Glumac Dejvid Čarvet najpoznatiji po ulozi Meta Brodija u popularnoj seriji iz 90-ih “Čuvari plaže”, nakon 20 uspešnih godina u Holivudu, odlučio je sve da napusti i započne potpuno novi život. Sada je otkrio šta je podstaklo njegovu radikalnu odluku.
Osim glumačke, Dejvid je gradio i uspešnu muzičku karijeru. No, sve to ga nije ispunjavalo.
– Pre nego što sam dobio svoje prvo dete u samo pet godina proputovao sam 42 zemlje održavajući koncerte. Nema šanse da bih to ponovno mogao. Jednostavno nisam želeo da snimam u Kanadi, pevam u Evropi. Želeo sam da budem kod kuće sa svojom porodicom. Želeo sam da budem dobar otac i budem tu za svoju decu svaki dan i uvek kada im zatrebam – kazao je u intervjuu za strane medije.
Njegovo novo zanimanje nema nikakve veze sa svetlima reflektora. Naime, prepravljajući radove na kući, zbog loših majstora, sam je zasukao rukave i naučio zanat.
– Završio sam radove, a kuća je ispala odlično. Svaki put kada bi neko ugledao kuću, pohvalio je i oduševljeno pitao da li bih mogao da napravim još jednu takvu. Tako se rodila ideja – prisetio se.
Grupa Requiem predstavlja svoj album prvenac “Van stroja”, a ujedno donose i istoimeni singl s izdanja na kojem se nalazi deset pesama.
Kao singlove su nam već predstavili njih šest, od kojih i saradnju s Davorinom Bogovićem u pesmi “Daj mi sve”, a na albumu su osim Bogovića ugostili i Borisa Hrepića Hrepu (usna harmonika), Hrvoja Prskala (akustična gitara, def), Antonina Šimića (akustična gitara), Hanu Blažević (vokal) u pesmi “Ti me ne voliš”, Ivana Keru (klavijature) i Darija Jembreka (klavijature).
Album “Van stroja” rezultat je inspiracije, emocija i ljubavi prema muzici članova grupe Requiem koju čine Goran Mauher (vokal, klavijature, akustična gitara), Martin Plantić (električna gitara, vokal), Gordan Mlinarić (bubnjevi), Josip Bodiš (bass gitara). Pesme na albumu većinski autorski potpisuje Goran Mauher (vokal) i Requiem, osim “Čekaj me” i “Tek u dvoje” koje autorski potpisuje Boris Hrepić Hrepa, a na izdanju se nalaze i dve zanimljive obrade u izvedbi Reqiuema – tradicionalna “Ima dana blues” i cover Indexa “Hej ti”.
Requiem – Van stroja, cover
– Album je inspririsan životom, ostvarenim i neostvarenim ljubavima, a pisan je i iz potrebe da se i naš glas čuje. Ponajprije u pesmi “Van stroja” koja govori o čoveku koji se bori protiv sivila društva i koji utire novi put kroz šumu pukih posmatrača. Pesma opisuje čoveka koji ima hrabrosti i odlučnosti da se ne prepusti društvenoj apatiji nego živi život pun boja kakav bi trebalo da bude. Iako su pesma i spot nastali 2019. godine, i dalje je tematika itekako pravovremena – poručila je ekipa Requiema.
Analizirajući više od 6.500 pesama sa top 100 Billboard lista, počevši od 1959. pa sve do danas, prodavac igara je napravio listu najuspešnijih izvođača u istoriji. Njihova popularnost je rangirana po tome koliko su se puta pojavili na listi, a Madona je imala najveći skor od ukupno 34 puta.
Na drugom mestu su The Beatles, koji su 30 puta ostavili trag na Billboardovoj listi. Treće mesto dele Maraja Keri i Elton Džon sa 26 “nastupa”.
Nažalost, osim Beatlesa i donekle Eltona Džona, rok muzika nema veliku težinu na listi, a većinu mesta zauzimaju pop umetnici, uključujući Tejlor Svift, Majkla Džeksona i Vitni Hjuston. Elvis Prisli je ipak uspeo da se pojavi, zauzevši 6. poziciju, zajedno sa – Dženet Džekson i Rijanom.
