Snimanje norveškog filma nastavljeno je u Norveškoj sa srpskim kompozitorom Andrejem Stojanovićem 9 godina koji je uradio sedam kompozicija za film “Stradanje Srba u Karašjoku”.
Jednu od svojih kompozicija Andrej je posvetio srpskoj deci koja su stradala u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata. Njih 120 poslato je u smrt dok je 32 izgubilo svoj život u najgorim mukama.
Gledaoci filma će po prvi put videti dokumenta koja prikazuju da su srpski narod stražari po komandi tretirali kao podvrstu.
Kompozitor Andrej Stojanović do treće godine bio je gluv a danas se njegove kompozicije izvode širom sveta. Sa nepunih osam godina svoje kompozicije izvodio je širom sveta.
Andrej Stojanović, Srbin rođen u Norveškoj, do svoje treće godine bio je potpuno gluv, dok ga danas mnogi porede sa Mocartom i Betovenom. Pored toga što komponuje muziku, on svira klavir. Andrej je za deset meseci završio osnovnu i srednju muzičku školu.
Njegovi roditelji Danka i Miloš Stojanović, ulažu puno truda kako bi omogućili Andreju adekvatno napredovanje. Dobitnik je više nagrada na različitim takmičenja. Svoje kompozicije izvodio je u Rimu, Oslu, Londonu a kako kaže raduje se svom nastupu u Srbiji, prenosi Đorđe Bojanić, urednik sajta Srpska istorija.
Takođe završetak snimanja očekuje se sledeće nedelje kada će potomci stradalih logoraša posetiti Norvešku i grobove svojih predaka po prvi put posle 80 godina. Veliku zahvalnost dugujemo svima koju su pomagali realizaciju filma.
Film će premijerno biti prikazan na leto ove godine u Nišu.
U petak, 15. aprila, u klubu Elektropionir, Sana Garić će sa svojim sastavom održati koncertnu promociju aktuelnog albuma “Naočare za srce”, a uoči ovog važnog dana ta nju i bend, objavila je i novi video spot za pesmu “Mašta”.
Beogradska muzičarka i autorka Sana Garić je koncertno izuzetno aktivna i sarađuje sa mnogim bendovima, autorima i kao solo izvođačima (autorska muzika za performanse i ambijentalna elektronska muzika).
Drugi album Sane Garić “Naočare za srce” je objavljen u decembru 2021. godine i u fizičkom izdanju (3D, CD Mascom decembar 2021).
Album je ispraćen fantastičnim recenzijama u Srbiji, regionu i svetu. Na taj način omogućeno je bendu da predstavlja domaću scenu i na međunarodnim festivalima.
Tokom prošle godine održani su koncerti na Strip festivalu (Herceg Novi), Nišville Jazz festival (Niš), Festival uličnih svirača (Novi Sad), Propaganda (Nikšić), a početkom ove godine, Sana Garić i njen sastav nastupili su, uz podršku i po izboru Radio Beograda 1, u Groningenu u Holandiji na šou kejs festivalu u sklopu najveće evropske muzičke platforme “Eurosonic Noordeslag”.
Sana Garič – Naočare za sunce, cover
Malo je žena u rokenrolu, a još manje onih koje predvode bend. Harizmatično plešući iznad klavijatura Sana Garić hipnotiše sugestivnim vokalom dok je prati energični zvuk procesiranih gitara i moćna ritam sekcija. Spoj elektronike sa bendom uživo definišu plesni ritmovi i energičan zvuk.
Album “Naočare za srce” predstavlja kombinaciju svežih žanrova elektronske i plesne muzike, popa i art roka. Muziku potpisuje Sana zajedno sa članovima benda, a to su: Milorad Ristić – Miki (bas), Feđa Tom Franklin (bubnjevi) i Dušan Ristić (gitara).
Produkciju i mastering novog albuma potpisuje Radan Đorđevic – Rahmanee.
