Australijsko-američka supergrupa The Dead Daisies, koju će Beograđani imati priliku da gledaju 6. jula na Tašmajdanu kao specijalne goste na oproštajnoj turneji Whitesnakea, objavila je na zvaničnom sajtu povratak bubnjara Brajana Tičija u svoje redove.
– Kakav lep način da se započne 2022. godina. Uzbuđen sam što se vraćam za bubnjeve i što ću učestvovati u moćnom rokanju sa svojim dobrim prijateljima Glenom Hjuzom, Dagom Oldričom i Dejvidom Louijem. Radujem se što ću vas sve videti na turneji ove godine – izjavio je Brajan Tiči.
Brajan Tiči/ Photo: Promo
Brajan se prvi put pridružio The Dead Daisies 2013. godine tokom US Uproar turneje i od tada je redovno svirao sa bendom uključujući koncerte na Kubi i u Poljskoj na Pol’and’Rock Festivalu (poznatom kao Woodstock Festival Poland), a učestvovao je i u snimanju albuma “Revolución” i “Make Some Noise”. Svirao je i sa mnogim poznatim svetskim bendovima uključujući Whitesnake, Foreigner, i sa Ozijem Ozbornom.
– Oduševljeni smo što se Brajan vratio u Daisies ekipu. On je izuzetan bubnjar. A što se tiče Tomija, on je odlučio da se posveti svojim solo projektima – izjavio je Dejvid Loui i dodao: – Zaista se radujemo što ćemo i ući u studio i svirati na velikim binama tokom 2022.
– Veliko hvala neverovatnom Tomiju Klafetosu što je bio sa nama. Bilo je sjajno imati ga u bendu. Želimo mu sve najbolje – poručila je The Dead Daisies ekipa.
Bendovi Kobold, Prematory i Stra’ Od Mra’ nastupiće u subotu, 29. januara u zemunskom klubu Fest.
Photo: Promo
Kobold je beogradski spid metal trio koji je do sada objavio dva EP-a, dva albuma, nekoliko singlova i održao više od 50 koncerata širom Balkana.
Koncert u klubu Fest organizuju sa misijom da predstave delić atmosfere kojom će obeležiti novu, 2022. godinu širom Srbije i regiona.
Prematory je petočlani gothic doom metal bend osnovan u leto 2017. godine da malo protrese duhove prošlosti i odsvira neke svoje omiljene pesme iz tinejdžersko-adolescentskih dana.
Skupljeni iz bendova Lost Boys, Consecration, The Father Of Serpents, Groteska i Sekta, Prematory su toliko matori da su uspeli da odsviraju čak dva koncerta za pet godina i upravo se spremaju za nejubilarni treći.
Stra’ Od Mra’ su beogradski metal bend, dobro poznat na lokalnoj metal i pank sceni. Na repertoaru su autorske pesme, kao i dobro poznati hitovi stranog i domaćeg metala i panka.
Zagrebačka grupa She Brought Me Gasoline objavila je svoj drugi studijski album pod nazivom “There were times”.
Album sadrži 11 novih originalnih pesama koje stilski pripadaju sirovoj mešavini americane i bluesa. Od algoritamske regulacije do malog zapuštenog bosanskog gradića, punog železa… od loših porodičnih odnosa do ljubavi koja odoleva svim iskušenjima… To su teme kojima su inspirisane pesme novog albuma “There were times”.
Album se suštinski bavi procesom dehumanizacije društva i njegove transformacije u neželjenom smeru, pa je tom smislu povezan s prethodnim albumom koji se još bavio time kako sačuvati vrednosti.
Debi album “On values and trash” iz 2020. godine je dobio izvrsne ocene kritičara i poklonika ove vrste muzike, a nekoliko lokalnih i regionalnih portala ga je uvrstilo na listu najboljih regionalnih albuma u 2020. godini. Novi album “There were times” prema prvim recenzijama zadržava kreativni nivo i kvalitet prethodnog albuma.
Bend je album najavio singlom i video spotom za uvodnu “Above the regular crowd”, iza koje sledi splet bržih blues stvari, instrumentala i sporijih pesama kantautorskog izraza, među kojima se posebno ističe saradnja s Majom Posavec u baladi “The road”.
