FX-ova prethodno najavljena televizijska serija “Alien” konačno napreduje. Ipak tu su i loše vesti za fanove franšize Ridlija Skota. Filmska zvezda Sigurni Viver neće biti uključena u seriju, prenosi Deadline.
Šef FX-a Džon Landgraf izneo je podatke u vezi serije koju je vodio glavni reditelj mreže Noa Houli (Fargo, Legion). Landgraf je rekao da, budući da se “Alien” događa “ne predaleko u budućnosti”, na Zemlji, a ne u svemiru, ne bi imalo smisla da se Riplijeva pojavi.
– “Alien” se događa pre Ripli – rekao je Landgraf i dodao: – To je prva priča koja se odvija u franšizi “Alien” na Zemlji.
Radnja se odvija pred kraj ovog veka, nekih 70-ak godina od sada. Landgraf je dodao da se nijedan od ostalih glavnih likova iz originalnog filma neće pojaviti u seriji “osim samog vanzemaljaca”.
Šef FX-a je pričao i o režiseru serijala.
– Noa ima neverovatnu sposobnost, a mislim da ste to mogli videti kroz “Fargo”, da pronađe način da bude veran originalnoj kreaciji, poput filma braće Koen, ili u ovom slučaju, Ridlija Skota i Džejmsa Kamerona, ali i da donese nešto novo što predstavlja proširenje franšize – rekao je Landgraf.
Dve polovine retkih rukom pisanih stihova s potpisom legendarnog gitariste Džimija Hendriksa spojene su 55 godina kasnije.
Američki muzilar bio je u ranoj fazi svoje karijere kada je njegov bend Jimi Hendrix Experience svirao u Bath Pavilionu 20. februara 1967. pošto su zamenili Čaka Berija, koji je otkazao nastup.
Pre koncerta dve lokalne devojke, od 15 i 16 godina, došle su do vrata backstagea u potrazi za cenjenim autogramom. Hendriks im je izašao u susret, ali im je rekao da nema prazan papira kada su zamolile da im se potpiše. Umesto toga, istrgao je stranicu iz sveske, iscepao je na pola i potom potpisao oba dela.
Svoje potpise dali su i članovi benda Mič Mitčel i Noel Redding. Na putu kući tinejdžerke su pogledale potpise koje su dobile i otkrile su rukom pisane stihove s naslovom “51st Anniversary”.
Samo tri nedelje kasnije, “51st Anniversary” je objavljen kao B-strana njegovog drugog hit singla “Purple Haze”.
Dve prijateljice su se kasnije udaljile jer su im životi krenuli različitim smerovima, a s njima i dva dela stihova. Ali prošle godine jedna od njih se obratila prodavnici rock ‘n’ roll suvenira Tracks Limited sa sedištem u Lankađiru kako bi dala na procenu svoj komplet autograma i deo stihova.
Na zahtev Tracksa, ona je uspela da pronađe svoju prijateljicu iz Batha – uprkos ograničenom kontaktu u poslednjih pet decenija – koja je takođe sačuvala svoj deo stranice. Obe žene, koje žele da ostanu anonimne, pristale su da prodaju svoje polovine rukopisa koji se sada procenjuje na petocifreni iznos.
– Postoji vrlo malo rukopisa Džimija Hendriksa, a još manje onih koje su potpisali Dđimi i druga dva člana Experiencea – rekao je Pol Vejn iz Tracksa. Tracks će uskoro ponuditi rukopis na prodaju.
Beogradski ženski duo Tihi Talas, posle debi singla “Vodi me”, objavio je i svoj orvi EP “Mikrokosmosi”.
Tihi Talas čine Teodora Tasić i Tijana Bekčić koje žive i stvaraju u Beogradu. Muzika ih interesuje od detinjstva, pa tako Tijana trenutno studira dizajn zvuka i muzičku produkciju, svira gitaru i klavir i komponuje, dok Teodora piše pesme, svira klavir i peva.
Saradnju započinju sredinom 2021. godine kada shvataju da im se muzički ukusi i energije potpuno podudaraju, te da treba zajedno da naprave pesme za debitantski EP “Mikrokosmosi”. EP ubrzo završavaju u Tijaninom kućnom studiju redosledom kojim su pesme i nastajale.