Video spot za pesmu “Mašta” pogledajte na Saninom YouTube kanalu.
Proslavljena srpska glumica, Sonja Savić, ostavila je neizbrisiv trag na domaćoj glumačkoj sceni, čitav region zadužila je svojim talentom, ali – sudbina joj nije bila naklonjena.
Sonja je pronađena mrtva 2008. godine, u Kursulinoj ulici, u svom stanu, na Vračaru. Zvanični izveštaj obdukcije pokazao je da je Sonja preminula usled prevelike doze narkotika, a informacija koja je duboko potresla javnost jeste da je Sonja pronađena u stanu koji, osim prljavog dušeka, nije imao drugi nameštaj. Sonja je spavala na dušeku na podu, a svuda oko nje bili su razbacani špricevi.
Sonjina jedina ljubav, znaju svi koju se je poznavali, bio je džez pijanista Vlajko Lalić. Njih dvoje su se upoznali dok je Sonja bila još tinejdžerka. Svi su znali da je ona maštala da će se za njega udati i da će mu roditi decu. Sve se preokrenulo nakon njegove prerane smrti 1989. godine, kada se, usred oluje, utopio na jedrenju. Imao je samo 30 godina.
– Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala 29 godina, sebe smatram udovicom – govorila je Sonja.
Ona je mesecima kasnije bila u depresiji zbog Lalićeve smrti. Nedugo nakon toga, otišla je u Sloveniju gde je provela narednih deset godina, a po povratku u Srbiju vratila se glumi, ali to je bilo daleko manje zapaženo u poređenju sa periodom pre Vlajkove smrti.
Vlajko Lalić je bio klavirista inspirisan džez notama sedamdesetih i osamdesetih godina. Družio se sa novotalasnom beogradskom ekipom, a bio je u klasi sa Margitom Stefanović. Prognozirali su mu sjajnu karijeru, baš kao i Sonji, da nije mlad stradao u brodolomu, spasavajući drugove, između Venecije i Rovinja.
Vlajko je rođen u Zagrebu. Njegov otac bio je jedan od najvećih srpskih pesnika 20. veka, Ivan Lalić. Vlajko je dobio ime po dedi, koji je svojevremeno bio član Mlade Bosne, dok je u godinama nakon Prvog svetskog rata, ostavio trag kao izuzetan novinar.
Vlajko je bio jedan od najcenenjenijih jazz muzičara u Jugoslaviji. Zbog prerane smrti, nažalost, nije ostavio za sobom mnogo studijskih snimaka. Međutim, neki od radova su ipak sačuvani.
Internet stranica MASSIVE Cinema organizovala je izbor najboljeg britanskog filma 21. veka pri čemu je okupila 60 kritičara iz dnevnih novina, filmskih magazina i freelance autora. U izbor je bilo uključeno 179 filmova koji su se prikazivali od 1. januara 2000. do danas. Prema njihovom izboru, najbolji britanski film je “Ispod kože” (Under the Skin) reditelja Džonatana Glejzera sa Skarlet Johanson u glavnoj ulozi. U tom filmu ona glumi vanzemaljku ljudskog izgleda koja luta ulicama Glazgova i lovi usamljene muškarce. To je film iz 2013. godine, a na bioskopskim blagajnama je propao iako ga je i tada kritika na sva usta hvalila.
Zanimljivo, među deset najboljih filmova našla su se dva rediteljke Lajne Remzi i to “Movern Callar” iz 2002. na drugom i “Iskupljenje u New Yorku” (You Were Never Really Here) sa Hoakinom Finiksom na devetom mestu.
“Ispod kože” je bio treći Glejzerov film, posle filmova “Poslednja pljačka” (Sexy Beast) iz 2000. i “Birth”“ iz 2004. Prema poslednjim informacijama, Glejzer priprema novi film, holokaust dramu, a pretpostavlja se da će film biti zasnovan na knjizi Martina Amisa “The Zone Of Interest”. Pre nego što je počeo da režira filmove, Glejzer je režirao video spotove za izvođače kao što su Massive Attack, Blur, Radiohead, Ričard Eškroft i Jamiroquai.