Veći deo albuma snimljen je u studiju instaliranom u vikendici na ivici šume pored Varaždina, što daje dodatan ambijent celom konceptu, a produkciju albuma potpisuje kompletan bend.
Džoni Dep je možda i dalje persona non grata u Holivudu, ali se čini da zvezdi “Pirata sa Kariba” Evropa nije okrenula leđa i ovog leta priznati glumac trebalo bi da snima film o francuskom kontroverznom kralju Luju XV, piše Variety.
Nakon optužbi za nasilje u porodici koje je njegova bivša supruga Amber Herd iznela protiv njega, ovaj američki glumac je izgubio uloge u nastavcima popularnih franšiza, a poslednji film koji je snimio bilo je potresno ostvarenje “Minamata”.
U najavljenoj drami epohe, Dep bi trebalo da igra kralja Luja XV (1710-1774), koji je bio jedan od vladara koji su najduže vladali Francuskom, u početku omiljen u narodu toliko da je dobio nadimak “ljubimac”, da bi život okončao kao nepopularni kralj, optužen za rasipništvo, korupciju i razvrat.
Snimanje filma bi trebalo da počne na leto i tokom tri meseca planirano je da filmska ekipa radi na prepoznatljivim lokacijama u Parizu, između ostalog i u šalati Versaj.
Iza ovog projekta stoji francuska scenaristkinja, rediteljka i glumica Maiven. Sa krimi dramom “Polisse” (2011), osvojila je Nagradu žirija u Kanu, potom dobila 13 nominacija za nagradu “Cezar”, a onda se i sa sledećim ostvarenjima “Moj kralj” (Mon roi) i “DNK” (ADN), nadmetala, takođe, na Kroazeti.
Dobitnik 68. NIN-ove nagrade za roman godine je Milena Marković.
Žiri za dodelu priznanja, koji čine Teofil Pančić, Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević, odluku o ovogodišnjem dobitniku doneo je danas nakon poslednjeg sastanka u hotelu Moskva.
Milena Marković – Deca
Podsetimo, od ukupno 17 naslova iz užeg izbora za 68. NIN-ovu nagradu za roman godine u finalu se našlo šest naslova koji su najbolje odgovorili na uslove konkursa.
Među odabranim romanima nalazili su se “Sampas” Ilije Đurovića, “Ono o čemu se ne može govoriti” Elvedina Nezirovića, “Deca” Milene Marković, “Španska čizma” Vladimira Kopicla, “Mokrinske hronike” Srđana V. Tešina i “Pogovor” Davida Albaharija.
NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a prošlogodišnji dobitnik bio je Svetislav Basara.
Prvi pevač legendarnog britanskog heavy metal benda Iron Maiden Pol Di’Ano (63) se već tri meseca nalazi u zagrebačkom domu za stare “Medisal” gde se oporavlja posle nekoliko operativnih zahvata koje je uradio u Engleskoj, ali oni nisu, kaže, doneli željeni rezultat.
– Hrvatski lekari su me spasili, vaši su stručnjaci jedni od najboljih – ispričao je Di’Ano za Večernji list. – Vratili su me na noge, pošto su mi u Engleskoj rekli da mi spasa nema i da verojatno više nikada neću hodati. Sada mi se vratila vera u oporavak i povratak na pozornicu – rekao je prvi pevač legendarnog britanskog heavy metal benda Iron Maiden.
U Hrvatsku se, kako kaže, zaljubio jop davno, kada je još nastupao i letovao u Dalmaciji, a ne bi se bunio ni da posle oporavka i turneje koju planira starost provede upravo u Zagrebu, mestu koje je postalo njegov novi dom, pa za sebe kaže da je pravi ‘dečko iz Dubrave’ i ‘najmlađi starac’ u domu.
Pevač se u Hrvatskoj nalazi već nekoliko meseci nakon što ga doktori u Engleskoj ‘otpisali’, a prvi problemi krenuli su 2015. godine u Argentini kada je dobio sepsu.
