Izdavačka kuća DC Comics u poslednjih nekoliko godina svake treće subote u septembru organizuje Betmendan, u čast čuvenog i mnogima omiljenog superheroja.
A kako proslaviti Betmendan?
Pa, ima mnogo načina, jer ima i pregršt sadržaja – filmovi, serije, animirani filmovi, video igre, stripovi… Betznak je svuda.
Prins Sign O The Times (copyright The Prince Estate-photo credit Jeff Katz)
U susret jednom od najznačajnihi reizdanja u ovoj godini kao i muzičkom projektu na kom su zajedno radili The Prince Estate i kompanija Warner Records, predstavljen je još jedan biser iz Prinsovog trezora.
Pesma “I Need A Man” je originalno nastala 1981. godine za potrebe Prinsovih projekata Vanity 6, odnosno The Hookers. Krajem osamdesetih Prins je bio fasciniran umetnošću, talentom i glasom Boni Rejt. 1987. godine joj je ponudio četiri pesme od kojih je “I Need A Man” bila prva.
Stvaranje aranžmana prolazilo je razne faze ali saradnja Prinsa i Boni nikada nije zvanično sprovedena u delo.
Ova verzija pesme snimljena je tokom januara 1987. godine u Vašingtonu, pošto su radovi na stvaranju Prinsovog Paislei Park studija i dalje bili u toku. Pesma “I Need A Man” je potom završila u trezoru, sve do danas.
Reč je o veoma angažovanoj pesmi koja govori o profilu vođe koji je narodu potreban. Njegovim vrlinama i kvalitetima, nasuprot destruktivnom ponašanju koje i danas karakteriše lidere širom sveta.
Raritetni snimci, činiće deo budućeg reizdanja albuma “Sign O´ The Times”. Novo prošireno izdanje albuma biće dostupno od 25. septembra. Pored pesama sa originalno objavljenog albuma iz 1987. godine, koje su prvi put u potpunosti remasterovane, super deluxe izdanje sadrži još 63 do sada nikada objavljene numere. Ovaj kolekcionarski paket sadržaće i ekskluzivan dvosatni video zapis sa čuvenog novogodišnjeg dobrotvornog koncerta iz 1987. godine, na kom je Prins ugostio legendarnog trubača Majlsa Dejvisa.
Prvi bubnjar Obojenog programa i, kako su ga opisali, “alfa i omega” legendarne Žute kuće, Edi Keler, preminuo je u 56. godini života.
Edi Keler je rođen 1964. godine, u Novom Sadu.
Pre Obojenog programa, bio je bubnjar i u Mrlji, sastavu u kojem je nastupao zajedno sa Zoranom Bulatovićem Baletom. Imali su samo jednu svirku pred razredom.
Edi je činio prvu postavu Programa, pre nego što će bend postati “obojen”. Branislav Babić Kebra, pod uticajem sastava The Fall, ali i drugih engleskih grupa, okuplja ekipu koju su činili gitarista Aleksandar Jocić Cana, basista Zoran Geratović Gera i Edi Keler na bubnjevima.
Prvi nastup su imali 1981. godine, u “Bronxu”, koji se nalazio u Radničkoj ulici, a iste godine snimaju i svoje prve kompozicije.
Poznata je priča da je Obojeni program postojao već čitavu deceniju kada su objavili svoju prvu ploču. Edi je bio u postavi benda koja je snimila taj album, koji je ujedno i prvo nezavisno diskografsko izdanje u tadašnjoj Jugoslaviji, beleži Bogica Mijatović.
Edijev muzički rad pamti se i kroz prizmu sastava Vrisak generacije. U bend je došao 1989. godine, a zajedno sa njim Vrisak su činili još i Predrag Jandrić Gaga i Ljubomir Pejić Ljuba.
Odmah su se “bacili” na stvaranje novih pesama, koje će biti predstavljene na debi izdanju benda “Beer Drinkers Revenge”.
A te 1989. godine Edi Keler postaje važan šraf u funkcionisanju kultnog gradskog prostora – Žute kuće. Nije slučajnost da kada u svojoj “Ilustrovanoj enciklopediji rok muzike u Vojvodini” Bogica Mijatović piše o Žutoj kući, jedino ime koje se pominje jeste Edijevo.
