Džastin Bber obavestio je obožavaoce o svojoj nedavnoj dijagnozi Ramsay-Hunt sindroma koji mu je privremeno paralizovao celu desnu stranu lica. Pevač je odložio početak svoje severnoameričke turneje ‘Justice’, u to vreme navodeći neodređenu “bolest”.
U videu koji je podelio na Instagramu, Biber je objasnio da njegova bolest proizlazi iz Ramsay-Hunt sindroma, koji, prema klinici Mayo, “nastaje kada herpes zoster zahvati facijalni živac u blizini jednog uha”. U videu Biber se muči da trepne, nasmeši se ili pomeri desnu nozdrvu.
“Za one koji su frustrirani mojim otkazivanjem sledećih nastupa, ja jednostavno fizički, očigledno, nisam sposoban za njih”, objasnio je. “Ovo je prilično ozbiljno, kao što vidite. Voleo bih da to nije slučaj, ali očigledno mi moje telo govori da moram da usporim i nadam se da razumete”.
Biber uvjerava fanove da će njegova paraliza lica s vremenom nestati.
“Radim vežbe za lice kako bih ga vratio u normalu”, rekao je, naglašavajući da “ne zna koliko će to trajati”.
Grupa Wham!, koju su činili Džordž Majkl i Endru Ridžli, dobiće dokumentarni film koji će biti streamovan na platformi Netflix. Kako navodi britanski Metro, dokumentarac će fanovima pružiti intiman pogled iza scene i prikazati uspone i padove poznatog sastava.
Iza ovog projekta stajaće Endru Ridžli.
– Tim Netflixa je iskoristio priliku da snimi ovaj film. Priča je neverovatna i ko može bolje da ponudi uvid od Endrua – navodi izvor i dodaje:
– To je zaista uzbudljiv projekat i oni ulažu mnogo sredstava u njega. Endru je takođe veoma zainteresovan za priliku da se osvrne na svoje godine sa Džordžom u bendu – iako će mu to, naravno, biti gorko-slatko iskustvo – navodi ovaj neimenovani izvor.
Grupa Wham! je postojala pet godina, od 1981. do 1986. Činili su Džordž Majkl i Endru Ridžli. Tokom ovog perioda objavili su brojne hitove kao što su “Last Christmass”, “Careless Whisper”, “Club Tropicana”, “Freedom”, “Wake Me Up Before You Go-Go”, “Everything She Wants”, “The Edge of Heavan”, “Wham Rap” i ostale.
Inače. vest dolazi uoči objavljivanja dokumentarnog filma “George Michael: Freedom Uncut”, koji će biti prikazan premijerno 22. juna, a reč je o proširenoj verziji dokumentarca iz 2017. godine o karijeri Džordža Majkla.
Reći sve šta nameravate u “granicama” jedne pesme je već podvig. A učiniti to za dva minuta ili manje, još je veći uspeh.
50-ih i 60-ih godina prošlog veka, pop i rok muzika je imala najveći udar pesama koje su lebdele negde oko dva i po minuta. Godine 1964, godine kada su Beatlesi prvi put stigli u Ameriku, svaki od 10 najboljih singlova na Billboard Hot 100 trajao je između dva i tri minuta. Bila je to savršena količina vremena da zadovolji i angažuje slušaoce, a da ne zauzme previše vremena emitovanja na radio stanicama.
Ali šta kad se i ta granica spusti? Šta je sa “reći više za manje vremena”? Šta je kada se na cedilu ostavi slušalac koji želi više?
Mnoge dobro osmišljene rok pesme jedva premašuju dvominutnu oznaku – Blurova “Song 2” i Heartova “Dreamboat Annie” traju 2:01, Queen “We Will Rock You” staje na 2:02 ili Beatles “Yesterday” je tesno na 2:05. Ali za listu od 40 najboljih kratkih pesama ikada mi smo odabrali numere koje su dva minuta ili kraće. Uživajte, kratko je, ali slatko:
#40. Ramones, “Now I Wanna Sniff Some Glue” (1:35) Ramones (1976)
#39. Neil Young, “Till the Morning Comes” (1:21) After the Gold Rush (1970)
#38. Queens of the Stone Age, “Quick and to the Pointless” (1:42) Rated R (2000)
#37. Elton John, “Goodbye” (1:52) Madman Across the Water (1971)
#36. Simon & Garfunkel, “Bookends Theme” (Reprise) (1:18) Bookends (1968)
#35. The Who, “Tommy, Can You Hear Me?” (1:37) Tommy (1969)
The Munsters – Rob Zombie Vision /Photo: instagram
Pošto je skoro dve decenije zastrašivao posetioce bioskopa filmovima kao što su “House of 1000 Corpses” i “The Devil’s Rejects”, Rob Zombi je objavio trejler za svoj najizazovniji projekat do sada – svoj prvi film prilagođen deci.