Kolena su polako počela da mu otkazuju zbog brojnih povreda. Pomoć je odlučio da potraži u rodnom Londonu, ali prognoze su bile loše, a potom je došao na rehabilitaciju u Hrvatsku. Oseća se jako dobro, prvi put je stao na noge u poslednjih 5 godina, a iako mu se nastupi činili kao daleka prošlost, to se sada promenilo.
Ljubitelji heavy metala Pola ponajviše pamte kao člana legendarnog benda Iron Maiden, ali do pauze zbog zdravstvenih problema gradio je uspešnu karijeru i bio član nekoliko bendova kao što su Killers, Battlezone i Praying Mantis, a i danas se rado priseća početaka u jednom pabu u Londonu.
– Odrastao sam u istočnom Londonu, a tamo je izbor u ono vreme bio veoma jasan – ili ćeš upasti u bandu ili ćeš postati fudbaler ili ćeš se baviti muzikom. Ja sam odabrao muziku, ali i ovu drugu mračniju stranu, ali muzika je ponedila. Došlo je do eksplozije punka, svako je mogao da stvara muziku, a to mi se posebno svidelo. Pre Iron Maidena pevao sam u lokalnom bendu, imali smo svirke u pabovima po Londonu, ništa veliko, ali stvarali smo i radili ono što nas je radovalo. Zapravo, kada malo razmislim, bili smo stvarno dobri, vladali smo istočnim Londonom, a onda se sve promenilo – priča Di’Ano koji je preko zajedničkog prijatelja došao u kontakt s legendarnim Stivom Harisom.
– Išli smo u istu srednju školu, ali on je bio malo stariji pa nismo imali priliku da se upoznamo ranije. Išao sam na audiciju, iako mi se to tada činilo kao potpuni promašaj, ali dobio sam posao koji sam prvo odbio! Stiv me potom pozvao u svoj dom u Londonu, družili smo se, razgovarali, otkrio mi je svoje planove i pokazao muziku koju je radio. Tada smo kliknuli, sve je došlo na svoje mjesto, a ostalo je istorija.
I danas postoje brojne teorije zašto je Pol napustio bend, ali kako otkriva, nije bilo nikakve drame ni sočne priče koja bi punila medijske stupce, jednostavno je znao da je došlo vreme za promenu.
– Posle odlaska iz benda konačno sam osetio šta znači sloboda. Da, istina je da je došlo do nesuglasica s Harisom i menadžmentom, ali meni je najviše smetalo što je muzika počela da se menja. Zapravo, nije se dogodila neka velika svađa, ali mišljenja su počela da se razilaze. Meni se više sviđala muzika koju smo izvodili na prvom albumu, koja je bila više ‘sirova’ i koja je vukla prema punk-zvuku, dok su nove pesme bile nekako više ‘uglađene’ – kaže Pol i dodaje:
– Za uspeh benda kao što je Iron Maiden potrebno je da svaki član daje hiljdau posto od sebe i da bude sto posto ‘unutra’, jer ako niste, nećete zeznuti samo sebe, već i ceo bend i fanove. Shvatio sam da je vreme da odem, a tako je bilo najbolje i za mene i Iron Maiden.
Posle odlaska iz benda neko vreme je lutao po Americi koja mu nikada nije ‘legla’, osim Teksasa, a onda se krajem 80-ih uputio prema Brazilu za koji je odmah znao da će postati njegov dom baš kao i London u kojem je odrastao. Iako se njegov rodni grad promenio i danas je ‘uglađeno’ mesto, za njega će uvek imati poseban šarm.
– London se zaista jako promenio. Znam da ću sada zvučati kao moja majka ili baka, ali pre nije bilo novca, ljudi su bili siromašni, ali je bilo poštovanja, pozdravljali smo se na ulici i uvek bili spremni da pomognemo jedni drugima. Možda smo se znali samo iz viđenja, ali doslovno si mogao nekome da uđeš u kuću i družiš se, a toga sada više nema. Tamo su i dalje moji prijatelji i fudbal. Znam, tipičan britanski odgovor.