Oni koji su ga poznavali, Edija opisuju kao “alfu i omegu”, te “personifikaciju” Žute kuće, dodajući da je taj prostor postao legendaran upravo zahvaljujući njemu.
Nakon što je Edi počeo da vodi “Žutaru”, lokalni bendovi su dobili prostor za probe, ali i za nastupe. Međutim, nisu samo “lokalci” svirali u Žutoj kući, u njoj su nastupe imali i Let 3, Disciplina kičme, Rambo Amadeus, Dža ili bu, Deca loših muzičara, Marko Brecelj, KUD Idijoti, ali i Tone Dogs.
Kao i mnogi muzičari sa novosadske scene, Edi je u jednom momentu muzicirao i sa Brankom Andrićem Andrlom i njegovim Imperium of Jazz.
Jedno vreme živeo je u Grčkoj.
Edi Keler će biti sahranjen u ponedeljak, u 12:45 časova, na Novom groblju u Novom Sadu.
Fluke T predstavio je novi, treći video singl (posle “Love On The Dance Floor” i “Now”) pod nazivom “She Don’t Need It Anymore”.
Kao i prethodna dva, i ovaj singl je objavljen pod okriljem američke etikete Rec Records.
Fluke T je 24-godišnji kantautor, pesme piše od svoje 17. godine, a nastupa u različitim postavama (kompletan bend i solo nastupi).
U 2016. osvojio je dve nagrade na međunarodnom takmičenju kantautora, prvu po glasovima publike i drugu po glasovima žirija.
Poslednjih godina stiče iskustvo u izvođenju solo materijala po jugoistočnoj i istočnoj Europi, posebno u Srbiji, Bosni, Mađarskoj i Sloveniji na različitim vrstama događaja, festivala i solo svirki deleći pozornicu s internacionalno priznatim muzičarima.
Za sada, mladi beogradski kantautor planira sukcesivno objavljivanje singlova, bez određene najave EP-a ili albuma.
Svečanom ceremonijom dodele nagrada najboljim evropskim ostvarenjima i prikazivanjem filmova “So od suza“ francuskog reditelja Filipa Garela i rusko-srpske koprodukcije “Hotel Beograd” u režiji Konstantina Statskija van konkurencije u petak, 18. septembra u bioskopu Eurocinema na Otvorenom univerzitetu u Subotici zatvoren je 27. Festival evropskog filma Palić.
Na svečanoj ceremoniji zatvaranja prisutnima se obratio direktor festivala Radoslav Zelenović, koji je sumirao ovogodišnje organizatorske izazove i uspehe: – Za mene je film nešto što se pravi za bioskopsku dvoranu, za veliko platno, uz prisustvo publike. To je jedna velika pobeda našeg festivala za ovu godinu. Ponosan sam zbog toga što smo i u veoma komplikovanim uslovima, gde nam je malo toga išlo na ruku, uspeli da napravimo festival koga se nećemo stideti, kakav je u tradiciji našeg festivala koji traje već punih 27 godina.
Radoslav Zelenović/ Photo: Promo (Festival evropskog filma Palić)
Nenad Dukić, selektor Glavnog takmičarskog programa, zahvalio se posetiocima ovogodišnjeg izdanja Festivala evropskog filma Palić.
– Nama ni organizaciono ni programski nije bilo jednostavno da sve ovo sklopimo u uslovima pandemije, ali pretpostavljam da psihološki, barem jednom delu publike, takođe nije bilo jednostavno da odluči da ide na festival – rekao je Dukić.
Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, takođe je izrazio zadovoljstvo ovogodišnjim izdanjem: – Mi smo uspeli u najtežoj godini za filmsku umetnost, kada je taj specifičan prozor za vidljivost mnogih filmova zatvoren i prebačen na onlajn, da odradimo festival uživo, što je veliki uspeh. Zatvaramo još jedno programski i u svakom smislu uspešno izdanje. Ostaće zabeleženo u vremenu kao veliko dostignuće i kao kontinuitet, koji mora da ostane kao zadatak za sve nas. Da i narednih godina, kad se vratimo na Letnju pozornicu, nastavimo da radimo dobre festivale, kao što ste navikli.
Miroslav Mogorović i Nenad Dukić/ Photo: Promo (Festival evropskog filma Palić)
Nagrada Zlatni toranj za najbolji film iz Glavnog takmičarskog programa pripala je norveško-švedskom filmu “Nada”, u režiji Marije Sedal.
