Čuveni britanski režiser ser Alan Parker, čiji su filmovi osvojili 10 Oskara, 10 Zlatnih globusa i 19 nagrada BAFTA, preminuo je juče u Londonu, u 76. godini, posle duge i teške bolesti.
Zaštitni znak njegove blistave karijere bili su mjuzikli, filmovi zasnovani na istinitim pričama, koji često imaju mračan izgled, ali i živopisne i brutalne scene nasilja.
Režirao je “Bagzi Meloun” sa Džodi Foster, “Ponoćni ekspres”, “Slavu”, “Pink Flojd – Zid”, okultni triler “Anđeosko srce”, dramu o građanskim pravima “Požar na Misisipiju”, “Evitu” sa Madonom, “Birdi”… Kompozitor “Evite” Endru Lojd Veber tvitovao je da je ser Alan bio “jedan od retkih režisera koji zaista razumeju muzičare na ekranu”.
Pre nego što je počeo da snima filmove, Parker je pisao reklame, koje je uskoro počeo i da režira. Svoj prvi film, gangsterski mjuzikl – komediju “Bagzi Meloun”, u kojoj su glumila isključivo deca, napisao je i režirao 1975. Sledeći, izuzetno uspešan i kontroverzan film “Ponoćni ekspres”, o mladiću koji zbog šverca droge završi u turskom zatvoru, snimio je dve godine kasnije. Scenario je napisao Oliver Stoun, a film je osvojio dva Oskara, šest Zlatnih globusa i četiri nagrade BAFTA.
“Pink Flojd – Zid” iz 1981. bila je filmska adaptacija najprodavanijeg rok albuma svih vremena. “Anđeosko srce” iz 1986, sa Mikijem Rurkom, Robertom de Nirom i Lizom Bone, imao je omražen uoznaku “iks”, odnosno bio zabranjen za određeni uzrast, a poslednji film, dramu “Život Dejvida Gejla” sa Kevinom Spejsijem i Kejt Vinslet snimio je 2003. Penzionerske dane provodio je u slikanju i štampanju na svili, što su mu bile velike strasti. Iza sebe je ostavio suprugu Lizu Moran, petoro dece i sedmoro unučadi.
[infobox title=’Miljenik Kjubrika, Kopole i Šlezingera’]
Alan Parker/Photo: printscreen
Svaki kandidat koji želi da se pridruži Udruženju režisera Amerike (DGA), mora prethodno da bude nominovan od strane tri člana. Kada se Parker prijavio za članstvo, njegovu nominaciju podržali su – Stenli Kjubrik, Frensis Ford Kopola i Džon Šlezinger.[/infobox]
Parker je govorio da su filmovi umetnički izraz koji vizuelno komunicira, a gledaocima je u intervjuu iz 1988. jasno poručio:
– Moj posao nije da vam bude prijatno u bioskopu.
Iako nije osvojio Oskar za najboljeg režisera, remek–dela koja je snimio jesu, a Akademija za filmsku umetnost i nauku, koja dodeljuje nagradu, navodi da ćemo ga pamtiti kao “kameleona” i talentovanog čoveka čiji rad nas je “zabavio, povezao i dao nam tako snažan osećaj za vreme i mesto”.
Voditeljka Elen Dedženeris je konačno progovorila i izvinila se bivšim članovima osoblja zbog svojih negativnih iskustava, nakon što je istraga potvrdila “nedostatke u svakodnevnom upravljanju” u emisiji koju vodi.
Internu istragu emisije “Elen” pokrenula je prošle nedelje kompanija Warner media, nakon što je 10 nekadašnjih članova osoblja iznelo u javnost tvrdnju da su maltretirani. Iako, navodno, Elen nije bila lično upletena ni u jedan od incidenata, od nje se traži da progovori i preuzme određenu odgovornost.
Elen se putem pisma izvinila onima koji su zaposleni u emisiji, obećavši da će obezbediti bolju radnu atmosferu.
“Rekla sam svima u našem prvom susretu da će ova emisija biti mesto sreće – niko nikada neće podići glas i prema svima će se postupati s poštovanjem”, piše u saopštenju.
“Očigledno se nešto promenilo i razočarana sam zbog toga i žao mi je”, nastavlja ona.
Elen je porekla da je znala za bilo kakvu nepravdu na snimanju potvrđujući da još veruje u moto emisije, koji glasi “da treba biti prijatan prema svima”.
