Održavanje Sajma knjiga u oktobru sa smanjenim brojem posetilaca i sa sadašnjom cenom zakupa nije realno, slažu se izdavači nakon predloga iznetih na sastanku sa predstavnicima Sajma i gradskog Sekretarijata za kulturu. Deo njih za kraj oktobra priprema manifestaciju sličnu Sajmu knjiga na otvorenom, dok drugi, poput najvećeg srpskog izdavača “Lagune”, ne podržavaju tu opciju.

Ni na tom sastanku predstavnika Beogradskog sajma, Grada Beograda, Odbora Sajma knjiga i izdavača nije odlučeno da li će ovogodišnjeg Sajma knjiga biti ili ne. Čeka se procena Republičkog kriznog štaba i sledeće sedmice trebalo bi da bude doneta konačna odluka. Međutim, nije koronavirus jedini problem koji utiče na eventualno održavanje Sajma, već i ekonomska isplativost na koju ukazuju izdavači.

IMA NADE ZA SAJAM KNJIGA… I TO U REDOVNOM TERMINU, KRAJEM OKTOBRA

Predsednik Odbora Sajma knjiga Dušan Kovačević je nakon jučerašnjeg sastanka izjavio da će se boriti, uz sve neophodne kompromise i ustupke, da Sajam knjiga bude odžan pod kupolama Beogradskog sajma na tradicionalan i reprezentativan način, u naravno smanjenom obimu shodno okolnostima.

Na drugoj strani, Žarko Čigoja iz izdavačke kuće “Čigoja”, uveren je da održavanje Sajma knjiga krajem oktobra nije realno. Kaže da će akcija na otvorenom biti kao i do sada i da ih treba podržati uz poštovanje svih mera, ali i podseća na ključni problem – ekonomsku opravdanost Sajma knjiga.

– Ako bi se i pravio neki Sajam knjiga doći ćemo do ključnog problema, a to je ekonomska opravdanost. Mi izdavači nismo zaštićeni, imamo mnogo problema. Ništa nije kao pre i mi smo istupili sa predlogom da se redifinišu uslovi pod kojima bismo nastupili na Sajmu. O tome ćemo tek razgovarati ukoliko Odbor Sajma knjiga donese odluku sa Sajma bude – naglašava Čigoja za Nova.rs.

Uz predsednika Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) Zorana Hamovića iz izdavačke kuće “Klio” i predsednika Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) Dejana Papića iz “Lagune”, Žarko Čigoja je ispred samostalnih izdavača bio jedan od potpisnika pisma u kom je još u junu zatraženo od Sajma, Vlade i Grada Beograda da obezbede uslove za ekonomski održiv Sajam knjiga. Tada je predlaženo da se cena izlagačkog prostora izdavačima iz Srbije snizi za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. Na to je odgovoreno da bi Sajam u takvim uslovima bankrotirao.

Da se izdavačima pod trenutno važećim uslovima i uz redukovan broj posetilaca ne isplati učešće na Beogradskom sajmu knjiga nagkašava i direktor izdavačke kuće “Laguna” Dejan Papić.

– Ukoliko Krizni štab odobri održavanje Sajma, onda treba sagledati kako će on biti organizovan. Sigurno neće biti onakav na kakav smo navikli. Postojaće ograničenje broja ljudi u svakom trenutku u halama i poseta će biti manja. To apsolutno nije ekonomski isplativo izdavačima. Ono što bi ostao kamen spoticanja, ukoliko Sajma uopšte bude, jeste naš zahtev da nam se umanji cena zakupa. Rečeno nam je da Beogradski sajam već sada posluje sa minimalnim prihodima ili bez prihoda tako da ne mogu da smanje cenu. Pomoć sa strane nisu dobili, niti će je, po svemu sudeći, dobiti, tako da ostaje na izdavačima da odluče da li žele ipak da učestvuju. Izneta je mogućnost da sajam možda bude u jednoj hali sa manjim štandovima mada nisam siguran da je to izvesno – kaže Papić.

U međuvremenu Udruženje profesionalnih izdavača Srbije priprema plan za organizaciju festivala “Grad knjige – festival na otvorenom”.

– Nadam se da će se moja ideja izneta portalu Nova.rs o održavanju festivala knjiga na otvorenom u Knez Mihailovoj ulici ipak ostvariti. Taj festival ne bi bio alternativa Sajmu knjiga, jer je Međunarodni beogradski sajam knjiga jedinstvena kulturna manifestacija u celom regionu i nema zamenu – kaže Bora Babić, glavna urednica i direktorka izdavačke kuće “Akademska knjiga”.