Palićki toranj za najbolju režiju dodeljen je rediteljki Agnješki Holand, za režiju filma “Šarlatan” u češko-irsko-poljsko-slovačkoj koprodukciji, takođe iz Glavnog takmičarskog programa.
Agnješka Holand je, povodom dobijanja ovog priznanja, u video poruci izjavila: – Veoma je važno što je film viđen, naročito u ovako teškim i opasnim vremenima, bolnim i za kinematografiju. Drago mi je zbog nagrade, zahvalna sam i želim vam sve najbolje.
Specijalno priznanje 27. Festivala evropskog filma Palić dodeljeno je nemačko-ukrajinsko-britanskoj koprodukciji “DAU.Nataša” u režiji Ilje Kržanovskog i Jekaterine Oertel.
Poljski film “Ubij, pa napusti grad” u režiji Marijuša Vilčinskog jednoglasnom odlukom Međunarodnog žirija kritike proglašen je za najbolji film u okviru takmičarskog programa Paralele i sudari. Reditelj Marijus Vilčinski je u video izjavi povodom nagrade kratko rekao: – Veoma sam srećan i ovo je veliko zadovoljstvo za mene. Osećam se odlično.
FIPRESCI žiri je doneo odluku da se za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ovogodišnjeg festivalskog izdanja proglasi film “Znoj“ reditelja Magnusa Von Horna.
Autor filma se u video obraćanju zahvalio žiriju i publici, i podsetio se prethodnog boravka na Paliću 2015. godine: – To mi je jedno od najlepših festivalskih sećanja. Jeli smo sjajne ručkove, pili, bio je tu i Roj Anderson. Svi su bili veoma prijateljski nastrojeni. Tada sam dobio Palićki toranj za najbolju režiju, kome sada pridodajem i FIPRESCI nagradu za moju palićku kolekciju. Nadam se da ćemo se ponovo videti i zabavljati na Paliću kada se stvari vrate u normalu.
Gosti festivala su bili i reditelj filma “18% sive“ Viktor Čučkov i scenaristkinja i glumica Dolja Gavanski, koja je u programu bila zastupljena i kao rediteljka ostvarenja “Dan žena“ u selekciji Novog evropskog dokumentarnog filma.
O proputovanju glavnog junaka svog filma i razvoju lika, Čučkov je rekao: – On se menja, kao i mnogo muškaraca srednjih godina. Ima krizu identiteta i prolazi kroz put samospoznaje.
Dolja Gavanski je o svojoj ulozi konstatovala: – Stela je jedna savremena žena koja se bori u inostranstvu da uspe, da stane na noge. Možda malo manje kuka nego muškarac pored nje. Ona je uz svog muškarca, ali nije spremna na kompromise, po čemu je savremena žena.
Predrag Bambić, producent filma “Sutra je još uvek juli“ koji je prikazan pretposlednje večeri festivala, na ovom ostvarenju je radio i kao direktor fotografije i glumac.
Povodom saradnje sa rediteljem Dejanom Vlaisavljevićem Niktom on je rekao: – Kada me je Dejan pozvao, moje je srce zaigralo jer sam znao kakva su njegova interesovanja. On je čovek koji dolazi iz istog kulturnog bekgraunda, a to je eksperimentalni andergraund film. Privlačno mi je bilo što ovaj scenario ima vrlo jaku referencu prema film noaru.
[accordion title=’Nagrada “Gorki list“ za novi film Darka Bajića ‘]
Statua nagrade Gorki List/ Photo: Promo
“Ime naroda“, film reditelja Darka Bajića, prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa, dobitnik je Gorki list nagrade publike ovogodišnjeg 27. Festivala evropskog filma Palić.
Reč je o istorijskoj sagi o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, najmlađem gradonačelniku u istoriji Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj u drugoj polovini 19. veka.
Rađen po scenariju Milovana Vitezovića, film je ispričan kroz vizuru Svetozareve ćerke Milice Miletić Tomić, istinske heroine u istoriji srpskog naroda i jedne od prvih boraca u svetu za ravnopravnost žena, a premijerno je prikazanoj upravo na Paliću.
Glasanjem za najbolji film i dodelom Gorki list nagrade ostvarenju “Ime naroda“ posetioci su ove godine po peti put preuzeli važnu i aktivnu ulogu u sagledavanju predstavljene filmske umetnosti.
Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog i mišljenje najbrojnijeg “žirija“ – onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu Festival traje svih ovih godina.
Ime naroda (Ljubomir Bandović)/ Photo: Promo (KomunikArt)
[/accordion]
Posle svečane dodele nagrada, u okviru Glavnog takmičarskog programa van konkurencije prikazan je film “Hotel Beograd“ u kojem glavne uloge tumače srpska filmska zvezda Miloš Biković i ruska glumica Dijana Požarskaja.
Radnja filma prati Pavla, bogatog naslednika i vlasnika prestižnog hotela Beograd, poznatog po svojim burnim izlascima i raskalašnom načinu života čiji se lagodan život pretvara u avanturu kada se u njegov svet umešaju beogradska mafija, luda nevesta, stara ljubav i neobična familija.
Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održano je od 12. do 18. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, u bioskopu “EuroCinema” i “Art bioskopu Lifka” u Subotici, kao i bioskopu “Abazija” na Paliću.
U okviru festivalskog programa, publici je predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina, uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba.
Lejdi Gaga je obradovala svoje fanove objavivši novi kratki film za pesmu “911” sa albuma “Chromatica”, koja je ujedno i njen treći singl sa ovog studijskog izdanja.
Video je režirao Tarsem, najpoznatiji po spotovima “Losing my religion” grupe R.E.M. i “The Cell” Dženifer Lopez. Video počinje maskiranom Lejdi Gagom koja leži usred pustinje, a prateći misterioznu crnu figuru na konju nailazi na tajnovito selo gde stvari postaju prilično interesantne i uvrnute.
Fanovi na mrežama navode da su isprva bili zbunjeni spotovom, u kojem mogu videti mnošto “čudnih” likova, od kojih jedan neprestano udara svoju glavu u jastuk. Video je takođe prepun fascinantnih modnih kombinacija, uključujući i zlatnu masku koja izbija iz Gaginog lica.
Lejdi Gaga/Photo: YouTube printscreen
Ceo spot je omaž kultnom sovjetskom filmu “The Color of Pomegranate” režisera Sergeja Parajanova.
– Osećala sam se tako živom dok sam snimala ovaj spot. Možda življe nego ikada ranije. Sloboda je za mene kada mogu da zavirim u najdublje delove svoje prošlosti i da ih ostavim za sobom. Pesma i video govore o tome kako trauma iz pravog života može da se pomeša sa našom fantazijom u kojoj smo mi heroji i možemo da preživimo ono što nam se dogodilo – rekla je Gaga o spotu.
Bivši pevač grupe Spandau Ballet, Toni Hedli, šokirao je izjavom da bi više voleo da je bio član suparničke grupe iz 80-ih, Duran Duran.
Hedli, sada 60-godišnjak, bio je vokal na Spandauovim hitovima, uključujući “True”, “Gold” i “Chant No.1”.
Otišao je iz benda 2017. godine da bi krenuo u solo karijeru i uprkos tome što još nije otkrio pravi razlog, nagovestio je nesklad s kolegama iz benda Gerijem i Martinom Kempom, Stivom Normanom i Džonom Kejblom.
U podcastu Stars Cars Guitars, Hedli je rekao:
– Voleo bih da sam bio u bendu Duran Duran.
Na pitanje da bi zamenio Spandau za Duran, on je odgvorio
– Da, bih. Da. Da mogu da vratim vreme, da, ušao bih tamo kao… kao Flin! (In like a Flynn)!
Duran Duran/ Photo: Facebook @duranduran
Spandau Ballet je bio najpopularniji početkom 80-ih kada im je najjača konkurencija bio Duran Duran čiji je glavni pevač bio Sajmon Le Bon.
Bend se prvi put razišao 1999. kada su Hedli, Norman i Kejbl hteli da tuže Gerija Kempa, autora benda, za deo njegovih honorara. Bend se ponovo okupio 2009. godine, ali nije uspeo da pronađe novi put do uspeha sve do Hedlijevog odlaska pre tri godine.
On je u podkastu rekao i da mu je krivo jer nije sam napisao više pesama. Upitan koliko je pesama napisao, rekao je:
– Nedovoljno! Sudeći po mojim honorarima od autorskih prava, nedovoljno uspešnih. Počeo sam da pišem kasno, u lošim danima za Spandau Ballet. Nisam znao ni da znam da pišem jer su svi imali svoje uloge u bendu. Tek kasnije kad smo radili album “Through the Barricades”, tada sam prvi put počeo da pokušavam da sviram klavijature i slične stvari. Dakle, nisam puno toga napisao.