Voditeljka je takođe dodala da neki ljudi “nisu radili svoj posao” kako treba kada im je ostavila pojedine upravljačke elemente u emisiji.
Smatra da kao neko čije se ime vezuje za emisiju treba da preuzme deo odgovornosti i trenutno sa kompanijom Warner media pokušava da ispravi greške i propuste.
Frontmen benda Slipknot, Kori Tejlor, konačno je objavio detalje solo albuma.
Materijal nosi naziv “CMFT”, a u prodaji će biti od 2. oktobra. Kori je s tog izdanja predstavio čak dve pesme – “CMFT Must Be Stopped” i “Black Eyes Blue”. U pesmi “CMFT Must Be Stopped” gostuju reperi Tech N9ne i Kid Bookie.
Spot za pesmu uradio je DiDžej Brauner, a u njemu se pojavljuju Merilin Menson, Lars Ulrih, Rob Halford, Kris Džeriko i mnogi drugi.
S Korijem su na albumu radili Džejson kristofer na basu, Dastin Šenhoferr na bubnjevima, kao i gitaristi Zak Trone i Kristijan Martući (Stone Sour).
Pošto se debitantskim albumom “When We All Fall Asleep, Where Do We Go?” dokazala kao jedan od najvećih muzičkih fenomena decenije i osvojila pet nagrada Grammy, 18-godišnja Bili Ajliš nastavlja s predstavljanjem novog muzičkog materijala.
Posle odlično prihvaćenih “everything i wanted”, i “No Time To Die”, naslovne pesmu novog James Bond filma, od danas je za slušanje dostupan i njen potpuno novi singl “my future”.
– Ovu pesmu smo napisali na samom početku karantima. U tom periodu sam vreme provodila radeći na sebi, osećala sam se vrlo optimistično i uzbuđeno pa je i pesma bila odraz toga. U međuvremenu je dobila neko novo značenje u kontekstu onog što se trenutno događa u svetu. Nadam se da će svatko u njoj pronaći neko posebno značenje – otkrila je Bili.
Bili je pesmu napisala i snimila u Los Anđŕelesu, a za produkciju je zaslužan njen brat Fineas. Za “my future” je predstavljen i animirani video, koji je kreirao australijski umetnik Endrju Onorato (Childish Gambino, Matt Corby).
Neposredno pre nego se dogodio lockdown, Bili je krenula na svoju globalnu turneju “Where Do We Go?”, čiji su datumi bili odloženi posle nekoliko koncerata. Muzičarka je posle povratka u Los Anđeles pronašla potrebno vreme i prostor za razmišljanje o budućnosti koja je očekuje, a upravo je “my future” znak početka novog poglavlja u njenoj karijeri.
Prošlo je nešto više od 13 godina od kako je Beograd ostao bez svoje velike legende, poslednjeg “pravog mangupa”. Njegovi savremenici su sa zaprepašćenjem i divljenjem pratili sve njegove životne role. Sa lakoćom ih je igrao jer se takav niz talenata koje je sukcesivno otkrivao kod sebe, retko sreće čak i u filmskim pričama o izmišljenim junacima.
– Kafana ti je srpski parlament. To je kuća i crkva. Kod nas se u kafanama dešavaju najvažnije stvari. Tu se ruše vlade, postavljaju nove, osnivaju stranke. Kafana je jedini univerzitet koji sam završio. To je moj univerzitet koji ne bih menjao za Oksford.
Ovako je Dušan Prelević Prele početkom devedesetih, sumirao svoj razvojni put koji je, sudbinski, ciklično započinjao i završavao se u najvažnijoj instituciji srpske društvenosti.
Detnjstvo na ulicama Crvenog krsta i Čubure, bilo je inspirativnije i edukativnije od boravka u nekom prestižnom univerzitetskom kampusu, gde današnji “pravi Beograđani” nemilice hrle. Mladim ljudima koji su stasavali na vrelom tlu starog Beograda i nije bilo neophodno elitno obrazovanje, da bi svoj posao radili bolje i od najcenjenijeg stručnjaka.
Bile su to teške bazične pripreme, na momente slične spartanskom vaspitanju i surova selekcija koja ne priznaje slabost. Stoga i nije bilo previše teško da u jednom trenutku svog života stasaju u vrhunske umetnike, sportiste, zanatlije… i mangupe koji kada smisle neku pakost urade to “da ne boli” . Tako je odrastala generacija autohtonih Beograđana koja je ovom gradu mnogo dala, svesno rizikujući da će zauzvrat dobiti malo ili ništa.
