Alternativni pop/rok trio Rer’Ižu objavio je novi singl pod nazivom “Nije me strah”.
Bend se bavi alternativinom pop/rok muzikom, sa elementima eksperimentalnog, a čine ga: Irena Parezanović (vokal), Uroš Vukašinović (giatara) i Željko Ćirović (klavijature).
Muziku za “Nije me strah” uradio je Uroš Vukašinović dok je tekst napisala Irena Parezanović. Za aranžman su bili zaduženi Nemanja Petrović i Rer’ Ižu, a za produkciju i miks Nemanja Petrović. Ilustraciju je osmislila i uradila Dunja Mišković.
Osnivač Rolling Stonesa Kit Ričards ima ozbiljnu istoriju druženja sa raznim gitarama. Njegovi glavni brendovi bili su, očekivano, Gibson i Fender, dve kompanije sa kojima je i danas neraskidivo povezan, ali je specifičan model gitare varirao tokom njegove karijere.
Često “neveran” svojim gitarama, Ričards je sredinom 1960-ih istraživao mogućnosti Gibson Les Paula, Firebirda do kraja svog partnerstva sa Brajanom Džonsom, ES-355 je počeo da koristi krajem 60-ih i pobremeno je svira sve do danas, Telecaster koji je bio slavno naštimovan na otvoreno G, Stratocaster kad god ga je je bio u takvom raspoloženju i Tele Custom tokom ere “Some Girls”.
Međutim, kada je “pritisnut” da odabere jednu gitaru koju će zadržati do kraja života, Ričards je izabrao ono što bi mnogi smatrali njegovom “gitarom sa potpisom”.
– Da imam samo jedanu, morao bih da odaberem svoj Telecaster – rekao je. – Samo zato što ga tako dobro poznajem. Mi smo u braku.
Iako nije precizirao koji bi tačno Telecaster odabrao, s obzirom na to da u svom arsenalu ima niz ovih gitara, pretpostavlja se da je reč o “Micawberu”, Telcu kojim je sve započelo. “Micawber” je gitara koja večito ima G štim i deo je kultnih pesmama Stonesa kao što su “Brown Sugar”, “Honky Tonk Woman”, “Happy”, “Start Me Up” i niz drugih bisera iz kataloga Stonesa.
“Micawber” je preživeo vlažni podrum Nellcotea i pljačku koja se tamo dogodila dok su Stonesi snimali “Exile on Main Street”. Ričards je nastavio da koristi ovu gitaru uživo, uprkos tome što je ovaj specifičan model star skoro 70 godina. Ali, kako Ričards voli da kaže, njih dvoje imaju savršenu zajednicu i srodne su duše. A zajedno su stvorili neke od najboljih rokenrol pesama svih vremena.
Na Letnjoj sceni Studentskog kulturnog centra Kragujevac u četbrtak, 12. avgusta koncerte će da održe bendovi Moussaka i Klotljudi.
Photo: Promo
Baš kao i istoimeno jelo, Moussaka je blend pikantne mešavine klasičnih sastojaka i neklasičnih začina, od izvorne gitarske škole pedesetih do novokomponovane jugoslovenske estetike osamdesetih.
Da Dik Dejl i Dragana Mirković nekim čudom sasvim lepo mogu da prošetaju ruku pod ruku i da to nikome ne padne teško na želudac, naprotiv, osetićete već posle prve pesme.
Neverovatna bliskost kalifornijskog surf roka i balkanske muzičke tradicije, izlomljeni, ali snažni ritmovi i melodije, emocije i nostalgija spojiće se u jedinstvenom žanru i objediniti korene i zov dalekih meridijana i pokazati vam da i na Dunavu, Savi i Moravi može da se jaše na savršenom talasu.
Moussaka su Igor Mitić (gitara), Pjer Živič (gitara), Davor Sopić (bass) i Mladen Radovanović (bubanj).
Bend je osnovan 2014. godine u Beogradu, objavivši svoj prvenac “Svi oće voće (Svi žele voće)” 2016. godine. Sa podnaslovom “O tranziciji i religiji” pesme su predstavljale sliku prelaznog stanja tematski povezanog sa motivima poput crkve, siromaštva, alkoholizma, ljubavi i prijateljstva.