Kao i uvek pred Antievrovizijski koncert, grupa Mortal Kombat publiku iznenadi ili šokantnim izazovima ili video spotovima. Do sada su se članovi benda pekli tejzerom, jeli su karolinu riper, najljuću papriku na svetu, pucali jedni na druge paint ball puškama, dizali su u vazduh automobil Yugo, a ove godine odlučili su pošteno da nazdrave – velikim količinama “Alkohola”.
Mortal Kombat je upravo objavio spot za novu pesmu “Alkohol”. Kažu da im treba “da ublaže bol”, a u stvari…
– Krajnje je vreme bilo da posle godinu dana i vas i nas obradujemo novom pesmom. Taman je i takva da može dobro da zagreje za predstojeće koncerte u zagrebačkom klubu “Boogaloo”, na Beogradskom sajmu, i sviračko leto koje svi jedva čekamo! Što se tehnikalija tiče – muziku je i ovoga puta producirao Miloš Mihajlović iz studija Blaze, a spot je delo Stavrography produkcije. Vama živeli, a mi odosmo da radimo – proručuju kratko iz benda.
A pred njima jeste dosta posla, Tradicionalno najveći beogradski nastup, 12. Antievroviziju, Mortal Kombat priprema za 21. maj u atrijumu Beogradskog sajma, a konačno će, posle dve koncertno skromne godine, da zapale ceo region. Deo letnje agende benda izgleda ovako:
Stiven Sigal u nedelju je proslavio 70. rođendan, a slavlje je organizovao u jednom moskovskom restoranu, pri čemu je iskoristio priliku da još jednom istakne važnost ruskog predsednika Vladimira Putina i podrži njega i njegove saveznike.
Prema onome što je objavio britanski The Times, toj su proslavi prisustvovali i TV voditelj nacionalne televizije Vladimir Soleviev kao i ruska novinarka Margarita Simonjan. Oboje je, posle ruske agresije na Ukrajinu, Evropska Unija stavila na listu sankcija.
Prema video snimku koja cirkuliše Twitterom, Sigal, koji je već ranije proglasio Putina “jednim od najvećih svetskih lidera, ako ne i najvećim živim liderom”, vidi se kako sve okupljene naziva “porodicom i prijateljima“. Obratio im se na engleskom, prevodilac je stajao sa strane, i je rekao – Sve vas volim, držimo se zajedno, u dobru i zlu.
U martu je Sigal izjavio za Fox News Digital kako Rusiju i Ukrajinu vidi kao jednu porodicu.
– Većina nas ima prijatelje i u Rusiji i u Ukrajini. Na obe strane gledam kao na jednu porodicu i stvarno verujem da spoljni subjekat troši ogroman novac na propagandu kako bi isprovocirao neprijateljstva između ove dve zemlje.
Tokom rođendanske proslave u Moskvi Sigal je slavio Putina ie rekao:
– Molim se da obe zemlje dođu do pozitivne i mirne rezolucije kako bi živeli zajedno u miru – izjavio je glumac koga je Rusija 2018. odabrala za posebnog izaslanika kako bi popravili odnose Rusije i Amerike. Ruski ministar spoljnih poslova rekao je tada kako će Sigalov zadatak biti da “poboljša odnose između Rusije i Sjedinjenih Država u humanitarnom području, uključujući saradnju u kulturi, umetnosti, javnoj razmeni i razmeni mladih”.
U sredu, 27. aprila 2022. godine, u organizaciji Sokoja kao domaćina, biće održan sastanak regionalnih autorskih organizacija koje se bave kolektivnim ostvarivanjem autorskih muzičkih prava, a na temu razrešenja problema sa takozvanim ‘mešovitim delima’.
Cilj koji se želi postići je harmonizacija pravila i jednako klasifikovanje autorskih dela u svim kolektivnim organizacijama u regionu.
Direktor Sokoja, Dejan Manojlović ističe da je na Cisac-ovom BTC (tehnički komitet) u Nici, u aprilu 2019. godine osnovana radna grupa za mešovita dela u koju su izabrani predstavnici Sokoja, HDS ZAMP (hrvatska organizacija), SACEM (francuska organizacija), AUTODIA (Grčka organizacija) i SAZAS (slovenačka organizacija).
Sokoj ok
Ideja je da se usaglase uloge autora muzičkih dela (kompozitor, tekstopisac i aranžer) u delu njihovog procentualnog udela u pravima na delu, odnosno u raspodeli naknade, koja se odnosi na to delo, jer različiti udeli po organizacijama prave određene probleme, kada je u pitanju razmena prikupljenih sredstava.
Radna grupa kolektivnih organizacija iz Regiona, u sastavu Janica Novačić Bošnjak i Smiljana Klein (HDS ZAMP-Hrvatska), Boris Gilijanović (PAM-Crna Gora), Aleš Kozina (SAZAS-Slovenija), Antoneta Tokovska Kotevska (ZAMP-Makedonija) i Srećko Barbarič iz Sokoja, kao vođa grupe, nastaviće rad na sastanku u Beogradu i pokušati da na najbolji mogući način nastave rad na razrešenju ovog problema, koji je na određeni način prekinut zbog pandemije Covid-19.
Slušanje rock benda AC/DC hirurge čini bržim i preciznijim, otkrilo je novo istraživanje. Puštanje njihove muzike kroz zvučnike gotovo je udvostručilo brzinu hirurga na određenim zadacima u operacionoj sali – bez uticaja na njihovu preciznost.
U ispitivanjima, oni koji su slušali “Highway To Hell” i “T.N.T.” skratili su vreme potrebno za “precizno rezanje skalpelom” sa 236 sekundi na 139 i bili su oko pet posto bolji na testovima tačnosti.
Hirurzi su skoro 50 posto brže zašivali rane kada su se u pozadini puštali hitovi Beatlesa “Hey Jude” i “Let It Be”, ali pozitivan efkat je izgubljen ako su te pesme puštane glasno.
Stručnjaci tvrde da popularne rock melodije poboljšavaju performanse ublažavajući stres, opuštajući mišiće, bore se protiv anksioznosti, pa čak i snižavaju krvni pritisak.
Pišući u časopisu Langenbeck’s Archives of Surgery, glavni istraživač Čui Jang sa Univerziteta Heidelberg u Nemačkoj, rekao je:
– Naši rezultati pokazuju da i soft rock i hard rock mogu da poboljšaju hirurško obavljanje posla. Kod hard rock muzike, pozitivan efekat posebno je bio uočljiv kada se muzika puštala glasnije – dodao je.
Legenda Led Zepelina Džimi Pejdž nagovestio je da priprema novu muziku.
Pejdž je navodno odbio ponudu da se pojavi na novom albumu Ozija Ozborna kao gitarista prošle godine i dok je Ozijev tim verovao da je razlog to što Pejdž “više ne svira”, u novom intervju za Classic Rock legendarni gitarista otkrio je da to nije bio slučaj.
Umesto toga, Pejdž je nagovestio da je odbio ponudu kako bi se fokusirao na sopstvene projekte.
– Postoje razne stvari na kojima radim – rekao je Pejdž. -Nije samo jedna stvar, to je više stvari, i ne želim ni da dam nagoveštaj, jer ako to uradite… date zvučni tizer od jedne rečenice, a onda ako se to ne ostvari, to je kao: “Zašto nisi snimio solo album?”…
– Tako da ne želim da kažem šta je to što sam planirao, jer ne želim da dam ljudima priliku da to pogrešno protumače.
Pored toga što je radio na sopstvenom projektu, činilo se da su pandemija Covid-19 i rezultirajuća ograničenja takođe uticali na Pejdžovu odluku da (ne) sarađuje sa Ozbornom.
