio svega dve hiljade tadašnjih dinara, priličan iznos, ali dovoljan da pokrije tek polovinu računa u kafani. Ivo Andrić je i inače ostao upamćen kao škrtica – uostalom, decenijama nakon njegove smrti u njegovom sefu otkriven je veliki iznos neutrošenog novca od Nobelove nagrade u belgijskim francima, u novčanicama koje su odavno povučene iz upotrebe… Razočaran, Jaša je samo slegao ramenima i kovertu predao upravniku kafane. Ostatak duga je dugo odlagan, a onda i oprošten… Jer ostavio je Jaša tamo i mnogo više.
Jakov Grobarov/Photo: YouTube printscreen
Jakov Grobarov je, u više navrata, hapšen i pritvaran. Jednom prilikom je, naravno u kafani, uzviknuo stihove “Av, av, av, samo neka nam je Tito zdrav”, provocirajući Miroslava Krležu i Oskara Daviča, pisce bliske tadašnjem režimu. U Padinskoj skeli, zbog sitnih incidenata i politički nepodobnih komentara, bio je redovan gost, a lično je odlazak u zatvor smatrao odmorom. “Odležao” je čak i mesec dana u Parizu, gde je tokom svoje slikarske epizode na Monmartru, jednom prilikom, pritisnut većom količinom ispijenog piva, odlučio da se “olakša” po “Večnom plamenu” ispod Trijumfalne kapije. Samo zahvaljujući intervenciji na najvišem nivou izbegnut je međunarodni skandal.
U Parizu se Jaša Grobarov družio i pijančio i sa mnogim svetski poznatim umetnicima – Salvadorom Dalijem, Žan-Polom Belmondom, Gabrijelom Garsija Markesom… Putovao je po celoj Evropi, ali su ga evropska”kultura” i pravila ponašanja uvek vraćali u Beograd. U Beogradu je, među brojnom kafanskom ekipom, posebno voleo da popije piće sa Danilom Kišom i Brankom Miljkovićem.
Bez ikakvih dodatnih informacija, neki mediji tvrde da će se o njemu snimati dokumentarno-igrani film. Mi to nismo uspeli da potvrdimo. Ali, i ako se desi, biće to prilično problematično za potencijalnog scenaristu. Jer, život ukletog stihotvorca zanimljiviji je od svakog filma…
ODRIČEM SE Jakov Grobarov
ODRIČEM SE TMINE ŠTO ME PREKRI ODRIČEM SE NAUKE O LEPOME BOLU STIHOVA U KRVI BOLOVA U MESU ODRIČEM SE SVEGA ŠTO NAUČIH S MUKOM SVOJIH PRVIH REČI KAZANIH U PRAZNO I BOGATSTVA BEDE KAD ULAZIM U TRAVU ODRIČEM SE TRAGA KROZ VELIKU ZEMLJU PROLAZEĆ NE POZNAJEM VIŠE BOLEST ŠTO ME SNAĐE U TEŠKOME SNU NA POČETKU SNAGE ISTROŠEN ODLAZIM ZAVRŠEN JE PUT I SVE NA NJEMU IZLAZI KROZ PORE ODRIČEM SE DAHA I IZVORA HLADNOG GDE SE NAPIH LJUBAVI ŠTO PROĐE
POČINJEM OD VETRA VETAR PROŠLOST NOSI ULAZIM U ZIDINE MOJE NEMOĆI JA POSLEDNJI GROBAR SVOJIH DANA STIH ISPISAN PRE POSTANKA SVETA BORAC PROTIV SEBE ISTRAJAN I JAK MADA SAM UVEK ZNAO DA BROJIM OTKUCAJE NEPOSTOJEĆEG LUDILA OD REČI DO REČI PUTUJEM PRAVAC JE VELIKI GREH PRAVCA SE ODRIČEM OSTAJEM SAM POD VELIKU SE UVLAČEĆ STENU DA LEČIM VAZDUH IZA SEBE NAJLEPŠU ISTORIJU OD SVIH ISTORIJU MOJE BOLESTI
U PRAZNOJ KOŽI OSTAJEM SVOJIM NEMIROM DA IZMIRIM SVET PRUŽAM PRVI SIGURAN KORAK OVA JE ZEMLJA VLAŽNA OVO JE JUTRO ČISTO NEDOVRŠEN TRENUTAK SE PONAVLJA IZ ZABORAVLJENOG KAMENA PROBIJA PLAMEN OSVETLJAVAJUĆI PUT NEVIDLJIV JE HODOČASNIKOV CILJ ZATO OSTAJEM TU U PRISUSTVU BILJA JA HODOČASNIK GREHOVA RAZNIH PUN ODRIČEM SE TMINE ŠTO ME PREKRI POČINJEM OD VETRA VETAR PROŠLOST NOSI U PRAZNOJ KOŽI OSTAJEM
Američka pevačica Kejti Peri objavila je spot za novu pesmu “Daisies”.
Posle spota “Never Worn White” u kom je premijerno pokazala svoj trudnički stomak i otkrila lepe vesti celom svetu, verenica Orlanda Bluma predstavila je najnoviji singl “Daisies”. Ovo je i vodeći singl sa njenog predstojećeg šestog albuma.
“Daisies” je pesma koju je Kejti posvetila velikim snovima i ciljevima koje svako od nas ima. Spot prati popularnu pevačicu u polju belih rada, a u jednom trenutku ona se u potpunosti skida.
– Napisala sam ovu pesmu pre nekoliko meseci kao podsetnik koliko je bitno ostati veran sebi i putu koji zacrtaš, bez obzira šta drugi misle o tome. Od nedavno, pesma je dobila potpuno novi značaj u jeku onoga kroz šta ceo svet prolazi. Nadam se da će vas ova pesma motivisati da krenete u ostvarenje svojih snova… pogotovo onih na koje ste zaboravili – napisala je pevačica na svom Instagram profilu.
Komentara na spot ima “mali milion”. I nisu svi oduševljeni. Šta vi mislite?