Grupa se ubrzo proslavila divljim nastupima uživo na gotovo svakom mestu u Beogradu. Nakon toga je usledila promena u sastavu kada su se dva od tri originalna člana preselili u Aziju.
Mnogo ljudi je prošlo kroz bend u narednom periodu, ostavivši trag u prelasku iz pank beogradskog trija u veliki rokenrol bend.
Grupa sada broji, u zavisnosti od potreba ili odgovornosti, 6 do 8 ljudi različitog pola i nacionalnosti. Sa promenom postave došlo je i do promene u zrelosti zvuka, dodavanjem semplova i bubnjeva u kombinaciji sa njihovim poznatim nastupima uživo.
To je rezultiralo njihovim nadolazećim drugim albumom pod nazivom Fašizam ljubavi koji bi trebao biti objavljen za izdavačku kuću Krava 22.
Koncert na Letnjoj sceni Studentskog kulturnog centra Kragujevac počinje u 21:00 čas, a ulaz je slobodan.
Novosadski bend Josip A Lisac objavio je novi singl “Jugoslavio”.
Muziku i tekst za pesmu napisao je Vedran Ferizović, dok su se za aranžman pobrinuli JAL i Sebastijan Kerekeš. Produkciju pesme radio je Dragan Alimpijević – Pik.
– Spot za pesmu koja oslikava jedan kratak istorijski period čije ideale i danas prepoznajemo u sopstvenim i sećanjima naših roditelja – napisao je bend na svom Facebook profilu o ovoj pesmi.
Video je režirala Sonja Rakić, a možete ga pogledati u nastavku:
Na osnovu svog legendarnog izvođenja u popularnom crtanom filmu, voljeni glumac, koji je oduzeo sebi život pre sedam godina, promenio je način na koji su se crtani filmovi pravili, “prodavali” i ko se birao da bude “glavna zvezda”.
Naime, pre ovog popularnog animiranog filma iz 1992. godine, glasove crtanim junacima pozajmljivali su manje poznati, ili pak potpuno nepoznati glumci koji su se specijalizovali za sinhronizaciju. Marketing stručnjaci tog doba “prodavali” su film na osnovu mnogih stvari – samo ne na osnovu imena glumaca.
Samo ponekad se dešavalo da poznatija imena pozajmljuju svoj glas animiranim junacima, što se desilo na primer sa Evom Gabor u mišjoj avanturi “Spasioci”.
Dizni je filmom “Veliki mišji detektiv” saznao da i dalje postoji novac u animaciji, pa su pokušali da sa “Oliverom i kompanijom” naprave veliki hit. U ovaj crtani uključili su zvezde poput Bet Midler, Hjuija Luisa i Bilija Džola. Profit koji je Dizniju doneo ovaj film pokazao je kompaniji da je ovo pravi recept za uspeh.
Ali prava revolucija nastala je kada je produkcija “Aladina” počela da se zahuktava.
Vilijams je do tada zacementirao svoju poziciju “profitabilne zvezde” filmovima “Dobro jutro, Vijetname”, “Društvo mrtvih pesnika”, ali i “Kuka”, a njegova frenetična energija poslužila je kao inspiracija animatorima – posebno onima koji su radili na crtanom filmu “Ferngully and the rainforest”, i onima, koji su radili na Aladinu.
U prvom crtanom filmu Vilijams pozajmljuje glas slepom mišu Betiju Kodiju, liku koji je napisan po uzoru na njegove nastupe i harizmu. Vilijams je voleo ovaj crtani zbog snažne poruke o ekologiji.
Gotovo istovremeno, Džon Masker i Ron Klemens, producenti i reditelji u Dizniju, kreiraju lik Duha na osnovu Robina Vilijamsa. Čak su na sastanku opisivali film kao šou sa ovim glumcem, mnogo pre nego što su ga uopšte pitali da učestvuje.
– Malo smo hodali na ivici na tom sastanku. Ukoliko bi Robin odbio, bili bismo u velikim problemima, jer je ceo koncept bio napravljen oko njega – naveo je Masker 2017. godine.
Glumac je pristao da učestvuje u “Aladinu” nakon što je glavni animator, legendarni Erik Goldman, napravio animaciju na osnovu Vilijamsovog stend-ap nastupa. Ali uz jedan uslov – da se njegovo ime pojavljuje u manje od 25 odsto marketinga za film. Vilijams nije hteo da njegov glas prodaje proizvode, a Dizni se toga, na kraju, nije držao.