Inspirisane synth, dream i brit-pop žanrovima, kao i vizuelnim referencama filma “Melancholia” Larsa fon Trira, njihova želja i vizija pesama bili su sanjivi, kosmički sintisajzerski zvukovi koji kod slušalaca izazivaju sladak osećaj melanholije. EP je dobio naziv “Mikrokosmosi” po Teodorinoj prvoj pesmi, nastaloj na mobilnom telefonu, za koju je tekst napisao Miljan Janićijević.
Simbolično, “Mikrokosmosi” predstavljaju sve što su Teodora i Tijana zajedno stvorile u udobnosti svog doma, a po završetku su same snimile i video spot za debitantski singl “Vodi me” koji je objavljen 14. januara 2022. EP “Mikrokosmosi” izašao je 1. februara a Tihi Talas nastavlja da stvara muziku. Naredno izdanje planirano je za leto 2022. godine.
Dejv Grol je frontmen uspešnog rok benda Foo Fighters od 1994. godine. Od tada, bend je osvojio 12 Grammy nagrada i prošle godine je primljen u Rokenrol kuću slavnih. Međutim, daleko od reflektora, Grohl se suočio sa višestrukim zdravstvenim izazovima, uključujući borbu sa depresijom.
Još 2015. godine tokom turneje, američki pevač je slomio nogu posle pada s bine. Pred gomilom fanova Foo Fightersa, Grol je vratio iščašeni skočni zglob na mesto i vratio se na scenu na neverovatna dva i po sata. Uprkos tome što je nastupao u Švedskoj, bend je bio primoran da otkaže svoj nastup na Glastonbery festivalu tog leta, dok se Grol oporavljao. Posle ovog teškog perioda Grol je priznao da je prošao kroz “depresivnu fazu” u kojoj nije izlazio iz kuće niti se brinuo o svom izgledu. Za sve to vreme muzičar je shvatio da je stvaranje muzike “učinilo njegov život boljim”.
– Kada smo se vratili kući sa tog poslednjeg putovanja, svi su bili zaista iscrpljeni. I još uvek sam pokušavao da hodam. Još sam bio na štakama i samo pokušavao da vratim svoje telo u formu, a bio sam tako iscrpljen od turneje. Obično, posle nekoliko godina putovanja, krivite muziku i bend za sve svoje probleme, pa želite da pobegnete od toga. I nisam želeo da uzmem gitaru. Nisam se osećao kreativno, plodno ili inspirisano. Tako da sam se vratio normalnom, tihom kućnom životu – otkrio je Grol.
Muzičar kaže da je tada prošao kroz zaista čudnu depresivnu fazu u kojoj je pustio bradu, nosio pidžamu i nije izlazio iz kuće nedeljama.
– To je bilo u trenutku kada sam shvatio da muzika nije stvar koja mi je pogoršavala život – to je zapravo bila stvar koja je uvek činila moj život boljim.
Grol je oduvek bio zagovornik otvorenog razgovora o mentalnom zdravlju i kaže da je “stigma” vezana za depresiju nepotrebna.
Američki indie heroji, grupa The Lemonheads predvođena Evanom Dandom, vraćaju se u Zagreb, i to u Vintage Industrial Bar, u utorak 3. maja 2022.
The Lemonheads dolaze u sklopu “It’s a Shame About Ray” slavljeničke turneje kojom slave 30 godina legendarnog albuma, a sviraće ga u celosti.
Prozvan jednim od najboljih generacijskih albuma, neki kritičari su ga opisivali bubblegungeom pokušavajući da ga smeste između grungea i melodičnog popa. Kultni studijski album je obeležio je devedesete uz pesme kao štosu “It’s a Shame About Ray”, “Confetti”, “My Drug Buddy”, “Alison’s Starting to Happen”, “Bit Part” ili “Kitchen”. Veliku godišnjicuo prati i izlazak deluxe izdanja koje sadrži i do sada neobjavljene sessione ili demo snimke koji će po prvi put biti na vinilu.
Zagrebački nastup biće prilika da publika čuje kultne pesme s albuma, ali i presek karijere benda uz singlove poput “Hospital”, “Into Your Arms”, “Left For Dead”, “Being Around” ili “Big Gay Heart”.