Od svojih izdanja, Madona je imala ukupno 12 hitova broj jedan na Billboardovoj listi, uključujući “Like a Virgin” iz 1984, “Crazy for You” iz 1985, “Open Your Heart” iz 1986, “Like A Prayer” iz 1989. i “Vogue” iz 1990. godine.
Liberty Games je takođe sproveo studiju analizirajući najpopularnije pesme tokom decenija i svih vremena.
Od 70-ih do 80-ih, rok je bio u centru pažnje i zauzeo najviša mesta sa bendovima kao što su The Beatles, The Police, Bon Jovi, Def Leppard, Kiss i The Eagles.
Kasnije ere, kao što su 90-te, nastavile su sa rok talasom kada su R.E.M i Red Hot Chili Peppers preuzeli vođstvo. Pesme od 2000-ih pa nadalje su uglavnom bile pop pesme umetnika kao što su Ed Širan, koje su zauzimale prve pozicije. Postoji i jedan izuzetak u pop dominaciji a to je Maneskin, koji je odgovoran za jednu od pet najpopularnijih pesama ove decenije, sa svojom numerom “Beggin”.
U jednom od najnovijih intervjua Kameron Dijaz je priznala da se, zbog velike slave, nekada osećala kao dete.
Glumica je rekla da je igrala u filmovima kao što su “Šrek” i “Čarlijevi anđeli” jer su potkopavali tipične narative o ženama.
– Sigurno nisam uradila onoliko koliko sada može da se uradi, zbog svesti svih, i #MeToo pokreta – rekla je Kameron.
– I u devedesetim, i u ranim dvehiljaditim postojale su predsrasude. Na delu je bila teška, teška mizoginija. Nivo eksploatacije pogađao je celu industriju.
Filmska zvezda se prisetila kako je sistem koji opisuje bio toliko ukorenjen u seksizam, da je, kako je rekla, bila normalna stvar da se glumci smeju u situacijama kada je mizoginija bila na delu, kako se ne bi našli na meti.
– Bilo je teško snalaziti se u celoj toj stvari jer je to bio deo svakodnevice. Mislim da je to sada sasvim druga stvar – rekla je glumica. Kameron Dijaz je priznala da se zbog slave neretko osećala kao dete jer “nije mogla baš mnogo da učini za sebe”.
– Slava je veoma infantilna stvar. Tretiraju vas kao da ste toliko dragoceni, da niste sposobni i da ne možete ništa da uradite za sebe, da bi sve trebalo da bude urađeno za vas. To nam oduzima osećaj autonomije i sposobnost da se zaista brinemo o sebi – objasnila je.
Dijazova se povukla iz glume 2018. uz objašnjenje da želi “drugačije stvari od života”.
Jubilarni, 15. Beldocs festival, jedan od vodećih dokumentarnih filmskih festivala u ovom delu Evrope, biće održan od 11. do 18. maja u Beogradu, na kome će se u dvanaest programskih celina, premijerno u našoj zemlji, prikazati više od 100 najboljih dokumentarnih filmova danas.
– Ponosni smo što smo za 15 godina kontinuirano rasli, kao festival i kao organizacija. Ove godine, želimo posebno da privučemo novu publiku, jer znamo da uzbuđenje i strast ka smelim, autentičnim i kreativnim filmovima koje delimo, može da bude inspirativno za mnoge ljude. Imajući u vidu da je žanrovski gledano, dokumentarni film jedan od najbrže rastućih i u produkcionom smislu, ali i u pogledu sve veće popularnosti, sigurni smo da ćemo ponuditi jedinstveno festivalsko iskustvo – izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs festivala.