– Kada je Dizni ipak uradio ono što je inače hteo da uradi, Vilijams je rekao da je osećao da je njegovo poverenje iznevereno – kako navodi Robert Velkos, autor jedne od knjiga koje se bave “razmiricama” između Vilijamsa i Diznija.
Različiti autori mogu samo da pretpostave zašto Dizni nije želeo da se drži dogovora – ali najčešće se pominje to što Vilijams nije hteo da odustane od “Ferngully and the rainforest” zbog većeg, prestižnijeg projekta kao što je “Aladin”.
Uprkos naporima Diznija, a posebno tadašnjeg predsedavajućeg Džefrija Kacenberga, da, kako navode autori, “sabotira produkciju” drugog crtanog filma, Vilijams nije hteo da se povuče iz projekta koji mu je značio na ličnom nivou.
Nakon što je glumac rekao da je to “njegov glas i da može da radi sa njim šta želi”, Dizni je krenuo da agresivno reklamira “Aladina” na osnovu glasa Robina Vilijamsa.
To je bio početak veilke svađe između kompanije i glumca, u kom je Vilijams iskoristio svaku priliku da “pljuje” i “podbada” Dizni, i da priča kako su ga izdali.
– Hteo sam da radim sa njima jer sam želeo da budem deo istorije u animaciji. Želeo sam da to ostavim svojoj deci. Ali rekao sam im da ne želim da moj glas prodaje burgere, igračke, stvari… Samo sam to tražio, a oni me nisu ispoštovali – naveo je svojevremeno glumac.
Kada je Džo Rof nasledio Kacenberga na mesto predsedavajućeg u Diznijevom studiju 1994. godine, uputio je javno izvinjenje Vilijamsu.
“Robin se žalio da smo ga zloupotrebili. Imali smo dogovor koji nismo ispoštovali. Žao nam je zbog toga. Poznajem Robina godinama, i znam da rasprava nije bila u vezi sa novcem, već principima”, pisalo je u saopštenju.
Vilijams nije učestvovao u prvom nastavku “Aladina”, ali nakon javnog izvinjenja vratio se za druge projekte sa voljenim Duhom – uključujući i treći deo dugometražnog “Aladina” i to za mnogo veći honorar od onog koji je dobio za originalni film. Od tada su Dizni i voljeni glumac obnovili saradnju na nekoliko naslova.
Ono što se takođe desilo od “Aladina” tada je novi trend u animiranom filmu. Svaki crtani film koji je nastao posle Aladina hteo je da makar pokuša da dobaci do takvog uspeha, te je duhoviti sporedni lik kom glas pozajmljuje poznati komičar postao standard u animaciji. Korporativni način razmišljanja je učinio svoje, te su kasnije, u naslovima poput “Anastazije”, “Mrava”, ili “Šreka”, glasove svim glavnim likovima, a nekada i svim sporednim, pozajmljivale velike holivudske zvezde, na osnovu čijih imena se film i prodavao – trend koji i dalje živi ali je u velikom opadanju.
Beživotno telo Robina Vilijamsa nađeno je u njegovom stanu 11. avgusta 2014. godine. Policijska istraga je utvrdila da je oduzeo sebi život, a njegova porodica je navela da se godinama borio sa depresijom.
Na svom sinoćnjem besplatnom nastupu u londonskoj O2 Areni, Gorillaz je prtedstavio tri nove saradničke pesme i predstavio mnoštvo gostujućih izvođača. Koncert je bio besplatan događaj za zaposlene lekarskih službi i njihove porodice u znak zahvalnosti na njihovom trudu tokom pandemije korona virusa.
Robert Smit iz The Cure izašao je već na početku koncerta i otpevao “Strange Timez”, naslovnu pesmu s ovogodišnjeg, sedmog po redu albuma grupe Gorillaz “Song Machine, Season One: Strange Timez”. Ali to je bio tek početak.
Potom su na scenu izlazili Piter Huk iz New Ordera, Popcaan, Li Džon, Fatomata Diavara, Shaun Ryder and Rowetta, Slowthai and Slaves, Posdunos iz De La Soul, EARTHGANG, Little Smiz i Sweetie Irie. Svi su se pridružili Dejmonu Albarnu i društvu kako bi proslavili 23. rođendan ovog pionirskog virtualnog benda.
