Francuski reditelj Mišel Azanavicijus promenio je naslov svog filma koji je prvobitno nazvao “Z”, da se ne bi poistovetilo sa slovom “Z” koje je postalo simbol podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu.
– S obzirom na simboličku težinu slova ‘Z’ od početka rata u Ukrajini i na zahtev ukrajinskih reditelja, rešio sam da promenim naslov svog filma – naveo je Azanavicijus u saopštenju, dobitnik Oskara za film “Umetnik”.
– Taj naslov je možda bio simpatičan kad smo završili film pre nekoliko meseci, a više uopšte nije i ne mogu ga zadržati. Moj film je napravljen da donese veselje i ni u kom slučaju ne bih želeo da se ni izbliza ni izdaleka poveže sa ovim ratom – dodao je francuski reditelj.
On je istakao da je vrlo srećan da može promeni taj naslov i na taj način da označi svoju potpunu podršku ukrajinskom narodu.
Film će se sada zvati “Rez” (Coupez), a radi se o komediji o snimanju filma o zombijima sa francuskim glumcima Berenis Bežo i Romenom Durisom u glavnim ulogama.
Film će biti prikazan 17. maja na otvaranju 75. izdanja međunarodnog filmskog festivala u Kanu, i istog dana će izaći u bioskopskim salama.
Jedan od najpoznatijih rock gitarista regiona, Alen Kraljić – Kralja posle četiri objavljena singla (“Molitva Brata Kvarta”, “Šeke, Šeke”, “Malena 2020” i “Taj bicikl”) konačno je predstavio i svoj prvi samostalni album “Ljubav, ne strah”.
Kralju znamo kao jednog od osnivača čuvenog zagrebačkog sastava Pips Chips and Videoclips, nekadašnjeg gitaristu Majki i kao frontmena popularnih The Miceks, a od 2019. sa svojim istoimenim projektom “Kralja” predstavio se kao pravo osveženje na muzičkohj sceni regiona.
Kralja je autor muzike i teksta svih pesama, takođe je odsvirao i gotovo sve instrumente prisutne na albumu a zaslužan je kako za aranžmane tako i za kompletnu audio produkciju.
Na pesmi “Pronađi me” kao vokal i koautor teksta pojavljuje se riječka kantautorka Mirna Škrgatić. “Iluzija” i “Da li u ovoj zgradi postoji kućni red” na bas gitari ugošćuju poznatog basistu Krešimira Kaštelana (člana grupe Crvena Jabuka), dok su u službi pratećih vokala na pesmi “Kako si” članovi zagrebačkog sastava Široke Ulice – Borna Ocvirk i Filip Komadina.
Takođe, za pesmu “Iluzija” snimljen i video spot, u režiji Ive Plavšić, dok su snimatelji spota bili Mislav Petek i Bruno Radovanić.
Vizuelno rešenje ovog izdanja realizovao je Dinko Čvorić – Doringo a album je objavljen za izdavačku kuću Hitchtone Music & Promotion iz Zagreba.
U Kraljinim rifovima i gitarskim deonicama, kojima je prožet ovaj album, svakako postoje tragovi jednog sad već davnog rock vremena našeg područja, ali njegov jedinstven autorski potpis neupitno ga svrstava u sam vrh aktuelne rock scene.
Metallica je jedan od najuticajnijih bendova u rok muzici, ali možda njihova najznačajnija odlika u svakodnevnom životu je to đto su uspeli da oszanu normalni i s nogama čvrsto na zemlji.
Bend uživa u odličnom odnosu sa svojim fanovima i poklonio im je mnogo uzbudljivih trenutaka tokom godina, od nastupa na Antarktiku do ponude beskonačnog sadržaja, kao što je njihov nedavni MasterClass. Upravo su ovi delovi njihovog života van scene ono što je privuklo Mtallicu njenim fanovima i stvorilo vezu kavu malo bendova ima. Ipak, jedno je sigurno – kada je Metallica u pitanju, biti u tom bendu znači zaista dobar provod. Većina snimaka sa njihovih proba prikazuje kako se kvartet zabavlja, zeza se uz svoje pesme, a ponekad i zaboravljaju svoju ulogu, razumljivo naravno, jer imaju brdo pesama pa je čak i za bend njihove veličine, teško popamtiti sve.
