Američka živa kantri legenda Doli Parton u tajnosti je snimila pesmu i zapečatila je u vremensku kapsulu koja bi trebalo da bude otvorena tek 2045. godine.
Pesma je, kako prenose svetski mediji, zapečaćena u “vremenskoj kapsuli”, odnosno drvenoj kutiji i zaključana je odmaralištu na njenom imanju Dollywood, otvorenom 2015. godine.
Slavna pevačica u svojoj nedavno objavljenoj knjizi “Moj život u stihovima” otkrila je da je osoblje odmarališta posebno upućeno u to da kutija ne sme da bude otvorena u narednih četvrt veka.
– Biće to pesma koja neće moći da se čuje sve do 30 godina od kako smo to odmaralište otvorili – navela je Doli Parton, a prenosi NME.
Ona je objasnila da je takva ideja došla od njenog menadžmenta.
– Rekli su: ‘Bićeš uveliko mrtva do tada’. Rekla sam: ‘Pa, možda i neću. Imaću 99 godina. Videla sam i ljude starije od tih godina. Na neki način je čudno da su od mene zatražili da napišem tu tajanstvenu pesmu. Ne znam ni da li želim da doživim stotu ili ne, ali nikad se ne zna. Mogla bih da je doživim, i ako to bude tako, biću na otvaranju – ispričala je pevačica.
U ponedeljak je CIA pokrenula rebrendiranje koje ima za cilj da podstakne mlađe, “raznovrsnije” grupe ljude i distancira se od svoje prethodne reputacije “kluba dečaka”.
I tako u tandemu s heštegom #DiscoverCIA, organizacija je pokrenula novu web stranicu i dizajn logotipa – na veliku sreću tviteraša.
Kao što su ljudi na mreži primetili, sa svojim crno-belim krugom i talasastim linijama, logotip liči na nešto što bi se pojavilo na flajeru za tehno festival.
“Rebrendiranje CIA kao modularnog festivala sintisajzera u Berlinu”, rekla je komičarka Sara Skujirm, dok je novinar Maks Perl dalje istakao da je logotip “bukvalno plakat festivala Mutek”.
Nekoliko pisaca, potpisnika prošlogodišnjeg bojkota Ninove nagrade, odlučilo je da i ove godine ne dozvoli da njihove romane vrednuje isti žiri.
Dejan Stojiljković, Igor Marojević, Slaviša Pavlović i Vlada Arsić povukli su svoje knjige iz konkurencije, a pridružili su im se Predrag Mitrović i Stefan Mihajlovski. Svoj roman “Pepeo, pena, šapat” povukao je i Milisav Savić, ali iz sasvim drugih razloga.
Objašnjavajući zašto svoj novi roman “Dukat za lađara” nije dao da se uvrsti u izbor, Dejan Stojiljković kaže:
– Očigledno je da drugovi i drugarice iz Centralnog komiteta koji se naziva žirijem, čisto da bi oni mogli da se nazivaju članovima žirija, a ne komesarima, i ove godine samouvereno gaze stazama revolucije. Tako da očekujem u užem i najužem krugu još podobnih drugova, članova CK i društvenih radnika koje će, nakon što ih proglase književnicima, nagraditi po zasluzi.
– Od 38 romana na ovom spisku – samo su 4 napisale žene. Pa bravo, drugovi slobodomisleći. Srećna vam Nova 1821. I posle se čudite što vas bojkotujem? – napisao je on na svom Fejsbuk profilu.
Pisac Igor Marojević smatra da bi njegov roman “Ostaci sveta” bio umrljan ako bi se našao u bilo kakvoj konkurenciji za Ninovu nagradu:
– Kad bi u Ninovom žiriju većinom sedeli ljudi čiji je primarni poziv bavljenje savremenim srpskim romanom, ne bi bilo potrebe za bojkotom. Članovi žirija ističu da su dobili više romana nego ikad, ali ne i da je to stoga što su se odnedavno otvorili za sve pisce iz bivše Jugoslavije, koji ispunjavaju njihova ideološka merila.
Igor Marojević/Photo: headliner
Autor romana o životu Jovana Dučića, “Himerina krv”, Slaviša Pavlović, ističe da je za njega najveća i najznačajnija nagrada to što mu je knjiga za manje od četiri meseca štampana u 12.000 primeraka:
– Podatak da je u širem krugu za izbor Ninove nagrade sedam puta više muških autora nego ženskih, ostavlja neprijatan utisak da u 21. veku postoje predrasude prema ženskom stvaralaštvu, što se nije događalo na početku 20. veka, kada su žene bile pokretači najznačajnijih ideja, između ostalog i rodoljublja.