– Nikada neću biti jedan od onih ljudi koji će sami snimati i poslati nekome fajl – rekao je Pejdž. – Nikad se nisam bavio muzikom da bih to uradio – bilo bi drigačije da to sviramo zajedno.
Iako je ostao prilično zatvoren o tome šta podrazumevaju njegovi predstojeći projekti, Pejdž uverava fanove da će dobiti “nešto” od njega:
– Zaista ne mogu da kažem šta je i da li je nova ploča. Ostaviću to vašoj mašti. Stvar je u tome što postoji toliko mnogo načina na koje mogu da se predstavim upravo sada. U stvari, ne sada. Preformulisaću to: u određenom vremenskom periodu!
Muzičar je u nekoliko navrata tokom protekle decenije rekao da je želeo da ga ljudi ponovo “vide kako svira” gitaru u javnosti. I dodao da to mora da bude kada bude bio spreman.
Objavljen je masterpis album “Ek-A-Tattwa” legendarnog Draška Draka Nikodijevića (White Rabbit Band), čije je oblikovanje okončano neposredno pre nego što je veliki rokenrol bard preminuo početkom avgusta prošle godine.
Ovo je priča o Belom Zecu i njegovoj poslednjoj avanturi iz pera Ivana Stanimirovića Rizingera, muzičkog urednika, novinara i književnika.
Jedne čudne julske tamnine, bio je 27. neposredno nakon ponoći, po prvi put sam se suočio sa porukom prijatelja koji je toliko loše da mi šalje, ispostaviće se, poslednju poruku. Jednostavnu, zavetničku, smirenu i ni malo patetičnu. U samo 17 reči. Zatim ja njemu šaljem odmah jednu, pa sutradan još jednu i… Otišao je. Tek nekoliko meseci ranije, u proleće, sedeli smo na nekom novobeogradskom jednostavnom splavu i još uvek se predomišljao o selidbi, polako je smanjio daljine pa se mesto Indije prešaltovao na recimo Mađarsku, ako me sećanje ne vara, jer puno smo pričali, album je konačno bio pri kraju i sazrelo je vreme da vidimo šta ćemo s njim. Prosto mi je bilo neverovatno da čovek takve erudicije, najrazličitijih ljudskih iskustava koje je skupljao kroz godine provedene na ovdašnjoj muzičkoj sceni ili kasnije u Americi ponajpre kao sjajan prevodilac, nije bio u stanju da se odluči oko najjednostavnijih stvari. Biće da sam previše oguglao na sve muke koje prate ovu herojsku scenu već 30 godina, pa sam prestao da pridajem važnost sitnicama. Tu je već Drak bio puno veći…
Drađko Drak Nikodijević/Photo: Biljana Marković
Koji mesec kasnije sam gledao veliku reku sa karlovačkog groblja.
Sudbina je htela da čudesni producent ovo izdanja Dejan Stanisavljević (onaj famozni pevač iz rodonačelničke elektro grupe Beograd) u narodu poznat u novije vreme i kao Rastadroid, finalne mikseve spremne za objavljivanje datira na jun mesec. Drak ih je tada preslušao i bio konačno potpuno zadovoljan zaista prvim pravim, potpuno zaokruženim albumom u karijeri White Rabbit Banda, koja se protezala još od pre ravno 40 godina. Tužna godišnjica bajke čiji je glavni junak otišao…
Dakle, zaista nisam bio siguran kada može biti dovoljno prikladan trenutak, koliko vremena dati uspomeni da počiva u tišini, koliko moramo sačekati a da nas ne proglase za one koji pokušavaju na tugu da uvaljaju proizvod… Pre mesec dana još, moj drug Vesa iz TIOLI Records javio mi je da je album “Ek-A-Tattwa” konačno “”zaživeo”” na digitalnim platformama, a ja sam potpuno zablokirao i počele su me moriti sve vrste kombinacija – šta treba napisati, kako se predstaviti u ovom sad već neobičnom momentu, koliko moram da budem apsolutno kratak i informativan pokušavajući da između Ukrajinskog rata, Kovida i Izbora dospem do nekog minornog broja ljubitelja vrhunske rok umetnosti mahom preko društvenih mreža…
Ovo je, dajte mu priliku, svakako antologijsko delo nove srpske rok scene, posthumno držanje časa velikog Draka, nadamo se da ćemo i vinil otpremiti dok ne iscuri veliki jubilej. Svemu je pravu čar dodala i sjajna Biljana Fotoinstalater Marković serijom neverovatnih Drakovih portreta, koje bih voleo jednog dana da vidim na nekoj izložbi.