The Lemonheads su osnovani davne 1986. a Evan Dando je do danas ostao jedini originalni član. Globalni uspeh doživeli su s albumima “It’s A Shame About Ray” i “Come On Feel The Lemonheads” kao i obradom klasika Simona & Garfunkela “Mrs Robinson” koja je zabeležena kao njihov najuspešniji singl. Lemonheads su krajem 90-tih prestali s radom, da bi se vratili 2005. Kolekciju obrada naziva “Varshons” grupa je objavila 2009., kao i “Varshons 2” deset godina kasnije s interpretacijama pesama izvođača kao što su Yo La Tengo, Jayhawks, The Eagles, Nick Cave & The Bad Seeds i Lusinda Vilijams.
Ovo danas ne bi moglo da se dogodi… ili, barem, teško bi se dogodilo. Ali, te 1975. godine, na današnji dan, u zagrebačkom Domu sportova održan je poseban događaj – koncert nazvan “Kongres jugoslovenskih rock gitarista”, još poznatiji kao “Kongres rock majstora”.
Organizovao ga je tadašnji menadžer Bijelog dugmeta, Vladimir Mihaljek Miha, koji je i smislio ovu ideju – da se na jedinstven način, nakon nastupa uživo, proglase najbolji gitaristi domaćeg rocka. Nastupili su Goran Bregović (Bijelo dugme), Krešimir Šoštar (Nirvana), Veseli Oršolić (Had), Želimir Kovačević – Pes (poznati zagrebački gitarista iz 60-ih, jedno vreme član Zlatnih akorda), Radomir Mihailović – Točak (Smak), Vedran Božić (Time), Josip Boček (Korni grupa) i Miodrag Bata Kostić (YU grupa).
Ideja jeste bila dobra, ali je njena realizacija izazvala neke sumnje. Već je sam izbor kandidata diskutabilan, jer među njima nije bilo jednog od najboljih rock gitarista na ovim prostorima ikad, Slobodana Bode Kovačevića iz Indexa, kao ni Jurice Pađena (tada u Grupi 220), odličnog Danijela Kocijančića iz Boomeranga, Zorana Božinovića iz Pop mašine ili Ismeta Kurtovića iz Drugog načina, a svi su bili cenjeni instrumentalisti.
Kongres rock majstora/Photo: kupindo
Sporan je bio i rezultat glasanja. Za četvoricu najboljih izabrani su Bregović, Božić, Boček i Kostić i, mada kvalitet ni jednog od njih nije upitan, nikada nisu demantovane glasine da je ukupni pobednik ustvari bio Radomir Mihailović Točak, kojeg, eto, u društvu najboljih nije bilo. Pored toga, govorilo se da je menadžer Mihaljek sve organizovao samo radi promocije Bijelog dugmeta, čije poslove je počeo da vodi nekoliko meseci ranije, zbog čega je jedino Goran Bregović morao da bude izabran među najbolje.
A zašto su proglašena baš četvorica, a ne, recimo, trojica, kako je uglavnom uobičajeno? Od početka je sve zamišljeno i kao diskografski projekat u saradnji s Jugotonom, a četiri izvođača su jedini mogući broj da se objavi dvostruki album sa po jednom stranom ploče za svakoga pojedinačno. Dakle, ubrzo posle koncerta album je i snimljen, a četvorka je krenula na mini-turneju po republičkim centrima, kada je na koncertima sve gitariste pratila YU grupa. Zbog nje je prolongirana turneja Bijelog dugmeta kojom su promovisali debitantski albuma i započela je tek 4. aprila koncertom u Mariboru.
Zanimljivost je i da je u “Džuboksovom” godišnjem izboru najboljih ostvarenja od 1976. do 1982. godine, dakle čak šest puta uzastopno, za najboljeg gitaristu Jugoslavije biran R. M. Točak, sve do pojave Vlatka Stefanovskog, koji je u dva naredna izbora preuzeo ovu titulu. “Džuboks” je 1984. ugašen, a da Goran Bregović nikada u glasanju njegovih čitaoca nije proglašen gitaristom godine.