– Rođeni Beograđani nisu morali da idu u školu jer su odmah sve znali – umeo je da kaže.
Prelevića su, kao i mnoge njegove drugove, želje vukle na stotinu strana. Maštao je da postane fudbaler i u tome bar delimično uspeo, dokopavši se mlađih kategorija Crvene zvezde. Želja da bude novi Šekularac, napustila ga je tek kada je shvatio da sa svojim muzičkim talentom, lakše može postati Mik Džeger ili Džo Koker.
– Muzika mi je bila sve i tako je ostalo – rekao je nesuđeni pravnik koji je, uprkos velikoj želji svoje majke, napustio gimnaziju i počeo da živi rokenrol.
Beograd šezdesetih ni po čemu nije zaostajao sa svetskim metropolama, a kada je reč o umetnosti bio je i ispred mnogih. Najveći svetski muzički hitovi, brzo su stizali do beogradske publike koja ih je u roku od dan-dva znala napamet. To je podstaklo Preleta da školsku klupu i klupu za rezervne igrače, zameni salama mesnih zajednica koje su se u večernjim satima pretvarale u bastione rokenrola.
Prelević je tih godina nastupao u nekoliko beogradskih bendova, a njegov talenat nije promakao Korneliju Kovaču sa kojim počinje saradnju u slavnoj Korni grupi. Nemirna narav, ali i strasna veza sa kapljicom, učinila je da ga se Kovač brzo odrekne.
Neslavan kraj u Korni grupi, značio je veličanstveni početak pozorišne karijere. Njegov talenat je odavno bio poznat Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu. Ambiciozni projekat Ateljea 212 koji je u svom repertoaru uvrstio brodvejski hit “Kosa” , nikako nije mogao proći bez Preleta. Pevao je naslovne songove, nastupajući zajedno sa Mirom Peić, Draganom Nikolićem, Mišom Janketićem…
Preletu se tada smešila velika karijera pošto je jedan od najznačajnijih svetskih reditelja Bob Vilson, želeo po svaku cenu da ga odvede u SAD. Da svoju nameru neće sprovesti u delo, Amerikanac je shvatio posle jednog izvođenja “Kose”. Nakon brojnih hvalospeva, molbi i umiljavanja, Prele ga je brutalno izvređao i započeo tuču koja je značila i prekid saradnje sa Ateljeom.
Svaki kraj u njegovom životu značio je i novi, veličanstveni početak, pa je Prele vrlo brzo dobio priliku da se okuša i u inostranstvu. U Nemačkoj je nastupao kao džez solista. Ipak, nema veće slobode od one koju mu je pružio rodni Beograd, pa se posle turbulentnih epizoda i starih problema sa alkoholom, brzo vratio kući.
Sedamdesetih nastavlja tamo gde je stao ali ovoga puta kao solo igrač. Pevao je u svim poznatijim beogradskim kafanama, a vrlo brzo snimio nekoliko autorskih singlova – “Kažu/Da l’ postoji ona koju sanjam”, “Nisam više tvoj” “Hoću da pamtiš” . Karijeru solo pevača prate česti incidenti i kafanske tuče, a alkohol je Preletov najveći porok. Imao je običaj da kaže kako ne voli ukus alkohola, ali i da uživa u stanju pijanstva.
– Nikada nisam sreo čoveka koji voli da pije i ima meru. Volim alkohol, a svaka velika ljubav se pretvara u mazohizam – govorio je.
Alkohol ga je koštao zdravlja, a u kombinaciji sa istančanim osećajem za pravdu, doneo mu je mnogobrojne konflikte u kojima nije štedeo sebe a ni druge. Epilog je bio gubitak oka u jednoj od kafanskih tuča. Problemi sa zdravljem su se nizali kao na traci, da bi se Duško Prelević posle amputacije noge suočio sa teškim invaliditetom.
U dramatičnim životnim trenucima Prele otkriva još jedan talenat, jednako blistav kao i oni koji su mu doneli neviđenu slavu. Priče iz ličnog života i života znanih i neznanih junaka prestonice, pretočio je u knjige “Kako je umro Baš Čelik” i “Voz za jednu bitangu” . A kako zaboraviti “Poslednji krug u Monci” , delo po kojem će nešto kasnije nastati i jedno od značajnijih ostvarenja domaće kinematografije.
Muziku nikada nije zapostavljao pa je 1982. godine objavio album “Na oštrici brijača” . Deset godina kasnije pojavio se album “U redu, pobedio sam” a potom i albumi “Neću da se predam” i “Ja, Prele” .
Na desetine intervjua i stotine autorskih tekstova napisanih u vodećim prestoničkim novinama, ne mogu dovoljno dobro opisati Preleta od reči njegove majke Anke Kovač.
– Rodila sam genija, on je sve mogao, sve počeo i sve je fantastično uradio i kad dokaže sebi da može, on odustane i ne ide dalje – jedna je od najznačajnijih rečenica u dokumentarnom filmu posvećenom Preletu “U redu, pobedio sam”.
Kako je i sam govorio, imao je specifičan, drugarski odnos sa majkom. Nije se ženio, a posebno mesto u njegovom srcu zauezele su još dve žene – njegove ćerke Milica i Dina. Danas, više od deceniju posle njegovog odlaska, Milica Prelević na autentičan način vodi profil na Instagramu posvećen Dušanu, brižljivo čuvajući uspomenu na najvećeg buntovnika Beograda.
Savana, novi bend na domaćoj alternativnoj muzičkoj sceni, objavio je treći singl – “Sposobnost za ubijanje” sa predstojećeg albuma “Tarangira” najavljenog za novembar ove godine.
Gostujući vokal na pesmi je Dušan Strajnić, a bubnjar je Andrej Mladenović iz benda Stray Dogg.
Ekipu Savane čine članovi benda Haze&Ash – Andrej Lovrić i Dario Vuksanović na gitarama, gitarista Aleksa Majstorović (The Filters i Stepa) i Aleksa Nedić, inače basista i pevač benda Vizelj.
A ukoliko do sada niste preslušali prva dva objavljena singla – “Vitalne supstance” i “”Efikasan način bekstva””…
U Njujorku je u toku istraga humanitarnog koncerta muzičkog dua The Chainsmokers, koju je pokrenuo guverner te države Endrju Kuomo.
Koncert, održan u Hemptonsu, trebalo je da bude drive-in tipa, ali ljudi su jednostavno izašli iz automobila pa su mnogi fanovi stajali jedni uz druge, čime su se Chainsmokersi pohvalili na društvenim mrežama. Naziv koncerta, “Safe & Sound”, dobio je zbog toga pomalo ironičnu konotaciju.
The Hamptons:
The Chainsmokers had a “Drive-in” concert last night.
Organizatori su navodno gostima više puta objašnjavali da ne smeju da napuštaju područja označena za njihove automobile i njih, ali očigledno bezuspešno.
– Zaprepašćen sam. Nemam tolerancije prema nezakonitom i nesmotrenom ugrožavanju javnog zdravlja – napisao je na svom Twitteru Kuomo, uz najavu istrage.
Videos from a concert held in Southampton on Saturday show egregious social distancing violations. I am appalled.
The Department of Health will conduct an investigation.
We have no tolerance for the illegal & reckless endangerment of public health.pic.twitter.com/gf9kggdo8w
Miki Radojević/ Photo: Zoran Lazarević Laki (Long Play, promo)
Pank rok muzičar Miki Radojević tokom trenutne koncertne neaktivnosti matičnih bendova Čovek bez sluha i Six Pack, rešio je da par svojih starih pesama objavi u potpuno novom, iznenađujućem ruhu.
Miki je otpevao samo uz gudače i klavir svedene i laganije verzije Six pack pesama “Hvala ti za ovaj sunčan dan” (“Musique”, 2004) i “Eskadrila čudnih jutarnjih snova” (“Epicentar”, 2011).
– Bez obzira na sve poražavajuće što nam je Kovid-19 situacija donela, muzika mora da se stvara, jer tek bez nje ćemo da odlepimo – kaže Miki koji se nedavno oglasio i novom, trenutnim stanjem nadahnutom, solo pank pesmom “Vratiće se vrapci”.
Nove singlove Mikija Radojevića možete naći na OVOM LINKU.
Svi znaju za Peru cvećara, serijskog ubicu koji voli karandile iz kultnog filma “Davitelj protiv davitelja”. Međutim, mnogo se manje zna da je pva lik nastao prema pravom uboco koji je posle Drugog svetskog rata harao Beogradom.
Najveći serijski ubica Jugoslavije Miodrag Stole Trifunović je danju bio ugledan građanin, a noću ubica. O njegovim ubistvima se i danas priča u policiji. On je bio pravi beorgadski fantom, koji na duši nosi više od 60 žrtava!