[infobox title=’Poziv za filmske stvaraoce’]
15. Beldocs
Poziv za prijave projekata otvoren je do 15. marta. U okviru Inudstry aktivnosti održaće se Beldocs in Progress, radionica i pitch, Beldocs Kids&Youth, radionica za razvoj projekata namenjenih mladima, i XR akademija, trodnevna radionica za razvoj projekata iz 13 zemalja, nakon kojih se dodeljuju novčane nagrade za filmske projekte za razvoj budućih filmova i organizuju sastanci sa predstavnicima fondova, televizija, VoD platformi, kompanija prodaje prava, producentskih kuća. Više informacija pogledajte na linku.[/infobox]
– Posvećeni smo pronalaženju najboljih aktuelnih filmova, novim medijima i tehnologijama, upoznavanju sa vrhunskim autorima, umrežavanju filmskih stručnjaka, razvoju novih filmova. Želimo da, razvijanjem novih filmskih stvaralaca i autorskih izraza, utičemo na budućnost i da napravimo razliku u našem društvu. Radujemo se predstojećem jubilarnom Beldocs festivalu, koji je jedinstvena prilika da se premijerno u našoj zemlji pogledaju najbolji dokumentarci iz celog sveta – izjavio je Marko Grba Singh, umetnički direktor Beldocs festivala.
Pokrenuta je nova, regionalna platforma, Beldocs +, na kojoj su dostupni dokumentarni filmovi sa ranijih izdanja festivala. VoD platforma Beldocs + lansirana je sa ciljem unapređenja dostupnosti vrhunskih dokumentarnih filmova što većem broju gledalaca, a dostupna je u Srbiji i ostalim zemaljama zapadnog Balkana putem sajta www.beldocs.rs.
[infobox title=’Preporučujemo na 15. Beldocs festivalu’] “JFK Revisited: Through The Looking Glass” u režiji Olivera Stouna. Film prati istragu ubistva američkog predsednika Džona Kenedija i iznosi mnoga dokumenta i svedočanstva koja potvrđuju da iza ubistva Kenedija stoji američka obaveštajna služba, CIA. “Babi Jar. Kontekst” (Babi Yar. Context) i “Gospodin Landsbergis” (Mr. Landsbergis) u režiji ukrajinskog reditelja Sergeja Loznice. Babi Jar. Kontekst prati nacistički masakr 30 hiljada Jevreja tokom samo tri dana septembra 1941. Mr. Landsbergis je film o “pevajućoj revoluciji” u Litvaniji na putu ka nezavisnosti od Sovjetskog Saveza i njenom glavnom protagonisti Vitautasu Landsbergisu. “Zidovi puni snova” (Dreaming Walls), u režiji Ameli van Elmt i Maje Diverdije, prikazuje završetak dugog luksuznog renoviranja legendarnog hotela “Čelsi”, čuvene oaze kontrakulture šezdesetih godina 20. veka i raja za poznate umetnike i intelektualce, kao što su bile Pati Smit, Dženis Džoplin i zvezde Vorholove fabrike.[/infobox]
Mi verujemo u moć dokumentarnih filmova. Filmova koji zbližavaju ljude. Kreativnih dokumentaraca koji produbljuju, otkrivaju i inspirišu. Dokumentaraca koji se zalažu za promenu, inspirišući ljude da deluju, kažu organizatori.
Festival se održava uz podršku Evropske unije, kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA.
“Vrati me u život” je novi singl benda Po kratkom postupku, a punk/rock ekipa iz Beške za ovu pesmu snimila je i spot.
Ovaj singl predstavlja najavu obeležavanja 20 godina rada benda i prva je pesma koju je bend uradio nakon povratka Jove, bivšeg basiste, u bend (ovog puta na mestu ritam gitariste).
Pesma je snimljena u studiju “Piknik” u Veterniku, a snimanje, miks i mastering je uradio Miroslav Majkić.
Kao gosti napratećim vokalima bendu su pomogli Zoki (Neprijatelj Prelazi Zeku) I Ivica (Skupljeni Na Brzinu).
Kad je o spotu reč, snimanje i montažu video materijala uradili su Andrija Nenin (kamera) I Denis Košutić (montaža, editing).