U pismu poslatom uredništvu “Nina”, Vlada Arsić navodi da je njegov roman “Osinje gnezdo”, izdavač predložio za nagradu mimo njegovog znanja i volje. I, kako navodi, uprkos više puta iznetom stavu da ne želi da učestvuje “u bilo kakvom književno-medijskom rijalitiju u koji se tokom poslednjih godina pretvorio ovaj tobožnji izbor za roman godine“. Arsić dodaje da žiri u ovom sastavu “nema ni stručni ni moralni kredibilitet da odlučuje o bilo čemu”.
Bojkotu se pridružio i mladi Stefan Mihajlovski, autor romana “14 dana karantina”, pitajući se postoje li neotvorene knjige među 200 pristiglih za nagradu.
Ovoj grupi pisaca nije se pridružio Milisav Savić, iako je od svoje izdavačke kuće zatražio da se njegov roman povuče, što je izdavač i učinio. O pravim razlozima ovakvog svog poteza Savić je kratko rekao da ne želi da govori.
Ninova nagrada, logo
Pisac iz Novog Sada Franja Petrinović bio je među prošlogodišnjim potpisnicima bojkota, ali svoj novi roman “Konačani izveštaji o ravnoteži” nije hteo da povuče.
U kratkom razgovoru, za Novosti, rekao je da u potpunosti ostaje pri svim argumentima navedenim povodom bojkota, ali da je knjigu ostavio u konkurenciji zbog izdavača, Akademske knjige, sa kojim ima dugogodišnju izuzetno korektnu saradnju.
Saša Baron Koen polako zaokružuje Boratov svet, rekavši da se lik više nikad neće vratiti, piše Far Out Magazine. Vest je stigla ubrzo nakon što je Koen ostvario međunarodni uspeh sa poslednjim ostvarenjem – Borat Subsequent Moviefilm.
Projekat je započet 2006. godine, sa originalnim satiričnim dokumentarcem, u kom je Koen predstavio “nesvakidašnjeg” TV novinara iz Kazahstana. Film je bio toliko popularan da je zacementirao Koenovu slavu, do danas ostavši njegova najpoznatija uloga. Sad, nakon poslednjeg filma o Boratu, Saša je za Variety izjavio:
– Borata sam vratio zbog Trampa. Postojala je svrha za ovaj film i zaista ne vidim svrhu da ga radim ponovo. Borat je zaključan u ormariću.
U novom nastavku, Koen je svetu predstavio i Mariju Bakalovu, u ulozi Boratove ćerke Tutar, ujedno targetirajući bivšeg predsednika Donalda Trampa i njegovog zamenika Majka Pensa u toku pandemije korona virusa i američkih predsedničkih izbora 2020.
– Postojali su trenuci u toku snimanja kad sam se zapitao: Zašto ovo radim? Da li sam lud? Da li sa mnom nešto nije u redu? – dodao je Saša Baron Koen.
Pogledajte jednu od scena zbog kojih je to izjavio, gde Tutar intervjuiše Rudija Đulijanija, advokata Donalda Trampa.
U četvrtak je u svom domu u Los Anđelesu u 79. godini preminuo britanski redutelj Majkl Aptid, jedan od najznačajnijih reditelja iz osamdesetih i devedesetih godin. Ponajviše će biti upamćen po filmu “Rudareva kći” iz 1980. godine koji je doneo Oskara za najbolju žensku ulogu glumici Sisi Spejsik kao i po filmu iz Džejm Bond franšize “Svet nije dovoljan“ iz 1999. godine.
Pored toga, njegov film “Gorile u magli” iz 1988. godine imao je pet nominacija za Oskara uključujući onaj za Sigurni Viver za najbolju žensku ulogu, dok je s filmom “Nell” iz 1994. godine osigurao nominaciju za Oskara glumici Džodi Foster.
Prvi dugomeražni film bio mu je “Trostruki eho” iz 1972. godine s Glendom Džekson i Oliverom Ridom u glavnim ulogama. U sedamdesetima je pretežno radio na britanskim tv serijama, da bi sasvim slučajno dobio priliku da režira film “Rudareva kći”, biografsku priču o, u tom trenutku, najpopularnijoj country pevačici Loreti Lin. Naime, prvobitno je za reditelja bio odabran Džozef Sardžent ali kako se nije slagao s odabirom Sisiy Spejsik za tu ulogu, zamenjen je s Aptidom.
