Bubnjar grupe Queen Rodžer Tejlor ponovo je stao u odbranu filma “Boemska rapsodija” (Bohemian Rhapsody) posle kritika da neke scene nemaju veze sa stvarnošću.
Na primer, Fredi Merkjuri saopštava drugovima iz benda da boluje od AIDS-a tokom probe za muzički spektakl Live Aid. U stvarnosti, bolest mu je dijagnostifikovana kasnije.
– Kada snimate film, koji traje otprilike stotinu minuta, morate da se poigrati s vremenskom crtom kako bi to funkcionisalo. Film mora da uspe, to je prioritet. Čak se i dokumentarci ne drže apsolutne vremenske crte, svi su stisnuti, kako bi sve uspelo. To je je*eni film! Ne tvrdite da je to dokumentarac – rekao je Rodžer Tejlor za Classic Rock.
Bubnjar grupe Queen je pohvalio glumca Ramija Maleka koji je glumi Fredija Merkjurija, ali i sam film.
– Hteli smo da povedemo ljude na putovanje, da učinimo da se osećaju bolje, a zatim gore, a zatim da budu radosni na kraju…. Prodali smo još više ulaznica za naše koncerte, odjednom smo imali hrpu i hrpu mladih ljudi – rekao je Rodžer Tejlor.
Pesmu su snimili sami, uključujući miks i master koji su uradili Bogdan Sokolović i Žarko Stokić, kao i lyrics video koji je uradio Žarko Stokić.
Sample Text/ Photo: Borko Manigoda
Bend Sample Text nastao je 2019. godine. U početku, ekipa je svirala kavere ali su vremenom počeli da rade na svojim autorskim pesmama za koje su se trudili da budu što je moguće više autentične.
Pored nastupa u Pančevu i okolini ističu se svirke na Danima pančevačkog rokenrola i na Gitarijadi Vojvodine u Kisaču gde je bend osvojio drugo mesto.
Sample Text/ Photo: Borko Manigoda
Članovi benda su: Bogdan Sokolović (bas gitara), Žarko Stokić (bubnjevi), Dina Stojanović (klavijature), Aleksa Krunić (gitara i vokal) i Nebojša Topalović (gitara i vokali).
Kako saznajemo, u narednom periodu planiraju da predstave još nekoliko singlova, a do kraja godine i debitantsko EP izdanje.
Croatia records izgubila je spor na Ustavnom sudu Republike Hrvatske i sada je konačno jasno da privatizaciju Jugotona nisu sproveli na pravilan način, već su otuđili izuzetno vrednu diskografsku imovinu i na njoj decenijama zarađivali milione. Ustavni sud odbio je žalbu Croatia Records u kojoj se tvrdilo da je ceo postupak do sada bio nepravedan.
Tako na snazi ostaje odluka Visokog upravnog suda Republike Hrvatske koji je utvrdio da je najveći hrvatski diskograf Croatia Records nepravilno privatizovao Jugoton. Sud je, kako je pisao Telegram, pravosnažnom presudom utvrdio da vrednost tih snimaka, na temelju kojih se rade novi snimci ili kompilacije, nikada nije procenjena niti je za nju Croatia Records išta platio, prenosi index.hr.
Šta je odlučio Ustavni sud?
Croatia Records se žalio da sudski postupak nije bio pravedan jer se sudovi nisu rukovodili činjenicama koje su sami utvrdili, već onim što su im prezentovalii Hrvatska glazbena unija i DORH. Uveravali su da je privatizacija sprovedena OK te da su fonogrami njihovo vlasništvo u koje država nije smela da se upliće. Pozivali su se i na preduzetničke slobode, ali ništa od toga Ustavni sud nije prihvatio, piše Telegram.
Sudije Ustavnog suda kažu da je sudski postupak sproveden u skladu sa zakonom. “Postupak koji je prethodio ustavnosudskom postupku nije rezultirao povredom ustavnog prava iz Članka 29. stavka 1. Ustava, kao ni prava na sudsku kontrolu zakonitosti pojedinačnih akata upravnih tela iz Članka 19. stavka 2. Ustava”, napisano je u odluci Ustavnog suda.
