Slipknot je konačno zvanično potvrdio identitet člana benda koji je od milja poznat kao “Tortilla Man”. Njegovo ime je Majkl Pfaf.
Slipknot je otkrio Pfafov identitet objavom na Instagramu u kojoj promoviše sesiju “Ask Me Anithing” na Redditu. Muzičar se vidi na fotografiji kako drži znak na kome piše: “Ja sam Majkl Pfaf”.
Pfaf je 2019. godine zamenio dugogodišnjeg člana Krisa Fena, koji je izbačen iz grupe nakon što je tužio svoje kolege iz benda zbog finansijskih pitanja.
Toma Vejtsa nije lako obraditi. Na kraju krajeva, njegov grleni glas naizgled odjekuje kroz eone, a njegov divlji muzički kaleidoskop spaja folk, vodvilj i bilo koji instrument koga se dočepa uprkos tome što je jednom izjavio: “Džentlmen je neko ko ume da svira harmoniku, ali to ne radi”. Dakle, ne biste mogli zamisliti da bi se svilenkasti glas Skarlet Johansson i ludo šareni stil Dejvida Bouvija dobro uklopili u njegov grub mračan svet, ali mašta se često može prevariti.
Tokom karijere Dejvida Bouvija, on brzo uspeo da postane inspiracija drugim umetnicima, ali nije bežeo od toga da često obrađuje i pesme drugih umetnika. Umesto da to umanji njegov sopstveni rad, to je zapravo privuklo nove obožavaoce kojima je veliki Bouvi poželeo dobrodošlicu u svoj sopstveni boemski opus. Ove inspiracije često su se utkale i u njegov autorski rad. U stvari, bez sumnje je jedan od njegovih najvećih atributa kao umetnika to što nije bio obespravljen sopstvenim osećajem za individualizam i bio je srećan što je slavio umetničku viziju drugih.
Jedna umetnica koja je imala koristi od obe strane tog novčića bila je zvezda “Lost in Translation” Skarlet Johanssn. Dok su neki cinici možda odbacili njen tribjut album Toma Vejtsa iz 2008. “Anywhere I Lay My Head”, Bouvi je pristupio projektu otvorenog srca i uma i svidelo mu se ono što je čuo.
Ne samo da se Bouvi pojavio na dve numere na ploči, već je i pohvalio rad glumice.
“Nastupi Skarlet su mistični i dvostruko kul”, napisao je na svojoj web stranici i nastavio: “Ona stvara raspoloženje koje je mogao da izazove neko kao što je Mardžeri Latimer (američka spisateljica “We Are Invincible”) ili Džinet Vinterson (britanska autorka romana”Oranges Are Not the Only Fruit”)”.
Iako je “The Starman” rekao: “Pesme su sjajne, zaista dobro urađene stvari Toma Vejtsa”, krajnji klimaks odobravanja došao je od samog Vejtsa. Kako je Johanson ispričala za NME, dobila ju je telefonski poziv od njegove supruge Ketlin Brenan, koja joj je rekla da se njenom mužu sviđa album:
– Čula sam ga kako gunđa u pozadini – radosno se prisetila glumica.
Inače, Johanson je bez sumnje bila oduševljena što je radila sa Bouvijem. Čak je otkrila da je zajedno sa Patrikom Svajzijem, Bouvi bio njena prva velika slavna simpatija.
– Patrik Svejzi je bio moja najveća simpatija. On još uvek jeste. I Dejvid Bouvi u “Lavirintu”. Otvorili su mi oči za seksualnost! Vau! Obojica su izgledali sjajno u izuzetno uskim pantalonama.
Naravno, to ju je učinilo prilično nervoznom pri njihovom prvom susretu.
– Nisam mogla da mu kažem da je on moja prva ljubav jer nisam mogla da govorim kada se rukovao sa mnom.
Na sreću, zbog albuma, početna nervoza se smanjila i očigledna hemija je procvetala dok je par pokretao Vejtsove pesme ka novim dimenzijama.
Niški muzičar Srđan Petrović predstavio je svoj novi projekat, pod zanimljivim nazivom PhUNK. Naziv je nastao kao svojevrsna igra reči, jer Srđan potiče iz punk hc priče, a ovo što sada radi je, kaže, neka vrsta fanka.
Srđan je u muzici oko 25 godina, basista je niškog hardcore benda T-Error, gitarista punk benda Polarni fazani, ali i kompletan autor (muzika, tekst, produkcija) niškog benda Insan.
Ovo je, kaže, njegov izlet u elektronsku muziku, preciznije drum’n’bass i triphop. Veliki je filmofil, pa su nove kompozicije prepune semplova/citata/muzičkih delova iz raznih filmova. Dok je baza svega toga tvrd, “mastan” ritam a u slučaju novog video singla “Fidelio” u pitanju je trip hop.
– Inspiraciju za ovu stvar sam našao u film Stenlija Kjubrika “Eyes wide shut”, a video je kombinacija delova iz istoimenog filma, kao i filma iz 1969. “Traumnovelle” iz 1969. godine – kaže Srđan.
Prethodni video i kompozicija koju je predstavio PhUNK bili su inspirisani filmom “The Usual Suspects”:
Arnold Švarceneger, Vladimir Putin/Photo: printscreen
Arnold Švarceneger zamolio je predsednika Rusije Vladimira Putina da, kako je rekao, “zaustavi ovaj rat” u Ukrajini, i poručio ruskim vojnicima da se njihovi životi “žrtvuju za besmisleni rat koji osuđuje ceo svet”.
U devetominutnom videu objavljenom na njegovom Tviter nalogu, glumac i bivši guverner Kalifornije izneo je svoju istoriju sa Rusijom i rekao da su ga “snaga i srce ruskog naroda” uvek inspirisali.
– Ovo nije rat za odbranu Rusije koji su vodili vaši dedovi ili pradedovi. Ovo je ilegalni rat – rekao je Švarceneger, a onda se obratio direktno predsedniku Vladimiru Putinu.
– Predsedniku Putinu kažem: Vi ste započeli ovaj rat. Vi vodite ovaj rat. Možete zaustaviti ovaj rat – naveo je glumac, a kao opis snimka je naglasio:
Zagrebački alt rock bend Slanci objavio je singl “Jutro” kojim najavljuju svoj prvi album “Iza ugla”.
Album izlazi 19. marta 2022. i to pod okriljem izdavačke kuće za mlade i neafirmirane bendove El Records.
Spot za “Jutro” snimali su članovi benda na različitim lokacijama u Zagrebu, a pesmu autorski potpisuju Slanci. Kristijan Vasilić iz studija Mamut Krk zaslužan je za mix i master celog albuma.
– Iako je bilo dosta naporno ustajati u pola 5 ujutro po zimi, snimanje spota bilo nam je vrlo zabavno iskustvo, puno smo naučili tim više što smo ceo koncept osmislili potpuno samostalno, od ideje do snimanja. Spot je montirao Dinko Pasini iz benda Terminator koji je odradio sjajan posao – kaže bubnjarka Patricija Runjak iz benda Slanci.
– Sama pesma je tekstualno vrlo motivišuća, mislim da ima snažne slike koje sjajno prate samu muziku. Odlična za trčanje u svakom slučaju! – rekla je pevačica i autorka teksta Ivona Ević.
El Records je izdavačka kuća za mlade i neafirmirane bendove osnovana 2021. godine u Zagrebu s ciljem jačanja scene mladih izvođača.
“Simpsonovi” su izazvali pomešane reakcije fanova nakon što je u poslednjoj epizodi Homer postao žrtva takozvane “kulture otkazivanja”.
Epizoda je emitovana u nedelju, 13. marta, pod nazivom: “Nećete verovati o čemu je ova epizoda – Treći čin će vas šokirati!”. U njoj Homer postaje društveno nepoželjan nakon što ga pogrešno okrivljuju da je po vrućem danu namerno zatvorio porodičnog psa, Malog pomoćnika Deda Mraza, u automobil i slučajno izbacio velečasnog Lavdžoja kroz prozor crkve.
Homer takođe upoznaje lika koji je, čini se, napravljen po uzoru na kontroverznog voditelja podkasta Džoa Rogana. Njegov dvojnik se pojavljuje samo nakratko u epizodi i ne govori, već umesto toga poziva Homera u zgradu označenu kao “Kuća podkasta desnice”.
Ljubitelji crtane satire podelili su svoja razmišljanja o ovoj epizodi na društvenim mrežama.
“Džo Rogan iz Simpsonovih me baca u depresiju”, napisao je jedan gledalac.
“Malo kasnite momci”, napisao je drugi, i dodao: “Imalo je smisla uraditi ovo kada je skandal sa Roganom bio u toku, ali generalno, svi su produžili dalje jer ga Spotify nije otpisao”.
“Pomalo tužno, jer mislim da je mogla da se napravi vrhunska epizoda Simpsonovih koja bi se pozabavila Roganom na odličan način (sa originalnim likom)”, napisao je neko drugi.
“Homer je ‘otkazan’ u novoj epizodi Simpsonovih. Ne znam tačno šta su pokušali da kažu. Nema razumljivog kontinuiteta”.
Drugi su istakli da se emisija već bavila temom javnog sramoćenja još 1994. godine u epizodi “Homer Badman”.
“Moderni Simpsonovi su tako bizarni, jer je bilo nekoliko retko dobrih epizoda. A onda urade ovo sa Džoom Roganom gde je Homer “otkazan”. To je urađeno još 1994. godine”, prokomentarisao je neko na mrežama.
Eminentni makedonski rok džez sastav Leb i sol, veterani rok scene Atomsko sklonište, kao i obeležavanje punoletstva Baseline DJ organizacije svečano će označiti nastavka rada Kulturnog centra – Hala 2 na Novosadskom sajmu. Publika će slušati dve legendarne grupe koje su svojom muzikom ispisale istoriju popularne muzike na ovim prostorima.
U obnovljenom ambijentu, Hala 2 će obuhvatiti brojne koncerte, performanse, i druge kulturne programe te doprineti podizanju kapaciteta kulturne scene grada, u godini kada je Novi Sad Evropska prestonica kulture.
Novo mesto za muzičke i kulturne sadržaje, ponudiće publici raznovrstan program pa će tako mesec april biti u znaku jubileja.
Leb i sol vizual, KC Hala 2
Prvog dana aprila, i nije šala, odličnu atmosferu napraviće jedna od najpopularnijih sastava na području bivše Jugoslavije Leb i sol, u sastavu: Bogdan Arsovski, Koki Dimuševski, Srđan Dunkić i Dimitar Božikov te će svečano najaviti ponovno otvaranje omiljenog mesta Novosađana. Hitovi poput “Čuvam noć od budnih”, “Kalabalak”, “Bistra voda”, “Čukni vo drvo”… oriće se se 1. aprila Halom 2 Novosadskog sajma.
Dan nakon nastupa grupe Leb i sol, 2. aprila, slavi se jublej – 18 godina od osnivanja Baseline DJ organizacije. Pet dana kasnije, 7. aprila ljubitelji stand up showa gledaće Kruševac geto. Ovaj popularni dvojac, koji čine Nikola Trišić Triša i Nikola Milenković Čami, na vrlo duhovit i komičan način bave se opštim provincijskim društvenim temama, kako kroz pesme, tako i kroz skečeve, koji u poslednje vreme privlače sve veću pažnju.
Vedri, energični, neposredni, sastav koji je ove godine napunio 46 godina postojanja, Atomsko sklonište natupiće 8. aprila u Hali 2. Legendarna grupa u Novom Sadu će, drugog dana aprila, napraviti žestoku rokenrol žurku, a Novosadska publika pokazati kako se uživa, ali i da za ljubav “i dalje ima dušu”. Pulski Atomci su, može se reći postali domaći bend jer je Novi Sad postao obavezan na njihovoj koncertnoj mapi. Kao gosti, na koncertu će nastupiti mlada i već afirmisana novosadska rok grupa Rok apoteka kojoj u narednom periodi izlazi album prvenac.
Atomsko sklonište vizual, KC Hala 2
Hala 2 će takođe, 9. aprila na ElektroПОП žurci, biti mesto gde će se slušati setovi bazirani na dance, synth i pop muzici, koji se miksuju sa hiphop, r’n’b i dancehall zvucima i ponekim domaćim ili stranim evergrinom poput izvođača kao što su Doja Cat, Olivia Rodrigo, Shu, Lady Gaga, The Weeknd, Billie Eilish, Dua Lipa, Nipplepeople, Madonna i drugi.
Ulaznice možete pronaći na svim Gigstix prodajnim mestima, ili onlajn putem sajta gigistix.com. Takođe, sve informacije o koncertimamogu da se pronađu i putem Instagram naloga kc_hala 2.
Glavni glumac “Peaky Blindersa” Kilijan Marfi objasnio je zašto njegov lik, Tomi Šelbi, nikada nije viđen kako jede tokom serije.
Kreirana od strane britanskog režisera Stivena Najta (Locke) i smešten u grad Birmingem u Engleskoj, serija “Peaky Blinders” se vrti oko “podviga” kriminalne organizacije Peaky Blinders neposredno posle Prvog svetskog rata. Izmišljena banda je zasnovana na istoimenoj stvarnoj urbanoj omladinskoj bandi koja je ušivala žilete u vrhove svojih kapa i delovala u gradu od 1890-ih do 1910-ih. Serija je stekla ogromnu bazu fanova otkako je premijerno prikazana 2013. godine.
U nedavnom intervjuu Ali Plambu sa BBC Radija 1, Marfi je objasnio zašto se njegov lik u “Peaky Blindersima” nikada ne vidi kako jede tokom cele serije. On otkriva da nije bio svestan da Tomi nikada nije jeo na ekranu sve dok nije snimio 1. i 2. sezonu, što je njemu i Najtu dalo ideju da nastave sa tim i pretvore to u “running gag” (šala koja traje). Marfi takođe navodi da je igranje lika “tako dugo” njemu i šouranerima omogućilo “luksuz” da dodaju takve detalje.
– Sećam se, prošli smo prve dve serije, a onda shvatili da Tomi nikada nije jeo, nikada nismo videli Tomija da jede. Kao, sedeo je za stolovima, ali nikada nije pojeo ni zalogaj. Dakle, onda smo to napravili kao neku vrstu gega. Dakle, tokom 36 sati serije, Tomi Šelbi nikada ništa od hrane ne konzumira, osim što mislim, jednom pojede grančicu mente kada je sa sinom. Dakle, ove stvari se razvijaju kada imaš luksuz da budeš sa likom toliko dugo, te male stvari nastaju, a ti samo… Znaš, reći ću Stivu, ili će Stiv to shvatiti, a onda ćemo se mi samo malo poigrati s tim…
Gledaoci su prvi put primetili da Tomi nikada nije jeo ni zalogaj hrane u prvih 18 epizoda “Peaky Blindersa” još 2017. godine, pre izlaska 4. sezone, što je navelo fanove da izraze želju da konačno vide glavnog lika kako jede neki oblik čvrste hrane. Marfi je odgovorio na teoriju i pokušao da razjasni zašto je to bio slučaj, rekavši da je sveobuhvatna priroda Tomijevih poduhvata preuzela njegov život i da mu nije dala dovoljno vremena da spava ili jede, za šta on misli da je prikazano na “briljantan način”.
Kilijan Marfi kao Tom Šelbi, Peaky Blinders
Marfijevi najnoviji komentari o teoriji o kojoj se mnogo raspravlja potvrđuju da je nedostatak apetita njegovog lika u seriji bio nameran, i više zabavna činjenica za okorele fanove. Dok je Tomi Šelbi samo progutao list mente, kao što je Marfi pomenuo, činjenica da je lik konzumirao viski neverovatnih 213 puta na ekranu, što takođe može dati ideju zašto nije previše obožavalaca uhvatilo ovu bizarnu statistiku. Dok se sezona 6 “Peaky Blindersa” trenutno emituje na BBC-ju u Velikoj Britaniji, međunarodni fanovi mogu da saznaju da li su im želje ispunjene kada bude objavljena na Netflixu – 10. juna.
Bend (ne)normalni, posle sviranja pesama Đorđa Balaševića i Vlade Divljana, stigli su i do prvih autorskih koncerata i ujedno promocije drugog albuma “Refren za poneti”.
– Prebrz je 21. vek i nije lako naći vremena i strpljenja da uronite u nešto novo, ali probajte, zastanite, zamrznite svet na 26 minuta. Doživite nas, jer možda vam se i ne svidimo – poručio je šaljivo frontmen benda, Nenad Jelenković.
Prvi koncert (ne)normalni će održati 23. marta u Gerila Baru (Novi Sad), a slede nastupi u Dorćol Platzu (Beograd) 25. marta, a zatim u BackBaru Plan B (Split) i Boogaloo (Zagreb) 1. i 2. aprila.
– Rasprodali smo dva Kolarca i jednu Kombank dvoranu prošle godine svirajući koncerte u čast Vlade Divljana. Ljudi nas pamte i po tome što smo svirali pesme Balaševića. Ali lako je puniti salu tuđim pesmama. Svi ti nastupi su nam bili dragi, ali ipak je najveća sreća svirati svoje pesme. To jeste teži put do publike, ali evo nas, spakovani i spremni na put – otkrio je Jelenković.
(ne)normalni/Photo: press promo
Njihov prvi album “(ne)komplatibilnosti”, ukoliko još uvek niste, možete poslušati na njihovom YouTube-u kanalu, i uroniti u svet nežnosti, ali i ritmičnih i šaljivih pesama, a ponekad i tužnih stihova uz neodoljive zvuke violine.
Najslušanija pesma sa njihovog prvog albuma je pesma “Nečim Izazvan”, koju su snimili zajedno sa kolegama iz benda Ničim Izazvan.
Na koncertnoj promociji novog albuma magiju za vas priređuju Anja Aleksić (violinistkinja), Denan Savić (tekstopisac), Nenad Jelenković (pevač i gitarista), Igor Martinko (gitarista i harmonikaš), Milan Jančurić Deran (saksofonista/klarinetista/flautista), Miloš Jovanović Brule (pijanista), Branislav Pavlović (bas gitarista) i Atila Benke (bubnjar).
Dunja Ercegović, hrvatska kantautorka ranije poznata pod imenom Lovely Quinces, s novim projektom Bad Daughter probila je sve barijere. Na nedavnoj dodeli nagrada RUNDA Regionalnog udruženja nezavisnih diskografa izdominirala je svojim albumom “Let mi Panic”, a bez obzira na to znamo li je kao Lovely Quinces ili Bad Daughter, Dunja je istinski originalna pojava na regionalnoj sceni.
Muzičarka od samog početka privukla je pažnju specifičnim, drskim i duboko emotivnim stilom, a njena Bad Daughter slobodno se poigrava granicama unutar indie pop žanra dajući mu svoju nešto tamniju, ali i dalje plesnu i pitku viziju.
Za Headliner Dunja je pričala o svojim alter-ego projektima, alternativi i mainstreamu, pravom značaju muzičkih nagrada… ali i o tome od čega je zaista hvata panika i šta bi u svojoj karijeri, možda, uradila drugačije.
Koje su sličnosti i razlike između Dunje Ercegović, Lovely Quinces i Bad Daughter?
– Sličnosti između Lovely Quinces i Bad Daughter su da proizlaze iz istog izvora, bave se istom tematikom. Samo biram drugačiji pristup u ova dva projekta. Bad Daughter je ta neka izmišljena persona koja za razliku od Lovely Quinces pristupa problematici ljubavnih odnosa puno trezvenije, hladnokrvnije… skoro pa da i uživa u tim situacijama u kojima se nađe. Ima apsolutno kontrolu nad situacijom, a ako je izgubi takva je igra uzbuđuje. U Lovely Quinces je puno izraženiji taj patos i fatalistički moment.
Album “Let Me Panic” pobrao je nagrade, pozitivne kritike i doneo ti novu publiku, da li je to sada pravac kojim ćeš i ubuduće ići?
– Iskreno nikad ne znam gdje idem. Zato sam na coveru albuma i pokrila koncima vlastite oči. Znam jedino da želim izbacivati glazbu koja radi nešto ljudima, kritike pa i nagrade, koliko god su laskajuće i gode egu zapravo ne znače previše. Nikad se nisam osjećala vjenčano za jedan žanr i općenito ne gajim ikakvu lojalnost prema nekakvoj ideji koja kod mene može trajati od danas do sutra.
Sve na ovom albumu, muzika, tekstovi, produkcija… deluje vrlo promišljeno i pažljivo “spakovano”, da li je to onaj neophodnan sastojak koji od alternative pravi mainstream?
– Djeluje promišljeno, ali je zaista više toga došlo iz toga da sam lijena uopće razmišljati dva tri koraka unaprijed. Unificiranost svega toga se postigla prije svega produkcijom Leonarda Klaića. Tek smo u završnim fazama vidjeli zapravo na što to sve liči i koju smo priču podsvjesno krojili, kao kad imaš u novinama onu igru gdje moraš spojiti točkice označene brojevima da bi vidio cijelu sliku. Alternativa postane mainstream u onom trenutku kad su joj svi mediji naklonjeni, ne ovisi to mnogo o konceptu.
Da li su zapravo alternativa i mainstream danas manje udaljeni nego ranije?
– Ovisi gdje. U Hrvatskoj se i dalje čini da su alternativa i mainstream mnogo udaljeni, iako sam sada nominirana za Porina u kategoriji Album godine. Ne postoji interes za underground scenu koja ironično puni više koncertnih prostora nego možda nekakva razvikana imena.
Kakva to magija postoji između tebe i Leonarda Klaića koja se tako dobvro čuje na albumu?
– Mislila sam da takvo nešto neću naći nakon Marka Mrakovčića koji je producirao uglavnom veći dio Lovely Quinces opusa. Ne znam kako da to objasnim, mi jednostavno funkcioniramo. Nismo ulazili puno u dubiozu, nego sam mu ja dala pjesme da radi s njima što hoće, a ono što je napravio je igrom slučaja bilo ono što ja želim da radi.
Uskoro te čeka koncertna promocija albuma, kako će “Let Me Panic” zvučati live, hoće li biti benda uz vas, da li već pripremaš nešto neočekivano?
– Upravo smo u veliki procesima oko tog koncerta. Mnogo nam je važno da to izgleda i zvuči na razini jer je ovo žanr koji to apsolutno traži. Bit će nas troje na pozornici, Leonard Klaić na kljavama, sintisajzeru, gitari, bas gitari itd., Nikola Babić na bubnjevima i ja koja će tamo nešto zavijat, haha. Ne bi voljela hajpati publiku da će biti nešto neočekivano, ali voljela bi da dođu za svaki slučaj.
Bad Daughter/ Photo: Martin Peranović
Koliko često sebi dozvoljavaš da te uhvati panika i zbog čega? Da li je panika ustvari zdrava za našu dušu…
– Ja sam u panic mode-u svaki dan skoro. Vrlo brzo se dosađujem pa mi dobro to dođe. Mislim da je zdravo to, pogotovo ta kreativna panika. Ne vjerujem da bi nastalo ovo s Bad Daughter da se nisam apsolutno predala tom crvenilu.
Kao ženi u muzičkoj industriji, da li je ovaj put do uspeha za tebe bio lakši ili teži?
– Apsolutno ne volim ovo pitanje. Za početak, kakav uspjeh? Par stvari se potrefilo, neke pozitivne recenzije, turneje ili nagrade, ali daleko sam od uspjeha. Bar se ja tako ne osjećam. Drugo, svima je teško barem na ovoj skrivenoj sceni. Svi teglimo svoje muzičke projekte, neki duže od 15 godina, traže barem jedan trenutak priznanja tj. bilo što samo da osjete kako to nije bilo sve baš tako uzalud. Radimo sve to iz ljubavi naravno, ali to ne znači da ne bi trebali očekivati nešto natrag npr. da ne trebamo još jedan posao raditi kako bi to održavali na životu.
Neki kritičari nazvali su te “superjunakinjom” regionalne muzičke scene, da li i ti sebe tako doživljavaš?
– Ako se ne doživljavam uspješnom, onda se najmanje doživljavam superjunakinjom. Gdje su ti ordeni? Tipkam ovaj intervju na svom poslu, u pauzi dok čekam mailove od klijenata. Nominirana za Porin, album godine prema Rock Off-u, a gdje se sve vrti? Da se razumijemo, nisam nezahvalna što mi se dodjeljuju takve titule i što kritičari gaje simpatije prema meni, samo ja jednostavno ne vjerujem u to.
Bad Daughter/ Photo: Martin Peranović
Šta se dešava s tvojim projektom Lovely Quinces? Ili je sada sve podređeno “lošoj kćerki”?
– Malo grije klupu, ali svakako se mislim vratiti tom projektu. Trebao mi je neki određeni odmor od LQ, a i jako je teško žonglirati oba projekta istovremeno. Loša Kćer sada mora biti u fokusu, pa ćemo vidjeti što će biti kasnije.
Pratiš li scenu u regionu, da li postoje neki izvođači ili bendovi koji ti se posebno dopadaju?
– Pratim, ima odličnih bendova i izvođača. Nedavno me iznenadio Luka Rajić i Iva Lorens. Volim Vizelj, Ti, Stray Dogg, Veliki Prezir, Virvel, Denisa Kataneca, Them Moose Rush itd.
Koji je najbolji savet koji bi, iz ove prespektive, dala Dunji s početka karijere?
– Pa da zagrize malo više i da se ne da tako lako obeshrabriti. Neka ode u taj New York, neka proba. Lijenost je preduvjet za kreativnost, ali ne smije se pretjerivati…
