Pre nekoliko dana ispratili smo jednog od najboljih metal bubnjara – Džoija Džordinsona, nekadašnjeg člana grupe Slipknot. Bivše kolege su se juče od Džordinsona pozdravile dirljivim videom i rečima:
“Džoijev uticaj na Slipknot, naše živote i muziku koju je voleo je nemerljiv. Bez njega ne bi bilo nas. Žalimo zbog njegovog gubitka sa celom Slipknot porodicom.
We love you, Joey”.
Pogledajte dirljivi osmominutni video:
Rambo Amadeus pozvao je svoje poštovaoce da snime spot za njegovu uživo često sviranu pesmu “FAP mašina”.
“Zanimljivo je, na primer, da nikad nisam snimio studijsku verziju, ni spot za ovu pesmu. Evo, ako neko od vas želi da snimi spot – sebe kako se zeza uz zahuktalu FAP mašinu, samo napred, obradovaćete me”, poručio je Rambo Amadeus na svojoj zvaničnoj fejsbuk strani.
Gitarista i pevač je istakao da je pesmu “svirao na skoro svakom koncertu”, da veruje da ima “snimljenih bar 300 verzija”, koje bi “jednog dana valjalo skupiti sve na gomilu”.
Kao “muzički najtemperamentniju”, Rambo je izdvojio izvođenje “FAP mašine” sa Beer festa u Beogradu, “od pre koju godinu”, koju je nedavno postavio na YouTube.
Fap mašina je pjesma koju sam svirao na skoro svakom koncertu, pa vjerujem da ima snimljenih bar 300 verzija. Jednog…
Posted by Rambo Amadeus on Tuesday, 27 July 2021
Za “FAP mašinu”, u kojoj ga prate basista Miroslav Tovirac i bubnjar Igor Malešević, uz gostujuću pevačicu Bojanu Stamenov, Rambo kaže da zvuči “kao da ste na leđima raspojasanog krilatog zmaja, koji mlati krilima, bljuje vatru, ali leti veoma precizno, kao samonavodeći projektil”.
“Uvek se zapitam da li je ovakvu furioznost uopšte moguće ponoviti. I Stamenov pohvaljujem pred strojem, čiji prateći vokal daleko nadilazi prateći, pa mu ja tu dođem ko prateći. Prilično sam srećan što gitara, pored ovih virtuoza – zvuči sasvim ubjedljivo. Stvarno jedinstven snimak”, ocenio je muzičar.
HL/Izvor: Tanjug
Muzički centar Bubamara ove godine po četvrti put u Bečeju održava Muzički kamp namenjen deci od 7 do 16 godina.
Tokom dve nedelje kampa učesnici će učiti osnove ili usavršavanje sviranja električne gitare, bas gitare, bubnjeva, klavijatura, violine kao i pop/rock pevanje.
Tokom kampa biće oformljeno 10 bendova, a poslednjeg dana kampa održaće se i završni koncert na kome će nastupiti svi polaznici.
Pored radionica instrumenata i zajedničkih probi, ove godine su u program uključene i radionice pisanja tekstova, komponovana, kao i niz edukativnih predavanja i dokumentarnih filmova o pravcima u muzici.
Kao i prethodnih godina tu je i baby radionica za najmlađe od 3 do 7 godina, gde se kroz niz ritmicko – muzičkih igara razvija njihova muzička inteligencija. Radionice vode afirmisani izvođači.
Kamp traje od 16. do 29. avgusta, broj mesta je ograničen, a jedini uslkov za prijavu je – članstvo u biblioteci.
Ove godine projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.
Da podsetimo, mladi Bubamara bemd koji je iznedrio ovaj sjajan kamp, prošle godine učestvovao je na našem Mobil Music Festu i plasirao se u finale. Pogledajte spot kojim su obezbedili naszup na finalnom takmičenju:
Hrvatski muzičar Dino Jelusić pokazao je kako izgleda njegova lista poziva na WhatsAppu nakon što je postao član Whitesnakea.
Džo Lin Tajler, nekadašnji član Deep Purplea, zatim holandski roker Arjen Lukasen, a onda i sam Dejvid Koverdejl, osnivač Whitesnakea, ljudi su s kojima ovih dana redovno komunicira mladi Jelusić.