Džejms Hetfild, Lars Ulrih, Kirk Hamet i Robert Truhiljo su muzička braća po oružju, i što je najvažnije, oni su na istoj talasnoj dužini, i to im je omogućilo da ostanu relevantni toliko godina, čak iako njihov stil metala možda nije u potpunosti moderan kao nekada. Ovaj osećaj ravnoteže je lepak koji ih drži zajedno i to je lekcija koju bi mnogi bendovi u nastajanju mogli da nauče.
Razumevanje između svakog člana je toliko dobro da u svakom trenutku mogu da se snađu u gužvi tokom proba i da naprave nešto što dobro zvuči. Tokom tonske probe u Brizbejnu, u Australiji, 2013. godine, dok se bend spremao da isporuči zvezdani set hiljadama fanova kasnije te večeri, grupa je imala jedan od svojih improvizovanih džemova, i to je bilo prilično fanki, u najmanju ruku.
Zvuči kao bilo koji od alt-metal bendova Zapadne obale kasnih 80-ih, kao što su Jane’s Addiction i Faith No More, a onda Hetfild zastaje i dobacuje: “Trebalo bi ovo prodati Chili Peppersima”, na šta se Hamet kida od smeha. To je samo jedan od urnebesnih trenutaka koji pokazuje koliko je nepogrešivo zabavno biti u bendu Metallica. Pogledajte:
Legendarni Majkl Kejn je viđen pre nekoliko nedelja sa suprugom Šakirom Bekš na večeri u restoranu “Scotts” u Londonu. Ovo je njegov prvi izlazak u javnost posle operacije.
Par je u braku 49 godina, a glumac, koji iza sebe ima neverovatnu karijeru, zaljubio se u nekadašnju manekenku na prvi pogled. Naime, on je gledao reklamu za kafu 1971. godine u kojoj je primetio Šakiru.
– Bio sam sa prijateljem kod kuće i gledali smo televiziju kad su prikazali reklamu za kafu iz Brazila. Video sam devojku koja je bila u reklami i rekao prijatelju: ‘Ovo je žena za mene, sutra putujem u Brazil kako bih je našao – otkrio je Majkl.
Dvostruki oskarovac potom je otišao u noćni klub i tamo sreo prijatelja, kome je rekao gde putuje i pozvao ga da ide sa njim. Sve mu je objasnio, a onda su shvatili neverovatnu slučajnost.
– Rekao mi je da radi za tu kompaniju kafe. Pitao sam ga da li mi može pomoći da je pronađem kada stignem u Brazil, a on mi je rekao: Ona nije Brazilka, Indijka je, živi nekoliko ulica odavde – priča Kejn.
Tvrdi kako je nekada ispijao bocu votke na dan i pušio nekoliko kutija cigareta na dan, a Šakira ga je smirila i prestao je sa lošim navikama. Kaže da mu je ona dala motiv da ostane trezan i zdrav.
– Ona je moja desna ruka, osoba od poverenja i sve joj govorim. Bio sam slavan kada sam je upoznao, ali ne bih ovako daleko stigao bez nje – naglasio je glumac, pa je dodao kako je u svojoj dugoj glumačkoj karijeri često bio okružen zgodnim ženama, ali nikada nije imao poriv da prevari suprugu jer je njemu otkad ju je prvi put video ona najlepša.
– Nikad nisam bio u iskušenju da zastranim i prevarim je. Neke moje kolege tvrde kako se prevara na setu ne računa, ali ja se nikad nisam sa time slagao i uvek vodim suprugu na snimanje – objasnio je Kejn i dodao:
– Za početak, tipična stvar pri snimanju filmova jeste odlazak na različite lokacije, sa mnogo prekrasnih glumica, a oženjen si. Znate i sami šta bi se moglo dogoditi.
Šakira i Majkl Kejn/Photo: wikipedia.org
Britanski glumac, koji je odigrao više od 100 filmskih uloga i osvojio sve važne nagrade, pohvalio se kako je njegov brak fenomenalan, a otkrio je i koja je tajna njegova uspeha.
– Tajna uspešnog braka je u dva kupatila. Nikad ne želiš deliti kupatilo sa ženom ili završiti u nekom uglu gde stoje tvoje stvari za brijanje i ostale stvari. Ja sam stariji od nje i treba mi više prostora – ispričao je oskarovac.
Of Monsters And Men/Photo: Meredith Truax press promo
Of Monsters and Men novim singlom “This Happiness” najavljuju EP izdanje “TÍU”. Ovo je treća zasad objavljena pjesma islandskog indie folk/rock benda (posle singlova “Visitor” i “Destroyer”) koja će se naći na njihovom EP-u “TÍU”, najavljenom za izlazak u prvoj polovini juna.
Zajedno s novim izdanjem izlazi i istoimeni dokumentarni film koji je režirao njihov prijatelj Din DeBlis (“Heima”, “Lilo & Stitch”, “How to Train Your Dragon”), a pratiće bend toekom njihovog putovanja po rodnom Islandu. “This Happiness” odsad je dostupna na svim muzičkim platformama.
Pošto je njihova svetska turneja prekinuta zbog pandemije, Of Monsters and Men su se odlučili za nešto drugačiji, intimniji tip nastupa: počeli su da izvode svoje nove pesme na islandskim lokacijama koje imaju posebno značenje za svu petoricu – slično kao što su uradili na svojoj prvoj turneji 10 godina ranije. Bez velikih pozornica, dvorana, izvikanih festivala ili velikepublike: sve se opet svelo na njih petoricu, baš kao što je bilo na početku.
“TÍU” će svetsku premijeru doživjeti na Tribeca Film Festivalu u Njujorku, a biće prikazan 9. juna kada će bend izvesti i nekoliko pesama iz dokumentarca. Osim dokumentarca i novog singla, Of Monsters and Men sada imaju i posebno vinilno izdanje albuma “My Head Is An Animal” kojim se slavi deseta godinšjica izlaska njihovog debija. Slavljeničko uključuje i dve dosad neobjavljene pesme, ali i live izvedbe nastale tokom nastupa u Rejkjaviku prošle jeseni.
Keri je u intervjuu Kevinu Mekartiju sa kanala Fox 5 ispričao da se to desilo na putu ka San Dijegu, gde je trebalo da održi koncert u tamošnjem pozorištu i kaasnije da odu u hotel.
– Moj menadžer Džim Miler i ja smo u kolima pustili Panteru. Ja nikada nisam čuo ništa slično tome. I to me je pogodilo na takvom nivou, to je bila takva ekstremna stimulacija da sam samo počeo da se smejem nekontrolisano i to je trajalo tokom cele pesme. Bio je to nervozan smeh, otprilike kao ‘Šta se ovo dešava?!” Potom smo otišli da se prijavimo u hotel i momci iza nas u redu u hotelu bili su – Pantera. Okrenuli smo se i bili u fazonu “Da li me zajebavaš? Da li me stvarno zajebavaš? Ovo je previše bizarno, čoveče!”.
Glumac je potom pričao i o svojim drugim muzičkim preferencijama.
– Kada se ujutru probudim, moj muzički ukus je tako širokog spektra da je to suludo. Mogu jednog dana da slušam Kaunt Bejzija, drugog dana mogu da slušam rap…većinu jutara zgrabim svoju kafu, sednem na trem i slušam gregorijanske horove. Oni donose ptice u tvoj život, donose ti ceo svet i osetim kao da više nisam u svom telu dok ih slušam. Ali ako upadnem u posebno raspoloženje, ako mi je potrebno nešto ludo ili haotično, onda to bude Pantera koja izaziva svet svojim muškim, ‘pravo u facu’ pristupom. Ili pesma “Breed” Nirvane. “Breed” je jedna od najvećih pesama… ali nekako potcenjenih. Zasenjena je drugim hitovima koje Nirvana ima, ali “Breed” je jedna od najboljih pesama u istoriji. Predivna je – naveo je Keri.
Aleksandra Ninković, aka Apsolutiram/Photo: Natalia Novikova
Beogradska umetnica Aleksandra Ninković objavila je svoj debi singl i lyric video “Perspektive”, pod umetničkim imenom Apsolutiram.
Pesmu je napisala zajedno sa Mariom Milivojevićem, kako bi učestovali na konkursu Femixa, a potom i dospeli na jubilarno 10. izdanje Femixete koje će biti objavljeno početkom maja.
Aleksandra je sama radila ilustraciju za cover-art, koji se vidi i na majici, a fotografija je delo Natalie Novikove.
Apsolutiram, cover-art
Aleksandra Ninković je rođena u Beogradu, a od kad zna za sebe živi na relaciji Srbija-Ukrajina, kao dete roditelja različitih nacionalnosti. Školovanje je započela u Ukrajini. Svoj put u pravcu muzike razvija iz ljubavi prema poeziji koju piše od ranog detinjstva. Poeziju i tekstove piše na 5 jezika u koji spadaju srpski, engleski, ruski, ukrajinski i španski.
Prvo se pojavljuje na muzičkoj sceni kroz saradnje sa producentima elektronske (techno, tech-house) muzike kao što su Drzneday, Felix Reichelt, D&Z, Vedneev i drugi. Pojavljuje se kao autor i vokalistkinja, pod pseudonimom Sasha Anne, što se može poslušati i na sajtu Beatport.
Napisala je tekst za pesmu “Redemption” koju izvodi reggae/dub bend iz Alžira – Dub Revolution. Početkom 2018. počela je saradnju sa ukrajinskom umetnicom Sašom Polovinskom, na projektu Bad Sasha koji ujedno predstavlja i njen najveći muzički projekat do sada. Trenutno sa Sašom Polovinskom radi kao autorka tekstova.
Njena skorašnja saradnja sa srpskim muzičarem Mariom Milivojevićem je rezultirala debi singlom “Perspektive”, koji je i pre zvanične objave dospeo na jubilarno 10. izdanje Femiksete u okviru konkursa koji organizuje Femix.
Mario Milivojević je rođen je u Valjevu, već od srednje nastupao je po klubovima i kafićima u Valjevu, a potom je u Beogradu upisao Dizajn zvuka i muzičku produkciju. Radio je u brojnim uglednim gradskim studijima, radio zvuk za TV emisije, i sarađivao kao gitarista sa velikim imenima domaće pop scene. Početkom ove godine objavio je svoj debi album “Wasted time” koji sadrži osam pesama i predstavlja njegovo muzičko istraživanje kako stilova i muzike koju voli, tako i njega samog.
Američki metal bend Korn objavio je spot za pesmu “Worst Is on Its Way” sa svog najnovijeg albuma “Requiem”.
Poslednje studijsko izdanje čuvenih metalaca nije se baš proslavilo, ali Korn su se sada odlučili da kao singl objavee jednu od najžešćih pesama sa albuma, praćenu zanimljivim spotom za koji su Kreg Bernar i Kuli Banker.
Video se sastoji iz live snimaka benda, ali i delova sa specijalnim efektima, u kojima članovi benda postaju biomehanički avatari.
U spotu možemo da vidimo i basistu Roberta Ra Diaza (Suicidal Tendencies), koji svira sa Kornom nakon što je jedan od osnivača Redžinald “Fieldy” Arvizu napravio pauzu od aktivnosti u bendu.
– To je lepota životne komedije. Usponi i padovi. Ne želim da negiram to. Znam da ću biti povređen ponovo, ali se nadam da ću uz familiju i prijatelje prebroditi sve i biti dobro. Ne želim da dozvolim tome da pobedi – rekao je lider benda Džonatan Dejvis o inspiraciji za novu pesmu.
Soundtrack izlazi u digitalnom obliku putem Back Lot Musica 13. maja, istog dana kada će film biti objavljen u bioskopima i streamovan na Peacocku. Izdanje vinila, CD-a i kaseta uslediće 14. oktobra preko Sacred Bonesa.
Novi film u režiji Kita Tomasa, u kojem glume Zak Efron i Rajan Kijera Armstrong, govori o devojci sa pirokinetičkim moćima.
Rej Bredberi/Photo: MDCarchives / Miami Book Fair International, 1990 / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia Commons_
Iza očaravajućih dela naučne fantastike Rej Bredberi nam je suptilno pokazao i svoje teorije o važnosti književnosti.
U razgovoru iz sedamdesetih godina Bredberi nam predstavlja svoje intrigantno viđenje uloge koju imaju književnost i umetnost. Za autora kultnog dela “Farenhajt 451” književnost ima daleko veću ulogu od estetske – ona igra značajnu sociološku i psihoanalitičku ulogu. Priče su naš sigurnosni ventil, čuvaju društvo i pojedince od potpunog rasipanja. Ako pratite vesti poslednjih godina, jasno vam je da nam je potrebno više književnosti. I više Reja Bredberija.
Pogledajmo šta nam je čuveni pisac poručio pre pola veka:
Bez obzira na to kojom se profesijom bavite, držite se za delić realnosti, interpretirate ga i pomažete sebi i drugima da preživite. Ali u najboljem smislu reči preživeti. Drugim rečima, mi smo životinje koje sakupljaju tenziju ovog sveta, mi smo bića koja odlučuju da veći deo vremena ne pribegnu nasilju. Bića smo koja odbacuju razna nasilna ponašanja kojima bismo se inače služili da ne živimo u gradu. A da bismo živeli u gradu, odbacujemo određena delovanja, spašavamo stvari, mi smo jedina bića na svetu koja to rade. Svaka druga životinja reaguje u trenutku – uništava ili beži od uništenja.
Mi biramo da to ne radimo. Dižemo zidove, gradimo gradove. A unutar tih zidova su nam potrebni umetnici, poput mene, koji uzimaju deo realnosti i kažu: “To je što je”. Jer mi se suzdržavamo od suza i ja kao pisac dolazim i pokušavam da vas rasplačem, u pravom trenutku. Suzdržavamo se od smeha i čuvamo ga za, na primer, naše lude političare, a ja dolazim kao pisac i pomažem vam da se smejete. Suzdržavamo se od ubijanja i lepo je što većina ljudi ne ubija, većina nas voli mir, a onda dolazim ja sa pričom i dozvoljavam vam na sat vremena da budete ubica. Sledećeg dana nemate potrebu da to uradite u stvarnosti.
Niče je prelepo rekao da imamo umetnost kako ne bismo umrli od stvarnosti. Realnost je svuda oko nas. Mislim da svako zna osnovne činjenice života. Znamo previše o smrti, znamo previše o starenju, znamo previše o ljubavi koja nas ponekad izneveri. Ljudi odlaze od nas, prijatelji se sele na drugi kraj sveta, deca odlaze i na kraju mi napuštamo ovo postojanje. To stvara razne vrste tenzija u nama.
Pokušavam da sednem za pisaću mašinu i danima eksperimentišem sa rečima, pokušavam da otkrijem šta je moja tenzija. Da li mi je potrebno da se smejem ili plačem tog dana, nekada ni sam ne znam. Zato kucam bilo koju reč koja mi padne na pamet. Patuljak. Noć. Jezero. Vetar. Vremenska mašina. A onda se zapitam zašto sam otkucao tu reč.
Zašto si, na primer, napisao reč “jaslice”? Kakve su to jaslice? Iz prošlosti? Ne. Iz sadašnjosti? Ne. Kakve će biti jaslice u budućnosti? Da li će biti automatizovane? Da li će neko moći da uđe u njih i naredi im da ga odvedu u Južnu Ameriku ili Afriku i odjednom ćete trodimenzionalno biti u tom okruženju? Dobro, hajde da to pokažemo roditeljima i deci da vidimo kako će reagovati.
Odjednom se pokrećete i letite. A sve to samo zato što ste se usudili da reč stavite na papir. Niste ni znali da je ta priča u vama, ali je pratite.