Posle raspada Jugoslavije, kao naslednik Jugotona, hiljade master-snimki među kojima i one najpoznatijih izvođača nasledila je Hrvatska naklada zvuka i slike, koja je kasnije preimenovana u Croatia Records. Udeli te kompanije, prema Zakonu o transformaciji, devedesetih su privatizovani. Ukratko, Croatia Records je 28 godina koristio i zarađivao na snimxima koji nisu legalno bili njegove.
“Rešenjem Hrvatskog fonda za privatizaciju od 5. oktobra 1993. godine”, stoji u presudi Visokog upravnog suda iz avgusta prošle godine, “utvrđeno je da će se deo fonoteke, za koji nadležna tela utvrde da se ne smatra delom nacionalnog blaga Republike Hrvatske naknadno proceniti, a deonice u protivvrednosti vratiti Fondu za privatizaciju, što međutim nije sprovedeno”.
Predstavnici Croatia Recordsa s time se ne slažu i tvrde da fonograma nije moglo ni da bude na spisku privatizirane imovine jer je pojam fonograma u Zakon o autorskom pravu uveden 2003. godine. Te 2003. sprovedena je i revizija u Croatia Recordsu.
I dok u toj diskografskoj kući tvrde kako je revizija rekla da je s privatizacijom bilo sve u redu, u Hrvatskoj glazbenoj uniji (HGU) iz nalaza revizije iščitali su kako u postupku transgormacije Jugotona ipak nije procenjena vrednost snimaka, odnosno mastera iz Jugotonove arhive. Usledile su godine tokom kojih je ovaj problem bio pod tepihom, a snimci su se uredno koristili.
Da li je Štulić bio u pravu?
Nekadašnji frontmen Azre Branimir Johnny Štulić u svojim je retkim javnim istupima tvrdio da ga je Croatia Records oštetio. Štulićeve tužbe protiv Croatia Recordsa uglavnom se tiču autorskih prava za njegove albume, ali za pretpostaviti je kako je u istupima mislio i na problematičnu privatizaciju u kojoj nisu plaćeni Jugotonovi fonogrami.
“Sudovi u Srbiji su bar prihvatili žalbe mojih advokata, dok u Hrvatskoj nisu čak želeli ni započeti postupak. Ja sam zaista jedinstven slučaj verovatno u svetu, da mi se za sve moje muzilčke i literarne radove nisu plaćali zasluženi honorari”, izjavio je Štulić pre nekoliko godina o svojim tužbama.
“Mnogi misle da meni nije stalo do novca, ali ja ne razmišljam tako. Normalno je da dobijem novac koji sam pošteno zaradio. Niko mi ne može uzeti dušu. Blues pevačica Bili Holidej je umrla u bedi, a ja kažem – nije sirota Bili, već kompozitor i pisac Johnny, ne želim tako da skončam“, kazao je. Sve Štulićeve tvrdnje čelnici najveće domaće diskografske kuće su demantovali.
Pravdali su se ugovorima koje su s Azrom imali još 1980-ih.
Danac hrvatskog porekla, veliki obožavalac Eda Širana, uveren je da je njegov idol reinkarnacija njegove pokojne pratetke, a za to ima i veoma dobar razlog.
Naime, tridesetogodišnji muzičar ima upečatljiv izgled, riđu boju kose i blede je puti, a isto je tako uz gotovo identične crte lica izledala i njegova pokojna pratetka.
Istražujući svoje porodično stablo, student iz Danske otkrio kako njegova pokojna pratetka izgleda identično poput Širana. I samog Eduarda Hromkoviča iz Kopenhagena zapanjio je, tokom porodičnog okupljanja, pronalazak stare fotografije njegove pratetke, za koju su svi zaključili da je slika i prilika popularnog pevača.
Aunt “Ed-na” is trending…. A guy found a pic of his great aunt who looks like Ed Sheeran!
– Bilo je to tokom porodičnog okupljanja pre nekoliko godina. Tamo je bilo oko 200 ljudi. Moja porodica je prilično velika i raširena po nekoliko različitih zemalja – počeo je svoju priču za NewsWeek šokirani Eduard. Inače, kako je ispričao, tokom pomenutog porodičnog okupljanja, neko je izradio porodično stablo na kojem su bile i fotografije starijih generacija.
– Gledao sam slike, jer nisam poznavao svoju familiju. I tu je bila i ona, fotografija moje pratetke. Morao sam ponovo da pogledam, a čak sam i pozvao i brojne članove svoje porodice da se uvere i sami. Svi su potvrdili da zaista izgleda kao Ed ŠIran – rekao je Hromkovič.