Pored Kijanu Rivsa koga je proslavio Neo, lik koji glumi u Matrixu, u četvrtom delu ponovo će glumiti Keri En Mos, a poznato je da su među novim glumcima u filmu i Nil Patrik Haris kao i Jahja Abdul-Matin II koga je ove godine proslavila serija “Watchmen”. Snimanje filma bilo je prekinuto zbog pandemije korona virusa da bi prošle sedmice bilo nastavljeno i to u Berlinu.
Gostujući u sredu putem video linka u emisiji “The One Show” Kijanu Rivs otkrio je neke informacije o filmu, a najvažnija je ona da će “Matrix 4” biti, zapravo, inspirišuća ljubavna priča.
– Imamo predivnu rediteljku Lanu Vačovski koja je napisala predivan scenario, ljubavnu priču, što je inspirišuće.
U medijima se spominjalo kako će četvrti deo zapravo biti prequel, odnosno opisivaće događaje koji su se zbili pre onih u prvom Matrixu, ali Rivs je te spekulacije odbacio i rekao “ne, ne idemo u prošlost”.
Bez obzira što je pandemija korona virusa odložila snimanje filma, veruje se da će on početi da se prikazuje u bioskopima tokom 2021. godine.
Benksi je izgubio sudski spor po pitanju jednog od njegovih najpoznatijih radova, a advokat specijalizovan za trgovačke marke nazvao je ovu odluku “razornom” po umetnika.
Umetničko delo koje prikazuje maskiranog demonstranta koji baca buket cveća pojavio se na zidu u Jerusalimu 2005. Od tada je taj rad prisvojila britanska kompanija Full Colour Black koja se bavi štampanjem razglednica, i koja, naravno, zarađuje novac od prodaje razglednica sa ovim radom.
Godine 2014, Benksi je aplicirao za trgovačku marku Evropske Unije za ovaj rad, što je zatim osporila kompanija Full Colour Black. Ta kompanija je iznela tvrdnju da umetnik nema pravo na trgovačku marku jer nije stvorio ovaj rad sa namerom da ga koristi za prodaju niti za brendiranje.
Kao rezultat ovog osporavanja, Benksi je otvorio svoju prodavnicu u oktobru 2019. u kojoj se prodaju verzije njegovih umetničkih dela namenjene za prodaju. U jednom intervjuu, umetnik je priznao da je otvorio prodavnicu “isključivo da bi mogao da stekne pravo na trgovačku marku”.
Sudije u Kancelariji Evropske Unije za intelektualnu svojinu donele su presudu u korist kompanije Full Colour Black. Oni su izneli tvrdnju da su Benksijeva odluka da naslika grafit na javnoj površini, kao i njegovo prethodno izražavanje nezainteresovanosti za autorska prava nad sopstvenim radom bili uzeti u obzir prilikom donošenja odluke.
Benksi je dugo izražavao nezainteresovanost za intelektualno vlasništvo, kao u slučaju njegove čuvene izreke “Autorska prava su za luzere”.
Sudije su takođe iznele tvrdnju da je teško da Benksi zahteva primenu autorskih prava dok se drži odluke da njegov identitet bude u tajnosti.
Advokat za trgovačke marke kompanije Full Colour Black, Aron Vud, rekao je da je ova odluka “razorna” za Benksija.
– On će morati da razmisli da li je važeća bilo koja od njegovih trgovačkih marki za njegova umetnička dela – rekao je Vud.
Bob Dilan je u periodu između 2006. i 2009. na radio stanici SiriusXM vodio emisiju “SiriusXM u kojoj je puštao muziku, pričao viceve, recitovao poeziju i delio snimljene poruke prijatelja. Jedanaest godina kasnije emisija se vraća u etar, a prva epizoda nosi naziv “Whiskey” i biće emitovana u ponedeljak 21. septembra.
Epizoda istražuje “kako je viski oblikovao svet” i trajaće dva sata. Premijerno će biti emitovana na Siriusovom kanalu Deep Tracks, a kasnije će biti dostupna i na Dilanovoj stranici, kao i na stranici njegovog ličnog brenda viskija “Heaven’s Door”.