U srednjem delu koncerta izvedene su tri nove pesme: “Meanwhile” s Jelani Blekmen, “Jimmy Jimmy” s AJ Trejsi i “De Ja Vu” s Ališaj Harli. Sve nove pesme možete da čujete u ovim snimcima:
Jedan od kultnih likova DC Comics, Tim Drejk, poznatiji po pseudonimu Robin, postao je biseksualac je u najnovijem izdanju antologijske franšize “Batman Family”.
To Robina čini prvim novim LGBTQ članom Betmenove bliske porodice u poslednjih 15 godina, i prvim još od Batwoman – Kejt Kejn.
Naime, u priči “Sum of Our Parts” iz “Batman: Urban Legends #6”, koji je objavljen u utorak, 10. avgusta, Tim Drejk dolazi do spoznaje o svojoj seksualnoj orijentaciji iznenada, posle izazovne spasilačke misije kao Robin koja je uključivala Chaos Monsters. On u jednom mometu, kao Tim Drejk, pristaje da ode na dejt sa muškarcem.
Scenaristkinja Megan Ficmartin objasnila je da je želela da priča bude o “identitetu i otkrivanju”.
Pošto je dobila zeleno svetlo za priču, Ficmartin je za Polygon rekla:
– Sedela sam, srećna, na podu svog stana, sigurno dva minuta – i dodala da se to ne bi dogodilo bez legendi iz DC Comics, kao što su Dejv i Džejms Tinion IV.
– Nadam se da je to značajno za druge kao što je bilo za mene – zaključila je Ficmartin.
Reč je o njihovom sedamnaestom studijskom albumu koji je najavljen za septembar ove godine.
– Bilo je to jako, jako dobro iskustvo. Mislim da je ovo bolji album od “Book Of Souls”. Stvarno. Iako još nisam sve čuo – izjavio je Brus Dikinson između ostalog u kratkom dokumentarnom filmu u kojem se vide on, basista Stiv Haris i producent Kevin Širli kako raspravljaju o ploči u pariskom studiju Guillaume Tell, gde je bend snimio i prethodni album “The Book of Souls” iz 2015. godine.
– To je deo lepote snimanja novog albuma. Nikada ne znamo šta ćemo da uradimo, nema unapred stvorene ideje o tome šta uraditi i to je jednostavno ono što jeste. To je prikaz gde se nalazimo u određenom trenutku.
Senjutsu, cover
Dikinson je nedavno otkrio da je deo novog albuma Iron Maiden snimio dok je bio na štakama, kojima je morao da se služi jer je imao povređenu ahilovu tetivu.
Da podsetimo, grupa Iron Maiden nedavno je udružila i zvanično snage s engleskim fudbalskim klubom West Ham iz Londona. Naime, njihov rezervni dres kao i opremu za trening krasiće ime i detalji čuvenog benda.
Publika je već navikla da na brodu Pristan u Smederevu ima priliku da gleda presek najboljih filmova.
U skladu sa nazivom ovog programa – Godina najboljih i svim onim ostvarenjima koja su obeležila proteklu sezonu, posetiocima četvrtog Dunav Film Festa će od 20. do 25. avgusta ulaz na brod biti besplatan, dok će neki od filmova iz ovog programa moći da se pogledaju i na onlajn filmskoj platformi MojOFF.
Još jedna tura/ Photo: Promo (MojOFF)
Dobitnik zlatne statue Oskar za Najbolji inostrani film, dansko-švedska komedija “Još jedna tura” reditelja Tomasa Vinterberga naći će se na programu ovogodišnjeg Dunav Film Festa.
Vinterbergov film o četiri prijatelja koji eksperimentisanjem pokušavaju da poboljšaju svoje živote održavajući konstantan nivo alkohola u krvi proglašen je najbolji evropski film.
Ovo ostvarenje dobitnik je i BAFTA nagrade za najbolji film van engleskog govornog područja.
Nigde posebno/ Photo: Promo (DFF)
Film koji je trijumfovao ovog leta i osvojio zlatnu Arenu za najbolji internacionalni film na filmskom festivalu u Puli, reditelja Umberta Pazolinija – “Nigde posebno“ zvanično će zatvoriti program Godina najboljih 25. avgusta u 21:00 čas.