Pratetka Eduarda Hromkoviča i i Ed Širan/Photo: printscreen
iako je Eduardova pratetka identičnog izgleda kao i slavni crvenokosi muzičar, student ne veruje da mđeu njima postoji ikakva druga povezanost.
– Nikad se ne zna, zar ne? Koliko ja znam, većina moje porodice živi i dolazi iz Slovačke. Ali, ako odete dovoljno daleko u prošlost, postoji i hrvatsko poreklo. Zato sumnjam da je moguća neka povezanost, nažalost – dodao je Eduard.
Neverovatna fotografija je postala hit na internetu kad je Eduard podelio na Reditu gde je u vrlo kratkom roku zaineterovala brojne korisnike koji nisu mogli da veruju svojim očima.
“Reinkarnacija Eda Širana. Nema sumnje u to”, “Mnoga lica Eda Širana! Ovo je ludo”, “Uvek sam znao da Ed Širan ima energiju stare tetke. Deluje kao tausta stara duša”, “Za ime Boga. Ona doslovno ima njegovo lice! Sad sam sve video”,samo su neki od komentara koji su usledili na Reditu, a posle neverovatnog otkrića, Eduardova pratetka brendirana je kao – Edna Širan.
Ona se zove Gvendolin Luis, a umetničko ime joj je Dylyn. Nekada je bila mala pop zvezda sa 10 najboljih plesnih hitova na američkim listama. Zbog sjajnog glasa i truda, ali i numera koje su producirali The Weeknd i Britni Spirs, postigla je zavidan pop uspeh.
Ispostavilo se, međutim, da to nije bila njena “šolja čaja” jer njen originalni pravac je definitivno – rock. Odrastala je u kinesko-britansko-kanadskoj porodici u Torontu, slušajući kolekciju ploča svog oca iz 70-ih.
Kada nije bila na turneji sa bivšim tinejdžerskim idolima ili svirala na elektro žurkama u Nemačkoj, bila bi kod kuće i slušala Black Sabbath, Queens of the Stone Age, Led Zeppelin, Pink Floyd…
Počela je potom da svira u rok bendovima, a sada je konačno solo autor i ono što jeste – DYLYN.
Ona je mlada, plava i lepa, a evo kako zvuči njen glas u pesmi “Hurt”.
Alek Boldvin je u petak predao mobilni telefon policiji Long Ajlenda, skoro mesec dana nakon što su vlasti obezbedile nalog za nabavljanje uređaja nakon kobne pucnjave na setu filma “Rust”.
Veruje se da sadrži informacije o ubistvu rediteljke Haline Hačins u oktobru.
– Oni će izvršiti ekstrakciju podataka, a zatim će nam predati telefon. Ali neće sve što se nalazi na telefonu biti na raspolaganju tokom istrage. Biće neke izuzete informacije koje se ne smatraju relevantnim za istragu, kao što su materijali o privilegijama advokata i klijenta, komunikacija između gospodina Boldvina i njegovog advokata, kao i privilegovane informacije supružnika – rekao je službenik za javno informisanje kancelarije šerifa okruga Santa Fe, Huan Rios.
Primopredaja je usledila dan nakon što je šerifska kancelarija okruga Santa Fe saopštila da “do danas mobilni telefon nije predat vlastima“.
Policija u Novom Meksiku dobila je nalog za mobilni telefon 16. decembra, a glavni detektiv na slučaju je brzo obavestio Boldvinovog advokata.
On nije uspeo da ga preda nedeljama, što je primoralo vlasti Santa Fea da se udruže sa kancelarijom šerifa okruga Safolk na Long Ajlendu prošle nedelje kako bi ga uzeli.
Žika Todorović i ulični orkestzar/Photo: instagram printscreen
Glumac Srđan Žika Todorović objavio je na svom Instagram nalogu snimak na kojem se vidi kako se za srpsku Novu godinu provodio uz trubače.
Naime, Žika se pridružio uličnim sviračima, te se latio goča. On je počeo da drži ritam trubačima nasred ulice, što je izazvalo oduševljenje prisutnih, ali i njegovih pratilaca koji su mu u komentarima ispod objavljenog videa pisali:
“Žiko, ti si car”, “Ti si moj omiljeni glumac, a sada i muzičar”, “Bio je član EKV-a i “Discipline kičme” normalno je da zna sa bubnjevima”, samo su neki od komentara.
Podsetimo, glumac je početkom prošle godine između ostalog govorio i o periodu života kada je svirao bubnjeve u legendarnim rokenrol bendovima.
– Disciplina mi se desila na najluđi mogući način. Bio sam bez benda, tačnije između dva benda. Radnička kontrola se samo raspala. To je bilo vreme kada je bilo lako sklopiti bend, a još lakše da ga neko napusti.
Osvrnuo se usput i na to kako je tada funkcionisala rokenrol scena, te zašto su tadašnji muzičari lako napuštali bendove.
– Nije bilo para u tome. To nam je zapravo bio hobi i neko malo buntovništvo. Kasnije kad uđeš u ozbiljnije vode, gde još ima i love, onda počinje ozbiljniji pristup svemu. Šarlo se raspao, nastale su Katarina Druga i Disciplina kičme. Njihov bubnjar Kele je iznenada dobio poziv u vojsku i Koja se setio mene, jer smo im u vreme Radničke kontrole bili nekoliko puta predgrupa. Zvao me je da uđem u bend, što je za mene bilo neshvatljivo. To je kao da si fudbaler, pa te iz Radničkog iz Pirota zovu u Crvenu zvezdu ili Partizan. Imao sam sreću da su oni već imali potpisan ugovor, tako da sam ušao u bend, i za mesec dana smo već snimili prvu ploču. Tad sam imao 17 godina. Sa Disciplinom sam svirao četiri, pet godina, pa sam otišao u vojsku i upisao glumu, a paralelno sa glumom sam i dalje svirao u Disciplini. To sve dugujem svom pokojnom profesoru glume, koji me je puštao svaki vikend da idem da sviram. Kasnije smo imali neku fazu gde smo se Koja i ja posvađali, pa me je izbacio iz benda, a poklopilo se da baš u tom trenutku Raka bubnjar napušta EKV. Milan Mladenović i ja smo se i ranije znali iz muzičkih krugova, jer sam tad već bio poznat bubnjar. Pozvali su me u EKV, što sam s radošću prihvatio. Tako neka promena mi je jako prijala, jer je i muzički trebalo drugačije snimati, a i ekipa je bila drugačija – ispričao je glumac u ispovesti za Nova.rs.
Novosadski indastrijal rok bend dreDDup predstavio je novi spot.
Reč je o petom po redu spotu sa aktuelnog albuma “Romance of Romance” i to za istoimenu pesmu.
Reditelj je bio Mihajlo Obrenov, a video je sniman u celosti u Novom Sadu.
dreDDup/ Photo: Promo
Kako je pandemija stopirala koncertne aktivnosti, bend dreDDup se okrenuo studijskom radu i snimanju novih video materijala.
U planu je još nekoliko spotova, kako za pesme sa aktuelnog albuma tako i za pesme koje bend izvodi već godinama,a koje nemaju video prezentaciju.
Početak ove godine obeležio je prvih 25 godina aktivnog postojanja dreDDupa i bend uveliko priprema nove projekte i koncerte.
Jedan od takvih je koncert u Segedinu na Tanz festivalu sredinom februara, kao i koncert u Slovačkoj na Nu Sound of Serbia festivalu gde će, početkom aprila, predstavljajti Srbiju zajedno sa bendovima Repetitor i E-Play.
Inspirisan besnom pank erom koja je rasplamsala u Londonu sredinom 1970-ih, Bili Ajdol je usmerio svoj fokus na rokenrol slavu kao pevač benda Generation X (aka Gen X). Od svog početka 1976. godine, Gen X je počeo da stvara ime u Londonu kao jedna od mnogih buntovnih pank grupa koje su želele da pokažu srednji prst establišmentu posle Sex Pistolsa.
Do 1977, grupa je postala jedna od najpoznatijih pank grupa u Velikoj Britaniji, zajedno sa The Jam, jednim od prvih pojavljivanja na BBC “Top of the Pops”. Uprkos njihovoj popularnosti, Gen X nije imala velike uspehe na top listama i podrška njihove etikete je počela da jenjava.