S Harisom se, kaže, čuje redovno, a njihov susret posle gotovo sedam godina trebalo bi da se dogodi upravo u Zagrebu budući da Iron Maiden priprema pravi muzički spektakl 22. maja u Areni Zagreb, a veliko iznenađenje priprema i Pol. Naime, posle sedam godina pauze prvi nastup imaće baš u Zagrebu.
– Nastup u Zagrebu organizovao je moj dobar prijatelj Stjepan, odličan pisac i osoba zbog koje sam i došao ovde. Biće to koncert kojim ču zahvaliti Hrvatskoj, lekarima i svim obožavaocima koji su bili uz mene i pomogli mi da preživim ovaj težakperiod. Detalji su spremni, a nastupu u Zagrebu raduje se i moj bend iz Norveške – otkriva Di’Ano, koji će nastupiti samo dan pre Iron Maidena, tačnije 21. maja u Bikers and Bear Factoryju.
Kompletan intervju sa Polom Di’Anom pročitajte na ovom linku.
Nirvana na koncertu “Live and Loud”/Photo: Wikipedia
Novi set Nirvana NFT-ova biće lansiran sledećeg meseca, kako bi se proslavio 55. rođendan Kurta Kobejna. Nezamenjivi tokeni biće objavljeni 20. februara i biće napravljeni od dosad neviđenih fotografija snimljenih na jednom od koncerata benda 1991. godine.
NFT set će se sastojati od 28 fotografija koje je napravio fotograf Fejt Vest i prodavaće se putem Pop Legendza. Footografije su snimljene 6. oktobra 1991. – šest dana posle objavljivanja albuma “Nevermind”, kada je Nirvana nastupila u JC Dobbsu u Filadelfiji.
Cena digitalnih komada počinje od 99 dolara i ide čak do 250.000 dolara. Obožavatelji će moći da kupe kopije fotografija u crno-beloj i u tzv. acid-washed tehnici za 99 dolara ili preuzeti umetnička dela stvorena od tri slike za 499 dolara. Po ovim cenama biće dostupno 100 primeraka NFT-a.
Što se tiče više cene, asortiman će uključivati četiri jedinstvena NFT-a u GIF obliku izrađena od 10 nikad pre viđenih fotografija, koje dolaze s uokvirenim ispisom jedne slike koju potpisuje Vest. Oni će se prodavati na aukciji pojedinačno, takođe u crno-belim i acid-washed verzijama, s početnim cenama od 67 Ethereum ili – 250.000 dolara.
Prihod od prodaje ići će LGBTQ+ neprofitnoj organizaciji The Trevor Project and Grid Alternatives , koja ima za cilj borbu protiv klimatskih promena i nejednakosti prihoda.
“South park” jedna je od najuspešnijih crtanih serija u istoriji televizije. Emituje se više od 20 godina, a već u februaru nas očekuje početak 25. sezone.
A moglo je vrlo lako da se desi da “South park” ne ugleda svetlost dana da nije bilo jednog čoveka – glumca Džordža Klunija.
Naime, davne 1992. godine kreatori serije “South park”, tada anonimci momci Met Stou i Trej Parker, napravili su kratki animirani film pod nazivom”The Spirit Of Christmas”, u kojem se Isus bori sa Frostijem sneškom ispred nekih (tada nepoznatih) klinaca.
Njih dvojica su pokazali crtać svoj prijatelju koji je radio na televiziji Fox, a on ih je pitao da da li od toga mogu da naprave animiranu čestitku. Met i Trej su se tada vodili mišlji da odustanu od same ideje stvaranje serije “South park”.
Međutim, došlo je do preokreta. Naime, sam taj crtani film prebačen je na VHS kasetu, a njen sadržaj se kasnije presnimavao i delio. U jednom trenutku, Met i Trej su bili na jednoj žurki, a domaćin je, verovali ili ne, pustio njihov crtani film.
Crtać je stekao veliku popularnost, a odgledao ga je i Džordž Kluni. Holivudski glumac, kako se piše, bio je toliko oduševljen da je napravio navodno oko 300 VHS kopija i delio ih poznatim ličnostima, piše Let’s CML.