Planetarno popularni australijski bend Tame Impala po prvi put će održati samostalni koncert u regionu i to 17. avgusta u pulskoj Areni.
Tame Impala je psihodelični muzički projekat australijskog multiinstrumentaliste Kevina Parkera. U svom studiju, Parker piše, snima, izvodi i producira celokupnu muziku projekta Tame Impala. Na turneji bend Tame Impala čine Parker (gitara, vokal), Dominik Simper (gitara, sintisajzer), Džej Votson (sintisajzer, vokal, gitara), Kem Ajveri (bas gitara, vokal) i Džulijen Barbagaljo (bubnjevi, vokal).
Tame Impala su dobitnici BRIT nagrade za najbolju međunarodnu grupu 2016, a 2021. godine nominovani su za Grammy nagradu u dve kategorije – za najbolji alternativni album “The Slow Rush” i najbolju rock pesmu “Lost In Yesterday”. Ovo je bila njihova treća nominacija za Grammy nagradu u kategoriji najboljeg alternativnog albuma, a prethodno su bili nominovani sa albumima “Currents” i “Lonerism”. Album “The Slow Rush” je takođe nominovan za dve Billboard Music Awards i American Music Award (AMA).
Poslednjih godina Tame Impala predvodi brojne festivale, uključujući Splendor in the Grass, Coachella, Primavera, Lollapalooza, ACL i mnoge druge. Parker je jedan od najuticajnijih muzičkih glasova posljednje decenije. Kao autor i producent Parker je sarađivao s The Weekndom, Travisom Scottom, SZA-om, Lady Gagom, Markom Ronsonom, Kanyeom Westom, Kali Uchisom, Theophilusom Londonom, Miguelom, A $ AP Rockyjem i mnogim drugim muzičkim zvezdama.
“The Slow Rush” je četvrti studijski album Tame Impale. Album nastavlja niz odličnih studijskih izdanja od prvenca iz 2010. “Innerspeaker”, “Lonerism” iz 2012. i “Currents” iz 2015. godine. Poslednji album je objavljen u februaru 2020. i od tada je prikupio više od preko 1,3 milijarde streamova. Došavši do prvog mesta na top listama mnogih zemalja, ovaj album je najbolje ocenjen u SAD-u i Velikoj Britaniji i to kao album koji je 14 puta bio u top 10.
“Slow Rush je izuzetno detaljno delo”, piše Pitchfork.“Zadivljen sam i začuđen što su muzika i tekstovi isključivo Parkerovo delo, svaki akord na gitari i svaki okret dugmeta napravio je on”.
Prodaja ulaznica počela je u ponedeljak, 14. marta u 11 časova, a mogu se kupiti online putem eventim .hr sistema po cenama od 40 do 70 evra. Ulaznice će biti personalizovane, a moguće je kupiti maksimalno četiri ulaznice po jednoj porudžbini.
Grupa Orthodox Celts će ponovo okupiti svoju vernu publiku da zajedno proslave Dan Svetog Patrika! Omiljeni “sprski Irci” vraćaju se u omiljenu koncertnu salu i 17. marta u Amerikani Doma omladine održaće veliki beogradski koncert, na kojem će izvesti dobro poznate hitove iz svoje duge i uspešne karijere, ali i započeti obeležavanje 30. rođendana benda.
Ulaznice su u prodaji na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda i onlajn, po ceni od 1.200 dinara.
Evo šta je u kratkom intervjuu pred tracionalni koncert, rekao Aleknsandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik:
Kako teku pripreme za koncert u Domu omladine Beograda?
– Odlično! Sve je pod kontrolom i mogu da kažem da smo konačno u mogućnosti da se radujemo pogledu u skoriju budućnost. Donedavno, sve je ipak bilo pod znakom pitanja i vrlo nejasno, sada je već sve mnogo izvesnije i, naravno, kad se vraćate u svoje prirodno okruženje, a to su, u našem slučaju, bina i nastupi uživo, onda je sve mnogo opuštenije.
Iz dobro poznatih razloga, prošle su 3 godine bez tradicionalnog koncerta Kelta za Dan svetog Patrika, da li spremate neka posebna iznenađenja za publiku željnu da vas čuje i vidi uživo? Kako će biti koncipiran koncert?
– Ah, to je večito pitanje. Ovo je praznik koji ima svoj poseban ritam i koji apsolutno ne zavisi ni od čega sa strane. Pa, čak ni od set liste u tolikoj meri. Ono što je izvesno je da postoji takozvani aksiomski deo od nekih 15-20 pesama koje, prosto, moraju da budu izvedene na ovom koncertu. Promenljive u ovoj jednačini čini nekoliko pesama koje izvlačimo iz “šteka” specijalno za ovu priliku, pošto tom opusu prirodno pripadaju, a iznenađenja čine par pesama koje ćemo ipak, za sada, ostaviti pod oznakom “top secret”, tek toliko da ne pokvarimo iznenađenje. Ali, kakvih pesama!
Nastupom u Domu omladine započinjete i obeležavanje 30. rođendana benda – kada pomislite na tri decenije staža Kelta, šta je ono najvrednije što pamtite i što vam najviše znači u karijeri?
– Pamtim sve! Svaki nastup, svaki put, svako koncertno mesto… A najvrednije je to što smo ostali normalni, što nismo umislili da smo neke “zvezde”, što i dalje teramo našu priču, onako, tvrdoglavo i beskompromisno. Uostalom, sve to može da se podvede pod jednu reč – sloboda! Slobodni smo da radimo ono što volimo onako kako želimo, a da usput možemo da idemo i na pijacu i da se vozimo gradskim prevozom i da budemo ono što jesmo i na bini i van nje. A to je luksuz koji retko ko ima.
Šta je “tajna” vašeg uspeha kod publike? Dobra muzika je svakako preduslov, ali nemaju svi bendovi tako verne fanove i publiku koja je toliko posvećena i koja se podmlađuje – kako vi gledate na to?
– Nije to neka tajna. To je pitanje poverenja. Naravno, ovo je sublimat raznih stvari spakovanih u ono što se zove pesma ili album, od ideje, preko teksta i muzike, do produkcije, video spota i imidža, ali ako vam ne veruju kad im nešto kroz tu pesmu ili album poručite – ćao! Frontmen zna da je dobar i da je bend dobar onda kada mu publika veruje u svaku izgovorenu reč. A ja nisam tip koji će da se folira i da laže publiku, a još manje da glumata. Ako otpevam nešto budite ubeđeni da to i mislim!
Orthodox Celts/Photo> Uroš Žunić
Dugačka i uspešna karijera je za vama, a kakvi su planovi za budućnost? Spremate li novi album? Gde će publika još moći da vas čuje ove godine?
– Posle svega što se izdešavalo u poslednje tri godine, planovi se svode na svirati, svirati, i još svirati. Ima podosta već zakazanih koncerata, neka mesta dobro poznajemo, ali, verovali ili ne, ima mesta u kojima ćemo sada prvi put svirati. I to je ono neverovatno i oduševljavajuće, da i posle 30 godina na bini još ima mesta za prvi put! A što se albuma tiče, biće ga! Konačno smo došli do toga da izbacimo pravi Live album. Mislim, bend koji važi za jedan od najboljih bendova uživo a da nema Live album! Stvarno besmislica. E, zato izlazi naš koncertni album kojim ćemo krunisati tridesetogodišnjicu rada i to samo i isključivo kao vinilno izdanje! Ploča i ništa drugo! Pa, k’o u stara dobra vremena, ko ima gramofon…
Publika u Srbiji voli irsku muziku i kulturu, šta su, po vama, spone naše dve kulture, tradicije, naroda…? Odakle toliko osećanje bliskosti sa kulturom zemlje koja nam nije geografski bliska?
– E, to su stvari koje ne mogu da se objasne racionalno. Svakako, ja duboko verujem u zajednički koren iz koga smo proistekli i jedni i drugi. Uostalom, većinu mesta u Srbiji su osnovala Keltska plemena, čiji je deo nastavio svoj put ka Bretanji, Irskoj, Škotskoj, Velsu… Mali Skordisci su ostali ovde, a Veliki Skordisci (čitaj: Asteriks i Obeliks, ili, kako su se u prvom izdanju na našem jeziku zvali, Zvezdoje i Medoje, i bejahu stari Sloveni) su otišli dalje na zapad da bi tamo izgradili sve ovo što danas poznajemo pod zajedničkim imenom Keltska kultura. Nepobitno je da se jedan deo naših predačkih korena nalazi pod imenom Skordisci, i da je ugrađen u naš DNK. E, taj deo našeg potpražnog sećanja prepoznaje arhetipski zvuk i reaguje na njega. Neko burnije, neko manje burno, ali reaguje. Meni bolji dokaz od toga ne treba. Plus, ceo rokenrol je proistekao iz Irske muzike na ovaj ili onaj način, naravno, uz još poneku primesu drugih muzika sveta, i samim tim dao osnovu popularnoj muzici. Kad sve to saberete, eto odgovora.
Beogradski irski festival, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
U sali stare Kinoteke juče otvoren filmski program Desetog beogradskog irskog festivala.
Crna komedija “Iskupljenje” reditelja i scenariste Filipa Doertija je, po rečima prisutnih snimatelja Boršija Vojnara i Sema Molkahija, asistenta direktora fotografije, bila pravi izazov i za najveće profesionalce – zbog ograničenog budžeta morala je da bude snimljena tokom samo dve nedelje, pratili su ih sneg, kiša i mraz, troje ljudi iz tima je imalo saobraćajke zbog poledice i niko nije znao kako će se to na kraju završiti.
– Ipak, kada sam odgledao finalnu verziju, shvatio sam da je svaki sekund bio vredan truda i jako sam ponosan na ovaj film – iskren je glavni snimatelj Borši Vojnar.
Beogradski irski festival, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
Džaš Kaminski, BIF, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
Marjan Vujović, BIF, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
Borši Vojnar, BIF, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
“Iskupljenje” je film o Džimiju, koji je rešio da se obesi, ali pre toga odlazi u rodni grad u oblasti Zapadni Kavin da bi dobio oprost za grehove počinjene u prošlosti. Ali tamo ga tek čeka pravi pakao – zaglavljen je u Balilou zbog jake kiše i svaki dan mu liči na “Dan mrmota”…
Ukoliko volite urnebesne crne komedije, ”Iskupljenje” možete pogledati 20. marta od 20h u staroj Kinoteci.
Zagrebački indie rock bend Tidal Pullobjavio je treći singl pod nazivom “Dobro jutro, Jenny Lewis” kojim najavljuju svoje debitantsko studijsko izdanje.
Posle pesme “Dezen (ljetna pjesma za nesretan rođendan)”, objavljene u julu prošle godine i “Privitak” objavljenje u novembru, vratili su se sa numerom posvećenom američkoj kantautorki Dženi Luis.
Tidal Pull, utemljivači i ekskluzivni predstavnici “big indie” žanra, sviraju na engleskom, a pevaju na hrvatskom. Svoj zvuk opisuju kao “glazbu koju čuješ kad nađeš još pomfrita na dnu vrećice iz Meka”, a ovoga puta tom opisu dodaju i (parafrazirane) reči Nine, briješke ovčarke i glavne zvezde njihovog novog spota: “čuti Tidal Pull je kao naći još psećih keksića ispod svoje zdjelice”.
Spot potpisuje Pavle Kocanjer, miks Matko Gaće, a za cover ponovo je bila zaslužna mlada zagrebačka umetnica Petra Divković.
“Dobro jutro, Jenny Lewis” nastavlja ciklus singlova s predstojećeg debi albuma. U dosadašnjim najavama su pisali: “Ako se album ne desi, znači da se nama nešto desilo”. Međutim, album je sve bliže a oni su još uvek živi i zdravi.