Džo Satrijani je objavio novi singl pod nazivom “Faceless” sa svog predstojećeg albuma “The Elephants of Mars”.
Drugi singl sa njegovog novog LP-a “Faceless”, koji izlazi 8. aprila, prati instrumental “Sahara”, koju je Satrijani objavio u januaru.
Nakon što je pandemija korona virusa 2020. prekinula njegovu turneju, gitarista je iskoristio svoje vreme da se posveti radu u studiju i na kraju je napisao dva nova albuma. “The Elephants of Mars” će biti Satrijanijev 19. studijski rad i nastavak “Shapeshiftinga” iz 2020. godine.
Gitarista je izazvao sebe da svojim novim radom “postavi nove standarde” za albume sa instrumentalnom gitarom.
– Želim da pokažem ljudima da album sa instrumentalnom gitarom može da sadrži mnogo više kreativnih i zabavnih elemenata nego što mislim da ljudi trenutno koriste – rekao je Satrijani u jednoj od izjava.
“Faceless” bi mogao da pogodi one slušaoce koji su se osećali diskonektovano zbog nedostatka lične interakcije usred pandemije. Satrijani je opisao “Faceless” kao pesmu koja se bavi usamljenošću i odvojenošću.
– Radi se o tome kada se čini da vas osoba za koju želite da vidite onakvim kakvi zaista jeste, ne prepoznaje – rekao je on u novoj izjavi. – To je takođe komentar o društvu u kojem se ljudi zaista sve manje poznaju, razdvojeni zbog svojih razlika, a ne ujedinjeni zbog zajedničkih nada i snova. Solo deo predstavlja nečije pravo ja koje se konačno oslobađa.
“The Elephants of Mars” je sada dostupan za pretprodaju u nekoliko konfiguracija, uključujući ružičasti, narandžasti i ljubičasti vinil i ograničeni digipack CD, koji uključuje sedam dvostranih kartica Satrijanijevog originalnog umetničkog dela, koje predstavljaju svaku od 14 numera na albumu.
Gradnja kapelice je odobrena 2019. godine, ali ona ne uznemirava komšije toliko koliko sama grobnica. Kako piše New York Post, Širan bi trebalo da dobije zeleno svetlo za izgradnju grobnice bez obzira na protivljenje njegovih suseda.
– Ovo područje ima puno divnih crkvi i mislim da nema potrebe da slavna osoba sagradi još jednu. Sama činjenica da slavna osoba želi grobno mesto dalje od ostatka populacije pokazatelj je da nešto ne valja s modernim svetom. Jesu li slavni toliko odvojeni od realnosti da njihov svaki dah, a sada i umiranje, mora biti toliko odvojeno od drugih ‘običnih’ ljudi” – pita se Ana Vuds, jedna od Širanovih komšinica.
Možda komšijama smeta njegov plan za izgradnju grobnice, ali problem s tim nemaju lokalne vlasti. Naime, u Engleskoj i Velsu ne postoje zakoni koji zabranjuju sahranjivanje tela na privatnim posedima.
Iako se komšije poznatog pevača sve više bune proti njegove odluke, on se još nije oglašavao ovim povodom.
Kompletni muzički opus Isidore Žebeljan (1967-2020), prerano preminule istaknute srpske kompozitorke savremene klasične muzike, dostupan je u digitalnom izdanju, na striming servisima, saopštila je izdavačka kuća Mascom.
Na taj način, zajedno sa porodicom, saradnicima i prijateljima Isidore Žebeljan, Macom će omogućiti da dela kompozitorke budu dostupna svim ljubiteljima klasične muzike širom sveta. U narednom periodu, kako je najavljeno, radiće se i na promovisanju muzike Isidore Žebeljan na društvenim mrežama, komunicirajući sa mnogim pisanim tragovima (intervjuima i tekstovima) koje je ta umetnica ostavila za sobom.
Poput velikih imena iz sveta pop muzike, kao što su Dejvid Bouvi, Prins ili Marija Kalas, Mascom želi da i dela i život Isidore Žebeljan učini večnim.