Met i Trej su na kraju dobili ugovor da za seriju, a “South park” je konačno počeo da se prikazuje na televiziji.
Kako bi se zahvalili Džordžu Kluniju, Stoun i Parker su glumcu dali “ulogu” Stenovog gej psa Sparkija u jednoj epizodi.
Sting Polar music prize/Photo: YouTube printscreen
Činilo se da Sting nije mogao pogrešiti 1980-ih. Bilo da je to pevanje sa Filom Kolinsom u Live Aidu, ili usmeravanje The Police na put prema slavi, Sting je takođe napisao neke od neizbrisivih melodija decenije. Uz sve to, stvarao je i deonice koje su nekada bile nemoguće za bas gitaru.
Ako se traži njegova melodija “s potpisom”, to je bez sumnje “Every Breath You Take” i mora da ga je u kasnijim godinama jako ljutilo kada je shvatio da ju je dao svom bendu Police. Ali, pesma mu i dalje donosi uredno bogatstvo, što je gitarista Endi Samers otkrio kada je gitarski rif koji je napravio za melodiju bio semplovan sa “I’ll Be Missing You”.
Bubnjar Stjuart Koplend nije bio lud za aranžmanom za melodiju, rekavši:
– Po mom skromnom mišljenju, ovo je Stingova najbolja pesma sa najgorim aranžmanom. Mislim da je Sting mogao da natera bilo koju drugu grupu da uradi ovu pesmu i da bi bila bolja od naše verzije – osim Endijeve briljantne gitarske deonice. U suštini, to je potpuno propuštena prilika za naš bend. Iako smo na tome zaradili milijarde, a to je najveći hit koji smo ikada imali, kada slušam ovaj snimak, pomislim “Bože, kakva smo gomila seronja bili!”.
Suprotno popularnom mišljenju, “Every Breath You Take” nije ljubavna pesma, već priča o čoveku koga muči senka njegove preminule ljubavi. Uzdržavajući se da ne ode kod nje, tekstopisac bira odbacivanje umesto iskupljenja, znajući da će njegovo sećanje ostati pored nje, jednako surovo kao što ga njeno proganja.
Na mnogo načina, pesma je imala evropsku estetiku, pa je bilo prikladno da Sting bude nagrađen izvođenjem svoje voljene pesme u Švedskoj na dodeli Polar Music Prize 2017. godine. Samo je šteta za izvođača. Basista Police je bio prinuđen da sluša serenada verziju pesme “Every Breath You Take”, koju je otpevao čuveni muzičar Hose Monserat Felisijano Garsija, rođen u Portoriku.
U njegovu odbranu, nije lako otpevati engleski tekst ako si sa drugog govornog područja, a možda je i trema zaslužna za neke od falseta koje bi inače pogodio. Ali Felisijano glasom preplavljuje muziku, zaglušujući bubnjeve i gitare u tom procesu. Bilo koja nijansa koja se mogla naći u muzici je izgubljena, a Sting je uhvaćen kako žudi za lošom verzijom koju je zacementirao u The Police.
Sting pritom čini sve što može da ostane pristojan i uzdržan, svestan da je kamera uperena u njega, ali iz očiju se vide bljeskovi iritacije. Deo publike je samo nekoliko trenutaka udaljen od smeha, a ceo spektakl pretvara se u farsu. Ko zna šta je Sting mislio tokom izvođenja, ali ako je Felisijano očekivao zagrljaj od kompozitora, definitivno je bila pogrešna noć da ga traži.
Ljubazno, Sting je dozvolio da ovaj promašaj prođe u svom govoru o prihvatanju nagrade: “Stojim uz… gospodina Hozea Felisijana, čiji je uticaj na moju muziku i kao pevača i kao gitariste ostao neizrečen do sada”.
Ponekad je bolje držati se originala. Originalni Police snimak pesme “Every Breath You Take” prožet je opasnošću, rizikom, romantikom i kontradikcijom. I možda je Koplend stvarno pogrešio što je tako uradio aranžman za nju. Ali Sting je mogao da prođe i mnogo, mnogo gore. Ovako, na primer:
