Posle godinu dana od objavljivanja albuma “Tragovi”, violončelista Nemanja Stanković će 26. decembra u 20:00 časova održati koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.
Na pomenutom koncertu beogradska publika će imati priliku uživo da čuje upravo kompozicije sa novog albuma, na kome su kao autori potpisani neki od najznačajnijih srpskih savremenih kompozitora.
Photo: Promo
Album “Tragovi” bio je nominovan za nagradu “Listeners’ Choice“ od strane Violoncello Fondacije iz Njujorka (SAD), a Grad Beograd dodelio je Nemanji Stankoviću nagradu “Despot Stefan Lazarević“.
Na koncertu u Kolarčevoj zadužbini biće izvedena dela kompozitora Anje Đorđević, Nataše Bogojević, Irene Popović, Ognjena Bogdanovića, Milice Ilić, Ivane Stefanović, Dragane Jovanović, Branke Popović, kao i delo “Parhelion” mladog kompozitora Igora Andrića, za koju je Stanković nedavno snimio video spot u produkciji PhD.
Photo: Miša Obradović
Svoj doprinos albumu “Tragovi” dale su i poznate srpske umetnice, violončelistkinja Sandra Belić, violinistkinja Tijana Milošević i pijanistkinja Maja Mihić, koje će se Stankoviću kao gošće pridružiti na sceni .
Ulaznice za koncert Nemanje Stankovića možete da kupite po ceni od 1000 i 1200 dinara na blagajni Kolarčeve zadzžbine.
Džastin Hokins. Greta Van Fleet/Photo: printscreen
Džastin Hokins iz grupe The Darkness podelio je novi video pod naslovom “This is How You Properly Critique Greta Van Fleet”, u kojem on nudi svoj pogled na mlade rokere iz Mičigena.
Tokom godina, revivalisti klasičnog roka Greta Van Flit bili su veoma kritikovani zbog sličnosti sa Led Zepelinom, što je izazvalo talas reakcija u rasponu od nepatvorenog obožavanja do potpunog hejtovanja. U novom video snimku koji je postavljen na njegov YouTube kanal, Džastin Hokins Rides Again, frontmen je zauvek pokušao da okonča ovu svađu.
U snimku, koji je objavljen ranije ovog meseca, Hokins priznaje da u početku nije bio baš toliko oduševljen kvartetom, i otkriva da ih je jednom sam odbacio kao Led Zeppelin “tribute act”.
Nakon što je pustio isečak iz pesme Grete Van Fleet “Highway Tune”, Hokins kaže:
– Mnogo ljudi ih je kritikovalo zato što su podećali na derivat određenog perioda Led Zeppelin karijere. – Mislim da oni sebi ne čine nikakvu uslugu kada gitarista svira taj rif [i] uradi ovo malo koreografije… koja je direktno iz priručnika Džimija Pejdža. Mislim da kada pokušavate da se uspostavite kao originalan umetnik treba da imate svoju malu koreografiju – rekao je i nastavio: – Odbacio sam ovaj bend kao tribute act jer mi se činilo da imaju samo jedan uticaj i to je bio Led Zeppelin – određeni period Led Zeppelina. Bila je to muzika, očigledno glas momka zvuči baš kao Robert Plant… a kada se proširi na način na koji se ponašaju na bini, zaista pomislite: “Sačekaj malo, koja je svrha ovog benda? … Zašto jednostavno ne bih slušao Led Zeppelin? … Ima dovoljno muzike Led Zeppelina koju obezbeđuje Led Zeppelin, da ne treba Greta Van Fleet”.