Ova drama inspirisana istinitim događajima prati tridesetogodišnjeg Džona, čistača prozora i samohranog oca koji je svoj život posvetio odgajanju sina Majkla, nesumnjivo će publiku ostaviti bez daha.
Minari/ Photo: Promo (DFF)
Još jedan Oskar ove godine, ovaj put za najbolju glumicu u sporednoj ulozi, odneo je korejski film “Minari“ reditelja Li Isaka Čunga koji otvara program na pristaništu u subotu, 21. avgusta s početkom u 21:00 čas.
Minamata/ Photo: Promo (DFF)
Publika će imati priliku da pogleda i fantastičnog Džonija Depa u ulozi Eugena Smita, koji je osvojio najviše priznanje filmskog festivala u San Sebastijanu – nagradu Donostija.
Film “Minamata“, reditelja Endrua Levitasa opisuje isprva otuđeni život proslavljenog ratnog fotografa Eugena Smita koji odbija poziv urednika magazina “Life” da otputuje u Japan i istraži trovanje stanovnika ribarskog mesta poznatog kao Minamata.
Ipak, kada ga pasionirana žena prevodilac pozove da ipak to učini, Eugen prihvata mogućnost da otkrije razorne posledice korporativne politike, kao i saučesništvo policije i vlasti.
Naoružan samo svojom pouzdanom kamerom protiv moćne korporacije, Smit će morati da stekne iznevereno poverenje zajednice i napravi takvu fotografiju koja će ovu priču preneti u svet.
Veze/ Photo: Promo (DFF)
Peto ostvarenje koje će biti prikazano ove godine kao najbolje odabrano je film koji je režirao Danijele Luketi – “Veze“.
Ova italijanska romantična drama odnela je nominaciju za nagradu Zlatni Globus za najbolji film, a ujedno je otvorila 77. Međunarodni filmski festival u Veneciji.
Podsetimo, četvrto izdanje Dunav Film Festa održaće se od 20. do 25. avgusta u Smederevu na četiri lokacije – Mali Grad Smederevske Tvrđave, brod Pristan, Karađorđev Dud i Centar za kulturu Smederevo. Pored ovih lokacija, program će biti dostupan na MojOFF filmskoj platformi.
Dejan Cukić i Spori ritam održaće u četvrtak, 12. avgusta u na letnjoj sceni Bitefarta na Kalemegdanu prvi koncert u Beogradu od početka pandemije.
Nastup na Bitefart Summer Stageu će biti prva i jedina svirka benda ovog leta u Beogradu.
– Mi zaista uživamo u ovome što radimo i srećni smo kada izađemo pred ljude i zabavljamo ih. Prostor Bitefart-a na Kalemegdanu je posebno zanimljiv i pružiće vrhunski ugođaj i nama i publici. Kada posle toliko vremena treba da izađemo pred publiku, trema je velika. U ovim teškim vremenima, posebno za muzičare, svaki nastup dočekujemo kao praznik. Svaki put kada izađem na scenu, natopim tri košulje znojem, a ono što od publike dobijem zauzvrat nosi me do sledeće prilike – izjavio je Dejan Cukić.
Dejan Cukić/ Photo: Nebojša Babić
Na koncertu na Kalemegdanu bend će po prvi put biti u prilici da pred beogradskom publikom uživo svira pesme sa aktuelnog albuma “Ulica bez brojeva”, ali će svi kji dođu uživati i u dobro znanim numerama: “Ja bih da pevam”, “Letnje kiše”, “Mokre ulice”, “Julija”, “Nebo jedino zna”, “Stranac u Beogradu”, “Dolazi tiho”…
Hitovi Dejana Cukića i Sporog ritma se nalaze među najslušanijim pesmama na radio stanicama i redovni su deo repertoara klupskih bendova. Njihove pesme su iskreno svedočanstvo o jednom divnom vremenu, ostavile su dubok trag na muzičkoj sceni i zato traju i danas.
Cukić i članovi njegovog benda su muzičari koji su imali sreće da se razvijaju u “zlatno doba” muzičke indrustrije i nisu se trudili da se prilagođavaju novim trendovima. Ostali su svoji i verni kvalitetnom muzičkom izrazu zbog koga i traju kao muzičari više od 40 godina.
Ulaznice za koncert mogu da se kupe na prodajnim mestima i preko online servisa Tickets.rs po ceni od 1.200 do 1.500 dinara.