Napisao ga je i režirao sam Zombi, a “The Munsters” je zasnovan na istoimenom američkom sitkomu, koji je emitovan između 1964. i 1966. Klasična serija, koja je trajala 70 epizoda, usredsređena je na porodicu prijateljskih čudovišta u izmišljenom gradu Mockingbird Heights.
The Munsters – Rob Zombie Vision /Photo: instagram
Trejler od 52 sekunde odaje počast originalnoj seriji, a počinje crno-belim snimkom sa Hermanom Munsterom koji se probija kroz vrata njihove porodične kuće. Lik, zasnovan na Frankenštajnovom čudovištu, igra Džef Danijel Filips, koji se takođe pojavio u Zombijevim filmovima “The Lords of Salem”, “31”, i “3 From Hell”.
Još nije najavljen datum izlaska “The Munsters”, ali se očekuje krajem ove godine.
Početkom 1996. Ramštajn nije bio kolos koji je opsedao svet, pirotehnički eksplodirao, kakvog danas poznajemo i volimo. Oni su bili podrška Ramonesima.
Debi album seksteta “Herzeleid” objavljen je tokom prethodnog septembra, ali niko ga nije kupovao.
– Pošto smo objavili prvu ploču – ništa se nije dogodilo – rekao je za Metal Hammer klavijaturista Kristijan “Flejk” Lorenc. -Niko nije želeo da ga kupi jer niko nije znao za to. Samo smo svirali i svirali i svirali, a ljudi u publici je polako bivalo sve više i više.
Krajem 1995. Berlinci su počeli samostalne svirke, a inače su bili bend za zagrevanje. Bili su na turneji po Nemačkoj sa pionirima darkvawea Project Pitchfork, a putovali su u Češku Republiku, Poljsku, Austriju i Švajcarsku sa švedskim metalcima Clawfinger. Zatim, kada je počela nova godina, Rammstein se spojio sa Ramonesima na šest nastupa na nemačkom delu “Adios Amigos” oproštajne turneje slavnih Nujorčana.
A onda su otišli u London da bi se pojavili u MTV-evoj vodećoj emisiji “Hanging Out”. To je trebalo da bude prvi nastup benda u Velikoj Britaniji i njihov debitantski TV nastup. Ništa ne može da krene naopako, zar ne?
Pogrešno. Posle uvoda VJ Lise Janson u kome je Rammstein nazvala “omiljenim bendom Dejvida Linča” i “veoma velikim, veoma velikim”, bend počinje sa “Wollt Ihr Das Bett In Flammen Sehen?”, i sasvim je jasno da su stigli u Veliku Britaniju kao potpuno formiran bend, sa svim stvarima na svom mestu.
S druge strane, nema pravog šoua o kome bi moglo da se priča, sa bledim plamenom koji se nalazi na snimku benda, loša zamena za pravu stvar. Za ovo je postojao razlog. Ovaj nastup je emitovan na TV-u, gde je osvetljenje strogo kontrolisano, pa je bend zamoljen da ne koristi nikakve scenske efekte.
Til Lindeman je, naravno, imao druge ideje. Tokom druge pesme benda, “Du Riechst So Gut”, pevač je namerno probušio kapsulu krvi, ostavljajući lažne krvave mrlje na nozdrvama… a MTV je prekinuo emitovanje, ostavljajući bend da završi pesmu koju gledaoci nisu mogli da vide.