Sa neuspelim pokušajima da se dostignu viši ešaloni britanskih top lista i sa članovima koji su težili da se kreativno kreću u sasvim suprotnim pravcima, ova prva inkarnacija Gen X je raspuštena, obeležena odlaskom Bilija Ajdola koji je kao solo umetnik tražio nove horizonte. Bilijeva solo karijera odvela ga je od nacionalne slave, kao još jednog frontmena pank benda koji je stigao do pozicije globalnog priznanja. Njegov prvi solo album “Billi Idol” objavljen je 1982. godine sa zapanjujućim komercijalnim uspehom zahvaljujući privlačnom singlu “White Wedding” koji je, zajedno sa ponovnim izdavanjem singla Gen X “Dancing with Myself”, omogućio Idolu da dobije mnogo vremena na novoosnovanom MTV kanalu sa svojim harizmatičnim vizuelnim performansom.
Tek 1983. sa “Rebel Yell” Idol je dostigao vrhunac svoje moći kao popularni post-pank umetnik. Album je bio njegov najuspešniji do tada sa velikom popularnošću preko Atlantika. Od hitova na “Rebel Yell” jedna pesma se izdvaja kao možda najveća pesma Bilija Ajdola. “Eyes Without a Face” je bio jedan od sporijih Idolovih singlova koji je imao duboku privlačnost jer je želeo da se okrene od uticaja panka i umesto toga proizveo klasik novog talasa.
“Eyes Without a Face” napisana je kao oda francuskom filmu “Les Yeux Sans Visage” , što se na engleski prevodi kao – pogađate – “Oči bez lica“. Film je 1960. godine objavio francuski režiser Žorž Franju. To je horor priča u kojoj hirurg izaziva saobraćajnu nesreću koja ostavlja lice njegove ćerke užasno unakaženo. Otac, opterećen krivicom, u delirijumu tada počinje da pokušava da povrati lepotu svoje ćerke u uvrnutom ludilu otmica u kojima guli lica devojaka u nadi da će moći da ćerki vrati lepotu i pronađe svoj put do iskupljenja.
Bili Ajdol se sa ovom užasavajućom pričom povezao na takav način da ga je inspirisala da napiše jednu od svojih najozbiljnijih balada, koja definitivno zaslužuje svoje mesto u muzičkoj istoriji iznad ostatka njegove diskografije. A ako budete imali priliku da pogledate ovaj klasični francuski film, preporučujemo vam da to uradite uz njegovu “Eyes Without a Face”. Garantovano će vam se naježiti svaka dlačica na vratu…
“Bitlsi ili Stounsi?“ Uvek me je nervirala ova toliko popularna i opštepoznata “dilema“, iako sam, po svom muzičkom senzibilitetu, uvek nekako bila bliža Stounsima. Mene je uvek više morilo, ma koliko to besmisleno i čudno zvučalo, pitanje “Bitlsi ili Lenon?“
Vrlo je verovatno da će mnogo vas sad prevrnuti očima uz silent komentar – “ma šta ova piše“, ali tako je to bilo u mojoj glavi, godinama.
Uprkos tome što sam znala da je on taj koji je sa Polom Makarnijem zapravo napravio bend koji je postao globalni fenomen i što je bio njegov neodvojivi deo, Lenona sam “zakačila“ iz onih kasnijih dana i u mojoj glavi taj senzibilitet mi nije išao uz tu priču. Bar ne ovako površno.
Valjda sam zato imala želju da zagrebem malo dublje i upoznam i njih i njega na malo drugačiji način. I opet ih negde, i ovom poslednjom rečenicom, delim. Oni i on.
Ljiljana Zdravković/ Photo: AleX
Uopšte nije sporno da su svi bili zanimljive ličnosti za proučavati. Uopšte nije sporno da je Pol Makartni faca za sebe sa ozbiljnom “karijerčinom“ čije sam solo momente pratila još kao klinka. Ali Lenon je – Lenon!
Zbog konstatacije iz prvog pasusa, nisam bila previše sklona tome da se suviše udubljujem u istoriju Blitlsa, iako sam s godinama razvila potpuno drugačije poštovanje prema njima i njihovoj muzici.
I naravno da sam, iz znatiželje, nabavila i njihovu biografiju. Logično je bilo da posle toga imam još veću želju da pažnju posvetim njemu. Jer, Lenon je – Lenon.
Kopkalo me je, da budem iskrena, koliko se moja slika o njemu i taj osećaj koji sam imala kad se njegovo ime pomene, razlikuje od onoga što je on zapravo bio. Zato mi je legla ova,”Biti Džon Lenon“ (Rej Konoli, Laguna).