Stole je, na kraju, uhvaćen slučajno, a sam je sebi presudio. U istražnom zatvoru je iz kreveta iščupao dve gvozdene šipke, uvio je deo čaršava i nabio je sebi u usta, dok je drugom šipkom probio srce.
Veruje se da je prvi put silovao devojčicu od 12 godina u Merošini kraj Niša, ali se sa majkom brzo preselio u Beograd. Da ubija počeo je pred početak Drugog svetskog rata i tada je po beogradskim parkovima vrebao ljubavne parove. Muškarce je udarao metalnim šipkama, a devojke silovao, pa ubijao.
Posle oslobođenja je nastavio sa krvim pirom, iako jeuspešno razvijao karijeru građevinskog preduzimača. On je, navodno, prvo iz stana glumca Milivoja Mavida Popovića ukrao periku, brkove, bradu, odela i specijalne umetke za popunjavanje obraza. Na taj način je navodio na lažne tragove tadašnje operativce Povereništva za unutrašnje poslove grada Beograda.
Davitelj protiv davitelja/Printscreen
Prvo beogradsko ubistvo izvršio je 31. januara 1948. oko 21 čas u jednom od nedovršenih paviljona u Cvijićevoj ulici. Milka K. je imala 33 godine i dvoje dece, a Stole je nesrećnu ženu prvo silovao, pa zadavio. Posle samo tri nedelje silovao je i ubio je Slavicu T. (22), a njeno telo je bacio u Savu.
Policiju je zanimao način kako je prilazio žrtvama, a kasnije su doznali da im je pričao tužnu priču o bolesnoj supruzi kojoj je neophodna pomoć. Zanimljivo je bilo da je njega supruga Seka zlostavljala.
Godine 1948. registrovano je 14 ubistava u Beogradu, ali pretpostavlja se da je reč o 60 osoba, jer je tvrdio da je ubijao ljude u duševnoj bolnici u Topionici gde je simulirao ludilo da ne bi bio mobilisan.
Docnije je za komšije, kao i za policiju, veliko iznenađenje predstavljala činjenica da je taj mirni, tihi i dobri muž, koga je supruga često zlostavljala i koga su molili da im u kasnijim večernjim satima sačeka i doprati žensku čeljad do kuće, da ne bi “nabasale na tog užasnog manijaka”, bio niko drugi do fantom – Miodrag Stole Trifunović!
Trifunović je napravio fatalnu grešku kada je podmetnuo požar u bifeu “Zlatno burence” na Zvezdari, jer su na kantama sa benzinom ostali njegovi otisci.
Beogradski bluzer Ivan Milenković poznat kao frontmen bluz rok sastava Bluz mašina, akustičnim izvođenjem nove pesme “Jedna lepa stvar” najavljuje rad na autorskom solo projektu.
Novo izdanje Bluz Mašine ovog puta biće objavljeno pod imenom “Ivan Milenković i Bluz Mašina”, pa će i zvanično biti prvi Ivanov solo album.
Akustična verzija pesame “Jedna lepa stvar“ snimljena je u studiju Kan i Lungus Bojana Stevanovića, a bas gitaru svira Dejan Toškov.
Ivan Milenković i Dejan Toškov/ Photo: Bojan Stevanović
– Uz sve probleme i lepe trenutke u životu tu je bila gitara, pesma, albumi… Muzika i sviranje me je izvuklo i iz životnih problema u više navrata – kaže Ivan i dodaje da su muzičari danas došli u jako tešku situaciju, ali da nipošto ne treba da odustanu od svoje muzike: – Iscimajte se! Otvorite YouTube kanal, pravite svaki dan trake nemojte se ulenjiti. Napravite svaki dan jednu pesmu. Imate tekst? Napravite muziku. Imate muziku? Napišite tekst. Držite časove, stavite neke stare trake na prodaju na mreže, konačno sredite Instagram, uradite logo, majice, sredite Fejsbuk stranicu i sve ono što niste stigli ranije. Uradite muziku za igricu, ili za film. Vežbajte sve – i vokal i instrument i teoriju i produkciju i komponovanje. Ne mora to biti vrhunski, ali treba održati kontinuitet. Neuhvatljiva je ptica slave, koliko brzo sleti, toliko brzo i odleti i ne možemo je juriti stalno. Ali možemo biti vredni u našem domenu.
Pored numere “Jedna lepa stvar“, na akustičnom sessionu u studiju Kan i Lingus snimljena je još jedna nova pesma koja će uskoro biti objavljena.