Hokins navodi da je njegov glavni problem sa bendom – i mnogim drugima – to što ne uspevaju da preuzmu uticaj od druge grupe, što je tema koju on elaborira u poslednjem broju Classic Rocka. On objašnjava:
– Bilo je nekih stvari koje su bile skoro uzbudljive u poslednje vreme, ali mi je teško ući u umetnike koji imaju samo jedan veoma specifičan uticaj – jedan određeni album jednog određenog benda. – Samo steknite još jedan uticaj, pomešajte. Ljudi su govorili da su The Darkness kao AC/DC i Queen. To su dva uticaja. Dva su bukvalno duplo bolja od jednog – kaže on i dodaje:
– Uticaj iz više izvora je način na koji muzika napreduje.
Međutim, kada se razmisli, frontmen razmišlja da je nemoguće slušati pevača Grete Van Fleet, Džoša Kisku, a da ne bude “uzbuđen”.
– Glas Džoša Kiske je sjajan i počeo sam da mislim da je možda i sam po sebi sjajan. Ne možeš da slušaš tog tipa kako peva a da nisi uzbuđen, osim ako nisi malo mrtav iznutra. Kada imate takvog pevača, onda imate mogućnost da postanete veliki – ali morate da crpite iz više izvora.
Pozivajući se na najnoviji album ovog benda “The Battle At Garden’s Gate” i njihovu pesmu “Heat Above”, Hokins aplaudira Greti Van Fleet za njihovo “poboljšanje”, navodeći da su počeli više da liče na Queen.
– Izgledaju sjajno i osećam se kao da koristi svoj glas na malo drugačiji način – objašnjava Hokins. – Sada slušam i kažem: ’Da, dobro, ovi momci idu negde.’ Ne znam šta je drugi uticaj – ko ih je uhvatio i otresao taj lažni Led Zep iz njih. Ali radi… Čuti ga kako se diže i drži notu preko nekoliko taktova – to je ono što on želi da radi. Jer to su stvari koje Robert Plant nije radio.
Na kraju, on dodaje: – Srećno, Greta Van Fleet – nadam se da ćete uspeti… živi!
Ko kaže da stare pse ne možete naučiti novim trikovima? Kijanu Rivs je poznat po svojim intenzivnim akcionim franšizama, pa čak i sam radi prilično značajnu količinu vratolomija. Posle više od 25 godina u akcionoj igri, pomislili biste da zna sve što se može znati, ali to nije baš tačno. Zvezda “Matrix” franšize morala je da nauči potpuno novu veštinu za “John Wick 4”, i svi jedva čekaju da vide rezultate na ekranu.
U intervjuu za novo izdanje za Esquire, Kijanu je otkrio da ćemo moći da vidimo koliko je vešt konjanik jer će njegov lik biti na konju u pustinji, a to mu je bio ozbiljan problem dok se pripremao za film. da bi mogao da postigne neku brzinu na konju. Evo šta je glumac rekao za Speed Star:
– Postoji sekvenca – nadamo se, kucnite u drvo, u “John Wicku 4”, početna sekvenca. Džon Vik se vratio u pustinju na konju. Nadam se da ću moći brzo da galopiram.
Očigledno svo njegovo prethodno akciono iskustvo nije pripremilo Kijanua Rivsa za jahanje konja takvom brzinom, jer je u istom intervjuu objasnio da je morao da se priprema za scenu unapred.
– Trenirao sam kao lud, valjda će izgledati dobro.
U redu, nećemo moći da vidimo kako Kijanu uči da jaše konja brzinom potrebnom za film, ali videti rezultat njegovog napornog rada biće pristojna utešna nagrada, posebno ako postoji neka akcija u stilu Indijane Džonsa. U svakom slučaju, verovatno nije kao da je zaglavio u odbeglom autobusu sa bombom pričvršćenom za njega.
Očekuje se da “John Wick 4” bude spreman za premijeru krajem prolća sledeće godine, tačnije 27. maja. Obožavaoci Kiajnua Rivsa uopšte ne moraju dugo da čekaju da ga vide ponovo u akciji, pošto se vraća i u Matrxk franšizu u “The Matrix Resurrections”, koji stiže u bioskope i na HBO Max za samo nekoliko nedelja – 22. decembra.
I dok još uvek sređujemo utiske iz avgusta ove godine i sećamo se odlične atmosfere, zabave i druženja u koima smo tokom tri dana uživali na Tjentištu, ekipa OK teama uveliko radi na pripremama za Nektar OK Fest 2022.
Photo: Promo
Osma po redu OK avantura na Tjentištu očekuje vas od 15. do 17. jula naredene godine. Oni najvjerniji posjetioci festivala već sada mogu da u svoj kalendar upišu termin još jedne festivalske avanture, koja ih očekuje u posebnom ambijentu Nacionalnog parka Sutjeska, jedinstvene prirodne oaze na ovom prostoru.
OK Fest 2021/ Photo: AleX
OK Fest 2021/ Photo: AleX
OK Fest 2021/ Photo: AleX
Zoster (OK Fest 2021)/ Photo: AleX
OK Fest 2021/ Photo: AleX
OK Fest 2021/ Photo: AleX
Uskoro donosimo više informacija o samom programu, izvođačima, sadržajima i početku prodaje ulaznica.
Sve informacije biće dostupne i na zvaničnoj festivalskoj stranici www.okfest.net
– Ukoliko još niste imali priliku da zajedno sa nama uživate u magiji Nacionalnog parka Sutjeska, 15/16/17 juli 2022. su pravo vrijeme za to. Nektar OK Fest vam i ovaj put obećava puno dobre zabave, druženja i pozitivne energije. Ostanite OK…vidimo se na Tjentištu! – poručili su organizatori festivala.
Rok grupa R.U.LJ.A. iz Raške konačno je smimila novi album, pod nazivom “Iza ponoći”. R.U.LJ.A. iliti Raščansko Udruženje Ljubitelja Alkohola je oformljena 1990. godine, a prethodni album “Zaustavi život” objavili su pre četiri godine.
Na albumu “Iza ponoći” je čak 12 pesama, a sniman je u studiju Češnjak u Kragujevcu kod Saše Vujića (KBO).
Pesme na albumu su: “Ne zaboravi”, “Budi tu”, “Samoća”, “Bože”, “Rekla je”, “Loša Karta”, “Pola je celo”, “Tebe volim”, “Njoj”, “Ne moram te sresti”, “Njene oči” i, naravno, naslovna “Iza ponoći”.
– Uskoro planiramo promociju albuma u Raški, u Centru za kulturu – kažu momci iz grupe R.U.Lj.A. i dodaju da se nadaju da će svoje diskografsko izdanje imati priliku da promoviću na festivalima naredne godine.
Bend R-U.Lj.A. čine Nebojša Neco Marić, Andrija Vujanac, Dražen Cukić i Đorđe Milosavljević.
Pogledajte spot za numeru “Budi tu” s aktuelnog albuma:
Džimi Hendriks važi za jednog od najvećih gitarista svih vremena. Pesme koje je on izvodio ostale su vanvremenske, ali od jedne je sve krenulo.
Reč je, naravno, o pesmi “Hey Joe”. Napisao je pevač pod imenom Bili Roberts i zaštitio autorska prava 1962. godine, ali je nikada nije objavio. Numera je tokom istorije imala više obrada, a spora verzija inspirisala je tada nepoznatog Džimija Hendriksa.
Posle otpuštanja iz američke vojske 1962. godine, radio je kao prateći muzičar za bend The Isley Brothers i Litl Ričarda, a 1966. nastupao je pod imenom Džimi Džejms u grupi Jimmi James and the Blue Flames. Hendriks je predstavio “Hey Joe” bendu i dodao je na njihovu set listu.
Tokom nastupa u “Greenwich Village klubu Cafe Vha?”, Čes Čendler iz grupe The Animals je bio u publici i odmah je znao da je Hendriks čovek koji treba da snimi ovu pesmu.
Čendler je ubedio Hendriksa da mu se pridruži u Londonu i on je postao Džimijev producent i menadžer. Udruživši Hendriksa sa Noelom Redingom i Mičom Mičelom, Čendler je napravio grupu – poznatu kao The Jimy Hendrix Experience. Snimljena je pesma “Hey Joe” i objavljena je kao singl u Velikoj Britaniji u decembru 1966. Džimijeva verzija ove pesme je u u ovoj evropskoj turneji dobro prošla, a u Americi tek kasnije.
Ovo je bila poslednja pesma koja je izvedena na Woodstock festivalu 1969. Festival je trebalo da se završi u ponoć u nedelju 17. avgusta (treći dan), ali se produžio i Hendriks je čekao svoj nastup do ponedeljka oko 9 ujutro. Nije bilo mnogi prisutnih, pošto je većina već otišla kućama, ali je Hendriks održao legendarni nastup, piše songfact.com.
Za mnoge, Pit Doerti je bio poslednji iz izumiruće vrste zagonetnih frontmena koji su harali pejzažom britanske muzike od opojnih dana 1960-ih. Poput mnogih njegovih savremenika iz Kamden Tauna, činilo se da Doerti uživa u mraku londonskog mračnog podzemlja kao da je to Venice Beach.
Misterija i eksces: to su uvek bila pravila igre, a Doerti je mogao da nadigra najboljeg; usvajajući lik negde između evropskog intelektualca 20. veka i arhetipskog “enfant terrible”. Sa Libertinesima i njihovom reinkarnacijom, Babishambles, Doerti je uspeo da stvori jedinstven britanski zvuk koji je zadržao iskru britpopa uprkos činjenici da je, gde god da pogledate, bilo jasno da je ovo nacija koja silazi sa jednog paklenog putovanja. A sve je započela kultna pesma benda The Smiths.
U intervjuu iz 2009. godine, Doerti je zamoljen da navede neke pesme koje su imale uticaj na njega tokom njegovog života. Kao dete 1980-ih, mnoge pesme na njehovoj listi potiču iz jedinstvenog perioda pop muzike koji je pripadao samo toj deceniji. Osim nekoliko pesama umetnika kao što su Billi Holidej, The Beatles i Markus Garvej, sve Doertijeve selekcije su iz 1981-1989. Jedna od njih je pesma The Smitha iz 1987. “I Started Something I Couldn’t Finish”. Prisećajući se, u živopisnim detaljima, trenutka kada je naleteo na ovaj singl, Doerti je rekao:
– Negde između jastuka i neba, usred oštrih satanističkih uzbuđenja adolescentskih hirovitosti, postoji prodavnica polovnih ploča. Recimo da je u Nunetonu. Hajde da zamislimo petnaestogodišnjaka sa šašavom frizurom kako namerno korača ka njemu sa svojim papirnatim novcem u ruci – nastavio je. – Nedelju dana pre video je čudno priviđenje, čak i poziv na oružje: neki desničar je prodefilovao do iste radnje, noseći majicu sa natpisom “Lopine ovog sveta, ujedinite se”. Kasnije tog dana sedeo sam u sobi prekrivenoj QPR suvenirima i ukradenim knjigama iz biblioteke, sažvakanom trakom Derek B i periskopom iz iračkog tenka koji je stari doneo iz Zaliva… i moj život se zauvek promenio.
– “I Started Something I Couldn’t Finish” je ušla moj u život i nešto božansko se desilo – dodao je Doerti. – U roku od šest meseci zvanično sam se nastanio u njihovim pesmama ‘Well I Wonder’, ‘Jeanne’, ‘Real Around the Fountain’, ‘Nowhere Fast’. Mislim da me je “The boy with the thorn in his side” naterao da uzmem gitaru. “This Charming Man” me je brzo naterao da je ponovo spustim, a onda me je ” Rubber Ring” ostavio u nedoumici.