Prvo izdanje koje će biti digitalno objavljeno u drugoj polovini marta je album “Iluminacije/Illuminations”, koji je izašao na CD-u 2013. godine pod okriljem Mascoma, a sadrži muziku koju je Isidora Žebeljan komponovala za pozorišne predstave: “Škola za žene”, “Tri musketara”, “Banat”, “Leons i Lena”, “Višnjik”, “Mišolovka”, “Mileva Anštajn”, “Nevjesta od vjetra”, “Suze su O.K.”, “Leda”, “Kralj Lir”, “Kantri”, “U cara Trojana kozje uši”, “Čudo u Šarganu” i “Trg heroja”.
Objavljivanje albuma na striming servisima najavljuju dva singla – Arnolfova pesma iz “Škole za žene” i “Nevjesta od vjetra (1&2)”.
“Arnolofova pesma“ jedna je od najpopularnijih pozorišnih muzičkih minijatura Isidore Žebeljan. Potekla je iz muzike za Molijerovu “Školu za žene”, predstavu koju je 1998. godine postavilo Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici, u režiji Milana Karadžića. Pisana je za kontratenor i mali ansambl (viola, klavir, udaraljke). Prvi deo te mediteranski zavodljive pesme peva se na izmišljenom, improvizovanom kvaziromanskom jeziku, na koji se nadovezuje vesela sicilijanska kanconeta. Na ovom snimku pevač je Nebojša Ignjatović, stalni kontrabasista Isidore Žebeljan u muzici za pozorište, koji je improvizovao izmišljene reči u toku samog snimanja.
Dve pesme “Nevjeste od vjetra”, proistekle su iz muzike za istoimenu pozorišnu predstavu Slobodana Šnajdera, koja je u Narodnom pozorištu u Beogradu postavljena 2003. godine, u režiji Borisa Miljkovića. Bazirane na pentatonici iz Međumurja, ove dve pesme predstavljaju jedna drugoj varijaciju. Setna patina drevnosti spore pesme i divlja ritmičnost brze pesme pretaču se jedna u drugu, postajući i kontrast i ogledalo.
Tema “Nevjesta od vjetra (1&2)” biće dostupna na svim striming servisima od 25. februara.
Projekat digitalizacije muzičke zaostavštine Isidore Žebeljan pozdravio je i njen životni saputnik, kompozitor Borislav Čičovački:
– Objavljivanje snimaka svih muzičkih dela Isidora Žebeljan, koje je započeo Mascom, jeste izuzetan i najvažniji zadatak za očuvanje i široku prezentaciju muzike internacionalno najprominentnijeg srpskog kompozitora i jednog od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca u prvim decenijama 21. veka uopšte. Tako će muzičari, izvođači i publika širom sveta moći da se u potpunosti upoznaju sa magično uzbudljivim, zanosnim i moćnim stvaralaštvom jednog od najznačajnijih umetnika u istoriji srpske kulture, velikog evropskog kompozitora, Isidore Žebeljan.
Stvaralaštvo Isidore Žebeljan smatra se za jedan od najoriginalnijih izraza u savremenoj muzici prvih decenija 21. veka. Bila je jedini srpski kompozitor koji je tokom 20 godina neprekidno dobijao porudžbine najznačajnijih svetskih muzičkih institucija.
Preminula je 29. septembra 2020. u 54. godini, posle duge i teške bolesti.
Rok bend Zona Iskljuchenja objavio je novi singl i video spot za pesmu “Ne brini”
Pesma je snimljena u Pavarotti Recording Studio u Mostaru, dok mastering i post-produkciju potpisuje Marin Meštrović.
Pesma je objavljena 14. februara, a autor video spota je Nihad Gluščić – Kruger, inače bivši gitarista benda.
Zona Iskljuchenja je nastala 1995. godine u Goraždu. Grupa dečaka okupljena u ovom muzičkom sastavu su prvobitno ime Paradox promenili u Zona Iskljuchenja, aludirajući na status koji je UN u ratu dodelio njihovom rodnom gradu. Do sada su objavili tri albuma, a “Ne brini” je njihov prvi singl u 2022. godini. Aktuelnu postavu Zone čine Admir Hurem – Atko (vokal), Senko Borovac – Neni (bas), Dženan Hadžović – Hadjy (klavijature), Jasmin Bešlija – Jasa (bubnjevi) i Omar Softić – Bole (gitare).