“Moj whapp danas”, napisao je Dino uz screenshot velikih imena s muzičke scene i dodao emotikon srca.
“Izuzetna mi je čast što sam deo jednog od mojih najdražih bendova svih vremena. Telefonski poziv Dejvida Koverdejla nešto je o čemu svaki pevač i muzičar moje generacije može samo da sanja, i dalje mi sve izgleda potpuno nadrealno. Jedva čekam da krenem na put s Whitesnakeom i kao što mi je sam veliki DC rekao, da dam deo svog identiteta zvuku ovog kultnog benda”, napisao je Dino nakon što je objavljena vest o njegovom angažmanu.
Podsećamo, Dino je u julu 2019. na Šalati sa svojim bendom Animal Drive nastupao kao predgrupa Whitesnakeu. Njihova veza bio je gitarista Džoel Hoekstra, koji s Dinom svira u Trans Siberian Orchestra.
HL/Izvor: index.hr
Nije bilo greške u košarkaškom timu Litvanije na Olimpijskim igrama 1992. -lako su mogli primetiti kako da na svetlim dresovima nose sliku zaleđenog kostura sa prednje strane. Objašnjenje jedinstvenog dizajna moglo bi da se prati do velikodušnog njujorškog dizajnera i vladajućih stručnjaka “tie-dye” dizajn – Grateful Dead.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1990. godine, Litvanija je konačno bila slobodna, ali bez novca, a to je uključivalo i sredstva za olimpijske timove za putovanje u Barselonu na Igre 1992. godine. Da bi prikupili novac, Šarunas Marčuljonis, poreklom iz Litvanije, koji je tada igrao za Golden State Varriors, i pomoćni trener Doni Nelson pokrenuli su malu lokalnu akciju prikupljanja sredstava u oblasti zaliva San Francisko, gde je novinski članak o njihovom položaju privukao pažnju portparola Grateful Dead, Denisa Meknalija. Pokazao je priču članovima benda, koji su brzo napisali ček od 5.000 dolara kako bi Litvanci mogli da učestvuju u igrama, zajedno sa kutijom majica.
Ali velikodušnost tu nije stala. Greg Spirs, umetnik iz Njujorka, takođe je čuo za finansijske teškoće tima i, uzimajući inspiraciju iz fortografija Grateful Dead, lično je dizajnirao seriju “tie-dye” majica u bojama litvanske zastave i kostura koji zakucava s prednje strane. Čak i nakon što su majice uručene igračima, prodaja se nastavila, a preostali profit, 450.000 dolara, takođe je doniran timu, kao i nekolicini litvanskih dobrotvornih organizacija.
– Posle svih tih godina tih sovjetskih boja (u svakodnevnom životu), ništa osim plave i sive – rekao je Nelson u intervjuu 1996. sećajući se uzbuđenja igrača – Momci su poludeli za tim majicama. Na kraju su ih nosili u krevet, na treninge, svuda.
Raspoloženi, litvanski tim je na teren izašao sa obnovljenim osećajem motivacije, što je pretočilo u osvajanje bronzane medalje. Na ceremoniju dodele medalja stigli su obučeni od glave do pete svoju Grateful Dead opremu.
– To je zaista simbolizovalo slobodarski duh, a osvajanje bronzane medalje nije bila samo pobeda u sportu, već je predstavljalo i trijumf nad samim komunizmom – prisetio se Spirs. – Osećaj ponosa i energije kanalisan je kroz sliku. Lekcija koju mi i Litvanci shvatamo je da imamo slobodu da samostalno uspemo ili ne uspemo i da imamo koristi od plodova našeg rada i da napredujemo u našem sistemu slobodnog preduzetništva, a da nas tlačiteljska ruka ne kontroliše. Radite zajedno kao tim, ali istovremeno imate slobodu da se istaknete kao pojedinac unutar tog tima.
HL/Izvor: ultimateclassicrock.com
Sve što je do sada stvorio Zvonimir Majcug iz Zagreba sud je proglasio pornografijom. Sada se taj kontroverzni režiser oglašava knjigom “Kako je snimljen i zabranjen prvi YU pornografski film”.
O ovom Zagrepčaninu štampa je pisala u nekoliko navrata, redovno sa negativnom konotacijom. Možda ne postoji ni jedan članak objavljen poslednjih četrdesetak godina čiji se autor apriori priklonio Majcugu.
Svi su ga napadali kao nitkova koji je nepromišljeno vređao postojeće moralne norme, a ova javna osuda uglavnom se zasnivala na odlukama zagrebačkog suda koje su, prema Majcugovim rečima, bile redovno “opasne”.
Sad već davne 1974. godine počeo je intenzivno da radi na amaterskom filmu, sa grupom mladića sličnog zvanja, a godinu dana kasnije posvetio se pisanju scenarija za dokumentarne i igrane filmove.
Snimio je turistički film u Nemačkoj, a odmah potom, u Mariji Bistrici, folklorni dokumentarac “Ćup na vodu ide dok se ne pukne” (o ljudima koji prave glinene bokale za vodu).
Potom je pokušao da ode na Akademiju, ali nije primljen, što ga nije pokolebalo. 1980. godine napisao je scenario, a dve godine kasnije snimio film “Ja sam tvoj Bog”, u kojem je glumila Ružica Sokić. Tu se može videti seksualna orijentacija autora, odnosno njegova opsednutost usmenim elementima u ljubavi.
U međuvremenu je Majcug objavio prvo izdanje časopisa “YU EKSPRESS”, koji su vlasti dočekale na nož i zabranile ga zbog, navodne, pornografije. Na naslovnoj strani objavljen je Deda Mraz sa velikim polninm organom. Zabranjen je nakon toga i film “Ja sam vaš Bog”, koji do danas nije vraćen, definitivno je povučen iz bioskopa.
Čim se oluja stišala, jahač apokalipse krenuo je u novu, još opasniju avanturu: – snimio je “Oazu”.
Odlukom Opštinskog suda u Zagrebu, 20. decembra 1985. film je ocenjen kao pornografski, a autor je osuđen na tri meseca zatvora (uslovno na godinu dana), jer je po tadašnjoj komisiji distribuiranjem ovog filma u javnost, kršio moralne norme društva.
Majcugova rečenica po izlasku iz sudnice bila je poznata: “Narod će sve to pozlatiti …” Od tada se radna kopija “Oaze” nalazi u bunkeru.
Sada se Majcug sa knjigom okrenuo presudi, verujući da je oštećen i nepravedno proglasio pornografiju. Njegov glavni argument je da mu je oduzeta radna kopija, koja u takvom obliku, prema njegovoj izjavi na sudu, nikada ne bi bila objavljena u javnosti.
S tim u vezi, sud je, prema njemu i njegovom advokatu, reagovao protiv ustavom zagarantovanih sloboda izražavanja.
Majcugu je zamereno što je želeo da distribuira film javnosti i time krši moralne norme ovog društva. Bilo bi razumljivo znati u ovom društvu šta je moralno, a šta ne.
HL/Izvor: Index.hr
Tradicionalni Nišville Jazz Festival biće održan od 5. do 15. avgusta u Nišu, dok glavni program kreće 12. avgusta, sa poznatim imenima Stenli Džordan i Deril Džons, najavljeno je danas na konferenciji za medije u Dvorani kulturnog centra Beograd.
Iako najavljeni kao glavne zvezde 12. avgusta na otvaranju glavne selekcije festivala, bend Earth, Wind & Fire Experience i čuveni Al Mekej morali su da otkažu svoje učešće na džez manifestaciji, usled bolesti nekih od članova grupe.
Direktor Nišvilla Ivan Blagojević je napomenuo da je honorar tom bendu u celini isplaćen, ali da je došlo do otkazivanja u poslednji čas, te su oni veoma brzo uspeli da u taj termin dovedu antologijski brend od sastava Gipsy Kings, koji vodi muzičar Baliardo, a nastupali su već na ovom festivalu.
Blagojević je otkrio da je bilo veoma teško da se i oni “bukiraju”, odnosno rezervišu za dolazak, usled situacije sa korona virusom, jer strani bendovi onda imaju problema kada se vraćaju u svoje zemlje, moraju da budu u karantinu i slično.
Od jačih imena, na festivalu će svirati Amerikanac Stenli Džordan koji će predstaviti poseban koncept – opus Džimija Hendriksa, a biće i kompletno odeven kao slavni gitarista.
Bivši član grupe The Rolling Stones roker Deril Džons takođe je jedan od aduta na džez programu, koji će nastupati sa američkim sastavom Stone Raiders i kolegama Vilom Kahunom i Žan Polom Borelijem.
Svirao je sa legendom džeza Majlsom Dejvisom, i kako kaže Blagojević, Džons vapi da svira džez, a ne stalno rok muziku.
Na konferenciji, iako planiran, nije bio prisutan legendarni Jovan Jova Radovanović, popularan iz Sedmorice mladih, koji je morao otići u bolnicu usled manje ozbiljnog problema, a biće mu uručena nagrada za životno delo 11. avgusta u Jaž kući u Nišu.
Kako je istakao prvi čovek Nišvilla, slavni zabavljač i muzičar je doprineo popularizaciji džez muzike u Srbiji, a 12.08. će izvesti svoj program u Nišu.
Za 10 dana trajanja festivala biće izvedeno 300 programa na kojima će nastupiti oko 1.000 izvođača, jer smotra se ne odnosi samo na koncerte, već i na pozorišne predstave, filmske projekcije, strip festival, promocije, izložbe.
Slogan festivala “Step back”, prema definiciji termina iz košarke kada se ide korak unazad da se izbegne blokada, kako je objasnio Blagojević, odnosi se na problem festivala čiji je budžet ove godine umanjen za 11 miliona dinara.
Kako je istakao direktor, sredstva opredeljena za 27 godina dug festival, iznose manje od nekih filmskih festivala, što on smatra da je nedopustivo.
Podvukao je da nema ništa protiv da festivali kao što su BITEF, Palić, Kustendorf ili Love fest u Vrnjačkoj banji imaju veće budžete, ali da bi onda tako značajan događaj kakav je Nišville morao imati bar isto toliko novca za realizaciju ozbiljnih programa.
Iz tih razloga, Blagojević je najavio mogućnost da se Nišville preseli u neku drugu zemlju, verovatno 2023. godine, mada postoji plan da se u aprilu 2022. pokrene druga forma festivala van Srbije.
– Na samom Nišvilu fale nam velike zvezde, a ovaj događaj je po obimu sličan jednom Exitu. Opet, lakše je dovesti jednog di-džej izvođača koji sam izađe na scenu, podigne ruke i pušta muziku – izjavio je Blagojević, aludirajući na taj festival u Novom Sadu, jer je veći deo imena na jubilarnom 20. izdanju bio upravo tog usmerenja.
Takođe je objasnio da festival Exit sprema tim od barem 100 ljudi, dok Nišville svega njih 10, jer je povodom situacije sa pandemijom, prethodno izdanje 2020. pretrpelo gubitak osoblja, morali su da raspuste ekipu, jer nemaju više dovoljno sredstava.
Umetnik Milan Stanković, lider fank grupe Sevdah Baby, učesnik je Nišvilla 13. avgusta, sa goščom Ivanom Vladović.
– Bio sam veoma prijatno iznenađen kada sam dobio poziv od direkcije Nišvilla da nastupam, zaista je velika čast, tako da se radujem koncertu. Mi ne pripadamo žanru džeza, zato sam bio zbunjen što su nas zvali, ali su nam pesme donekle inspirisane džezom – naveo je Milan Stanković.
Muzičar je pola života proveo u Nišu, ali sticajem okolnosti nije imao tamo često koncerte, a set lista će biti prilagođena konceptu smotre, sa fank i džez uticajima.
Od ostalih imena, publika će imati priliku da gleda koncerte Orkestra Impresija sa Bojanom Stamenov i Zoranom Šandorovim, Gorana Bregovića i Nišville Big benda, a od domaćih umetnika predstaviće se i Tanja Jovićević, alternativni rok sastav Kanda, Kodža i Nebojša, Dragan Milovanović sekstet, Uroš Perić i Mambo Stars.
Osim Glavnog programa na Platou Niške tvrđave, događaji će se odvijati na raznim scenama Niša – River stage, Midnight Jaž dance, Open stage, Welcome stage.
Na tim pozornicama će nastupati grupe Šinobusi, Zašto Kafka?, Bas i stega, Nesvrstani, Prljave sestre, Baswing, Popečitelji, Highlanders, kao i Sana Garić, ili regionalna zvezda Natalee.
Nišville jazz teatar kao poseban segment pozorišnog festivala od 6. do 9. avgusta donosi osam predstava, od kojih je čak sedam inostranih.
Direktor Ivan Blagojević će režirati festivalsku produkciju – mjuzikl “Fantom iz opere” Endrua Lojda Vebera, za sam kraj pozorišnog programa 09.08, u saradnji sa Art Centrom Polifonija iz Severne Makedonije i Nišville fondacije.
U ovoj selekciji su i predstave iz Rio de Žaneira (Brazil), Amsterdama (Holandija), Tulusa (Francuska), Tirane (Albanija), Sofije (Bugarska), Leće (Italija) i Beograda.
“Nišville Movie Summit” od 8. do 15.08. predstavlja filmski program igranih i dokumentarnih ostvarenja, od skoro 100 naslova u pet zasebnih celina, a program “Striporama” je međunarodni festival stripa i pop kulture na Niškoj tvrđavi.
Projekt koordinator organizacije “L`Air des Balkan” – Jovana Mišić, kao prijatelj festivala, partner Nišville fondacije iz Francuske, predstavila je projekat “ROJAZE – Roma Jazing Europe” podržan od EU programa Kreativna Evropa.
HL/Izvor: Tanjug
Ukoliko epidemiološka situacija dozvoli, 65. beogradski sajam knjiga biće održan od 24. do 31. oktobra, a konačna odluka o tome biće doneta najkasnije do 1. oktobra.
Do tog roka Grad Beograd i Odbor sajma knjiga obavezali su se da će obavestiti izlagače da li će manifestacije biti, rezultat je novih zahteva predstavnika tri udruženja i jedne grupacije izdavača. To je za domaće medije potvrdio Zoran Hamović, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije.
“Prihvatanje Grada Beograda naše inicijative da Sajam knjiga bude održan u oktobru 2021. godine doživljavamo kao koristan početni nastavak konsultacija, jer je to podrška tradicionalnom terminu Sajma knjiga i poštovanje tradicije beogradske mape kulturnih manifestacija”, navodi se u pismu predstavnika Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), Udruženja izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije (UIUNSUS), kao i grupacije samostalnih izdavača koje su uputili pre nekoliko dana Odboru Beogradskog sajma, Sekretarijatu za kulturu, Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture.
Ključni problem, kako ističu predstavnici izdavača, jeste neizvesna pandemijska situacija, uz podsećanje da domaći i međunarodni zdravstveni autoriteti najavljuju novi talas pandemije na jesen, možda već u septembru, a najverovatnije u oktobru i novembru.
Zbog toga ocenjuju da bi “loše organizovan i loše posećen Sajam knjiga, praćen epidemiološkim neizvesnostima i potencijalnim kriznim situacijama, bio mnogo gori za budućnost Sajma knjiga od odlaganja”. I dok su izdavači spremni da se dodatno angažuju oko animacije da posetioci dođu u što većem broju, “nisu u mogućnosti da preuzimaju na sebe nepotrebne zdravstvene, organizacione i finansijske rizike”.
Oni su zatražili da Grad Beograd pokrije troškove zakupa neuređenog sajamskog i reklamnog prostora (u iznosu od najmanje 50 odsto), da se cena ulaznica upola umanji u odnosu na postojeću cenu, potom jasnu garanciju nadležnih zdravstvenih vlasti za zdravstvenu bezbednost posetilaca i učesnika Sajma. Takođe, zatražili su da se konačna odluka o mogućnosti održavanja Sajma donese najkasnije do 1. oktobra, dodajući kako je prihvatljivo organizovanje manifestacije ukoliko broj posetilaca na “dnevnom nivou nije ograničen na manje od 10.000”.
U pismu je zatraženo i da u Odbor sajma knjiga uđu tri predstavnika izdavača, to je obrazloženo time da predstavljaju čak četiri grupacije, sa više stotina članova, čime bi “doprineli usaglašavanju i sprovođenju odluka bitnih za organizaciju i održavanje Sajma knjiga”, navode domaći mediji.
Odbor Beogradskog sajma knjiga je u reakciji na zahteve izdavača odgovorio da je “prihvaćen njihov predlog da se 65. međunarodni beogradski sajam knjiga održi u tradicionalnom terminu od 24. do 31. oktobra 2021. godine”.
Odbor Sajma je naveo da je Grad Beograd obezbedio subvenciju u iznosu od 13 miliona dinara koja okvirno pokriva 50 odsto troškova zakupa neizgrađenog prostora za sve učesnike, kao i da je “prihvaćen dodatni predlog da izdavači u Odboru Beogradskog sajma knjiga imaju tri predstavnika”.
“Prihvatanje našeg predloga da Grad Beograd delimično pokrije troškove zakupa neuređenog sajamskog prostora predstavlja uvažavanje okolnosti da poslovni model Sajma knjiga nije delotvoran u pandemijskim prilikama”, navodi se u pismu, uz konstataciju da to uvažavanje nije “u dovoljnoj meri”.
Odbor Sajma podseća da su nadležne zdravstvene vlasti “obavezne da obezbede zdravstvenu bezbednost posetilaca i učesnika Beogradskog sajma knjiga” i naglašava da se “Grad Beograd i Sajam obavezuju da o mogućnosti održavanja Sajma knjiga pribave saglasnost nadležnih institucija i o tome obaveste izlagače do 1. oktobra ove godine”.
Međutim, kada je u pitanju umanjenje cene ulaznica Odbor Beogradskog sajma ne može da izađe u susret jer “budžet Beogradskog sajma knjiga ne može da izdrži smanjenje cena ulaznica i reklamnog prostora”.
HL/Izvor: nova.rs
Bend Ničim Izazvan u četvrtak je na letnjoj sceni Bitefartcafea na Kalemegdanu nastupao pred publikom koja se više nego dobro zabavila uz prepoznatljive melodije svog omiljenog benda.
U posebnoj atmosferi letnjeg Bitefartcafea održan je koncert grupe Ničim Izazvan. Jedan od vodećih sastava nove generacije ređao je svoje hitove po kojima je postao poznat i prepoznatljiv na domaćoj sceni. Koncert je započeo pesmom “Daleki kraj”, a zatim su se ređale pesme “Trideset”, “Da li želiš” i mnoge druge. Ujedno, predstavili su i svoju novu pesmu “Bože kako si” koju su snimili u toku pandemije i jedva dočekali da je uživo predstave pred beogradskom publikom, čija je reakcija na ovaj energični pank hit bila fantastična.
Koncertna sezona kluba Bitefartcafe se nastavlja istim intenzitetom, pa će u narednim nedeljama nastupiti Trio Sveti, Dejan Cukić i Spori ritam, Tamara Jokić i Letu Štuke, dok je septembar rezervisan sa sjajna imena iz regiona kao što su Vatra, Lollobrigida i Damir Urban.
Pogledajte kako je bilo na koncertu Ničim izazvan:
Objavljen je prvi trejler za film “House of Gucci” Ridlija Skota, inspirisan šokantnom istinitom pričom o porodičnom carstvu iza kojeg se stoji italijanska modna kuća Guči. U glavnim ulogama su Al Paćino, Lejdi Gaga i Adam Drajver.
Zasnovano na knjizi “The House Of Gucci” koju je napisala Sara Gej Forden, film “Gučijevi” govori o tri decenije decenije ljubavi, izdaje, dekadencije, osvete i na kraju ubistva, saopštio je distributer filma za Srbiju Taramount film.
U novom filmu Ridlija Skota videćemo šta ime Guči znači, koliko vredi i dokle će porodica ići, radi kontrole.
Skot je u novom filmu okupio impresivnu postavu glumačkih zvezda – Lejdi Gagu, Adama Drajvera, Ala Paćina, Džeremija Ajronsa i Džareda Letoa koji je u filmu “Gučijevi” potpuno neprepoznatljiv.
Film “Gučijevi” u srpske bioskope stiže 25. novembra.