To nije bio jedini put da je Rammstein upao u probleme sa MTV-jem. Sledeće godine, MTV je odlučio da ne emituje promo za “Engel”, prvi singl sa njihovog drugog albuma “Sehnsucht”, nakon što je postigao loš rezultat sa fokus grupom.
Rammsteinov protest tim povodm bio je neobičan. Pre svog nastupa na Hurricane Festivalu u Šeselu, blizu Hamburga, bend je uhvatio menadžera za odnose sa umetnicima MTV Nemačke Bernda Ratjena, zalepio ga za stolicu, vezao dimnu bombu za njegovu nogu i detonirao je.
Srećom, ovaj incident, koji je generalni direktor nemačkog MTV-a Mihael Opleš opisao kao “očiglednu PR strategiju za Rammstein”, nije naneo nikakvu trajnu štetu ni nozi žrtve ni karijeri benda.
A primedba Lise Janson o Dejvidu Linču na kraju je dobila svoj smisao. Linč i Trent Rezor odabrali su dve pesme Rammsteina, “Heirate Mich” i “Rammstein”, za zvučnu podlogu za rediteljev arthouse film “Lost Highway” iz 1997. godine, i odjednom se otvorila potpuno nova publika. Iste godine, “Sehnsucht” ih je pretvorio u zvezde širom Evrope, postavljajući prve rekorde na putu kojim u krenuli. I više se nisu osvrtali.
Gledaoci su ostali “traumatizovani” posle gledanja nov Netflixove dokumentarne serije “Keep Sweet: Pray & Obey”. Kriminalistička serija snimljena prema istinitoj priči vodi gledaoce u poliamorni verski kult poznat kao Fundamentalistička crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (FLDS).
“Keep Sweet: Pray & Obey” uključuje mučne ispovesti žena koje je indoktrinirao vođa kulta Voren Džefs, a koje su bile podvrgnute prisilnom braku i trudnoći. Netflixov novi dokumentarac fokusira se na Džefsa, kojga su sledbenici FLDS nazvali “prorokom”. Prema streaming gigantu, Džefs je imao 78 žena, od kojih su 24 bile maloletne. On je 2011. godine osuđen po dve točke optužnice za seksualno zlostavljanje dece.
Keep Sweet: Pray & Obey
FLDS se od mormonske crkve odvojio 1930-ih i njegovi članovi su nastavili da praktikuju poligamiju, a nametnuli su stroga pravila ženskim članovima kulta. Ne samo što su žene morale da se odevaju na određeni način nego su morale i da se mole svakog sata, a poruka “moli se i poslušaj” je čak ispisana na zgradama.
‘Keep Sweet: Pray and Obey,’ Netflix’s true crime docuseries about the survivors of the polygamous cult led by Warren Jeffs, has an impressive Metascore of 86 right now: https://t.co/PyqYGhwrz3pic.twitter.com/7GMTkKxwz8
Ako bi žena odbila brak, bila bi izbačena iz kulta bez ikakvih sredstava, a podrška drugih članova bila bi joj uskraćena. Džefsov ranč FLDS nalazio se u zapadnom Teksasu i bio je pretresen 2008. godine, što je rezultiralo time da je 12 muškaraca optuženo za zlostavljanje dece.
U SAD, FLDS je zapravo klasifikovan kao “mrzilačka grupa” zbog Džefsovih rasističkih stavova. Dok je on bio zadužen za FLDS, počeli su da se pojavljuju izvještaji o silovanjima i zlostavljanjima dece mlađe od 12 godina. Nakon što su odgledali “Keep Sweet: Pray & Obey” gledaoci su na Twitteru izražavali šok onim što su upravo pogledali.
“Upravo sam gledala Keep Sweet: Pray & Obey. Muka mi je, ovo je bilo jako traumatično za gledati”, komentarisala je jedna gledateljka.
“Pogledao sam 20 minuta dokumentarne serije Keep Sweet: Pray & Obey i osećam se loše, ovi ljudi zaslužuju pakao”, napisao je drugi. U mnogim recenzijama je istaknuto kako su se posle gledanja osećali fizički loše: “Baš odvratno, zlostavljanje dece u ime Boga.”
Malo je autora, ako ih uopšte ima, koji mogu da pariraju uticaju Stivena Kinga, genijalnog kreativca koji je dao ogromnu količinu priča bioskopu i televiziji. Od “skromnih” drama poput “Stand By Me”, “Misery” i “The Shawshank Redemption” do blokbaster trilera kao što su “It”, “The Shining” i “Carrie”, King je uradio – sve.
Nastavljajući da inspiriše i veliki i mali ekran do današnjeg dana, King je nedavno video svoj roman “Firestarter” adaptiran u novi film sa Zakom Efronom u glavnoj ulozi, kao i njegovu knjigu “Lizina priča” iz 2006. koju je nedavno objavio Apple TV.
Iako svako ima svoju omiljenu priču Stivena Kinga, sam autor je odabrao pet svojih najomiljenijih dela u intervjuu sa Stivenom Kolbertom prošle godine, dok je promovisao svoj novi roman “Billy Summers”.
Prva priča koju pominje je kratka priča pod nazivom “Survivor Tipe”, knjiga o “lekaru koji je nasukan na malom ostrvu i umire od gladi, pa jede sebe komad po komad”, kako autor opsesivno opisuje. – To je porodična priča – šali se King, nakon što je upravo izneo svoju užasnu kratku priču prvobitno objavljenu u horor antologiji “Terrors” iz 1982.
Na drugom mestu na listi favorita Stivena Kinga je roman “Misery” iz 1987, knjiga koja mu se “mnogo dopada”, otkrivajući da je to bila “zabavna knjiga za pisanje”. Prilagođen u proslavljeni film 1991. godine od strane Roba Rajnera, u filmu glumi Keti Bejts kao opsesivna obožavateljka romana pisca krimića, preuzimajući sudbinu izmišljenih likova u svoje ruke kada kidnapuje samog autora.
Novi Apple TV+ projekat “Lisey’s Story” zauzima treće mesto na Kingovoj listi, pri čemu je King otkrio da je “držao” projekat dugo vremena pre nego što ga je otkrio svetu 2006. Serija, u kojoj glume Den DeHan, Džulijen Mur i Klajv Oven, dobila je osrednje kritike, za razliku od romana koji je oduđevio i kritiku i publiku.
Prvobitno nazvan “The Body”, iako poznatiji kao “Stand By Me”, Kingov klasik o odrastanju, zauzima četvrto mesto na njegovoj listi. Pričajući priču o grupi od četiri dečaka koji su krenuli na put da otkriju telo nestalog drugara, Kingova priča je poznata kao jedan od najvećih “filmova detinjstva” ikada snimljenih, sa bezvremenskom porukom koja je istinita iz generacije u generaciju.
Kingov donekle ciničan konačni izbor je njegovo najnovije delo, “Billy Summers”, priča koja prati ubicu i bivšeg snajperistu marinaca koji prihvata jedan poslednji posao samo da bi se našao u većoj opasnosti nego što je to očekivao.
Ovo je kompletna lista najboljih pet priča Stivena Kinga, po izboru Stivena Kinga.
Neki smatraju kako je grunge “ubio”, barem privremeno, trash metal tokom 90-ih godina 20. veka, dok drugi pozdravljaju ovaj pokret jer je vratio rock i metal na scenu.
Kako god gledali na grunge, on je bio revolucionaran u svetu muzikr i jedinstven po svom zvuku, modi i drugim karakteristikama. Za prestolnicu grungea svakako možemo odrediti američki grad Sijetl, iz koga su proizašli najbolji grunge bendovi, kao što su Nirvana, Pearl Jam, Alice in Chains i mnogi drugi. Osim Sijetla, to su još i Čikago i Los Anđeles kao važni gradovi ovog muzičkog pokreta. Donosimo vam pregled od 15 najvažnijih grunge albuma koji su definisali ovaj žanr, a prema izboru kolega iz magazina Revolver.
Alice in Chains – “Dirt”
Dok je Facelift predstavio Alice in Chains kao vodeću grupu muzičke grunge scene Sijetla, remek delo “Dirt” iz 1992. godine vinulo ih je među najbolje bendove svih vremena. Pesme poput “Them Bones”, “Rooster”, “Would i Down in a Hole” učinile su ovaj album večnim.