Kaliopi i Karamazov/ 37. Valjevski Jazz festival press promo
Uz ovacije publike koja je sve tri večeri 37. Valjevskog Jazz festivala, od 25. do 27. novembra, ispunila salu Centra za kulturu u redukovanom broju zbog poštovanja epidemioloških mera, sinoć je završeno ovogodišnje izdanje najdugovečnijeg džez festivala naših prostora.
U planetarno komplikovanom trenutku, grad Valjevo i Savet festivala predvođen umetničkim direktorom Milanom Đurđevićem, uspeli su da naprave program koga se ne bi postidela nijedna scena nekog svetskog jazz događaja, uz prisustvo domaćih i stranih etablitanih umetnika.
Tradicionalno, program je počeo u četvrtak nastupom valjevskih bendova. U petak, Vladimir Maričić je sa svojim kvartetom predstavio aktuelni autorski album “Ibar“, a tradicionalni motivi numera poput “Bembaše“, “Morave“ i “Ibra“, brižljivo upakovane u džez ruho, oduševile su prisutne.
Kaliopi.i Karamazov/ 37. Valjevski Jazz festival press promo
Kaliopi/ 37. Valjevski Jazz festival press promo
Valjevski bendovi 37. Valjevski Jazz festival press promo
Valjevski bendovi 37. Valjevski Jazz festival press promo
Valjevski bendovi 37. Valjevski Jazz festival press promo
VHB Band/ 37. Valjevski Jazz festival press promo
Fantastičnu konekciju sa publikom napravila je Lena Kovačević, koja je svojim repertoarom pomirila džez standarde, ali i hitove koji se nalaze na svetskim jazz i world music top listama i relevantnim radio stanicama. Za kraj, momci iz niškog benda EYOT održali su svirački, umetnički i emotivni čas modernog, čvrstog, svetskog džeza.
Kruna programa svakako je bio nesvakidašnji koncert jednog od najvećih svetskih lautista i solista na gitari Edina Karamazova i balkanske dive Kaliopi. Njih dvoje su nakon velike pauze izveli numere sa zajedničkog projekta “Oblivion“ i zadivili valjevsku publiku koja, kako su umetnici izjavili nakon koncerta, “ume da sluša, čuje i oseća“. Vasil Hadžimanov band, predvođen frontmenom Vasilom Hadžimanovim, nadahnuto je najpre izveo svoje nove numere, a kraj 37. Valjevskog Jazz festivala prisutni su dočekali na nogama i uz ovacije.
Svoj prvi profesionalni nastup sinoć je sa VHB imao i osamnaestogodišnji Đurađ Đuričić, koga su domaćini nagradili monografijom Valjevskog Jazz festa.
– 38. Valjevski jazz festival počeo je poslednjim taktom sinoćnjeg programa, a pokušaćemo da učinimo sve da u narednim godinama ovaj festival, koji ima tradiciju vrednu epiteta nacionalnog blaga, plasiramo na mapu najprestižnijih džez događaja u Evropi. Valjevo, valjevska i srpska publika to zaslužuju – rekao je umetnički direktor Milan Đurđević.
Glumac Don Džonson (71), koji se proslavio ulogom policajca Neša Bridžisa u istoimenoj seriji još 1996. godine, sada se ponovo vraća omiljenom liku.
Ovog puta će avanture biti prikazane kroz film “Nash Bridges: The Movie”
– Volim njegov karakter. U jednom trenutku je dobro raspoložen i šali se, a već u sledećem je ozbiljan. A ja sam se zapitao da li ponovo mogu da prenesem taj duh – obrazložio je glumac, dodajući da mu je upravo Neš Bridžis omiljeni lik u karijeri.
Kako je rekao, voleo bi da vidi i gde je policijski inspektor i amater mađioničar koji je patrolirao u žutom automobilu kroz San Francisko, završio nakon 20 godina.