– Očekujemo da će nam se priključiti Udruženje izdavača i knjižara Srbije, kao i nezavisni izdavači. Naša želja je da festival okupi što više izdavača i da bude održan početkom oktobra. Festival organizujemo vođeni idejom da izađemo u susret čitaocima koji zbog životne dobi, određenih hroničnih bolesti i smanjenja rizika dobijanja infekcije izbegavaju ulazak i boravak u zatvorenom prostoru od kada je proglašena pandemija. Zato ovu manifestaciju želimo da poklonimo njima, ali i svim ostalim građanima koji se osećaju bezbednije na otvorenom prostoru, a prva polovina oktobra je idealan termin zbog vremenskih uslova – ističe Bora Babić i dodaje:

– Ukoliko epidemiološka situacija omogući održavanje i Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, onda, zaista možemo reći da će oktobar biti mesec knjige.

Međutim, Dejan Papić iz “Lagune”, na pitanje o organizovanju manifestacije posvećene knjizi na otvorenom, odgovara da je o tome trebalo ranije razmišljati.

– To bi mogla biti zanimljiva ideja da se o tome ranije razgovaralo sa izdavačima, knjižarima i drugim subjektima. Sada jednostavno za to nema vremena, tim pre što je održavanje sajma na otvorenom u oktobru prilično rizično zbog vremenskih prilika. Jedne godine smo imali sneg tokom Sajma knjiga. Izdavači će se sigurno snaći i već imamo ideje kako da obeležimo taj mesec knjige u Beogradu – navodi Papić i dodaje da za sada ne može da otkriva te planove.

Direktor izdavačke kuće “Klio” i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije Zoran Hamović navodi da treba slediti dobra iskustva Frankfurstkog sajma knjiga, koji je odlučio da se prilagodi uslovima pandemije i planira oko 80 programa na različitim lokacijama.

– Frankfurtski sajam je pokazao veliki stepen invencije, mašte i kreativnosti napravivši nekoliko različitih formata. Mi takođe imamo mnogo mesta u Beogradu koja bi se lepo uklopila u sajamski ambijent napolju: Knez Mihailova, Trg Republike, Kalemegdan, prostor kod Kule Nebojša – ističe Hamović.

On smatra da u ovakvoj ili potencijalno pogoršanoj epidemiološkoj situaciji strani, ali i mnogi domaći, pisci ne bi došli pod kupole Beogradskog sajma.

– To znači da ne bi bilo ni svih onih programa zbog kojih mnogi dolaze na Sajam knjiga, jer na Sajam se ne dolazi samo zbog knjiga. Njih ima i u knjižarama. Jedna od alternativa je da se organizuju događaji poput tribina sa odgovarajućom distancom i direktnim prenosom na daljinu, a druga da se izađe napolje i stvore uslovi za prodaju knjiga – naglašava Hamović.

Menadžment Beogradskog sajma uradio je projekciju posete na dnevnom nivou podeljene po satima i lokacijama unutar zdanja i cifra koja se smatra optimalnom je oko 13.000 ljudi.

Hamović pak smatra da je nemoguće kontrolisati kretanje ljudi čak i da njihov broj bude ograničen na 500 – koliko je sada dozvoljeno.

– Možda će oni biti zbijeni na jednom mestu, a bili smo svedoci šta se onda događa. Ako mora biti angažovano 60.000 kontrolora, redara i policijskih službenika ili da na svakih 15 minuta puštamo po jednog čoveka, to nije nikakav Sajam knjiga. To nije dobro ni za Sajam, jer neće prodati dovoljan broja karata, ni za izdavače koji neće imati kome da prodaju knjige. Da ne pričamo da većina nema motiva da kupi knjigu, nego više dolazi da gleda ili kupi jednu knjigu. Ekonomski i zdravstveno uslovi za održavanje Sajma su nepovoljni – naglašava direktor izdavačke kuće “Klio”.

Bora Babić smatra da izdavači moraju naći alternativne puteve do čitalaca.

– Ove godine svi smo promenili životne, radne i poslovne navike i stalno ih prilagođavamo novim epidemiološkim uslovima. Mi izdavači nećemo prestati objavljivati knjige, ali moramo naći alternativne puteve kako bi one stizale do čitalaca. Nažalost, simuliramo da živimo i radimo normalno, a u stvari smo prekinuli sve promotivne aktivnosti, susrete naših autora sa čitaocima i književne manifestacije – konstatuje Babić.

– Kao što sam napomenula, Međunarodni beogradski sajam knjiga nema alternativu i potpuno razumem želju predsednika Odbora sajma knjiga Dušana Kovačevića da se ta manifestacija održi u tradicionalnom prostoru. Dobra vest je što će Odbor konačnu odluku o održavanju Sajma doneti na osnovu preporuka Kriznog štaba, odnosno struke. S obzirom na veoma složenu epidemiološku situaciju u regionu, izdavačima je na prvom mestu zdravstvena bezbednost i svesni smo da će od nje zavisiti posećenost, ali i isplativost manifestacije za izlagače – ističe Babić.

HL/Izvor: nova.rs