Green River – “Dry as a Bone”
Album iz 1990. svakako je vredan spomena, a posebno kada znamo da su članovi benda Green River završili u Pearl Jamu i Mudhoneyju.
Hole – “Live Through This”
Ovaj album bio je pravo osveženje za punk rock scenu tog vremena, a posebno se pamti glas Kortbi Lav, tadašnje žene Kurta Kobejna, frontmena Nirvane.
L7 – “Bricks Are Heavy”
Bend iz Los Anđelesa uneo je svoj metal stil u grunge, a album “Bricks Are Heavy” producirao je Buč Vig, lik koji je zaslužan za album “Nevermind” legendarne Nirvane.
Melvins – “Houdini”
Bend koji je dobio etiketu evergrina svakako zaslužuje da bude i u ovom odabranom društvu jer su albumom “Houdini” dali jasnu sliku grunge muzike. Pod uticajem Nirvane ovaj bend je objavio sjajan album, a većinu pesama supotpisao je Kurt Kobejn.
Mother Love Bone – “Apple”
Ovo je bio jedini album benda, a obeležen je smrću frontmena Endrjua Vuda od predoziranja heroinom i kasnijim odlaskom Džefa Amenta i Stona Gosara iz benda. Dok se prvi pridružio Temple of the Dogu, drugi se zaputio u Pearl Jam. Muzika na ovom albumu podsećala je na ranu fazu Led Zeppelina.
Mudhoney – “Superfuzz Bigmuff”
Ovaj EP od šest pesama izašao je 1988. godine i definicija je ranog grungea. Gitarista Mark Arm bio je inspirisan Igijem Popom u svojim nastupima, a inženjer zvuka Džek Endino zaslužan je za ovaj uspešan EP.
Nirvana – “Nevermind”
Ako je jedan album obeležio grunge, onda je to svakako Nirvanin “Nevermind”. Poznata naslovnica albuma s golim detom u bazenu i pesmom “Smells Like Teen Spirit”, “himnom” generacije X, ostaće upamćena za sva vremena. Dok je prvi album “Bleach” bio čvrst i žestok, “Nevermind” je pružio pravu dozu grungea koja do dana današnjeg nikad više nije viđena.
Pearl Jam – “Ten”
Još jedan kultni album obeležio je grunge eru, a reč je o albumu “Ten2 grupe Pearl Jam. Debitantski album grupe objavljen je 1991. godine i postao je instant hit i zabeležio veliku prodaju kao i ranije navedeni “Nevermind”. Edi Veder postao je posle ovog albuma najpoznatije lice muzičke scene Sijetla uz Kurta Kobejna.
Screaming Trees – “Sweet Oblivion”
Ovaj bend možemo smatrati “testamentom grungea”, a razlog za to je što su imali veliki respekt tadašnje scene, ali nisu uspeli da postignu veći komercijalni uspeh i probiju se u nebeske visine.
Smashing Pumpkins – “Siamese Dream”
Ovoj listi svakako pripadaju i Smashing Pumpkinsi koji su ovom žanru dali jedan drukčiji pristup. Njihov prvi album “Siamese Dream” može se smatrati jednim od boljih albuma sa začetka ovog muzičkog pokreta.
Soundgarden – “Badmotorfinger”
Treći studijski album doneo je Soundgardenu slavu, a pesme s ovog albuma slušale su se širom Amerike, emitovale na MTV-u, a našle su se i na Billboardovoj listi od 200 hitova 1991. godine. Kris Kornel ušao je u elitno društvo tadašnje američke muzičke scene s pesmama poput “Jesus Christ Pose” i “Slaves & Bulldozers”.
Stone Temple Pilots – “Purple”
Bend predvođen Skotom Vejlandom i Dinom Deleom doživeo je prvi uspeh objavom albuma prvenca “Core” 1992. godine, a dve godine kasnije objavili su album “Purple” koji ih je vinuo sve do prvog mesta američke liste najboljih albuma. S ovog albuma proizašli su hitovi poput “Vasoline” i “Big Empty”.