– Zamišljam da je još uvek u formi i sposoban da obavlja svoj posao. Takođe, mislim da je mnogo mudriji i pažljiviji, ali da je i dalje u stanju da kriminalcima utera strah. Ipak, mislim da bi sada prvo dobro razmislio pre nego što bi tako nešto uradio – ispričao je Džonson.
Nakon prvobitnih šest, veoma uspešnih sezona, Neš Bridžis ovoga puta dolazi na velika platna bioskopa, a premijera u SAD-u će biti večeras.
Nash Bridges: The Movie, promo
Za scenario je bio zadužen Dejmon Lindelof, koji ističe da nikog drugog nisu mogli da zamisle u ulozi Neša Bridžisa, osim Džonsona.
– Serija je imala dobre kritike i gledanost tokom svih šest sezona, pre nego što smo morali da zaključimo snimanje 2001. godine, kao rezultat nesloge između CBS kanala i Paramount kompanije, koje su bile producenti serije. Sve to, ostavilo je gorak ukus u ustima kako nas, tako i publike. Film bi trebalo to da ispravi – ispričao je scenarista.
– Džonson ima čvrst i zaštitnički stav prema svom liku, pa zato ni on, ni mi, nismo mogli da zamislimo nekog drugog kako tumači Neša Bridžisa – dodao je on.
Ukoliko film bude probudio interesovanje publike, ekipa bi mogla da se odluči i na nove sezone serije.
– To je verovatno uvek bilo u našoj podsvesti. Ako sve prođe kako treba i brojke budu dobre, bilo bi veoma zabavno snimiti još avantura – nagovestio je Džonson.
U petak, 26. novembra u u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, performansom “Monument: No One Ist Lost” Ivane Ivković otvorena je izložba “Evrovision.Crossing Stories and Spaces” institucije za internacionalne odnose u kulturi iz Nemačke – ifa (Institut für Auslandsbeziehungen).
Na svečanom otvaranju prisutnima su se obratili Branislava Sekulić, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Frank Bauman, direktor Goethe-Instituta u Srbiji i Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja izložbe.
Branislava Sekulić, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, u svom obraćanju je istakla: – Izložbom koju večeras otvaramo potvrđujemo da smo kulturna institucija koja predstavlja mesto ukrštanja kultura i mesto razmene umetničkih vizija i ideja. Mesto koje je most susretanja i povezivanja umetnika. Ova izložba će biti otvorena do 27. februara 2022. godine i jedna je od prvih u zvaničnog programu Evropske prestonice kulture 2022. godine. Predstavlja put u drugačiju perspektivu. Prozor u nove mogućnosti. Tumači nasleđe i budućnost evropskog čoveka kroz vizuru 14 umetnika iz Evrope, od čega i iz Srbije i regiona. Prezentuje se u Novom Sadu kao rezultat saradnje Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Instituta za nemačke internacionalne odnose u kulturi ifa i Goethe-Instituta u Srbiji, kojima se ovom prilikom srdačno zahvaljujem na podršci i dobroj višegodišnjoj saradnji koju imamo.
rank Bauman, direktor Goethe-Instituta u Srbiji/ Photo: Marko Ercegović
Frank Bauman, direktor Goethe-Instituta u Srbiji, na otvaranju je rekao: – Izložba koju konačno otvaramo večeras, sa jedne strane se oslanja na dugačku tradiciju saradnje između Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, institucije za internacionalne odnose u kulturi iz Nemačke – ifa, i Goethe-Instituta u Srbiji. S druge strane, ona je nešto potpuno novo za sve uključene, jer se ovog puta ne radi o prezentaciji gotove, unapred pripremljene i kustosirane izložbe iz Nemačke. Umesto toga, ovde su predstavljena međunarodna umetnička dela specijalna producirana za izložbu EVROVIZION. Na šestogodišnjem putovanju kroz različite evropske gradove, mahom uz izbegavanje “dežurnih metropola”, fokus je uvek na Evropi uz umetničku diskusiju o gorućim socijalnim, ekološkim i kulturnim pitanjima. Goethe-Institut u Srbiji i ja smo ponosni što smo deo ovog projekta.
Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja izložbe, na otvaranju je rekla: – Izložba “Evrovision.Crossing Stories and Spaces” bavi se aktuelnim društveno – političkim kontekstom i propitivanjem Evropskog identiteta kroz isticanje manje vidljivih i marginalizovanih geopolitičkih i kulturnih prostora. Koleginica Sabina Klemm i ja smo se tokom kreiranja koncepcije izložbe odlučile da u fokus stavimo prostore jugoistočne i istočne Evrope. Mesta koja na međunarodnoj umetničkoj sceni imaju donekle podređenu ulogu. Cilj nam je bio da ukažemo na postojeće problematične odnose, osvetlimo specifične progresivne impulse lokalnih umetničkih scena, te otvorimo prostore za aktivnu međusobnu saradnju. Kokreativna izložba će biće predstavljena u 12 gradova Evrope i meni je posebno drago da je Novi Sad sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine, jedna od prvih stanica projekta, jer je to grad koji će naredne godine poneti titulu Evropske prestonice kulture, značajne i za propitivanje Evropskog kulturnog identiteta.
Monument: No One Ist Lost/ Photo: Marko Ercegović
Izložbu je otvorio performans Ivane Ivković “Monument: No One Ist Lost”, nastavak multimedijalnog istraživanja umetnice započetog pre nekoliko godina, u kojem stvara performativne tableau vivant situacije (žive slike) u specifičnim kontekstima i mestima.
Pitanja identiteta i rodnih stereotipa zauzimaju značajno mesto u delu Ivane Ivković pri čemu ona koristi polunago telo kao performativni instrument ili medijum specifične osetljivosti i senzualnosti.
Njena dela su uvek bila usredsređena na iskustva gledalaca, odnosno na njihovu emocionalnu i psihološku percepciju ambijenata i događaja.
Na izložbi svoje radove predstavljaju umetnice i umetnici Nevin Aladağ, Igor Bošnjak, Vajiko Chachkhiani, Lana Čmajčanin, Johanna Diehl, Petrit Halilaj, Ivana Ivković, Janine Jembere, Vladimir Miladinović, Henrike Naumann, Emilija Škarnulytė, Selma Selman, Slavs and Tatars, i Adnan Softić. Kustoskinje izložbe su Sanja Kojić Mladenov i Sabina Klem.
Evrovision.Crossing Stories and Spaces/ Photo: Marko Ercegović
Kokreativna izložba ifa-e pod nazivom “Evrovision.Crossing Stories and Spaces” bavi se aktuelnom društveno-političkom situacijom u Evropi i idejom evropskog identiteta.
U fokusu ima manje vidljive i marginalizovane geopolitičke i kulturne prostore, posebno prostor jugoistočne i istočne Evrope. To su takozvane poluperiferije i mesta raznolikosti, koja u mnogim međunarodnim debatama i izložbenim praksama imaju podređenu ulogu.
Za vreme prezentacije izložbe (26. novembar 2021 – 27. februar 2022), održaće se više pratećih programa u Novom Sadu, dok će u februaru 2022. godine, i u galeriji Menjačnica Goethe-Instituta u Beogradu, biti realizovana izložba umetnice Henrike Nauman.
Evrovision.Crossing Stories and Spaces/ Photo: Marko Ercegović
Evrovision.Crossing Stories and Spaces/ Photo: Marko Ercegović
Sanja Kojić Mladenov, Branislava Sekulić i Frank Bauman/ Photo: Marko Ercegović
Sanja Kojić Mladenov i Branislava Sekulić/ Photo: Marko Ercegović
Evrovision.Crossing Stories and Spaces/ Photo: Marko Ercegović
Evrovision.Crossing Stories and Spaces/ Photo: Marko Ercegović