Uspeh filma doneo mu je dugotrajnu karijeru u Holivudu za koje vreme je režirao filmove kao što su krimić “Gorky Park” (1983) sa Vilijamom Hartom, “Sudski postupak” (1991), sa Džinom Hekmenom, “Ubistvo u rezervatu” (1992) sa Valom Kilmerom, “Treptaj” (1993), sa Medlin Stov i “Po svaku cenu” (1996) sa Hjuom Grantom. Posle filma “Svet nije dovoljan” režirao je filmove “Enigma” (2001) sa Kejt Vinslet i “Sad je dosta” (2002) sa Dženifer Lopez. Posle toga bavio se režiranjem dokumentaraca a poslednji veliki holivudski film bio mu je “Hronike Narnije: Plovidba broda Zorogaza”.
Bio je veliki ljubitelj rock’n’rolla pa je još 1974. godine režirao film “Stardast” s bitanskim pevačem Dejvidom Eseksom u glavnoj ulozi. U njegove dokumentarce spada “Bring on the Night” (1985) koji je pratio snimanje Stingovog albuma “The Dream of the Blue Turtles” kao i turneju koja je zatim usledila. Nakon toga režirao je dokumentarac “The Long Way Home” (1989) o Borisu Grebenščikovu, ruskoj verziji Brusa Springstina. Godine 2002. režirao je dokumentarac o turneji The Rolling Stonesa “Forty Licks” ali film, zbog njegovog sukoba s Mikom Džegerom, nikada nije objavljen. Ujedno, 1997. je režirao dokumentarac “Inspirations” koji je bio fokusiran na Dejvida Bouvija i šest drugih umetnika.
Gitarista i pevač grupe Foo Fighters Dejv Grol otkrio je nedavno u jednom intervjuu kako mu je frontmen grupe Guns’n’Roses Eksl Rouz poklonio najljepšu gitaru na svetu na kojoj je ikada svirao. Rouz je to uradio kako bi se zahvalio Grolu jer je iskoristio njegov “tron” koji je Grol ranije koristio zbog slomljene noge na jednom koncertu.
Kako bi mu se zahvalio, Rouz je Dejvu poslao skupocenu gitaru, a taj čin Grol je prokomentarisao:
– Naterao je Sleša da odabere gitaru. I izabrao mi je Gibson ES 335 Dot iz ranih 60-ih, što je do danas najlepša jeb*** gitara koju sam ikad svirao u životu. Bio je to neverovatno ljubazan i otmen gest i bio sam mu jako zahvalan.
Grol je bio prisiljen da upotrebi specijalno dizajniran “presto” za nastupe Foo Fightera u drugoj polovini 2015. nakon što je slomio nogu kad je pao s pozornice na koncertu u švedskom Geteborgu.
Iako je taj takozvani tron bio posebno dizajniran za Grola, već godinu dana kasnije preuređen je za Eksla Rouza koje je pak povredio stopalo na koncertu grupe Gons’n’Roses u klubu Troubadour u Los Anđelesu.
Govoreći o korišćenju njegovog trona od strane Eksla, Grol je za Classic Rock rekao:
– Eksl ga je koristio s Gunsima, zatim ga je koristio AC/DC i onda sam odednom postao momak kod kojeg dođeš ako slomiš neki ekstremitet tokom turneje, poput nekog “Thrones R Us“.
Osnivača i gitaristu američke heavy metal grupe Iced Earth Džona Šafera traži američka policija zbog provale u zgradu američkog Kongresa 6. januara. Šafer je vrlo popularnu američku heavy metal grupu Iced Earth osnovao 1984. godine i sve vreme je ostao jedini stalni član grup i sanjima objavio 12 albuma. Horde pristalica Donalda Trampa nasilno su zauzele zgradu Kongresa u Vašingtonu dok je trajao postupak potvrđivanja izborne pobede Džoa Bajdena. Đafer je fotografisan među izgrednicima koji su narušili bezbednost u Kongresu, divljajući po zgradi.
Tako se metalac našao na spisku izgrednika za kojima traga policija u Vađingtonu zbog ‘krivičnih dela povezanih s nemirima’ i nezakonitog ulaska u Kongres. Šafer je već ranije učestvovao u demonstracijama u znak podrške Donaldu Trampu, a za nemački Die Welt je izjavio:
– Oni će pasti. Oni se petljaju s pogrešnim ljudima, verujte mi..
I pre te izjave Šafer je već za medije izjavljivao kako je pandemija Covid-19 ‘kampanja psihološkog ratovanja više nego što je ozbiljna pandemija’ govoreći o sve većoj cenzuri medija i skrivanju prave istine.
U razgovoru za portal Consequence of Sound, Trent Reznor je progovorio o svem odnosu s pokojnim Dejvidom Bouvijem.
Frontmen benda Nine Inch Nails imao je čast da prati Bouvija na turneji “The Outside Tour” 1995. godine, a osim što su otvarali koncerte, NIN su se Bouviju pridružili i u izvođenju nekoliko pesama.
Ali, Reznorov odnos s legendarnim Bouvijem započeo je puno ranije u sedamdesetim godinama prošlog veka kada je mladi Reznor otkrivao Bouvijevu muziku tokom stvaranja svoje takođe revolucionarne karijere.
Nine Inch Nails sarađivali su s Bouvijem na vrhuncu svoje popularnosti, a istovremeno Reznor je bio na vrhuncu svoje borbe za zavisnošću:
– Ono što je na mene ostavilo najveći utisak je to što sam bio toliko zavistan i toliko loše, a on se upravo izvukao iz sličnog stanja. Imali smo nekoliko veliki brat/očinskih razgovora kada me pozvao sa strane i rekao mi: ‘Moraš da se sabereš. Ne moraš da završiš tako” – rekao je Reznor i nastavio:
– I dalje razmišljam o njemu i stalno ga slušam. Zahvalan sam što su nam se putevi ukrstili i zahvalan sam, znao on to ili ne, koliko mi je pomogao u tim mračnim vremenima pre nego što sam odlučio da se saberem. I čujem njegov glas, probio je kroz slojeve sranja s kojima sam se okružio. Zahvalan sam mu na tome.
Kao što je i najavljeno Croatia Records je putem svog webshopa pokrenula pretprodaju vinila u sklopu proslave 40 godina novog vala.
Za sada se unapred mogu naručiti Paket aranžman, jedini albuma Šarla akrobate (Bistriji ili tuplji čovek biva kad…) i prvi (istoimeni) album Električnog orgazma. Cena svakog vinila je 2.500 dinara, a u službenoj prodaji će biti od 22. januara. Za kupce iz Srbije prednarudžbe će biti moguće i na webshopu Jugoton-Croatia Recordsa. Od 22. janauara biće dostupne i prednarudžbe vinilnog reizdanja prvog (istoimenog) albuma grupe Haustor koje će u prodaji biti od 23. februara.
Što se tiče ekskluzivnih sadržaja, sva vinilna reizdanja dolaze u bogato upakovanom gatefold sleeveu u kojem se osim vinila u različitim bojama nalaze i dodatni sadržaji, razgovori sa živim članovima bendova, producentima, tonskim snimateljima, menadžerima, muzičkim kritičarima, novinarima i ostalim akterima tadašnje novotalasne scene. Uz to stižu i raritetne fotografije, isečci iz časopisa i nikad ranije objavljen deo arhive Jugotona/Croatia Recordsa vezan uz ova izdanja. Svi albumi dolaze s download karticom za preuzimanje mp3 verzije pesama koje je remasterizovao s originalnih magnetofonskih traka Goran Martinac u Croatia Records Studiju.
Kultni Paket aranžman, koji dolazi na crvenom vinilu, sadrži i tekstove dugogodišnjeg urednika Jugotona, Siniše Škarice, autora originalnog omota albuma, Branka Gavrića, muzičkih kritičara Petra Pece Popovića i Momčila Rajina Mome, kao i razgovore sa Srđanom Gojkovićem Giletom (Električni orgazam), Zdenkom Kolarom (VIS Idoli) i Miroslavom Cvetkovićem Cveletom (Bajaga i Instruktori; tonski snimatelj Paket aranžmana). Naravno, tu su i fotografije Gorana Vejvode.
Legendarni prvi i jedini album glazbenog trija Šarlo akrobata, “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”, koji će biti u prodaji na belom vinilu, dolazi upakovan takođe s knjižicom koja se sastoji od fotografija i teksta Gorana Vejvode, zatim tekstova muzičkih kritičara Petra Lukovića, Aleksandra Žikića i Momčila Rajina kao i intervjua s Jurijem Tonijem, producentom albuma i Nenadom Krasavcem Keletom, menadžerom Šarla akrobate.
Prvi album Električnog orgazma, koji nosi naziv kao i sam bend, obeležen je postavom benda koja je nakon ovog albuma zasvirala tek za proslavu 35 godina rada u Beogradu 2015. godine. Samo za ovu priliku tu su razgovori sa svim članovima originalne postave, Srđanom Gojkovićem Giletom, Ljubomirom Jovanovićem Jovecom, Ljubomirom Đukićem Ljubom i Marinom Geraghty (rođ. Vulić), ali i tekstovi producenta albuma Ivana Pike Stančića i muzičkog kritičara Petra Lukovića kao i sjajne fotografije Gorana Vejvode. Album će biti reizdan na žutom vinilu.
Jedan od najvažnijih zagrebačkih predstavnika novog talasa, grupa Haustor, i prema mnogima njihov najbolji album, istoimeni “Haustor”, vraćaju se na vinil i to beli prozirni koji će biti propraćen takođe bogatim sadržajima. U knjižici izdanja naći će se razgovori s članovima prve postave benda, Srđanom Sacherom, Darkom Rundekom i Ozrenom Štiglićem, a biće tu i propratni tekstovi producenta albuma, Huseina Hasanefendića Husa, tonskog snimatelja Hrvoja Hegedušića i tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Jugotona, Dubravka Majnarića. Na izdanju se nalaze i fotografije Sande Hržić i Andrije Zelmanovića.
Urednik svih reizdanja je Nikola Knežević, asistent projekta i logistička podrška bio je Frane Tomašić, a likovna oblikovanja uz restauraciju originalnih omota radio je vrsni grafički dizajner Darko Kujundžić. Supervizor reizdanja Paket aranžmana bio je Siniša Škarica. Uz reizdanja CMC televizija u saradnji s Croatia Recordsom priprema i dokumentarni film koji prati zbivanja oko ova četiri albuma, ali i generalno novog talasa 40 godina nakon ovog muzičkog pokreta. Premijerno emitovanje dokumentarca očekuje se 22. janauara na CMC televiziji.
Uz proslavu 40 godina novog talasa pokrenuta je i kampanja izrade lyric videa za sve pesme spomenutih albuma, a u produkciji CroRec Digitala. Poslednji lyric video biće objavljen 22. janara, a svi dosadašnji dostupni su na YouTube kanalima Croatia Recordsa i Jugoton Musica.
Celu kampanju Croatia Recordsa povodom proslave 40 godina novog talasa prati i novoobjavljeno box set izdanje Novi talas/Novi val na 6 CD-a sa 100 originalnih pesama po izboru cenjene radijske voditeljke Radija 202 Beograd i vrsne poznavateljke rock muzike i novog talasa, Olge Kepčije.
Ujedno, 15. januara na streaming servisima biće ekskluzivno objavljeni remasteritovani snimci albuma.
Priple srede, u najvećem političkom cirkusu koji se dogodio na početku godine u Vašingtonu, među svim demonstrantima i Trampovim vatrenim prisatlicama najveću pažnju privukao je izvesni Džejk Anjeli, polugoli QAnon sektaš iscrtanog tela i lica u boje američke zastave i s parom rogova na glavi, koji je tim autfitom uneo duh apokalipse na Kapitol.
Ubrzo su krenule i šale i na račun britanske grupe Jamiroquai i davnašnji imidž njenog frontmena Džej Keja.
“Jamiroqanon – Emergency On Flat Earth” stajalo je tako na jednom popularnom memu na društvenim mrežama, aludirajući tako na “Emergency On Planet Earth”, debitantski albuma Jamiroquai.
Upad u Kapitol/Photo: twitter
Neki su shvatili, a neki nisu, a ovi drugi su zaista pomislili da Kej ima veze s jurišom Trampovih fanatika.
“Dobro jutro Vašingtone, volim da pokrivama glavu, ali nisam siguran da je to bila moja ekipa. Budite sigurni svi”, oglasio se Džej Kej. Vremena su čudna, bolje odmah razbiti sve nedoumice.
Good Morning Washington, loving the headgear, but not sure that’s my crowd. Stay safe everyone, J xxx pic.twitter.com/8Fuime28cc