Temple of the Dog – “Temple of the Dog”
Prvi album grupe pokazao je u kojem će smeru ići, a to je bilo svakako prema uspehu. Tada nepoznati Edi Veder postigao je kasnije globalnu slavu u Pearl Jamu, ali prvobitno je u Temple of the Dogu stvarao svoj prepoznatljivi glas i stil pevanja. Pesme kao što su “Hunger Stike”, “Say Hello 2 Heaven” i “Call Me a Dog” ostaće večne.
Tad – “Inhaler”
Tad Dojl, jedan od “očeva osnivača” grunge pokreta, osnovao je super heavy metal grupu Tad krajem 80-ih godina 20. veka. Nju su krasili glasni zvukovi gitare, jaki udarci bubnjeva i Dojlov prepoznatljivi grunge zvuk.
Pixies će gostovati u Beogradu 29. avgusta na Tašmajdanu. Iako novi album izlazi mesec dana kasnije, ne treba sumnjati da će veliki indie band predstaviti srpskoj publici i nekoliko pesama s novog albuma.
Zna se datum izlaska novog albuma legendarnih Pixiesa. Dugosvirajuće delo pod nazivom “Doggerel”, tek osmo u 34 godine dugoj diskografskoj aktivnosti i prvo nakon “Beneath the Eyrie” iz 2019. godine svetlo će dana ugledati 30. septembra i izaći za veliku etiketu BMG.
Ovu objavu Pixies su popratili i novom pesmom “There’s Moon On”, za njih tipičnim energičnim gitarskom indie singlom koji u refrenu malo ulazi i u vode rokabilija.
– Pokušavamo da radimo stvari koje su “masne”, hrabre i orkestrirane. Kratke “panki”, stvarno volim da sviram, ali takve stvari se ne stvaraju programirano i veštački. Postoje drugi načini, postoje i druge stvari koje možemo da učinimo s ovom posebnom energijom koju osećamo da imamo – rekao je frontmen benda Blek Frensis.
Proslavljeni srpski košarkaš Boban Marjanović po drugi put se našao na velikom platnu – dobio je ulogu u novom hitu Adama Sendlera.
Reč je o Netfliksovom filmu “Hustle” u kom Sendler igra NBA skauta Stenlija Šugarmena u potrazi za budućom košarkaškom zvezdom.
Već iz trejlera možemo da vidimo da je, između ostalih, “bacio oko” na srpskog centra kog igra Bobi Marjanović, u sve dresu vršačkog Hemofarma za koji je nastupao na početku karijere.
Međutim, postoji začkoljica – na NBA draftu mogu da učestvuju samo igrači koji su mlađi od 22 godine.
“Imam 22 godine””, samouvereno izgovara Bobi Marjanović, pokazujući dar za komediju. Ali, sudeći prema trejleru, deluje da i nije baš ubedio Šugarmena koji svoju “zlatnu koku” pronalazi u Španiji, u liku uličnog basketaša kog tumači španski reprezentativac Huančo Ernangomez.
Marjanoviću je “Hustle” inače druga filmska uloga, nakon što se u akcionom filmu “Džon Vik 3” tukao sa Kijanu Rivsom.
– Obe uloge su drugačije, zar ne? U jednoj igram košarku, a u drugoj se bijem! Ali bilo je kul biti ispred kamere. To je postala moja ljubav, znate. Naravno, košarka je na prvom mestu, ali gluma i ovakve stvari su moj život, i obožavam to da radim. Znate, ja sam srećan čovek – rekao je Marjanović za američki filmski magazin Variety.
Srpski košarkaški as nije krio zadovoljstvo zbog rada sa Adamom Sendlerom.
– Za moju scenu mi je Adam poslao poruku i pomislio sam: “Vau!” On je zaista fina osoba, ima dobro srce. Brine se o svojim prijateljima i ljudima. Tako je fina osoba. Poznavao sam ga od ranije, ali sad sam radio sa njim na filmu, i shvatio šta ga čini tim što jeste. On je sjajan, sjajan, sjajan, i ne mogu da nađem reči na engleskom koje bi to bolje opisale – kazao je Marjanović.
Iako kritika često ume da bude nemilosrdna prema Sendlerovim komedijama, čak i kada dožive komercijalni uspeh, “Hustle” se zasad sjajno drži i ima odličan skor od čak 90 odsto pozitivnih recenzija na sajtu Rotten Tomatoes.