Beli zec ponovo privlači pažnju Alisi… Nađite ih u nekoj sasvim novoj dimenziji!
Ivan St Rizinger prijatelj, administrator FB profila WRB, urednik izdanja za TIOLI Records
[infobox title=’Ovako je Drak govorio o saradnicima i fazama rada na albumu…’]
Drađko Drak Nikodijević/Photo: Biljana Marković
U prvoj fazi smo Andrija Babović i ja ovde u Beogradu snimali neke trake, koje sam ja kasnije obrađivao zajedno sa Sajberbabom na Dorćolu, što je bilo interesantno… u tom periodu rada su se otvorile nove muzičke mogućnosti, nove ideje… ali projekat nikako da „uzleti“. Onda sam, u drugom periodu rada, odneo sve te trake koje smo do tada uradili kod Brace Mitrovića iz Plastic Sunday, a Braca je nekako sve to postavio na noge, ali sam opet imao utisak da se sve vreme vrtimo u krug. A u trećoj fazi sam upoznao Zlatka Petkovića iz Makrešana, kod Kruševca. Ja sam se tih godinu dana praktično preselio bio u Makrešane, u Zlatkov studio. Sve smo snimili iz početka, Andrija je do tada manje-više već odustao od projekta, tako da smo Zlatko i ja, uz pomoć prijatelja, odsvirali ceo taj album. Ja sam prolazio kroz jedan od najtežih perioda u svom životu, što je svakako ostavilo traga na albumu, naročito na traci ’Frozen’. Jako je teško stvarati kad si u stanju doboke depresije, ali mi je tada snimanje albuma bilo kao borba za goli život. Ako odustanem od snimanja, potonuću. I… posle više od godine dana rada sa Zlatkom, album je konačno bio gotov. Zlatko ga je isproducirao, pa sam tako gotov album, odneo nazad u Beograd kod Dekija Rastadroida da ga čuje.
Drađko Drak Nikodijević/Photo: Biljana Marković
Deki je veteran beogradske muzičke scene, najpoznatiji po projektima Beograd i Xanax. Deki je preslušao ceo album i rekao „Dobro je, ali može to i bolje“, na šta sam mu ja odgovorio, „E, ajde… ako misliš da može bolje, izvoli“, „I, oću!“, reče on… i tako smo ušli u četvrtu fazu, odnosno četvrtu godinu rada na albumu. Deki je krenuo iz početka, poređao sve trake i krenuo da miksa. Dosta toga je izmenio, dodao svoje sintove, pretumbao levo desno. Deki ima OGROMNO muzičko uvo, plus je muzički obrazovan i ima VELIKO iskustvo iza sebe, tako da mi je bilo veliko zadovoljstvo raditi sa njime. Kao mađioničar, on je izvlačio niti iz zamršenih čvorova i činio da svaka traka postane ’radiofonična’, dakle slušljiva. Takođe, Deki voli jači drum & bass, a meni je to skroz ok. Deki je dobar učitelj, objašnjava to što radi, rado deli svoje znanje i iskustvo, tako da sam pored njega proširio svoje muzičke vidike. I konačno… posle više od godinu dana rada – i jednog infarkta – shvatio sam da je album konačno gotov. Mislim da je to to.[/infobox]