Šta to zapravo znači? I mogu li da dođem do odgovora na pitanje zašto nama toliko znači? Zašto je Lenon – Lenon?
Ljiljana Zdravković/ Photo: AleX
“Imagine all the people…“ sa sve zvoncarama i “lenonkama“ na nosu… pa beli klavir, gospođa umetnica pod ruku, golotinja i sloboda… zen master, mekan lik, fin i pomirljiv umetnik, garantovano? Nope. Ni blizu.
“Sve važne stvari u njegovom životu, pisanje, sviranje, crtanje karikatura, ljubav i mržnju, on je proživljavao vatrenom, burnom strašću, “spontano”…“
Zato često volim one stotine i stotine stranica ovakvih knjiga koje se bave nečijim detinjstvom, mladošću, školovanjem… volim da vidim ko je neko bio i odakle (ako je to nekad uopšte moguće skontati) potiču neke od osobina tih velikih ljudi koje smo mogli da vidimo i mi smrtnici.
“Promenljiv kao vreme u Liverpulu“, on “nikada nije predugo ostajao isti Džon Lenon“. Klinac koji traži pažnju, fin i uredan dečko iz predgrađa, ratoborni student umetnosti zaluđen rokenrolom, multimilionerski boem, duhoviti ali surovi zabavljač okoline, psihodelični guru koji je u svemu što je radio osećao nemir…
Imam utisak da pisac, s razlogom, sve vreme pokušava da nađe razloge za njegovu konstantnu želju za promenom. I konstantno provlači, vrlo suptilno, tu kontradiktornost koja ga je pratila, neopisivu želju za pažnjom i oklop koji je čuvao i “glancao“ sve vreme svog postojanja.
Biti Džon Lenon/ Photo: AleX
Negde sam i ja sve vreme u tim redovima tražila razloge za tu ludačku želju da se istakne, da bude vođa i da bude bolji i “jači“ od drugih i pokušavala to da uklopim sa očiglednim pokazateljima, od malih nogu, da to biće ima nešto predivno i suptilno umetnično u sebi.
Kako se slaže taj mališa koji je slušao i voleo priče, sa 9 godina počeo da stvara, “obožavao besmislene rime, igru reči i maštarije sveta snova“ i svoju usnu harmoniku, sa surovim buntovnikom koji je mrzeo autoritete, “šalio se“ na račun tuđih nedostataka, i vrlo svesno i jasno pokazivao koliko mu je važno da bude važan?
Kako se slaže lik kojeg su, zbog tetaka (imao ih je četiri i odrastao je sa jednom od njih) celog života privlačile jake žene, sa posesivnim i ludački ljubomornim likom koji je zbog gluposti ošamario svoju devojku, buduću ženu?
Da li je zaista bio neshvaćeni genije (kako je za sebe tvrdio) ili je samo pokušavao da u spoljašnji svet proturi takvu sliku? Da, bilo mi je zanimljivo i da saznam kako je izgledao njegov muzički razvoj, od te usne harmonike do svetskih turneja.
Ljiljana Zdravković/ Photo: AleX
Kako je uvideo snagu pop muzike ali i koliko mu je značajan bio rokenrol, Elvis, Badi Holi… Kako je sazrevao uz The Quarry Men, upoznao Pola… Koliko je njihovo prijateljstvo i kreativno rivalstvo uticalo na obojicu… Koliko je važan deo njegovog života i razmišljanja bio Stjuart Satklif… gde su i po kakvim klubovima pokušavali da postanu “rok zvezde“ (a on je to svakako hteo), kako su se dovijali za instrumente (yup, jednu gitaru je i ukrao, bez pardona), kako su podnosili to što su zvezde, kada su jednom to i postali… Pa i kako je uspeo da “socijalne naočare okruglog okvira“ koje je mrzeo da nosi pretvori u “modni stav“...
Sve je to zanimljivo pričitati i saznati, kada je u pitanju bend koji je obeležio istoriju popularne muzike i postao i ostao ne samo bend već – fenomen.
Ali mene je nekako, iskreno, sve vreme zanimalo to nešto u njemu zbog čega je i on sam postao fenomen. Mislim da sam uspela da shvatim, ali neću iznositi zaključke, to morate sami. On je to zaslužio. Jer Lenon je, ipak – LENON.
